Вече су организовали Одбор за изградњу Саборног храма и Епархија будимљанско-никшићка, а позиву за овај хуманитарни догађај одазвао се велики број грађана општине Беране. Њима је захвалио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је у свом поздравном слову, између осталог, казао да ће Саборни храм Светог Симеона Мироточивог, који је у градитељском погледу изузетно захтјеван, монументалан и велељепан, уз помоћ Божју, бити завршен до 2019. године. Освећењем овог храма који ће, према Владикиним ријечима, бити украс сјевера Црне Горе, наша Епархија укључиће се у значајан јубилеј Српске Цркве – осам вјекова од њеног оснивања.

У програму вечери наступио је црквени хор Свете мати Анастасије, под диригентском палицом проф. Андријане Вучетић.

Ово је трећа по реду донаторска вече за изградњу Саборног храма у Беранама. Овом приликом прикупљено је око десет хиљада евра.

Иначе, Саборни храм Светог Симеона Мироточивог Стевана Немање почео је да се гради 2000. године.

Аутор пројекта, по коме се гради храм, је архитекта проф. др Љубиша Фолић. Црква је у облику грчког слободног крста. Изнад централног дијела, на висини од око 21 метра, је купола, а на источној страни олтарски простор који се састоји од травеја и олтарске апсиде, завршене куполом и двије бочне апсиде. Са сјеверне и јужне стране су бочне конхе, а са запада посебно наглашени улазни портал и звоници, висине око 13 метара. При улазу, сјеверно и јужно, биће урађени параклиси посвећени Светом Стефану Првовјенчаном и Светом Сави, синовима Светог Симеона. Димензије будућег храма, који ће бити највећа богомоља Епархије будимљанско-никшићке у престоном граду, су у основи 27 метара са 37 метара.

У градњу овог велељепног здања до сада је уложено преко милион евра, које су приложили бројни појединци, приватни предузетници, предузећа и установе из многих српских крајева и дијаспоре, међу којима г. Милија Бабовић, г. Вук Шћекић, као и г. Здравко Станковић.

Визију о подизању светиња имао је и Свети Симеон Мироточиви, који је познат као задужбинар и ктитор величанствених храмова, по чему је српски народ препознатљив у свијету као хришћански народ који има своју историју, традицију и културу.

Извор: Радио Светигора

Већину дјеце нападача, нападнути Божидар и Владимир познају из основне школе у Глини, гдје су такође од почетка школске године константно нападани од ученика Роберта Шамија, који је сада био и вођа групе нападача. Ово није први случај напада на малољетну дјецу свештеника у Глини, због којих је Владимир имао и здравствених проблема, стога апелујемо на надлежне установе да предузму све потребне законске мјере да се исти или слични догађаји неби поновили.

О овом догађају писмено је обавјештена полицијска постаја у Глини.

Епархија горњокарловачка

Црква Св.Саве у Торонту најстарија је црква у Торонту. Ове године навршило се тачно 60.година њеног постојања. То је био повод за велико славље њених парохијана.

У присуству великог броја верника и уз саслужењe бројног свештенства, свету архијерејску Литургију служили су Преосвећени Епископ канадски г. Георгије и Преосвећени Епископ бивши средње-европски г.Константин. У току службе Епископ Георгије је положио нови Антиминс са моштима Св.Владике Николаја на Часну Трпезу.

На Литургији је одговоарао хор епархије канадске Кир Стефан Србин из Торонта.

Након Причешћа Светим даровима, којима је приступио велики број деце и одраслих, Епископ Константин је изговорио изузетно лепу беседу, надовезавши се на речи Св.Апостола Павла које је читано у Апостолу, обративши се присутном народу речима:”Ви сте храм Бога живога” (2.Кор 6,16). Он је рекао да је верни народ пре свега живи храм сабран око Епископа на Светој Литургији а тек потом да је то сами спољашни храм у коме се сабирамо. Лепота храма не огледа се споља већ изнутра, духовном лепотом њених верника. То је оно што је Св.Владика Николај изговорио у овом истом храму када је извршио освећење црквене сале 1954.године, две године пре свога упокојења.Зато је данас и ваш Владика Георгије, мој брат, и донео нови Антиминс са моштима Св.Владике Николаја и похранио га на Часну Трпезу. Данашња прослава је само наставак прославе из манастира Лелића где је Патријарх српски г.Иринеј са епископима СПЦ извршио пресвлачење моштију Светога Владике. Зато се данас радује небо и Св.Николај на њему, радује се српски народ од Лелића до Торонта.

