У својој беседи Епископ Фотије је рекао да је Бог створио човека да би постао сличан Њему, то јест да би задобио Његове божанске особине – милосрђе, доброту и светост. Они који задобију те јеванђелске врлине постају синови и кћери Божије. Са друге стране Бог је толику слободу дао човеку да он може потпуно да се окрене ка злу и да смисао његовог живота буде детерминисано злом. Такви људи на жалост не постају слични Богу нити теже заједници са Њим и другим људима, већ су непрестано упућени само на себе и своје егоистичне прохтеве.

После Свете Литургије за све присутне госте и вернике приређена је трпеза љубави у трпезарији манастира Оћестово.

Обележавање наведене годишњице почело је пригодном академијом која је одржана 30. октобра у Дому омладине у Владичином Хану. Академији су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије са свештенством Епархије врањске, др Горан Младеновић, председник општине Владичин Хан, г. Зоран Антић, градоначелник града Врања и бројне друге званице и гости, као и грађани Владичиног Хана.

Учешће у академији узели су чланови хора Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања, г. Драган Станковић, познати глумац врањског позоришта, а беседу је произнео г. Небојша Дојчиновић, професор историје из Сурдулице.

На празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2013. године, у храму Светог Николаја у Прекодолцу, светом заупокојеном Литургијом, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски г. Јоаким у саслужењу Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија и свештенства и монаштва Епархије врањске.

По завршетку свете Литургије, код гроба тетовским мученицима на прекодолачком гробљу извршен је парастос, а присутнима се обратио Епископ полошко-кумановски г. Јоаким.

Извор: Епархија врањска

„Као школа и Митрополија црногорско-приморска позвали смо људе из Владе Црне Горе да се укључе у прославу јубилеја најстарије црногорске средње школе. Иако је недјеља, иако смо у центру Подгорице, они немају времена. Као да је много да послије освећења храма опет буду ту. Никада није много, али не љутимо се“, казао је у поздравној бесједи ректор Богословије, протојереј Гојко Перовић.

Он је истакао да је уз помоћ донатора током ове године реновирана управна зграда Богословије, да се радило и на ђачком интернату да би настава и живот у школи били осавремењени.

„Богословија је настала у времену када је у Европи владао принцип да се образовање гради на отклону од Цркве. Баш у том времену Црква оснива на Цетињу школу. И данас, када све врви од сличне приче, Црква остаје основни мотор друштвеног оздрављења и човјекољубља“, рекао је Перовић.

Након ректора Перовића, свечану бесједу одржао је професор Предраг Вукић.

У присуству Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, црквених великодостојника и бројних гостију, услиједио је програм који су извели ученици Богословије, њихов хор и рецитал, дјеца из цетињске школе вјеронауке и хор Светог апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ове прилике Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Борислав Петровић, протојереј Момчило Вукша, јереји Милић Ракић и Дејан Милошевић, протођакон Петар Мракић и ђакони Драган Рајчевић и Александар Трнинић.

На светој Литургији владика Иринеј обратио се препуном храму верника са омилијом на прочитана Еванђеља овог недељно-празничног дана. Епископ је указао на чудесни улов риба који је омогучио Господ Апостолима, као на предсказање њихове апостолске мисије широм света. Будући неуки по своме образовању, апостоли су Господом и благодаћу Светога Духа постали учитељи народа, освојивши највеће центре старога света.

Епископ је исто тако истакао чудесну улогу и личност свете Петке Параскеве, осврћући се посебно на пример Српског народа, указавши на безбројна чудеса која се још и данас дешавају преко њене свете воде на Калeмегдану.

На светој Литургији обављено је и рукоположење ђакона Александра Трнинића у чин презвитера. Овом приликом се отац Александар обратио Епископу са речима синовске љубави и благодарности. Епископ је честитао младом свештенику и његовој супрузи Тањи, као и малом синчићу Теодору, и наговестио постављење младог свештеника на дужност пароха Џилонгског.

