У друштву васпитача Предрага Томића и Саше Мирковића, штићеници ове установе пратили су филм са нарочитом пажњом.

• Значај Светог Нектарија у нашем времену неизмеран је, будући да нам је свакодневица опхрвана најтежим болестима- разним облицима карцинома, депресијом и болестима душе уопште. Молитве Светог Нектарија, казује искуство бројних ходочасника у Егину, исцелиле су многе верујуће људе широм света- део је поздравне речи духовника КПЗ- а, јереја Дејана Трипковића. Преневши штићеницима и колективу установе благослов Владике Милутина, о. Дејан Трипковић поручио је да се, посредством Светог Нектарија и храма који ће му у Ваљеву бити посвећен, излива нарочита благодат на Епархију ваљевску. Јер, овај велики проповедник јеванђеља Христовог биће са нама, да нас у молитвама оснажи, како би окрепљени у врлинама хришћанским узрастали.
  

Ј. Ј.

У своме обраћању народу Његова Светост је посебно истакао значај Пећке Патријаршије за српски народ, не само кроз историју, већ у читавом времену. Њен значај је у томе што је она древни духовни центар, али и центар одакле су Патријарси упућивали своју реч српском народу. Овом приликом Свјатјеjши је нагласио да ће српски народ опстајати у Пећкој патријаршији - древној престоници, како Патријараха, тако и читавог српског народа - без обзира на то ко чува, или не чува манастир.

Патријаршију су од јуна 1999. године обезбеђивали војници КФОР-а, а од 19. августа ове године српске светиње нису више под заштитом међународних снага. Међународне војне јединице у јужној српској покрајини обезбеђују још једино манастир Високе Дечане.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/13/10/14.10.13.p.irinejpokrovpecka_patrijarsijabeseda_celaza_sajt.mp3

СПЦ

Ево дана који створи Господ, радујте се и веселите се у њему

Саслуживали су јагодински свештеници на челу са намесником беличким протојерејем Небојшом Младеновићем и архимандритом Евтимијем, игуманом манастира Јошанице. У овом молитвеном сабрању учествовао је многобројни верни народ Јагодине и околине, као и ученици ОШ “Рада Миљковић“ који су организовано дошли са својим вероучитељем, директором, наставницима и учитељима.

Беседећи о важности овог празника, као и о заступништву Пресвете Богородице пред Господом, која уједно у име људског рода слободно учествује у Божјој икономији спасења, Владика је све подсетио да требамо да се нађемо у крилу Пресвете Богородице, која нас својим молитвеним покровом штити и од зла брани. Владика је уједно позвао окупљени верни народ да се што чешће моли Пресветој Владичици Богородици, подсећајући све нас на молитву Пресвета Богородице, спаси нас, коју би - како каже духовни отац Епархије шумадијске - требали имати стално у срцу.

После свега је уприличен кратак културно-уметнички програм који су припремила ученици ОШ “Рада Миљковић“ у Јагодини. После ломљења славског колача, приређено је и послужење за све присутне. Братство храма Старе јагодинске цркве, коме овај храм Покрова Пресвете Богородице и територијанлно припада, припремило је и свечани ручак за свештенство и госте на овој слави уз помоћ парохијана и г. Срећка Радојичића, власника ресторана „Лесендро“ у Јагодини.

СПЦ

Тај локални догађај временом је добио васељенске размере и универзално значење. „Нису сви знали, нити памтили, конкретне детаље и актере збивања. Али, љубав Мајке Божје, чије срце прима сав бол човечанства, која се у чину простирања омофора излила са сузама за спас света, блиска је свима“, део је проповеди протојереја-ставрофора Томе Павловића на светој литургији у част храмовне славе најстарије ваљевске цркве.

