Празник је молитвено и свечано слављен у целој Епархији бачкој где су свете Литургије служене у свим храмовима. Са нарочитом радошћу Празник је слављен у местима и храмовима где се Митровдан празнује као храмовна и сеоска слава.

Нови Сад - Парохијани Саборног храма Светог великомученика Георгија у Новом Саду, предвођени својим Архијерејем, молитвено су прославили празник Светог великомученика Димитрија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем којим je началствовао протонамесник Владан Симић. На сам дан празника евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј уз саслужење четворице презвитера и четворице ђакона.

Честитајући данашњи празник свима који су се сабрали у Светогеоргијевском храму, посебно свечарима, Епископ бачки Иринеј је рекао да се од нас људи овога времена не тражи да своју верност Господу показујемо тако што ћемо живот свој дати за Њега, али да се свакако од нас очекује да својим животом сведочимо, свако по својој моћи и дарованим талантима од Господа, да смо Његови ученици.

Испуњен истинском и непролазном радошћу Духа Светог верни народ Божји пошао је својим домовима молећи у срцима својим Светог великомученика Димитрија, да увек буде усрдни молитвеник пред престолом Свевишњег за све нас.

Лалић - Лалићани су и ове године на достојан начин обележили своју храмовну славу, празник Светог великомученика Димитрија. У навечерје славе, празнично бденије као и и свету Литургију на сам дан славе, служио је протонамесник Бранко Вујиновић.

Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Мирко Шипка, уз саслужење протонамесника Радивоја Веселиновића, протонамесника бранка Вујиновића и презвитера Николе Темеринца. После вечерњег богослужења и резања славског колача, протојереј-ставрофор Мирко Шипка одржао је пригодну беседу, којом је подсетио присутне на важност човековог пребивања у заједници са Богом, које је незамисливо без литургијског живота и подвига. Потом су ученици Основне школе Нестор Жучни из Лалића, предвођени својом вероучитељицом, извели уметнички програм.

Овогодишњи кум, Никола Кривокућин, предао је кумство Дејану Поповићу, а као дар храму у Лалићу приложио је прибор за свету тајну Крштења.

Шајкаш - Прослава светог великомученика Димитрија, храмовне славе у Шајкашу, започела је празничним бденијем. На њему је началствовао протојереј Иван Вачик уз саслужење протонамесника Алексе Куђељића и јереја Радоја Марковића.

Светом Литугијом на дан празника началствовао је протојереј Остоја Нијемчевић, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење протонамесника Милана Ђурића и јереја Александра Басаре и Милорада Мировића. Након читања из светог Јеванђеља надахнуто је беседио отац Милан, подсећајући све верујуће на мученичку кончину светога Димитрија и његово храбро истрајавање у исповедању вере. Евхаристијско сабрање су својим појањем улепшали ученици ОШ Исидора Секулић из Шајкаша које је предводио вероучитељ Милорад Мишков. Након заамвоне молитве обављен је трократни литијски опход око светога храма.

На вечерњем богослужењу хоростасисао је Епископ јегарски др Порфирије који је изршио и освећење славског колача и кољива уз саслужење пет свештеника. У својој омилији по завршетку богослужења владика Порфирије је указао на велику љубав светога Димитрија према Богу: љубав која је крунисана мучеништвом. Од нас се данас исто тражи љубав, а то је да живимо хришћански, праштамо ближњима, да се трудимо да не оговарамо, не завидимо....

Кумови овогодишње славе били су Миле и Новка Кованушић који су свети храм даривали прелепим резбареним крстом. Они су залог кумства предали новом куму, Неду Павловићу из Шајкаша.

Извор: Епархија бачка

Митрополиту су саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереј Ђорђе Филиповић и ђакон Бранимир Јокић. У беседи окупљеним верницима митрополит Јован говорио је о животу и мучеништву Светог великомученика Димитрија за веру Христову.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У бесједи након монашења Владика је подсјетио да је Свети Сергије, небески покровитељ новопостриженог монаха Сергија, говорио да га ни част, ни достојанства, ни живот ни смрт не могу одвојити од љубави и вјерности царству небескоме.