На крају свете Литургије Епископ Иринеј је увео у парохијску дужност новог пароха храма свете Петке у Рокбенку, пречасног јереја Милић Ракића уручивши му овом приликом символично његове узвишене службе и Свето Јеванђеље. Овај дирљив тренутак је пропрачен сузама и надахнутим говором о. Милића који је овим чином преузео дужност пароха свете Петке на место упокојењог приснопамјатног му оца Душана Ракића.

Након овога обављен је једнократни опход око храма после кога је уследио мали помен протојереју-ставрофору Душану Ракићу. Након овога пререзан је славски колач. Млади домаћин овогодишње храмовне славе био је Никола Токановић.

Празнично весеље се наставило у црквеној сали са свечаним славским ручком и саборно певаним народним песмама.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво манастира Ђурђеви Ступови. Преосвећени Епископ је том приликом у чин игуманије произвео монахињу Амфилохију, досадашњу настојатељицу ове свете обитељи и одликовао је правом ношења напрсног крста.

Пререзан је славски колач у част и славу велике угоднице Божје Свете Петке, која је крсна слава мати Амфилохије (Драгопјевић). Сабранима је бесједио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

“Честитам свима благодатно заступништво Свете Петке Параскеве, коју многи овдје славе, а истовремено слави и нова мати игуманија, монахиња Амфилохија, то је њена крсна слава, њених родитеља и прародитеља. У овај дивни велики празник имамо ту радост и пуноћу духовне радости, духовну пуноћу. Послије добре припреме, кроз дуге године монашког живота, мати Амфилохија се удостојила да вечерас, уочи своје крсне славе, прими чин игуманије ове свете обитељи, знаменитог манастира Шудикове.“

“Давно је ова света обитељ постала знаменита, веома позната и то у најтежим временима. У доба турског ропства ова света обитељ је сијала као воштана свијећа пред лицем цијелог народа и божанску свјетлост разасипала на све оне који су овдје долазили, који су живјели у околини и не само у овој околини, него и много шире. Шудикова је позната по својој писмености, по својој духовности, по својој знаменитости у тим тешкиом временима и велика је улога била овог манастира у то вријеме. Када је тешко било чувати вјеру, ова светиња је, заправо, чувала наш народ, нашу отаџбину и кријепила срца наших предака. То је, наравно, било све, захваљујући милости Божјој, промислу Божјем, али и великим труду њених монаха који су кроз покајање, кроз сузе, кроз молитве, кроз труд непрестани, кроз велико трпљење, кроз сабирање божанских врлина засијали овдје и ову светињу малу, иначе свету обитељ, учинили знаменитом, славном и великом.“

“Прије неког времена започе обнова ове светиње. Овдје су се многи потрудили, а нарочито претходна игуманија мати Агнија, коју увијек помињемо, јер је, заиста, узидала себе у ову светињу. Она је дошла већ са тешким болестима овдје, узела велики крст обнове ове светиње и успјела да уз помоћ г.дина ктитора Мила Ђурашковића ову светињу обнови, да је уреди и управо када је завршила све што се тиче обнове она се упокојила и отишла у бољи живот, у бољи свијет, потрудивши се, заиста, од свег срца. Ова светиња је била у опасности да остане сама, да остане пуста, иако је била обновљена и Бог је послао мати Амфилохију да овој светињи дарује живот. Не треба много да се гради или да се нешто још зида, али треба да се ради оно због чега се овакве светиње граде, зидају, подижу и украшавају, да се моли Богу, да овдје сабере, ако Бог да, сестринство, да се побрине о овој светињи, да се побрине о својим сестрама, да се побрине о унапређењу живота у овој светињи и о свима онима који овдје долазе. Та духовна брига и духовна пажња, духовно старање је оно што треба да краси наше монаштво, а нарочито оне које је Бог поставио и удостојио да буду вође осталима, да буду пастири, а, на неки начин, и игуманије су, као настојатељице манастира, водећи духовну бригу о својим сестрама, оне су духовне мајке и оне духовно воде своје сестринство. То, наравно, не може без велике помоћи Божје, без непрестаног призивања помоћи Божје, без непрестаног смиривања, без великог трпљења, без великог труда, без велике пажње, пажње и над собом, јер најтеже је себе водити и себе упућивати на прави пут, али они којима су повјерене овакве дужности заповијеђено је да пазе строго на себе, на своју душу, на своју савјест, на своја дјела, своје мисли, на своје ријечи и, такође, да пазе на друге, да брину о душама својих ближњих.“

