Сунчано недељно поподне омогућило је великом броју верника да током читавог дана походе Манастир и принесу молитве преподобној мајци Параскеви.

По доласку Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Господина Јована, који је свету архијерејску Литургију служио у Манастиру Лепавина, пресечен је славски колач. Митрополит Јован се бесједом обратио окупљеном народу говорећи о богоугодном животу Свете Петке, о њезиним чудотворним моштима и заступништву преподобне мајке које задобијају сви они који јој се молитвом обраћају.

Посебно је говорио о историји Манастира Свете Петке који за православне Србе града Загреба, али и друге хришћане представља праву духовну оазу.

Након Вечерње службе коју је служио Митрополит Јован дружење са верницима уз послужење настављено је у трпезарији Духовног центра. Честитајући верницима Празник, Митрополит Јован је заблагодарио Богу што сада уз Манастир Свете Петке ради и Српска православна гимназија са више од 80 ученика, али и постоји простор у коме свештеници могу да окупе и подруже се са верницима који током године ревносно долазе и учествују у животу Цркве.

о. С.Лалић

Извор: Митрополија загрекачко-љубљанска

Свечаност сабрања умножење радости било је рукоположење у свештенички чин ђакона Предрага Сушића.

По завршетку Свете Литургије честитајући храмовну славу, Епископ Герасим се у надахнутој и исцрпној беседи обратио својој духовној деци, говорећи најпре о данашњем јеванђељу и празнику Преподобне мати Параскеве, да би се на крају осврнуо на потребу правилног поимања духовног живота.

После свечане литије око храма, малог помена за све упокојене овога краја и резања славског колача, приређена је трпези љубави.

Извор: Епархија горњокарловачка

На овај празник окупља се велики број православних Срба у Кањанима и тако је било и ове године. Хвала Богу па су многи представници Завичајног удружења Кањани и многи други људи са простора сјеверне Далмације и Кањана дошли ове године на Свету Литургију да буду заједно на овом великом празнику.

У својој бесди Епископ Фотије је говорио о житију свете преподобне матере наше Параскеве, нагласивши да њено житије показује како се задобија Царство Небеско - потребно је оставити овај свет и победити законе овога света, тела и греха да би се задобило Царство Небеско. Тако се подвизавала света мати Параскева у јорданској пустињи, тамо где су живели свети пророк Илија и свети Јован Крститељ, и достигла је висок степен светости.

Њене свете мошти су касније откривене у Цариграду. У време турскога прогона њене су мошти објединиле Бугарску, Србију и Румунију, јер су најприје биле пренесене из Трнова у Београд, а касније из Београда у Јаши где се и данас налазе. Многе благочестиве православне душе, посебно православне жене, деца и девојчице поштују свету Петку и моле јој се у свакој животној бризи и невољи. Тако треба да чинимо и ми православни Срби, не само обраћајући се светој Петки, него и свим нашим светитељима и угодницима Божијим.

После Свете Литургије пререзан је славски колач и извршен трократни опход око светога храма са ношењем иконе преподобне матере Параскеве. Треба нагласити да је на Литургији у Кањанима певао хор “Свети Стефан Лазаревић” из цркве светог Марка из Београда под управом професора Миодрага Предрага који је родом управо из Кањана. Затим је припремљена трпеза љубави за све присутне госте, коју су приредили ЦО Кањани и Завичајно удружење Кањани из Новог Сада. Они су у највећој мери допринели да се уради кров на цркви преподобне Параскеве у Кањанима, али су допринели и обнови парохијског дома у Кањанима. Постоје и пројекти да се ова обнова, ако Бог да и настави.

Трпеза љубави је припремљена трудом и залагањем протојереја-ставрофора Здравка Тепића, који је скоро четрдесет година свештеник на овој парохији. Беседа

link for download:here

Вечерње је служио Преосвећени Владика зворничко-тузлански г. Хризостом уз саслужење свештенства и монашта бијељинског архијерејског намјесништва. На вечерњу је пјевао хор из Београда који предводи академик Димитрије Стефановић, музиколог.