„Твој небески покровитељ одрекао се земаљске части и славе ради царства небескога. Тебе је Господ удостојио и даром дубореза, даром дрводељства. И тиме те је Господ некако припремао за свога ученика, јер је и Господ био дрводјеља“, рекао је Владика и подсјетио да је и велики подвижник нашег времена старац Пајсије Светогорац читавог живота био дрводјеља.

„Ето, и тебе је Господ удостојио тога дара и последње што ти је дао снаге да учиниш то су двери на Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Уградио си тиме себе у ту велику светињу посвећену Христу васкрсломе и тиме себе припремио за примање благога ига Господњега“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Монашењу у манастирском храму Свете Тројице су молитвеним учешћем присуствовали многобројни свештеномонаси, свештеници и вјерници Митрополије црногорско-приморске.

Р.В.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Тонски прилог Радија Светигора

Братски састанак почео је вечерњим богослужењем у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Патровцу, након чега је одржан радни дио састанка у просторијама Епископије. На отварању радног састанка епископ Атанасије се обратио својим монасима и пастирима са изразом радости на окупљању и истакао да је састанак самим сабрањем и окупљањем у храму испунио своју сврху, јер је у молитви остварено најлепше јединство са Богом и јединство једних са другима. Теме састанка су се односиле на активности пастира и монаха у свом духовном животу и повјереним им дужностима, са анализом и освртом на постигнуте резултате од претходног састанка одржаног 12. септембра 2013. године.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Прије самог опијела, Заупокојену литургију је служио Архијерејски замјеник протојереј-ставрофор Јово Лакић, парох из Шамца, уз саслужење свештенства Епархије зворничко-тузланске.

Он се у пригодној бесједи присјетио момената из плодоносног живота новопредстављеног проте Ратка. Од проте се опростио велики број свештенства, како у Добоју тако и у Бијељини, као и велики број парохијана из Добоја и околине али и мјеста у којима је прото службовао.

Протојереј - ставрофор Ратко Врачевић је изненада преминуо у недјељу 03. новембра 2013. године у јутарњим часовима док се спремао у своме дому за Свету литургију.

Нека Свеблаги Господ буде милостив и душу његову настани у наручју праоца нашег Аврама.

Вјечан помен.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Музички програм:

Небојша Мастиловић (Пирг)

Ова књига је постала велики догађај у духовном и културном животу Русије, а аутор је удостојен мноштва књижевних награда. Осим тога, књига „Несвети свети“ представља прави бестселер. Њен укупан тираж на руском језику премашује 1,1 милион примерака. Преводи књиге су издати у Грчкој, Србији, Француској, Румунији, САД и другим земљама. У најскорије време очекује се превод књиге на друге језике света.

„Несвети а свети“ је роман мозаик о животима руских монаха у прошлом веку. Архимандрит Тихон написао је књигу која је напросто запленила интересовање читалаца широм света причама о судбинама људи који су у совјетско доба живот посветили Богу и одбрани Цркве. Овај роман одише тихом смиреношћу и радошћу живота чији је циљ и у најтежим историјским приликама – сачувати чисто срце пред Богом.

Издавачка кућа „Чувари“ бави се књишким и музичким издаваштвом. Са успехом објављује духовну музику Певнице храма Светог Саве, групе Пирг и Небојше Мастиловића. Осим својих издања, „Чувари“ су заступници црногорских манастира Подмаине и Превлака за Србију.

Медијска рука подршке пријатељима Фото: А. Камаси

Сама посета била је много више од одигравања фудбалске утакмице између медијских посленика и станара „Земље живих“, пре свега зато што је у својој основи био превасходно гест подршке људима који су стицајем разних околности постали станари куће на Ченеју, одлучни да истрају у борби против порока. Један од иницијатора ове посете Слободан Јовановић, колумниста „Новина новосадских“, наводи да је ово била посета обичних људи обичним људима са поруком да нису сами и да ће оваквих посета сигурно бити и убудуће.