На крају беседе Епископ Константин се захвалио на љубави своме брату Епископу Георгију што је благословио да данас началствује Литургијским сабрањем.

Потом се прота Милутин Вељко захвалио Епископима што су данас одвојили своје време, труд и љубав да учествују у прославиo 60.година наше цркве и позвао све присутне да пређу у црквену салу где је спремљен свечани банкет за који се највише побринула госпођа Јелена Станимировић и Коло српских сестара Свете Мироносице.

Црквена сала је била испуњена до последњег места. Више од 180. парохијана је учествовало у богатој трпези разних специјалитета домаће и канадске кухиње као и укусима калифорнијског вина и других жестоких пића.

За време банкета Радован Гајић Гаја је одржао поздравни говор у коме је у кратким цртама изнео историјат нашег храма као и његову изузетну духовну и културну важност за постојање и опстанак нашег народа и наше деце у Торонту. После њега поздравно слово је одржао и чика Никола Алексејченко, који је као млад студент учествовао у постављању камена темељца цркве Св.Саве. На крају се и Епископ канадски г.Георгије обратио присутнима говорећи о цркви Св.Саве као Мајци цркви свих осталих цркава од Ошаве до Оквила. Од ње је, по речима Владике, настала и црква у Мисисаги, црква у Оквилу, Очави и сада у Ричмонд Хилу.Црква Св.Саве је црква која се најбрже развијала и прва која је у Северној Америци имала два свештеника.

Све ово је награђено бурним аплаузима и богатим даровима окупљених парохијана својој цркви.

О.Милош Пурић

Извор: Епархија канадска

Поводом 200-годишњице Његошевог рођења и пресвлачења моштију Светог Владике Николаја.

Ваљево 18. октобар 2013. године.

Уторак, 29. октобар 2013. године - 19 часова, Карловачка богословија - представљање књиге Патријарх Лукијан Богдановић, aутор:протојереј-ставрофор Душан Петровић и г. Срђан Ерцеган

Среда, 30. октобар 2013. године - 19 часова, Патријаршијски двор - Изложба о патријарху Лукијану Богдановићу

Петак, 1. новембар 2013. године - 9.30 - 18 часова, Факултет за менаџмент ФАМ и Карловачка богословија - Научни симпосион о Карловачкој митрополији

Субота, 2. новембар 2013. године - 12 часова, Карловачка богословија - Представљање књиге Портрети српских архијереја у Карловачкој митрополији, аутор: др Катарина Васић, издавач: Платонеум, Нови Сад

Недеља, 3. новембар 2013. године, Саборна црква у Сремским Карловцима - 9 часова - дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, 9.30 часова - света архијерејска Литургија у Саборној цркви, 11.30 часова, Горња црква - парастос патријарсима Георгију Бранковићу и Лукијану Богдановићу

Позивамо верни народ на молитвено славље и духовно укрепљење у Сремским Карловцима. Добро дошли!

Извор: Епархија сремска

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Душан Колунџић свештеник у пензији, протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић из Петнице (епархија ваљевска), протојереј Споменко Грујић из Батајнице, протојереј Сретен Лукић из Гргуреваца, протојереј Мирослав Јосимовић из Манђелоса, протојереј Жељко Кретић из Шимановаца, јеромонах Дамаскин из манастира Ново Хопово, јереј Небојша Димковић из Врдника, јереј Станко Тркуља из Хртковаца, јереј Горан Цвијановић из Батајнице и шишатовачки јерођакон Лукијан.