“Таква дужност се, свакако, не даје одмах некоме, нити је добро да се даје одмах било коме, ма колико био даровит и способан, него послије дуге провјере. Мати Амфилохија се дуго година лијепо припремила за ову свету службу, иако јој то није био циљ. Њој је само био циљ да буде монахиња, да служи светињи, али Црква Божја је у њој препознала личност којој се могу повјерити овакве дужности и послије нашег убјеђивања она је то и прихватила, прихватила се те дужности, није је тражила, него је примила као послушање. То је јако важно да сваку дужност, коју примимо у Цркви, да је примимо као послушање, а не као неку повластицу и не као прилику да у нечему уживамо, јер ту уживања у неком земаљском смислу нема, нити га може бити, него они којима су повјерене овакве дужности, су призвани на жртву, да сву своју снагу, цијело своје биће, све своје таленте, све своје снаге и силе потроше у служби Богу, у служби светињи, у служби ближњима и у служби њиховог спасења.“

“Нека Господ укријепи мати Амфилохију својом силом, својом милошћу, својом мудрошћу. Нека је обдари врлинама покајања, смирења, трпљења и надања у Господа, јер овакве дужности се не могу носити без полагања наде у Бога, без призивања помоћи Божје, помоћи од светих и, свакако, ова светиња, која је под окриљем Мајке Божје, она је под непрестаним благодатним заступништвом Пресвете Богородице и преподобних и богоносних отаца, који су заштитници монаштва, а нарочито Преподобне мајке Петке Параскеве, коју прослављамо и којој се, увијек, молимо. Мати Амфилохија, пошто слави Свету Петку као крсну славу, довољно је само да се угледа на своју Небеску заштитницу и покровитељицу, да јој она буде узор, да се њој увијек обраћа и када предузима нешто, чини за манастир и када наиђу проблеми, искушења и тешкоће, што је неминовно у овом животу, а све проблеме, све тешкоће на које наилазимо ми хришћани треба да схватимо као прилику да опет и изнова посвједочимо своју вјеру, да схватимо то као прилику да учинимо увијек нешто што је добро и што Господ од нас тражи, а то је, прије свега, трпљење, поуздање у Бога и све оне друге хришћанске врлине на које нас је Господ призвао.“

“Нека Господ укријепи мати Амфилохију и сестринство ове свете обитељи, нека излије Своју милост и Своју благодат на сестринство на ову свету обитељ, на све који овдје долазе. У Бога се увијек надамо и Бог ће увијек бити на помоћи онима који Га љубе и који Му вјерно служе. Нека буде срећно и благословено и на многаја и благаја љета. Амин. Боже дај“, казао је у својој бесједи Његово Преосвештенство.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Након Литургије Свјатјејши ће служити парастос почившим патријарсима Георгију Бранковићу и Лукијану Богдановићу.

Слово Љубве

Поздравно слово ће изговорити ректор ове црквено просветне установе протојереј-ставрофор Гојко Перовић, бесједиће историчар Предраг Вукић, а у умјетничком дијелу програма ће наступити подгорички хор „Свети апостол Марко“, хор и рецитатори Богословије, дјеца полазници школе вјеронауке при Цетињском манастиру и народни гуслар Миладин Анђелић.

Академија ће почети у 19 часова.

Р.В.

Митрополија

Свету архијерејску литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Господа Епископи умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, уз саслужење великог броја свештенства и уз молитвено учешће многобројних вјерника са Цетиња и из других крајева Црне Горе, Косова и Метохије и Херцеговине.

У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика Атанасије је рекао да се тек од нашега срца изграђује Црква.

„Ако наше срце не обрађујемо, не изграђујемо, не уграђујемо у храм вјечни на небесима, онда нећемо ни себе изградити, ни друге“, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки.

