Овим чином желимо да испунимо обавезу потомака према једној неправедно заборављеној личности. Узорно житије патријарха Гаврила, његов допринос очувању вере и утврђивању народног огњиште обновом светиња у клисури Увца, долини Моравице, на Јавору и у околини Сјенице и Новог Пазара, даровањем живописа, богослужбених предмета и књига у временима „тамног вилајета", као и његово страдање мученичком смрћу, због чега га је наша Црква прогласила за светитеља - заслужују достојно обележје.

Патријарх Гаврило потиче из знамените лозе бератских кнезова Рашковића; рођен је у нововарошком селу Штиткову и рано је замонашен у неком манастиру где је изванредно савладао калиграфију и преписивање црквених књига. То је потврђено на основу неколико записа исписаних патријарховом руком у његовим књигама, откривеним у Универзитетској библиотеци у Кембриџу, као и на познатом Четворојеванђењу из Архива САНУ.

На трон рашких владика постављен је 1643. године, а за патријарха саборно изабран 1648. у манастиру Морачи. Занимљива је и национална мисија овог чувара вере и огњишта: у архивама у Грацу, Петрограду и Москви докази су да је боравио у Русији, у тајној мисији - да се руски суверен убеди у неопходност покретања устанка против Османлија на Балкану. Када су, нажалост, пропале све наде положене у помоћ руског цара, патријарха су на повратку у Србију, пошто је проказан, турски војници одвели у Брусу (Мала Азија) где је обешен.

На темељима и остацима старијег храма у Дубници, у четвртој деценији 17. века, тада митрополит рашки Гаврило обновио је цркву посвећену Светој Тројици, подигао конаке и монашке ћелије. Духовно средиште и сабориште народа Старог Влаха доживело је судбину светиња у страшној одмазди, у годинама Велике сеобе Срба с краја 17. века, када је, како пишу хроничари, „порушено све од Сарајева до Новог Пазара". Иако спаљена и похарана, Дубница је у тами векова била неугасиво кандило између Јавора и Увца, тапија немањићке земље. Народ се у ропству окупљао у потаји, а Дубница је била једно од оних светих места којима су се верници враћали и са којима су живели и у временима када се мислило да су уништена и да више не постоје.

Сени свештеномученика Гаврила патријарха српског радовале су се када је, трудом мештана и многобројних дародавалаца, пре шест година из рушевина васкрсла Дубница и предата потомству у аманет. Након година у којима се настојало да се уреди порта и обезбеде услови за живот братства, управа манастира је предузела низ корака да се подигне споменик патријарху Гаврилу. Вајар Владимир Митровић из Трнаве, на Златибору, започео је, према прихваћеном идејном решењу, клесање камене скулптуре патријарха Гаврила у природној величини.

Зато се и обраћамо верницима, поштоваоцима Цркве, свима којима је на срцу духовна обнова, враћање српског народа православној вери и хришћанској традицији, коренима и баштини предака, онима „који су више волели нас него себе" - да помогну у подизању споменика патријарху Гаврилу Рашковић. На овај начин ћемо потомцима оставитии сећање на личност која је много урадила за српски народ, показати да Стари Влах није био пуста утрина, да вера предака није у људима устукнула пред данашњицом...

Патријарх Гаврило је у Четворојеванђељу из Ковиља записао да је једно време провео у Ковиљу на Јавору док манастир није поновљен, дограђујући уз храм још једну цркву. На крају записа он моли све који могу помоћи братство Ковиља да се „обитељ по нашем одласку не заборави ... будући да дани овога света пролазе као цвет траве, као да нисмо ни постојали..."

Дародавци и добротвори прилоге могу уплатити на рачун 160-305097-77, код Интеза банке у Новој Вароши или у манастиру, а телефон Дубнице је 033/ 672-221.