По завршеној светој Литургији и освећењу славског колача, поучним речима присутнима се обратио протојереј-ставрофор Душан Колунџић. Домаћини, братство манастира Шишатовац са старешином манастира јеромонахом Андрејем Ненићем, припремили су ручак за све присутне, како свештенике тако и за госте данашње манастирске славе.

У манастирској трепезарији је поздравио све присутне и честитао славу архимандрит Стефан и ако добри духовник поучио нас како се треба хришћански владати угледајући се на светог Стефана и Јелену Штиљановиће као наше молитвенике пред свевишњим Творцем.

Извор: Епархија сремска

У препуној сали у Хали 4 Београдског сајма о монографији и Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици говорили су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, главни пројектант Саборног храма архитекта проф. Предраг Ристић и приређивач монографије г. Јован Маркуш. Промоцију је водио главни уредник Радија Светигора свештеник Никола Пејовић.

Јован Маркуш је говорио о самој монографији, њеној изради и неким техничким детаљима. Монографија је још један сваке хвале вриједан подухват овог плодног ствараоца, бившег политичара и привредника, инжењера по образовању и публицисте по вокацији, и један од најсјајнијих бисера у дугој ниски Светигориних издања.

Да је монографија уистину „тропар према свецу“ показали су архитекта Предраг Ристић и митрополит Амфилохије у веома занимљивој, неформалној причи, која је повремено прелазила у дијалог.

Професор Ристић је испричао како је подгорички храм, којег су и Васељенски и Руски патријарх - у одушевљењу када су га угледали - у својим похвалама уздигли у сам врх православног градитељства, у његовој глави почео да добија контуре још шездесетих година, док је робијао у комунистичком режиму.

Митрополит Амфилохије је говорио о храму као остварењу свог дјечачког сна, али и фактору преображења црквене и свеукупне друштвене заједнице у Црној Гори.

СПЦ

Уочи празника многобројно свештенство Епархије нишке је одслужило свету тајну јелеоосвећења на којој је мноштво верних узело молитвено учешће. Касније, у току вечери, отпочело је свечано празнично бденије које је служио Преосвећени Епископ нишки г. Јован уз саслужење свештенства Епархије нишке. По прочитаном Јеванђељу епископ Јован је поучио сабрани народ. У наставку бденија, на чудотворном источнику прочитан је акатист Покровском празнику. Ту је поучно слово одржао ректор нишке богословије, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Потом су свештеници из више епархија наше Цркве служили прву свету Литургију. У јутрањим часовима свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ нишки г. Јован уз саслужење више свештеника. На крају службе Владика је преломио славски колач, произнео беседу поучивши народ, а потом је све покропио освећеном водицом.

Епархија нишка

Богом дано лепо време учинило је дочек и литију веома свечаним. Епископа су дочекали: свештенство, верни народ, званичници Општине Чајетине, ученици четвртог разреда Богословије Светог Арсенија Сремца из Сремских Карловаца, ученици Основне школе на Златибору и бројни гости ове прелепе планине. Завршавајући овај свети чин Владика се захвалио свима који су на било који начин помогли да се овај храм подигне и да Златибор добије свој биљег, своју круну, која ће је красити.

Саслуживало је више од двадесет свештеника и шест ђакона. На Светој Литургији у чин протојереја и правом ношења напрсног крста одликован је пензионисани парох златиборски протонамесник Слободан Ратковић, правом ношења напрсног крста одликован је и протојереј Миљко Старчевић, пензионисани парох ужички, а чином протојереја одликовани су парох чајетински јереј Драгиша Ђуричић, који је пре двадесет година као старешина цркве у Чајетини са Црквеним одбором започео градњу овог храма, и садашњи парох златиборски јереј Ненад Бајић.

Дајући им ово велико одликовање Свете Цркве, епископ Јован им је захвалио за досадашњи рад, али је нагласио да су позвани на одговорност и рад до краја живота. Орденом Светог Саве Другог степена одликован је г. Бранко Игњатовић, архитекта са Златибора, који као члан Грађевинског одбора стручношћу и знањем помаже да се храм заврши. Поред тога пројектовао је и велики број храмова не само у ужичком крају, парохијски дом на Златибору и многим другим местима. Граматама признања одликовао је велики број задужбинара, великих добротвора и добротвора Цркве на Златибору.