„Зато је Богословија велика школа, велика наука, велико вјежбалиште. Зато прије свега треба да будете богослови, који ће да слове о Богу“, поручио је он ђацима Цетињске Богословије која ове године слави 150 година постојања.

Он је подсјетио на ријечи Светог Јустина Ћелијског да сваки човјек продужује Јеванђеље.

„Сваки човјек је по мјери својој Црква у маломе. А браћа Руси то дивно кажу да је Православље сабор са свима светима“, рекао је Владика Атанасије и нагласио да смо то искуство имали приликом недавне прославе 17 вје3кова Миланског едикта и освећења подгоричког Саборног храма.

Након Светог причешћа, када су Светој чаши приступили многобројни вјерници, бесједио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је подсјетио на двије велике годишњице – 150 година Цетињске Богословије и 200 година од рођења Ловћенског Тајновидца Светог Петра Другог Петровића Његоша.

„Данас посебно прослављамо Светог апостола и јеванђелиста Луку, Светог равноапостолног Петра Цетињског Чудотворца и Светиог Петра Другога Цетињскога, Ловћенскога Тајновидца. Прослављамо њих и у исто вријеме обиљежавамо 200-годишњицу рођења Петра Другог Петровића Његоша и 150-ту годишњицу Цетињске Богословије“, рекао је Владика.

Он је подсјетио да је Цетињска Богословија најстарија школа у Црној Гори. Сва просвета и све школе и универзитет црногорски су иозрасли из те школе, школе Светога Петра Цетињскога и школе Петра Другог Петровића Његоша.

Митрополит Амфилохије посебно је поздравио амбасадоре Украјине Оксану Сљусаренко и Србије Зорана Бингулца, који су присуствовали данашњем литургијском сабрању.

„Њихово присуство показује органску и историјску везаност Кијева, Београда и Цетиња и свеукупног Православља у просвети црковној“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је на данашњој литургији уручио и три висока црквена одликовања – Јовану Маркушу орден Светог Петра Цетињског за свједочење храбром ријечју и дјелом вјековног предања и културе наше Православне Цркве и народа у Црној Гори, Предрагу Вукићу орден Светог Саве трећег степена за животну вјерност Цркви Светосавској, вјерност у проучавању црквене и националне историје и помоћ у изградњи храмова и старици Новки Живковић из Подгорице Златни лик Митрополита Петра Другог Петровића Његоша, Ловћенског Тајновидца за свети подвиг рођења десеторо дјеце.

Члановима Братства чувара кивота Светог Петра Цетињског, који су јутрос од главног града Црне Горе претрчали Маратон Светог Петра Цетињског Владика је уручио по икону Цетињског Чудотворца и Богородице Филеримосе.

Епископима гостима на литургијској свечаности Митрополит је такође уручио по икону Светог Петра Цетињског.

Владика је такође посебно поздравио свештенике Албанске православне цркве Александра и Николу Петанија из Скадра, као и представнике светородне лозе Петровића, Ђока Петровића и његовог сина Ивана.

Након литургије у трпезари Богословије „Свети Петар Цетињски“ је приређена славска трпеза хришћанске љубави са пригодним културно-умјетничким програмом.

Р.В.

Извор: Митрополија црногорско-приморса

Литургији су присуствовали представници општинских власти, представници других сусједних општина Рибника, Источног Дравара, Доњег Лапца. И Дервенте, вјерни народ Дринића и околине и ученици Основне школе „ Дринић“.

У својој бесједи на крају Литургије Епископ је истакао огроман значај сјећања једног народа или једне заједнице вјерних на Светитеље Божије, на њихов живот и дјела. Значај сјећања на живот и дјело Апостола и Еванђелиста Луке, као и сјећање на Светог Петра Митрополита и Чудотворца Цетињског доприносе и оживљавању и воде практиковању врлина Светитеља који се прославља у једном народу, или заједници која га прославља. Епископ је нагласио значај Светог Петра Цетињског у мирењу српских племена у Црној Гори и непрестаном ревновању за повјерени му народ, у чему се пројављује карактер саборности, који је у данашња времена најпожељни и најпотребнији Српском народу. Након Литургије, у Спомен соби палим и несталим борцима отаџбинског рата 1991-1995. године у Дринићу служен је помен свим који су животе своје положили за ближње своје и отаџбину у рату 1991- 1995. године, а тамо се налазе исписана имена и фотографије 247 људи.