- Мати Божја друго је име материнског сажаљења и састрадалништва. У њеном лику људи су вековима налазили уточиште и љубав…Велики руски православни мислилац Сергије Булгаков, сведок повратку руског народа хришћанству, говори да су се Богородици људи са сузама молили у свим временима. И тако ће бити увек. Њен покров се простире над читавим људским родом заувек. Она је љубав, милосрђе, праштање… Када би људи видели њене сузе, раскравила би се сва окамењена срца. Јер, она на тугу одговара љубављу, на грех сузама, хулу праштањем, а на мржњу благошћу. Ове године навршава се 175 година откако је овај храм посвећен Покрову Богородице. Данашњи празник нас изнова позива да се вратимо њеном покрову, а тиме и исцељењу и обнови духовног живота. Радуј се и заштити нас Пречиста - ускликом радости закључио је празнично слово прота Тома Павловић.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију на темељима порушеног храма у Врујцима. Поздраве и благослов сабранима на славској свечаности у Ваљеву пренео је архијерејски заменик, архимандрит Петар (Радуловић). По светој Литургији, велики број верника са свештенством и монаштвом Епархије учествовао је у свечаној литији, након чега је преломљен славски колач и освећено жито и вино. Свечани ручак приређен је у парохијском дому. Овогодишњи домаћини славе били су Милош Пурић, Снежана Илић и Милица Цвејић. Њих је старешина Храма Покрова Пресвете Богородице, протојереј-ставрофор Драган Алексић даривао иконама Мајке Божје. За Лето Господње 2014., та част указана је Милошу Радојчићу, Дивни Мирчетић и Драгославу Кнежевићу.

Извор: Епархија ваљевска

Саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха манастира Ђурђеви Ступови. Празнично богослужење, којем је, у великом броју, присуствовао вјерни народ беранског краја увеличао је чин рукоположења.

У чин ђакона Преосвећени Епископ Јоаникије рукоположио је теолога Милоша Цицмила из Никшића. Владика се сабраним вјерницима обратио архипастирском бесједом, пожељевши новорукоположеном ђакону да му Бог да изобиље дарова и подстакне га на добар труд како би што ревносније вршио свету службу Божју.

Бесједу Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија преносимо у цјелини:

"Данас смо, драга браћо и сестре, чули свима нама познату причу о талантима и о умножавању таланата. То је веома поучна прича, може се примијенити на сваког појединца. Свако од нас појединачно у њој може да се нађе, а, такође, у њој се могу наћи, из ње се могу поучити све заједнице, сви народи, све државе, сви језици, као што су говорили стари, а знамо како она гласи: господар позва своје слуге па им даде новац, таланте да тргују и да раде, да оплођују тај новац, а кад се он врати онда ће видјети шта је ко учинио. Сви се потрудише колико је ко могао, а један кога назива невјерним слугом не уради ништа, побоја се да не изгуби и оно мало што је добио, па, каже, шта ћу онда и закопа свој таланат, сакри га, ништа не радећи, него чувајући, када дође господар, да му врати исто оно што је примио. У том примјеру се огледа велика немарност, а код свих других који су се трудили било је резултата, неко више, неко мање, сви су били похваљени. Шта је Господ хтио да каже? Сигурно, не ради се о томе да нам је хтио дати поуку из трговине, нити да нам да само неке практичне поуке, него су овдје много дубље поуке."

"Ти таланти су, заправо, дарови Божји. Бог нам је свима дао и ума и осјећања и воље и здравља и многих других дарова и нико се не жали да има мало разума или да има мало осјећања. Ријетко ко се жали да има мало воље. Још су стари говорили када би се људи жалили на нешто, мало би се ко жалио да му недостаје памети, а то значи да не сагледавамо довољно колико смо паметни, нити смо у стању да сагледамо. Међутим, о чему се ради? Уколико се трудимо да те дарове умножимо и да их употребимо на добро, тако ће се умножавати и добијати силу сви наши дарови и тако ће се умножавати добро и у души човјечијој, и у породици, и у заједници, и у овом свијету, уколико се, дакле, тако трудимо да умножавамо дарове и да они послуже добру, да послуже спасењу."