На крају вечерња владика Хризостом је бесједио о Светој Петки и призвао благослов Божији и заступништво Преподобне на све окупљене на овом вечерњу.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Прослава је отпочела светом Литургијом којом је у препуном храму началствовао парох вајколски протојереј-ставрофор Велибор Бојичић, архијерејски намесник бризбејнско-велингтонски, а коме су саслуживали протојереј-ставрофор Душан Стефанов и јереј Никола Стефанов. Литургију су увеличали анђелски гласови женског црквеног хора, познатог и као група „Завичај", под вођством талентоване госпође Светлане Цвитановић.

Отац Душан Стефанов је говрорио о животу Свете Петке и њеној великој жртви и љубави за Господа и за Цркву. Објаснио је присутнима како се треба по узору на Свету Петку усрдно молити и примером из приче указао на њена чудотворна дела.

На крају свете Литургије преломљен је славски колач око кога су се окупиле све чланице Кола српских сестара на челу са домаћицом председницом гђом Жељком Гушом и верним народом који је дошао да са сестрама подели славско знамење и прослави славу.

Међу присутнима били су и гости из Сиднеја председница Савеза кола српских сестара гђа Милица Козлина и благајник Митрополије г. Петар Козлина, који су са гостима Српског Филмског Фестивала, реномираном позоришном и филмском глумицом гђом Олгом Одановић и филмским селектором г. Ненадом Дукићем, дошли да увеличају славу Кола српских сестара.

Госте су у Црквеној сали срдачно и домаћински дочекале вредне сестре са богатом славском трпезом љубави. Пре ручка женска певачка група „Завичај" извела је неколико дивних духовних и изворних песама чиме је отворен културно-уметнички програм а одмах после ручка уследио је програм фолклорних група ове Црвене општине.

СПЦ

Саслуживали су протосинђел Сергије (Карановић), протојереј-ставрофор Никола Пено, јереји Бошко Макисмовић и Александар Ђурић и ђакон Никола Перковић.

На славу овога храма дошло је неколико хиљада вјерних из околине Мркоњић Града, Бања Луке и Шипова. После Литургије и литије око храма одржан је помен пострадалим у прошлом рату. На крају је епископ Атанасије благословио со домаћинима овога краја.

Кум овогодишње славе био је г. Младен Милановић, познати добротвор српских православних светиња.

Епископ Атанасије се овом приликом два пута обратио народу - послије ломљења славског колача и после помена пострадалима. Стојећи пред спомен обиљежјем пострдалима епископ Атанасије се захвалио свим српским мајкама, зато што рађају, наглашавајући да од њих зависи будућност српског народа. Пожелио им је да увјек рађају и да их Бог награди за то свето дјело.

• Бесједа епсикоп аАтанасија у храму
  
• Бесједа епископа Атанасија код споменика
  

СПЦ

26. Октобар 2013 - 21:07

После скоро пет безводних и сушних месеци у Јоханесбургу, тродневну интензивну кишу смо сви спонтано доживели као велики небески благослов Божји и Светог апостола Томе, као и благослов нашег свјатјејшег Патријарха и најдражег госта, Његовог Преосвештенства Епископа стобијског г. Давида.

Петодневни боравак владике Давида и ђакона Марка у Јужној Африци био је веома успешан, инспиративан и богат активностима, сусретима, заједничким молитвама.... Успели смо да посетимо неколико парохијана (ктиторска породица Стојаковић, Мира Михаљевић, Предраг Димевски....), манастир у Герардсвилу, цркву у Преторији, сиротиште у Атриџвилу, школу у Тембиси, неке од знаменитости Јоханесбурга и Преторије (Карлтон центар, Ганди сквер, Фарм Ин у Преторији, Монтеказино, Лајон Парк, Леседи Село....), присуствовали проби КУД Балкан (овогодишњих домаћина славе) и били на организованом дочеку и пријему у резиденцији Архиепископа Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскина, који је нашег Владику дочекао са великом љубављу и провео неколико дана са нама. Такође, владика Давид се видео и упознао са већим бројем наших парохијана који су тих дана посећивали црквено имање.