Славски ручак поводом Крсне славе уготовљен је у сали Ресторана „Сунце“, гдје је Епископ Атанасије осветио славски колач и жито, честитао Начелнику Општине Петровац – Дринић Господину Драги Ковачевићу и свим житељима општине Дринић Крсну славу и молитвено пожелео да се народ овог мјеста и околине умножи и умножава и да у слози живи и ствара своју будућност.

БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА

Извор: Епатхија бихаћко-петровачка

У својој беседи Епископ Фотије је нагласио да је свети еванђелист Лука пратећи светог апостола Павла проповедао и у Далмацији а да је Цркву Христову обогатио Светим Јеванђељем по Луки, Делима Апостолским – раном историјом Цркве, као и теологијом Иконе, јер је свети апостол Лука први живописао иконе Пресвете Богородице и светих. Поред тога Епископ Фотије је истакао и велики подвиг светога Петра Цетињског чудотворца који је будући на светосавском путу мирио браћу и завађена српска племена у Црној Гори, али је и штитио Цркву православну од унијатског прозелитизма. На Светој Литургији Епископ г. Фотије је у чин ђакона рукоположио г. Бојана Савића, економа Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

На данашњи дан Епископ далматински Г.Фотије скромно је обележио и мали јубилеј, пошто је тачно пре 14 година устоличен у трон Епископа далматинских.

После Свете Литургије за све присутне приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.

Беседа

link for download:here

Тим поводом Његово Преосвештенство господин Хризостом, епископ зворничко - тузлански, посјетио је први пут Осредак и служио Свету архијерејску литургију.

Са преосвећеним владиком г. Хризостомом саслуживали су свештеници протојереј - ставрофор Недељко Пришић, парох растушки, протојереј Миладин Вуковић, намјесник теслићки, протојереј Драган Ерић, парох чечавски и синђел Нектарије Тешић, сабрат манастира Бишње.

Његово Преосвештенство господин Хризостом, епископ зворничко – тузлански, рукоположио је у чин ђакона Срђана Радмановића из Теслића. Ово је прво рукоположење од како је Његово Преосвештенство господин Хризостом преузео дужност управљања епархијом зворничко-тузланском.

Након Свете литургије преосвећени владика г. Хризостом бесједио је о св. ап. Луки и честитао Крсну славу свим парохијанима. Потом је извршен трократни опход око светог храма, помен погинулим борцима, а испред светог храма благословљено је славско кољиво и преломљен славски колач. Кум за следећу годину је Драгољуб Радичевић из Липничког Шора - Лозница.

Јереј Раде Танацковић

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У Литургијској прослави Храмовне славе учествовало је бројно свештенство и велики број верника.

У току Свете Литургије Преосвећени владика је рукоположио у јерејски чин ђакона Жарка Милетића.

Након Свете Литургије пререзан је славски колач храмовне славе, а такође и колач Центра за Црквене студије који прославља свог заштитника Св. Ап. Луку.

Света Литургија је завршена беседом и поуком Владике Јована свима вернима окупљеним на данашњем слављу.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Извор: Епархија нишка

Центар је вишенаменски и треба да представља место сабирања богослова, вероучитеља и катихета Епархије браничевске, али и других дијецеза наше Цркве; простор окупљања теолога, филозофа, научника ради одржавања округлих столова, симпосиона, сусрета и скупова на све актуелне теме црквеног и друштвеног живота.

На приближно 70m², вешто смо искористили сваки делић простора иза западног зида Цркве, на њеном другом платформском делу и обезбедили места за активан рад 60–70 људи, допунили га библиотеком за око 1.000 књига, осветлили га и естетски дотерали да представља јасан простор рада и дијалога. Центар смо назвали „Ecclesia Viminaciensis“, јер смо желели да се подсетимо истине о старини Цркве на овим просторима и вратимо старо име ове епархије из археолошке у црквену употребу!