"Данас ова прича овдје читана, на овој светој служби, има нарочити значај, јер смо данас добили новог ђакона Цркве Божје, новог ђакона који ће служити светом олтару. Ако Бог да, биће ускоро и свештеник и имаће велико бреме, велику службу треба да обави. Господ га није послао на ту службу, нити га је одредио на ту службу не дајући му ништа, него данас је ниспослао највећи, бесцени дар на њега, дар свештенства, а први степен свештенства олтарског је ђаконска служба. То су неисказани, превелики дарови које он треба да умножава светом службом Божјом, служећи светом олтару, служећи свом и спасењу својих ближњих. На то је призван и на то је оспособљен. Хвала Богу он се дуго година, иако је млад човјек, а то значи од свог дјетињства, припремао лагано за ову свету службу. Бог му је дао лијепе дарове и глас и стас и памет и данас, нарочито, га је Бог обдарио изузетним и превеликим даром, даром Божјим, даром изузетним, али га није обдарио Господ ни оним првим даровима које је он донио својим рођењем на овај свијет, нити даром крштења, нити овим даром, да би то било само његово достојање, његова имовина, његово благо и ничије више, него му је све то даровао да би се то умножавало, да би Богу послужио како ваља, да би заблистали дарови које му је Бог дао, а нарочито дар свештенства."

"Свети апостол Павле савјетује свог ученика Епископа Тимотеја, а савјетује га, управо, као свештено лице, па му каже: Разгоријевај благодатни дар који си примио пред многим свједоцима, а то, наравно, мисли на овај свети чин, на хиротонију, на рукоположење. И апостол говори Разгоријевај тај дар да би та ватра коју си примио, да би она захватила цијело твоје биће и да би тај пламен пренио и другима, а то је, заправо, пламен вјере, пламен љубави, пламен пожртвовања, пламен ревности и проповиједања ријечи Божје, свједочења истине Божје, коју је Господ посвједочио својом крвљу. То је огањ ревности свештеничке о којој говори Свети апостол Павле и не говори залуд: Разгоријевај тај дар, распируј тај дар, јер тај је дар, заправо, огањ Духа Светог, огањ Божански који спаљује гријехе, који просвјетљује таму овог свијета, прије свега,просвјетљује таму нашег бића, али и просвјетљује таму неразумља у свијету."

"Како је то било у вријеме апостола Павла тако је то и данас, драга браћо и сестре. Није различита ни по чему служба свештеничка у вријеме апостола и у данашње вријеме. Тешко је било тада, а тешко је и данас. Ко мисли да је лако преварио се и ко мисли да је лако послужити Цркви Божјој, слави Божјој и да све то часно изврши, то никада није било лако и не може се постићи без труда, без ревности, без молитве, без поста, без љубави. Ко мисли да се то може постићи механички боље да се не прихвата тога. Дакле, потребан је само труд, Господ је све дао и потребна је вјерност и карактер и чврстина воље, нарочито, драга браћо и сестре, у ово наше вријеме. Имамо осјећај да је данас можда најтеже, може бити да се варамо.

Вјероватно да је било раније теже, али су били јачи карактери, јачи људи па су могли лакше носити, а с обзиром на то колико смо данас раслабљени, заиста није лако. Али, Господ неће оставити никога, то знамо. Ко се Њему моли и ко истрајава на Његовом путу, свакога ће оснажити и охрабрити и оспособити да врши свету службу Божју."

"У ово наше вријеме када је све дато на трговину и када све може бити предмет продаје, када се тргује са људским душама, када се тргује са народима и са државама и градовима није лако одржати се и остати чист, а на то смо позвани, а ако неко негдје и поклекне или се испрља нечим има Божански лијек, а то је покајање и исправљање. Ова прича о талантима овдје је добро и лијепо посвједочена на Полици. Ово мјесто је уздигнуто, нарочито, од оног момента кад је обновљена овдје ова светиња и Полица, иако мјесто које се доста раселило и доста ослабило због тога што оде снага, оде млади свијет по свијету, мало остаде народа у Полици, али, ипак, и ово мало народа и они који су отишли нијесу заборавили свој завичај и у ово наше вријеме саборно и сложно обновише цркву Силаска Светог Духа и не само да обновише цркву, него и доста тога још овдје учинише и за њих можемо рећи да су умножили своје дарове које им је Господ дао. Нека само наставе тако и у будуће, па ће овај дом Божји бити ослонац свим вашим домовима и од њега ће те примити сви благослов, имаћете се гдје окупљати и сада и у будуће. Ова светиња је свједочанство и гаранција да неће нико ко је родом одавде заборавити ово мјесто, јер домови, некако, и да се забораве, али светиње се не заборављају и гробови се не заборављају."