Уочи прославе црквене славе у Јоханесбургу, у четвртак и петак (17. и 18. октобра), наши драги гости, Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид и ђакон Марко, имали су прилику да се боље упознају са Епархијом Јоханесбурга и Преторије. Први дан смо били на свечаном пријему и дочеку који је за нашег Владику приредио Његово Високопреосвештенство Архиепископ Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскин. Прво смо се саборно помолили Господу Богу у светом храму који је изграђен при резиденцији Архиепископа. После молитве, владике су произнели поздравне беседе и разменили поклоне. Поред осталог, владика Давид је захвалио домаћину на великој љубави и гостопримству, и помоћи и подршци коју пружа годинама српској парохији у Јоханесбургу и старешини храма архимандриту Пантелејмону.

Затим смо сви заједно прешли у пријемни салон где је приређено послужење, а онда се упутили у Преторију да посетимо једини православни храм у овом граду. Ово целодневно дружење у братској љубави у Христу међу нашим Епископима, завршено је заједничком трпезом љубави у Преторији – главном граду и администартивном центру Јужне Африке, код нашег грчког домаћина Петроса Михалетоса у “The Farm Inn” (Wildlife Estate, Conference Venue, Country Hotel & Wildlife Sanctuary). Заиста смо провели предиван дан, а најдивнији је био осећај међусобне братске љубави међу нашим епископима због које су се владика Давид и ђакон Марко осећали као у свом дому.

Сутрадан смо обишли манастир Силаска Светога Духа у Герардсвилу, Сиротиште Светог Саве у Атриџвилу, Школу Светог Атанасија Александријског у Тембиси и били на проби КУД Балкан, овогодишњих домаћина црквене славе. У манастиру смо одслужили парастос за покој душе оснивача ове светиње архимандрита Назарија и благословили манастирску башту, воћњак и виноград о којима највише води рачуна Србин Небојша који већ скоро годину дана живи у манастиру. Наши гости су имали прилику и да упознају остале житеље ове светиње, брата Никона (Зимабабве), сестру Евгенију (Јужноафриканку грчког порекла) и оца Илију који се стара о манастиру.

После срдачног разговора и манастирског послужења, упутили смо се у велико афричко насеље Атриџвил да посетимо Сиротиште Светог Саве. Сиротиште смо затекли у лошијем стању од оштећења од невремена али смо имали срећу да упознамо и један део садашњих корисника услуга овог православног сиротишта (већи број деце је у ово време било у школи). У разговору са сестром Елизабет која живи са децом и води рачуна о сиротишту и деци, из прве руке смо се упознали са условима живота и начином рада и договарали наставак наше сарадње. Владика Давид је деци поклонио иконе и бројанице, а из светосавског сиротишта смо испраћени афричким хришћанским песмама.

После посете манастиру и сиротишту, веома свечано је било у Школи Светог Атанасија Александријског у Тембиси (великом предграђу Јоханесбурга насељеном искључиво локалним афричким становништвом). Владика Давид је са својим пратиоцима дочекан са великим поштовањем и љубављу. Наставници и деца (њих око сто педесет), на челу са православним свештеником оцем Фрументијем, приредили су и пригодан програм у великој учионици. После сложно отпеваних дечијих песама, окуљенима су се обратили Владика Давид и архимандрит Пантелејмон.

У својим беседама су најискреније захвалили на срдачном дочеку поручивши да ђаке ове школе чека сигурно боља будућност уколико се буду трудили да напредују у вери и стекну добро образовање, поменувши изузетно важну улогу свих наставника на том путу напретка и спасења. Наставници и деца су позвани да нам буду гости на храмовној слави и да дођу у нашу парохијску цркву светог апостола Томе у Јоханесбургу. По изласку из учионице, приступило се подели поклона за ђаке и наставнике.