Настојатељ манастира Дубнице

архимандрит Макарије

СПЦ

На навечерје празника, по одслуженом богослужењу, у Епископској резиденцији надлежни парох Срећко Зечевић осветио је славску водицу. Честитајући славу Владики, отац Срећко је рекао: - Преосвећени Владико! Једна од најмудријих жена у роду српском, Исидора од рода Секулића, у једној својој молитви између осталог каже: Исусе добри, скини знак мога недостојанства међу ближњима, сродиме са сваким, дај ми завичај свугде, пресеци сложене и теретне односе моје међу људима. Исидора чудесна, та монахиња српског слова и књижевности, без монашке ризе на себи, као да је речи ове молитве кројила баш по мери оног крста Христовог којег Епископ носи на свом рамену и проноси га кроз све стазе у свом архипастирствовању. Нека Вам Господ, вечни дародавац свих добара, молитвама Светог Георгија, тог чудесног витеза вере Христове све ово подари. Остало је Господ већ наменио. Нека Вам је Преосвећени Владико, срећна Крсна Слава, на многаја љета.

Сутрадан, на дан своје крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске и жичке. По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протојереј – ставрофор др Зоран Крстић. После заамвоне молитве, игуман манастира Студенице Тихон, благословио је и осветио славско жито и славски колач.

Сабрање је настављено у новој резиденцији Шумадијске епархије, где је приређен пријем за свештенство и верни народ. Свечани славски ручак приређен је у поподневним сатима. Између великог броја свештенства, монаштва и верног народа, гости на владичиној слави били су и Епископ врањски г. Пахомије, Епископ браничевски г. Игњатије, Епископ рашко - призренски г. Теодосије, Епископ крушевачки г. Давид, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, градоначелник Крагујевца г. Верољуб Стефановић, потпредседник Епархијског савета г. Радиша Пљакић и многи други угледни гости.

На предлог Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована Свети архијерејски Синод одликовао је орденом Деспота Стефана Лазаревића, за заслуге у промовисању културних и верских вредности песника Добрицу Ерића, орденом Светог Саве другог реда глумца Мирка Бабића, и орденом Светог Саве другог реда г. Верољуба Стевановића, градоначелника града Крагујевца.

Извор: Епархија шумадијска

На сам празник, Владика Теодосије је служио Св. Литургију у манастирском храму уз саслужење више свештеномонаха и свештеника Епархије Рашко-призренске. Након освећења славског колача игуман манастира протосинђел Герасим са братијом за све госте је приредио трпезу љубави.

Извор: Епархија рашко-призренска

Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије бихаћко-петровачке. У току свете Литургије владика Атанасије је рукоположио је ђакона Јована Бањца из Босанског Петровца у чин свештеника. У својој бесједи Епископ је позвао сабрани народ да се моле за новог посланика на Њиви Господњој, док је оцу Јовану пожелио да своју свештеничку службу врши онако како и доликује служитељима олтара Божијег. Преосвећени Владика је нагласио тешкоћу свештеничке службе на простору Епархије бихаћко-петровачке, истовремено надајући се да ће отац Јован својим залагањем, узорним животом и марљивошћу допринијети свеопштем васкрсавању српске Босанске Крајине.

По завршетку свете Литургије, отац Јован је, са својом породицом, уприличио трпезу љубави, којој су присуствовали епископ Атанасије, служашчи свештеници као и многобројна родбина, пријатељи и комшије. Било је то сабрање цјелога Петровца.

• Бесједа епископа Атанасија
  

СПЦ

У духовном разговору са вјерним народом, сабраним у дому Светог Василија Острошког у Никшићу, отац Рафаило је упозорио да нам је демонска сила, односно сатана, ђаво, кнез таме, што је тема назначеног предавања, пришао превише близу, ушао и чак дјелује кроз нас. Пројава његовог дејства, према ријечима о.Рафаила, најбоље се сагледава кроз наш однос према Цркви и Светом Јеванђељу.