На самом мечу, осим велике жеље, новинари су показали да је њихов посао везан за компјутер, а кондиција нешто што се уз тастатуру и монитор не стиче, те је и резултат био такав, наравно у корист младића из „Земље живих“. Новинари су имали прилику да осим фудбалске лекције добију и лекцију из тимског рада и фер плеја, јер је утакмица завршена без фаула, са осмесима на лицима свих учесника.

А. С.

Дневник

Епископу је саслуживало нишко свештенство као и свештеник који врши душебрижничку службу при Генералаштабу Војске Србије у Београду. Богослужењу су присуствовали припадници Војске Србије који ових дана одлазе у мировну мисију у Либану.

По прочитаном Јеванђељу Владика је сабраној христољубивој војсци одржао поучно слово. У току Литургије је најпре за чтеца и ипођакона рукопроизведен, а потом и рукоположен у ђаконски чин вероучитељ Игор Стојковић који ће када стекне услове за војну службу бити распоређен на дужност војног свештеника у Нишу. На крају службе одслужен је молебан за срећан и благословен пут и миран боравак наших војника у Либану. Потом је Владика Јован све покропио освећеном водицом. Официри и војници су на дар добили иконице и Нови Завет. Потом су Епископ и свештенство са војницима поделили војничку трпезу где им је Епископ још једном пожелео мир и срећу.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Извор: Епархија нишка

У својој беседи Епископ Фотије је рекао да је Бог створио човека да би постао сличан Њему, то јест да би задобио Његове божанске особине – милосрђе, доброту и светост. Они који задобију те јеванђелске врлине постају синови и кћери Божије. Са друге стране Бог је толику слободу дао човеку да он може потпуно да се окрене ка злу и да смисао његовог живота буде детерминисано злом. Такви људи на жалост не постају слични Богу нити теже заједници са Њим и другим људима, већ су непрестано упућени само на себе и своје егоистичне прохтеве.

После Свете Литургије за све присутне госте и вернике приређена је трпеза љубави у трпезарији манастира Оћестово.

Обележавање наведене годишњице почело је пригодном академијом која је одржана 30. октобра у Дому омладине у Владичином Хану. Академији су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије са свештенством Епархије врањске, др Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан, г. Зоран Антић, градоначелник града Врања и бројне друге званице и гости, као и грађани Владичиног Хана.

Учешће у академији узели су чланови хора Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања, г. Драган Станковић, познати глумац врањског позоришта, а беседу је произнео г. Небојша Дојчиновић, професор историје из Сурдулице.

На празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2013. године, у храму Светог Николаја у Прекодолцу, светом заупокојеном Литургијом, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски г. Јоаким у саслужењу Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија и свештенства и монаштва Епархије врањске.

По завршетку свете Литургије, код гроба тетовским мученицима на прекодолачком гробљу извршен је парастос, а присутнима се обратио Епископ полошко-кумановски г. Јоаким.

Извор: Епархија врањска

„Као школа и Митрополија црногорско-приморска позвали смо људе из Владе Црне Горе да се укључе у прославу јубилеја најстарије црногорске средње школе. Иако је недјеља, иако смо у центру Подгорице, они немају времена. Као да је много да послије освећења храма опет буду ту. Никада није много, али не љутимо се“, казао је у поздравној бесједи ректор Богословије, протојереј Гојко Перовић.

Он је истакао да је уз помоћ донатора током ове године реновирана управна зграда Богословије, да се радило и на ђачком интернату да би настава и живот у школи били осавремењени.

„Богословија је настала у времену када је у Европи владао принцип да се образовање гради на отклону од Цркве. Баш у том времену Црква оснива на Цетињу школу. И данас, када све врви од сличне приче, Црква остаје основни мотор друштвеног оздрављења и човјекољубља“, рекао је Перовић.

Након ректора Перовића, свечану бесједу одржао је професор Предраг Вукић.

У присуству Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, црквених великодостојника и бројних гостију, услиједио је програм који су извели ученици Богословије, њихов хор и рецитал, дјеца из цетињске школе вјеронауке и хор Светог апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ове прилике Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Борислав Петровић, протојереј Момчило Вукша, јереји Милић Ракић и Дејан Милошевић, протођакон Петар Мракић и ђакони Драган Рајчевић и Александар Трнинић.