"Нека буде ова света служба свима на благослов. Нека нашем ђакону Милошу Цицмилу Господ дарује изобиља дарова, али и нека Га подстакне на добар труд. Он је добар момак, даровит, али требало би да је мало вриједнији, и корићу га због тога и убудуће, наравно, нећу га штедјети, јер ни мене нико не штеди, нити штеди наш народ. Заиста он има лијепе дарове и сигуран сам да ће се лијепо потрудити, на славу Божју, и да ће све нас преко њега и његове службе Господ обрадовати, а то нам и јесте жеља и молитва када рукополажемо нове ђаконе, нове свештенике да служе Светој Цркви Божјој. На такав начин се обнављамо и укрепљујемо. Бог вам свима даровао здравље и напретка и сваког добра. Амин. Боже дај. На многаја љета!"

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

По већ усаглашеној пракси, заснованој на узајамном договору са Његовим Високопреосвештенством г. Иларионом, првојерархом Руске Заграничне Цркве, а утемељеном на Христоликој љубави и бризи о верном православном српском и руском народу који живи и ради на Тасманији, а у исто време заједнички дели своје богослужбено место - храм Воздвижења Часног Крста у Хобарту [под јурисдикцијом Руске Заграничне Цркве], владика Иринеј је допутовао до овог, по многим мишљењима најуникатнијег дела Аустралије, да би својим архипастирским присуством и молитвама увеличао радост верном народу обележавајући своје крсно име и педесети јубилеј од оснивања свога светог храма.

За ову свечану прилику Епископу су саслуживали старешина овога светог храма високопречасни митрофорни протојереј-ставрофор др Михаил Протопопов и високопреподобни архиђакон Силуан (Мракић).

Због етничке мозаичности сабрања, вечерње богослужење као и света Литургија служени су на више језика: српском, црквенословенском, енглеском и грчком.

На светој Литургији, у својој надахнутој беседи, Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј указао је верном народу на узвишеност тајне Крста, о његовом проналаску од стране Свете царице Јелене, а исто тако и о значају великог 1700-годишњег јубилеја Миланског едикта.

После свете Лутургије празнична радост се наставила са трпезом љубави, где су народ поново поздравили епископ Иринеј и отац Михаило.

Све је протекло у духу радости и православне саборности, а све, свагда и увек у славу Бога!

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Уочи празника многобројно свештенство нишке Епархије је одслужило Свету Тајну Јелеоосвећења на којој је мноштво верних узело молитвено учешће. Касније, у току вечери, отпочело је свечано празнично бденије које је служио Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован уз саслужење свештенства нишке Епархије. По прочитаном Јеванђељу Епископ Јован је поучио сабрани народ.

У наставку бденија је на чудотворном источнику прочитан Акатист покровском празнику. Ту је поучно слово по благослову Епископа одржао Ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Потом су свештеници из нишке и других Епархија наше Цркве служили прву Литургију.

У јутрањим часовима Свету Архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован уз саслужење више свештеника. На крају службе Владика је пререзао славски колач, а потом произнео своју беседу поучивши народ, а потом је све покропио освећеном водицом.

ГАЛЕРИЈА СЛИКА; БЕСЕДЕ

http://www.eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/3433-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8

У недјељу 16. по Духовима, 13. октобра ове године, Епископ бихаћко- петровачки г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Прокопија на Дивану, Јањ, општина Шипово. Епископу су саслуживали проројереји-саврофори Раде Савић, Никола Пено, Чедомир Арамбашић, протојереј Саво Ракита из Епархије сремске, јереји Никола Аркула и Милош Црепуља, као и ђакон Никола Перковић.

За вријеме богослужења појали су студенти Православног богословског факултета и богослови из Епархије, а чтецирали су малишани из Основне школе у Бабићима. Храм је био потпуно испуњен вјернима, међу којима су били изасланици начелника Општине Шипово, г. Драгољуб Вујковић и г. Дуле Пиљић.