Након што вероучитељи и чланови Одбора за просвету и културу свечано „предају“ просторије Центра „Ecclesia Viminaciensis“ своме Епископу као благодарност за црквени живот и учење, које је он нама предавао претходних 20 година, започећемо са редовним активностима.

За све договоре о организацији састанака и семинара, стојимо на располагању од 1.12.2013. године.

Извор: Епархија браничевска

„Нисам ја тражио Христа, Он је нашао мене. Исус није Бог трговаца и плебејаца, већ убогих и потлачених...“, расуђивао је мудри римски император Константин у часу спознаје живог Бога. Бога, коме ће се и сам молитвено обраћати, и који ће га, зарад дара слободе вероисповедања следбеницима Му и мисионарима, светитељском славом овенчати. „Највећа жртва коју Му можеш принети је скрушено срце и честит живот“, етичка је максима христољубивог владара, коју је у игроказу „Под овим знаком ћеш победити“, надахнуто „оживео“ драмски уметник Небојша Дугалић. Милански едикт Светог Цара Константина драгоцен је за хришћане, али и све људе. Доношењем овог указа, свак је могао веровати како му срцу драго, а да због тога не буде прогоњен.

- Од тог времена, Црква Христова као велики брод плови по узбурканом мору овог света. Предводи је непобедиви Исус Христос. Она плови и удара, ношена земаљским бурама, како у време Христа, тако и данас. Пловиће и убудуће, до Страшнога суда, до тренутка када Онај који је води не заустави време и уведе нас у Царство небеско... Епархија ваљевска је на најбољи начин прославила овај велики историјски догађај за све који верују, а и оне који не верују. Почели смо пресвлачењем моштију Светог Владике Николаја у манастиру Лелић. То је, браћо и сестре, благодат која се речима не може исказати. Потом је на Томиндан, Патријарх српски Г. Иринеј служио Свету архијерејску литургију на централној свечаности у Лелићу. Овде смо вечерас да, свим грађанима Ваљева и шире, кажемо да не заборављамо тај велики датум. Остало је да поставимо круну свечаности - крст надомак манастира Пустиња. Да достојанствено сведочи велику победу Хришћанства - беседио је у радости нашег слављеничког часа Епископ ваљевски Г. Милутин. Он је, овом приликом, захвалио Влади Србије, градоначелнику Ваљева и његовим претходницима за помоћ при изградњи Храма Васкрсења Христовог. Речи благодарја Владика Милутин упутио је и благочестивом народу, који са молитвом походи храм и, изнад свега, Богу. Јер, „Он је снага наша и љубав наша. Слава Му увек и у векове векова“.

У име Града Ваљева, учеснике свечаности поздравио је градоначелник Станко Терзић.

- Милански едикт велика је цивилизацијска тековина, која пружа могућност вероисповедања Хришћанства, али и афирмацију хришћанских врлина... Славимо га овде, крај храма који је украс нашег града. Присетио сам се '91. године и почетка његове градње, '95. и освећења које је обавио почивши Патријарх Павле- дивна и племенита личност, која је одударала од тог суровог времена. Драго ми је што смо, захваљујући Влади Србије, ктиторима и верном народу, стигли довде са изградњом. Надам се да ћемо се ускоро окупити да прославимо завршетак радова на овом велелепном храму, украсу и поносу нашег града - поручио је градоначелник Ваљева Станко Терзић.

У маштовито осмишљеном и изврсно изведеном игроказу „Под овим знаком ћеш победити“ и анђеоском појању црквених хорова уживало је преко хиљаду Ваљеваца. Нарочито радује присуство великог броја најмлађих хришћана, јер њима припада слављење имена Божјих угодника у времену које долази. Учесницима сабрања дељен је одломак текста Миланског едикта са мапом Епархије ваљевске, у знак сећања на велики дан за васцели хришћански свет.

Ј. Јанковић