Поклоне су припремили браћа и сестре из Православног мисионарског центра отац Данил Сисојев из Београда на челу са братом Станојем Станковићем и свим добротворима који су учествовали у прикупљању прилога за поклоне за Школу у Тембиси. Поклони су се састојали из дрвених крстића и икона Господа нашег Исуса Христа и Пресвете Богородице. На полеђини икона одштампане су молитве на Зулу језику: “Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног” и “Достојно јест...”. На крају смо добили и љубазан позив да увеличамо предстојећу школску прославу (Prizegiving Day). Наши гости, владика Давид и ђакон Марко су нарочито после ове посете били радосни у срцу и са собом понели многобројне предивне утиске које ће поделити са епископатом, свештенством, монаштвом и верницима у својој Архиепископији.

У суботу 19. октобра, на празнични дан Светог апостола Томе, у нашем светом храму у Јоханесбургу, Његово Преосвештенство Епископ стобијски и администратор струмички г. Давид, служио је велико вечерње са освећењем петохлебнице. На овом свеправославном богослужењу, Владики Давиду су саслуживали седам свештеника и три ђакона. Предиван призор је био видети у јединој српској православној светињи на афричком континенту, како заједнички служе и Господу Богу се моле православни свештеници различитих националности и порекла сведочећи тиме међусобну љубав, духовну блискост и узвишено наднационално јединство Православља и канонске свете Православне Цркве.

Празнично вечерње су служили: Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид, старешина храма архимандрит Пантелејмон, отац Атанасије (Африканац из Кеније), отац Сергије (Украјина), отац Јонко (Бугарска), отац Марко (Јужна Африка из племена Суту), отац Герасим и отац Георгије (Грци из Јужне Африке), ђакони Стивен и Павле (Јужноафриканци енглеског и холандског порекла) и наш ђакон Марко из Скопља (родом из Алексинца). Богослужењу су присуствовали Срби, Руси, Грци и Јужноафриканци. Заиста предивна свеправославна радост је то празнично вече испунила наша срца.

По завршетку богослужења и освећења петохлебнице, приступило се освећењу славских жита и ломљењу славских колача породицама које су прослављале своје крсне славе (ктиторска породица Стојаковић – Загорка, Миле, Јован и Томо, Мира Михаљевић и Весна Ћуковић и Ђуро и Бојана Барбић). На крају је владика Давид својом пастирском беседом нахранио душе свих присутних, поделио освећену петохлебницу и помазао освећеним уљем све присутне.

Духовно сабрање је настављено дружењем на црквеном имању уз послужење које су припремили Црквена Општина и наш парохијанин Огњен Булатовић. Владика Давид је одржао и краће предавање о прогону канонске Цркве, Архиепископа Јована са свештенством и монаштвом и општој ситуацији и тешким условима живота у Охридској Архиепископији. Владикине речи су са пажњом слушане, а затим су уследила и питања присутних који су се живо интересовали за специфичне и тешке услове живота прогоњене Цркве на територији одакле нам је у госте дошао владика Давид.

Свету Литургију су служили владике Давид и Дамаскин са свештеницима и ђаконом Марком, појао је предивно наш црквени хор у комплетном саставу, освештано је славско жито и преломљен славски колач са домаћинима – члановима КУД-а Балкан, а на крају су беседили епископи и разменили дарове. Владика Дамаскин је даровао нашем светом храму и мојој маленкости поклон поводом десетогодишњице служења свом роду и својој светој Цркви у Јоханесбургу.

По завршетку свете архијерејске празничне Литургије, владике, свештенство, монаштво и верни народ су прешли у црквену салу за славску трпезу која је својеврсан продужетак свете литургије и наставак заједништва, саборности и благодарности Богу. За традиционално свечану славску трпезу су се побринули овогодишњи гостољубиви домаћини, чланови КУД Балкан из Јоханесбурга и наши парохијани. Поред свих осталих гостију, велику част нам је учинио својим присуством и Његово Краљевско Височанство Принц Золани Мкива (ЦЕО Коза Краљевства, песнички лауреат Председника Манделе и специјални саветник јужноафричке Владе за традиционалне послове), са својом супругом принцезом Номсом.

Славска трпеза је започела молитвом и благословом, а затим су Лазар, Милош и Јован Шаровић, Јаков Маринковић и Елена Анастасиу поделили на поклон иконице свим присутним гостима у црквеној сали. Затим смо Његовом Преосвештенству Архиепископу Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскину поклонили велику икону Тројеручицу, велики крст који је ручно израдила наша парохијанка Мира Михаљевић и афричку скулптуру од ебоновине која представља сложност и повезаност породице као симбол и у знак сећања на нашу духовну православну породицу у Јоханесбургу.