Након Литургије и пригодне ј беседе, којом се обратио својим саплеменицима, Епископ се упутио у родно село, где је осветио темеље капеле посвећене Васкрсењу Христовоме, а која се подиже у спомен на исповједнике и мученке за православну вјеру који су пострадали 4. септембра 1941. године од усташа.

На том мјесту страдало је од огња и метка 64 српска православна житеља, од којих њих 50 из племена Ракита, а остали из племена Граховац, као и двоје са презименом Тодорић, који су тог дана затечени на Кичеловом Брду као гости.

После богослужбеног чина Епископ се обратио присутнима истичући да подизање овог храма и избор имена свједочи о рјешености племена Ракита и Граховац да вјечно трају покретани силом Васкрсења Хриостовога. Владика је похвалио потомке пострадалих за њихову слогу и саборност, који су доказ да ће од подизања овога храма управо они имати највећу духовну корист и пожелио им да наставе да убирају духовне плодове у овом храму.

Кум темеља у одсудству био је Српко Ракита, родом са Кичеловог Брда, који живи и ради у Ванкуверу, Канада, а данас га је замјенио његов брат Јандрија Ракита, који живи и ради у Сарајеву.

Потомци пострадалих уприличили су трепезу љубави на Дивану и угостили све учеснике овог молитвеног чина.

У повратку за Босански Петровац епископ Атанасије је посјетио спомен капелу посвећену Светом великомученику Ђорђу, која је освећена прошле године на данашњи дан.

• Беседа епископа Атанасија 1
  
• Беседа епископа Атанасија 2
  

СПЦ

Епископу Атанасију саслуживали су: протојереј- ставрофор Љубомир Самарџић, парох старомајдански, јереј Бојан Митрић, парох први петровачки и ђакон Никола Перковић.

По завршетку свете Литургије, епископ Атанасије честитао је свим свечарима који прослављају Светога Киријака Отшелника као своју Крсну славу, међу којима је био и отац Бојан Митрић, парох прве парохије петровачке.

У својој бесједи Епископ Атанасије нагласио је важност угледања на угоднике Божије, који су својим животним дјелима испунили заповијести Христове, имајући љубав и према Богу и према ближњима. Њихова животна стаза мора постати и наша, поручио је Епископ Атанасије, имајући у виду подвижнички пут Светог Киријака, који је својим дугим животом испуњеним небројеним подвизима, молитвом и цјеломудреношћу засијао на Небу Светих Цркве Христове.

У послијеподневним часовима отац Бојан Митрић, заједно са својом породицом, приредио је славску трпезу, којој је, поред великог броја свештеника, присуствовао и Преосвећени Владика. Благосиљајући трпезу, Епископ Атанасије честитао је оцу Бојану и његовој породици Крсну славу и препоручио свештеницима да се редовно сабирају на оваквим сабрањима, како би у братској љубави прослављали угоднике Божије.

• Бесједа епископа Атанасија
  

СПЦ

Ово је прва света Литургија која је служена у засвођеном храму, који ће бити посвећен Покрову Пресвете Богородице. Испред окупљеног народа Преосвећеног Владику поздравном бјеседом дочекао је старјешина Саборног храма протонамјесник Драган Максимовић. Након свете Литургије Епископ бањалучки је поздравио саслужитеље свештенике и ђаконе, вјерни народ и захвалио донаторима, породици Дамјановић из Нове Вароши, и свим онима који су на било који начин помогли изградњу храма.

Преосвећени Владика је истакао да ће овај храм бити извор духовног живота вјерног народа Нове Вароши и мјесто гдје ће генерације вјерних приступати светим тајнама и молитвословљима Цркве, а првенствено светим тајнама покајања и причешћа.

Уз велики број вјерног народа, пјевачи СПД „Јединство“ су узели учешће у светој архијерејској Литургији.

СПЦ

Ове године, по Митрополитовом благослову, слава је помјерена са 7. на 12. октобар због освећења Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици.

На светој литургији одговарали су ђаци Богословије “Свети Петар Цетињски” са Цетиња.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је рекао да је истинита ријеч Светога апостола Павла, која се остварила и на њему: Ко хоћре да живи побожно у Христи Исусу, биће гоњен.