У пригодној беседи после свете Литургије Владика је позвао народ да води рачуна о свом животу, о свом понашању, да учествује на светој Литургији, а не само да присуствује, а учествоваће ако редовно долази на Службу, себе уграђује у Цркву и редовно се причешћује.

Свечани ручак је приређен у Студентском одмаралишту „Ратко Митровић“ на Златибору.

СПЦ

Епархија шабачка

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу. Тим поводом и ове године служена је света архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама.

Свету Литургију и молебан Новомученицима служио је Његово Преосвештенствo Епископ шумадијски и администратор жички г. Јован, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске. После молебана на хумке поред споменика V3 венце су положили ђаци Прве крагујевачке гимназије, председник Републике Србије г. Томислав Николић, градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стевановић, председник Скупштине градаи г. Саша Миленић, министар омладине и спорта г. Вања Удовичић, министар привреде г. Саша Радуловић, представници дипоматских и војних мисија и делегације градова побратима и пријатеља.

На Великом школском часу изведена је поема «Човечанство нека погледа на сат», састављена од стихова из књига недавно преминулог крагујевачког књижевника Слободана Павићевића, коју је приредио књижевник Братислав Милановић, а режирао Милић Јовановић. У извођењу поеме која је подељена у пет сцена учествовало је 450 младих глумаца из Академског позоришта СКЦ, рачанског позоришта, Позоришта младих «Абрашевић», Позоришне радионице Дома омладине и Прве крагујевачке гимназије. Свој допринос у масовним сценама дали су и ученици богословије "Свети Јован Златоусти", студенти ФИЛУМ-а, ученици обе крагујевачке гимназије и ученици основних школа "21. октобар" и "Ђура Јакшић".

По први пут ове године, поруке крагујевчана исписане непосредно пред стрељање, могле су се чути на немачком, енглеском, француском и шпанском језику. Иначе, поеме о Великом школском часу изводе се од 1971. године, а 21. октобар од прошле године проглашен је Даном сећања на српске жртве у Другом светском рату.

СПЦ

Храм је освештао и светом архијерејском Литургијом началствовао Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије, уз саслужење Преосвећене господе Епископа: бачког Иринеја, шумадијског Јована, тимочког Јустина, захумско-херцеговачког Григорија и крушевачког Давида.

Ктиторима и приложницима уручена су признања и грамате Српске Православне Цркве, а као највећи добротвор орденом Светог Саве другог степена одликован је Концерн Бамби Банат, испред којег је највише одликовање примио директор Мирослав Милетић. Епископ Игнатије је захвалио свима који су помогли изградњу првог новоподигнутог храма у Пожаревцу од 1819. године.

СПЦ

Епископ Фотије је говорио о значају празника Покрова Пресвете Богородице, нагласивши да је за нас људе најважније да схватимо једну основну тајну, а то је да је Бог постао човек у личности Исуса Христа ради нас и ради нашега спасења и да нам је својим доласком даровао Живот Вечни.

Поред тога епископ Фотије је рекао да следеће године треба да прославимо двеста година од подизања храма Покрова Пресвете Богородице у Бителићу и да ће тада бити свечана прослава и ако Бог да ова ће црква бити и живописана. Поред тога епископ Фотије се захвалио свим ктиторима и приложницима, добротворима цркве у Бителићу, рекавши да сви они који су помогли обнову ове светиње чувају задужбинарски дух светих Немањића.

После свете Литургије преломљен је славски колач. Уследила је трократна литија око светога храма са поменом ктиторима и приложницима цркве у Бителићу. После свете Литургије епископ Фотије је такође извршио освећење парохијскога дома у Врлици – свечане сале и стана за свештеника врличког Бориса Медака.

Након тога је приређена трпеза љубави за све присутне трудом и залагањем надлежнога свештеника Бориса Медака.

Извор: Епархија далматинска

Фотогалерија