За посведочену велику љубав, труд и старање према јединој нашој светињи у Африци, уследила је предаја поклона Епископу стобијском г. Давиду и ћакону оцу Марку. Владики Давиду смо предали велику афричку скулптуру Зулу ратника и велике пакете афричких и локалних црквених сувенира. Владика је узвратио поклоном иконе Светог апостола и јеванђелисте Марка и најскупоценијим даром - делићем светих моштију Преподобних мученика из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима. Ова светиња ће од сада духовно украшавати наш свети храм у Јоханесбургу и помагати свима који им са вером, молитвом и љубављу приступају.

Затим је г. Золани Мкива поздравио све присутне за славском трпезом. На наше опште изненађење и радост, г. Мкива је показао одлично познавање ситуације у Србији и изразио срдачну и најискренију подршку очувању Косова и Метохије у саставу Србије. Ово емотивно обраћање је завршио стиховима своје познате песме. Г. Мкива је на крају даровао старешину храма предивном графиком, а ми узвратили поклонима наше Црквене Општине. Чланови КУД Балкан су такође разменили поклоне са владиком Давидом, а затим је Владика приступио подели поклона члановима Црквеног Одбора (Игору Маринковићу, Предрагу Шаровићу, Мирјани Михаљевић, Живојину Јовановићу и Иву Зечевићу) за вишегодишњу љубав, верност и оданост својој Мајци Цркви у Јоханесбургу.

Славски свечани програм је завршен прелепим песмама наших парохијана г. Ивице Дебељковића и гђе Гордане Микић, као и наше православне афричке браће и сестара из Тембисе и Мадидија, а пријатно дружење настављено до касних поподневних часова. Као савесни и одговорни домаћини, чланови КУД-а Балкан су се на крају побринули да се целокупна црквена сала, са кухињом, ходницима и тоалетима доведе у ред и очисти, на чему смо им најискреније захвални. Као и претходних година о нашим духовним празницима у Јужној Африци, чланови српске заједнице и уважени гости су се разишли онако како светињи и доликује, достојанствено у љубави и миру, испуњених срца и душа радошћу празника, заједништвом, молитвом и благословом.

Вече су организовали Одбор за изградњу Саборног храма и Епархија будимљанско-никшићка, а позиву за овај хуманитарни догађај одазвао се велики број грађана општине Беране. Њима је захвалио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је у свом поздравном слову, између осталог, казао да ће Саборни храм Светог Симеона Мироточивог, који је у градитељском погледу изузетно захтјеван, монументалан и велељепан, уз помоћ Божју, бити завршен до 2019. године. Освећењем овог храма који ће, према Владикиним ријечима, бити украс сјевера Црне Горе, наша Епархија укључиће се у значајан јубилеј Српске Цркве – осам вјекова од њеног оснивања.

У програму вечери наступио је црквени хор Свете мати Анастасије, под диригентском палицом проф. Андријане Вучетић.

Ово је трећа по реду донаторска вече за изградњу Саборног храма у Беранама. Овом приликом прикупљено је око десет хиљада евра.

Иначе, Саборни храм Светог Симеона Мироточивог Стевана Немање почео је да се гради 2000. године.

Аутор пројекта, по коме се гради храм, је архитекта проф. др Љубиша Фолић. Црква је у облику грчког слободног крста. Изнад централног дијела, на висини од око 21 метра, је купола, а на источној страни олтарски простор који се састоји од травеја и олтарске апсиде, завршене куполом и двије бочне апсиде. Са сјеверне и јужне стране су бочне конхе, а са запада посебно наглашени улазни портал и звоници, висине око 13 метара. При улазу, сјеверно и јужно, биће урађени параклиси посвећени Светом Стефану Првовјенчаном и Светом Сави, синовима Светог Симеона. Димензије будућег храма, који ће бити највећа богомоља Епархије будимљанско-никшићке у престоном граду, су у основи 27 метара са 37 метара.