“Та његова ријеч је потврда и оне ријечи Господње: Ако мене гонише и вас ће гонити. Ако мене примају и примише и вас ће примати. Ако је прогнан, распет и погребен сам Господ, онда и они који су Његови биће гоњени и прогоњени”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да су свједоци те истине житија безбројних светитеља Цркве Божије од апостолски времена до нашег времена, а међу њима и житије Свете првомученице Текле.

“Такве Свете душе каква је она била спадају у оне мудре дјевојке из Матејевог јеванђеља које, не само да имају својих врлина него у исто вријеме доливају у кандило своје вјере уље, силу Божју, силу Духа Светога”, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је објаснио да се не уздају се у себе такве душе, јер је човјек слабашно биће овдје на земљи.

“Него се уздају у силу Божју”, закључио је владика Амфилохије.

На крају Литургије благосиљан је славски колач. Овогодишњи кумови славе Јанко Булатовић и Станко Поповић кумство за наредну годину предали су Братству православне омладине “Свети Арсеније”.

У ресторану “Гостиље” приређена је богата славска трпеза љубави са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали дјеца полазници даниловградске школе вјеронауке и народни гуслари.

На крају саборовања митрополит Амфилохије је још једном поздравио учеснике сабора и позвао Даниловграђане “да што прије положимо камен темељац Саборне цркве Свете Петке на Божовој главици”, а градоначелника Даниловграда Бранислава Ђурановића да убрза процес издавања дозволе за градњу храма.

СПЦ

Преосвећеног Владику г. Хризостома дочекао је многобројни вјерни народ, поклоници ове свете обитељи заједно са синђелом Луком Бабићем и свештенством Братунца, Сребренице, Скелана, Факовића, као и Србије који су за ову прилику допутовали у Карно.

У бесједи након освећења темеља и полагања повеље у исте, окупљеним вјернцима обратио се Преосвећени Владика г. Хризостом и изразио велико задовољство што је имао разлог и обавезу да за три мјесеца колико је на трону Епископа зворничко-тузланских три пута посјети манастир Карно. Посебно је истакао ревност, труд и добар примјер синђела Луке Бабића, сабрата овог манастира, који се како рече Владика ''потпуно предао служењу Богу и своме роду, чиме је постао свједоком Божијим пред људима, пред свијетом!''

На крају свог обраћања вјерницима, Преосвећени је позвао све да се угледају на наше свете претке и да чине дјела по којима ћемо остати запамћени у историји. Обнављање манастира Карно, некадашњег метоха манастира Хиландара, уистину је велики историјски догађај и изазов.

СПЦ

Свету Литургију служио је Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенослужитеља из ораховачког краја. Светој Литургији приуствоао је и министар у Влади Србије и директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Александар Вулин са сарадницима. Након свете Литургије мештани Велике Хоче изложили су на централном тргу, по старом обичају, своје пољопривредне производе и народне рукотворине. Владика Теодосије је после свечаности освештао и новоподигнути дечји вртић који је саграђен средствима Канцеларије за Косово и Метохију.

СПЦ

Епископу су саслуживали Митрополит акардијски Василије и Епископ сафитски Димитрије, ректор крагујевачке Богословије протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, Архијерејски намесник опленачки, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, пензионисани свештеник младеновачки, протојереј-ставрофор Милун Алексић, пензионисани свештеник јунковачки, са свештенством и ђаконима Епархије шумадијске.

Свету Архијерејску Литургију су певале монахиње манастира Никоља заједно са црквеним хором Опленац.

На Светој Архијерејској Литургији су присуствовали престолонаследник Александар са својом супругом Катарином, бивши привремени управник Задужбине Владан Живуловић, као и велики број деце из Основне и Средње школе у Тополи.

Обративши се верном народу Епископ Јован је истакао важност Свете Литургије која сједињује Бога са човеком, која своди Бога на земљу међу људе. Пожелевши топлу добродошлицу представницима сиријске Цркве Епископ Јован је уступио реч митрополиту Василију који је рекао да је српски народ остао чврст и топао у вери без обзира што су многи покушали да га униште.

Сиријски народ је попут српског и поред многих мука и невоља сведочи и сведочиће име Христово. Хришћани се моле за мир целог света, без обзира на националност.

Извор: Епархија шумадијска