На светој Литургији владика Иринеј обратио се препуном храму верника са омилијом на прочитана Еванђеља овог недељно-празничног дана. Епископ је указао на чудесни улов риба који је омогучио Господ Апостолима, као на предсказање њихове апостолске мисије широм света. Будући неуки по своме образовању, апостоли су Господом и благодаћу Светога Духа постали учитељи народа, освојивши највеће центре старога света.

Епископ је исто тако истакао чудесну улогу и личност свете Петке Параскеве, осврћући се посебно на пример Српског народа, указавши на безбројна чудеса која се још и данас дешавају преко њене свете воде на Калeмегдану.

На светој Литургији обављено је и рукоположење ђакона Александра Трнинића у чин презвитера. Овом приликом се отац Александар обратио Епископу са речима синовске љубави и благодарности. Епископ је честитао младом свештенику и његовој супрузи Тањи, као и малом синчићу Теодору, и наговестио постављење младог свештеника на дужност пароха Џилонгског.

На крају свете Литургије Епископ Иринеј је увео у парохијску дужност новог пароха храма свете Петке у Рокбенку, пречасног јереја Милић Ракића уручивши му овом приликом символично његове узвишене службе и Свето Јеванђеље. Овај дирљив тренутак је пропрачен сузама и надахнутим говором о. Милића који је овим чином преузео дужност пароха свете Петке на место упокојењог приснопамјатног му оца Душана Ракића.

Након овога обављен је једнократни опход око храма после кога је уследио мали помен протојереју-ставрофору Душану Ракићу. Након овога пререзан је славски колач. Млади домаћин овогодишње храмовне славе био је Никола Токановић.

Празнично весеље се наставило у црквеној сали са свечаним славским ручком и саборно певаним народним песмама.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво манастира Ђурђеви Ступови. Преосвећени Епископ је том приликом у чин игуманије произвео монахињу Амфилохију, досадашњу настојатељицу ове свете обитељи и одликовао је правом ношења напрсног крста.

Пререзан је славски колач у част и славу велике угоднице Божје Свете Петке, која је крсна слава мати Амфилохије (Драгопјевић). Сабранима је бесједио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Честитам свима благодатно заступништво Свете Петке Параскеве, коју многи овдје славе, а истовремено слави и нова мати игуманија, монахиња Амфилохија, то је њена крсна слава, њених родитеља и прародитеља. У овај дивни велики празник имамо ту радост и пуноћу духовне радости, духовну пуноћу. Послије добре припреме, кроз дуге године монашког живота, мати Амфилохија се удостојила да вечерас, уочи своје крсне славе, прими чин игуманије ове свете обитељи, знаменитог манастира Шудикове.“

“Давно је ова света обитељ постала знаменита, веома позната и то у најтежим временима. У доба турског ропства ова света обитељ је сијала као воштана свијећа пред лицем цијелог народа и божанску свјетлост разасипала на све оне који су овдје долазили, који су живјели у околини и не само у овој околини, него и много шире. Шудикова је позната по својој писмености, по својој духовности, по својој знаменитости у тим тешкиом временима и велика је улога била овог манастира у то вријеме. Када је тешко било чувати вјеру, ова светиња је, заправо, чувала наш народ, нашу отаџбину и кријепила срца наших предака. То је, наравно, било све, захваљујући милости Божјој, промислу Божјем, али и великим труду њених монаха који су кроз покајање, кроз сузе, кроз молитве, кроз труд непрестани, кроз велико трпљење, кроз сабирање божанских врлина засијали овдје и ову светињу малу, иначе свету обитељ, учинили знаменитом, славном и великом.“