У градњу овог велељепног здања до сада је уложено преко милион евра, које су приложили бројни појединци, приватни предузетници, предузећа и установе из многих српских крајева и дијаспоре, међу којима г. Милија Бабовић, г. Вук Шћекић, као и г. Здравко Станковић.

Визију о подизању светиња имао је и Свети Симеон Мироточиви, који је познат као задужбинар и ктитор величанствених храмова, по чему је српски народ препознатљив у свијету као хришћански народ који има своју историју, традицију и културу.

Извор: Радио Светигора

Већину дјеце нападача, нападнути Божидар и Владимир познају из основне школе у Глини, гдје су такође од почетка школске године константно нападани од ученика Роберта Шамија, који је сада био и вођа групе нападача. Ово није први случај напада на малољетну дјецу свештеника у Глини, због којих је Владимир имао и здравствених проблема, стога апелујемо на надлежне установе да предузму све потребне законске мјере да се исти или слични догађаји неби поновили.

О овом догађају писмено је обавјештена полицијска постаја у Глини.

Епархија горњокарловачка

Црква Св.Саве у Торонту најстарија је црква у Торонту. Ове године навршило се тачно 60.година њеног постојања. То је био повод за велико славље њених парохијана.

У присуству великог броја верника и уз саслужењe бројног свештенства, свету архијерејску Литургију служили су Преосвећени Епископ канадски г. Георгије и Преосвећени Епископ бивши средње-европски г.Константин. У току службе Епископ Георгије је положио нови Антиминс са моштима Св.Владике Николаја на Часну Трпезу.

На Литургији је одговоарао хор епархије канадске Кир Стефан Србин из Торонта.

Након Причешћа Светим даровима, којима је приступио велики број деце и одраслих, Епископ Константин је изговорио изузетно лепу беседу, надовезавши се на речи Св.Апостола Павла које је читано у Апостолу, обративши се присутном народу речима:”Ви сте храм Бога живога” (2.Кор 6,16). Он је рекао да је верни народ пре свега живи храм сабран око Епископа на Светој Литургији а тек потом да је то сами спољашни храм у коме се сабирамо. Лепота храма не огледа се споља већ изнутра, духовном лепотом њених верника. То је оно што је Св.Владика Николај изговорио у овом истом храму када је извршио освећење црквене сале 1954.године, две године пре свога упокојења.Зато је данас и ваш Владика Георгије, мој брат, и донео нови Антиминс са моштима Св.Владике Николаја и похранио га на Часну Трпезу. Данашња прослава је само наставак прославе из манастира Лелића где је Патријарх српски г.Иринеј са епископима СПЦ извршио пресвлачење моштију Светога Владике. Зато се данас радује небо и Св.Николај на њему, радује се српски народ од Лелића до Торонта.

На крају беседе Епископ Константин се захвалио на љубави своме брату Епископу Георгију што је благословио да данас началствује Литургијским сабрањем.

Потом се прота Милутин Вељко захвалио Епископима што су данас одвојили своје време, труд и љубав да учествују у прославиo 60.година наше цркве и позвао све присутне да пређу у црквену салу где је спремљен свечани банкет за који се највише побринула госпођа Јелена Станимировић и Коло српских сестара Свете Мироносице.

Црквена сала је била испуњена до последњег места. Више од 180. парохијана је учествовало у богатој трпези разних специјалитета домаће и канадске кухиње као и укусима калифорнијског вина и других жестоких пића.

За време банкета Радован Гајић Гаја је одржао поздравни говор у коме је у кратким цртама изнео историјат нашег храма као и његову изузетну духовну и културну важност за постојање и опстанак нашег народа и наше деце у Торонту. После њега поздравно слово је одржао и чика Никола Алексејченко, који је као млад студент учествовао у постављању камена темељца цркве Св.Саве. На крају се и Епископ канадски г.Георгије обратио присутнима говорећи о цркви Св.Саве као Мајци цркви свих осталих цркава од Ошаве до Оквила. Од ње је, по речима Владике, настала и црква у Мисисаги, црква у Оквилу, Очави и сада у Ричмонд Хилу.Црква Св.Саве је црква која се најбрже развијала и прва која је у Северној Америци имала два свештеника.