“Прије неког времена започе обнова ове светиње. Овдје су се многи потрудили, а нарочито претходна игуманија мати Агнија, коју увијек помињемо, јер је, заиста, узидала себе у ову светињу. Она је дошла већ са тешким болестима овдје, узела велики крст обнове ове светиње и успјела да уз помоћ г.дина ктитора Мила Ђурашковића ову светињу обнови, да је уреди и управо када је завршила све што се тиче обнове она се упокојила и отишла у бољи живот, у бољи свијет, потрудивши се, заиста, од свег срца. Ова светиња је била у опасности да остане сама, да остане пуста, иако је била обновљена и Бог је послао мати Амфилохију да овој светињи дарује живот. Не треба много да се гради или да се нешто још зида, али треба да се ради оно због чега се овакве светиње граде, зидају, подижу и украшавају, да се моли Богу, да овдје сабере, ако Бог да, сестринство, да се побрине о овој светињи, да се побрине о својим сестрама, да се побрине о унапређењу живота у овој светињи и о свима онима који овдје долазе. Та духовна брига и духовна пажња, духовно старање је оно што треба да краси наше монаштво, а нарочито оне које је Бог поставио и удостојио да буду вође осталима, да буду пастири, а, на неки начин, и игуманије су, као настојатељице манастира, водећи духовну бригу о својим сестрама, оне су духовне мајке и оне духовно воде своје сестринство. То, наравно, не може без велике помоћи Божје, без непрестаног призивања помоћи Божје, без непрестаног смиривања, без великог трпљења, без великог труда, без велике пажње, пажње и над собом, јер најтеже је себе водити и себе упућивати на прави пут, али они којима су повјерене овакве дужности заповијеђено је да пазе строго на себе, на своју душу, на своју савјест, на своја дјела, своје мисли, на своје ријечи и, такође, да пазе на друге, да брину о душама својих ближњих.“

“Таква дужност се, свакако, не даје одмах некоме, нити је добро да се даје одмах било коме, ма колико био даровит и способан, него послије дуге провјере. Мати Амфилохија се дуго година лијепо припремила за ову свету службу, иако јој то није био циљ. Њој је само био циљ да буде монахиња, да служи светињи, али Црква Божја је у њој препознала личност којој се могу повјерити овакве дужности и послије нашег убјеђивања она је то и прихватила, прихватила се те дужности, није је тражила, него је примила као послушање. То је јако важно да сваку дужност, коју примимо у Цркви, да је примимо као послушање, а не као неку повластицу и не као прилику да у нечему уживамо, јер ту уживања у неком земаљском смислу нема, нити га може бити, него они којима су повјерене овакве дужности, су призвани на жртву, да сву своју снагу, цијело своје биће, све своје таленте, све своје снаге и силе потроше у служби Богу, у служби светињи, у служби ближњима и у служби њиховог спасења.“

“Нека Господ укријепи мати Амфилохију својом силом, својом милошћу, својом мудрошћу. Нека је обдари врлинама покајања, смирења, трпљења и надања у Господа, јер овакве дужности се не могу носити без полагања наде у Бога, без призивања помоћи Божје, помоћи од светих и, свакако, ова светиња, која је под окриљем Мајке Божје, она је под непрестаним благодатним заступништвом Пресвете Богородице и преподобних и богоносних отаца, који су заштитници монаштва, а нарочито Преподобне мајке Петке Параскеве, коју прослављамо и којој се, увијек, молимо. Мати Амфилохија, пошто слави Свету Петку као крсну славу, довољно је само да се угледа на своју Небеску заштитницу и покровитељицу, да јој она буде узор, да се њој увијек обраћа и када предузима нешто, чини за манастир и када наиђу проблеми, искушења и тешкоће, што је неминовно у овом животу, а све проблеме, све тешкоће на које наилазимо ми хришћани треба да схватимо као прилику да опет и изнова посвједочимо своју вјеру, да схватимо то као прилику да учинимо увијек нешто што је добро и што Господ од нас тражи, а то је, прије свега, трпљење, поуздање у Бога и све оне друге хришћанске врлине на које нас је Господ призвао.“

“Нека Господ укријепи мати Амфилохију и сестринство ове свете обитељи, нека излије Своју милост и Своју благодат на сестринство на ову свету обитељ, на све који овдје долазе. У Бога се увијек надамо и Бог ће увијек бити на помоћи онима који Га љубе и који Му вјерно служе. Нека буде срећно и благословено и на многаја и благаја љета. Амин. Боже дај“, казао је у својој бесједи Његово Преосвештенство.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Након Литургије Свјатјејши ће служити парастос почившим патријарсима Георгију Бранковићу и Лукијану Богдановићу.

Слово Љубве