Све ово је награђено бурним аплаузима и богатим даровима окупљених парохијана својој цркви.

О.Милош Пурић

Извор: Епархија канадска

Поводом 200-годишњице Његошевог рођења и пресвлачења моштију Светог Владике Николаја.

Ваљево 18. октобар 2013. године.

Уторак, 29. октобар 2013. године - 19 часова, Карловачка богословија - представљање књиге Патријарх Лукијан Богдановић, aутор:протојереј-ставрофор Душан Петровић и г. Срђан Ерцеган

Среда, 30. октобар 2013. године - 19 часова, Патријаршијски двор - Изложба о патријарху Лукијану Богдановићу

Петак, 1. новембар 2013. године - 9.30 - 18 часова, Факултет за менаџмент ФАМ и Карловачка богословија - Научни симпосион о Карловачкој митрополији

Субота, 2. новембар 2013. године - 12 часова, Карловачка богословија - Представљање књиге Портрети српских архијереја у Карловачкој митрополији, аутор: др Катарина Васић, издавач: Платонеум, Нови Сад

Недеља, 3. новембар 2013. године, Саборна црква у Сремским Карловцима - 9 часова - дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, 9.30 часова - света архијерејска Литургија у Саборној цркви, 11.30 часова, Горња црква - парастос патријарсима Георгију Бранковићу и Лукијану Богдановићу

Позивамо верни народ на молитвено славље и духовно укрепљење у Сремским Карловцима. Добро дошли!

Извор: Епархија сремска

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Душан Колунџић свештеник у пензији, протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић из Петнице (епархија ваљевска), протојереј Споменко Грујић из Батајнице, протојереј Сретен Лукић из Гргуреваца, протојереј Мирослав Јосимовић из Манђелоса, протојереј Жељко Кретић из Шимановаца, јеромонах Дамаскин из манастира Ново Хопово, јереј Небојша Димковић из Врдника, јереј Станко Тркуља из Хртковаца, јереј Горан Цвијановић из Батајнице и шишатовачки јерођакон Лукијан.

По завршеној светој Литургији и освећењу славског колача, поучним речима присутнима се обратио протојереј-ставрофор Душан Колунџић. Домаћини, братство манастира Шишатовац са старешином манастира јеромонахом Андрејем Ненићем, припремили су ручак за све присутне, како свештенике тако и за госте данашње манастирске славе.

У манастирској трепезарији је поздравио све присутне и честитао славу архимандрит Стефан и ако добри духовник поучио нас како се треба хришћански владати угледајући се на светог Стефана и Јелену Штиљановиће као наше молитвенике пред свевишњим Творцем.

Извор: Епархија сремска

У препуној сали у Хали 4 Београдског сајма о монографији и Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици говорили су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, главни пројектант Саборног храма архитекта проф. Предраг Ристић и приређивач монографије г. Јован Маркуш. Промоцију је водио главни уредник Радија Светигора свештеник Никола Пејовић.

Јован Маркуш је говорио о самој монографији, њеној изради и неким техничким детаљима. Монографија је још један сваке хвале вриједан подухват овог плодног ствараоца, бившег политичара и привредника, инжењера по образовању и публицисте по вокацији, и један од најсјајнијих бисера у дугој ниски Светигориних издања.

Да је монографија уистину „тропар према свецу“ показали су архитекта Предраг Ристић и митрополит Амфилохије у веома занимљивој, неформалној причи, која је повремено прелазила у дијалог.

Професор Ристић је испричао како је подгорички храм, којег су и Васељенски и Руски патријарх - у одушевљењу када су га угледали - у својим похвалама уздигли у сам врх православног градитељства, у његовој глави почео да добија контуре још шездесетих година, док је робијао у комунистичком режиму.

Митрополит Амфилохије је говорио о храму као остварењу свог дјечачког сна, али и фактору преображења црквене и свеукупне друштвене заједнице у Црној Гори.

СПЦ