“Немамо ли однос, литургијски однос према Цркви и не читамо ли Свето Јеванђеље, знајте да је у нама, то знајте и тако провјеравајте себе. Нека Јеванђеље буде мало чешће испред ваших очију, као што узимамо топломјер да бисмо измјерили своју тјелесну температуру; питајте се кад сте задњи пут читали Јеванђеље, колико га често читате и са каквом пажњом. То ће показати температуру вашег духовног живота, то је ваш однос према Христу и запамтите да се демон боји ријечи Божје, тамо гдје она постоји труди се да је што је брже истисне из свијести. Погледајте, браћо и сестре, да ли у вашим душама постоји овај непријатељ који нас одваја од јединог Пријатеља, јединог човјекољупца Господа нашег Исуса Христа, Коме у Цркви сви ангели и светитељи поју вјечну пјесму, коју дај Боже да и ми научимо, заволимо и појемо у свештеној и светој области у Царству Небеском“, казао је јеромонах Рафаило.

Предавање “Окултна агресија“ наишло је на велику пажњу присутних, који су, по завршетку вечери, узимали благослов од оца Игумана и у непосредном разговору са њим тражили одговор на недоумице и проблеме које живот ставља пред нас. У наставку доносимо изводе из овог веома занимљивог и надасве душекорисног излагања.

“Дозвавши својих 12 ученика даде им Господ власт над духовима нечистим да их изгоне, власт својој Цркви кроз Дванаест апостола, а прва пројава те власти односи се управо на нечисте духове. Пажљивом читаоцу Јеванђеља, а таквих је врло мало, не може да промакне ова чињеница и директно указање на постојање нечистих духова, не може да му промакне велика утјеха да људи, примивши власт од Бога, могу да их изгоне демоне, не да се препиру, полемишу, нити рвају са њима, него да их изгоне, браћо и сестре. Власт коју Бог даје није било каква власт, то је врховна власт. Изнад те власти нема друге, све остале су испод ње од серафимске, херувимске, па свих оних власти, сила и моћи светих бестјелесних сила, које нису мале“.

“Ако послушамо Господа и Његову ријеч, јер оних Дванаест апостола су, са великом пажњом, ишли за Христом оставивши, при том, све, како тумаче Свети Оци. Оставили су и сопствено расуђивање, потпуно су се испразнили, што је савршени облик послушања, које се труде да одрже монашки редови Православне Цркве, савршено послушање гдје се воља Божја усељава у човјека и освећује му ум, воље, срце и кости и такви послушници имају власт над демонима. Један од таквих је и онај који нас окупља и чува у овом граду, уколико смо пажљиви, Свети Василије Острошки Чудотворац, послушан гласу Господњем и вољи Божјој, те примивши власт, изгони нечисте духове и исцјељује сваку болест и немоћ у народу. Ту силу Господ је оставио Апостолској Саборној и подвуцимо данас, важно је, Православној Цркви. Пред демонима, пред мрачним силама, кнезовима таме не може да опстане нико до Православна Црква Апостолска Црква, која је, једина, примила власт над духовима нечистим. Ниједна друга заједница, зовимо је како год хоћемо, нема ту власт. Ако нама то није јасно мрачним и тамним силама јесте“.

“Међутим, тамне силе нијесу наивне. Та борба није једноставна. Силу да их изгонимо дао нам је Бог. Власт, дакле, имамо и ми, браћо и сестре. За пажљивог читаоца јасно је да сила противничка није мала, јер власт којој се покорава мора бити Божја власт, а не људска, не мудрост овог свијета, да не говоримо о наоружању или интелигенцији, о моћима разума или уопште пале људске природе, са свим овим новим техничким достигнућима од којих се не може дисати више, те силе која је све баналнија, све нижа. Пред том силом демон не дрхти, он је уопште не сагледава као силу, него искључиво од силе Божје. А чиме нас то Господ, браћо и сестре, штити? Штити нас благодатном силом Својом. Шта је то благодат? То је енергија Божја, сила Божја, пројава Бога у свијету кроз Цркву Апостолску, кроз оних Дванаест апостола које је Господ сабрао и на које ће касније сићи страшна сила Божја, Дух Свети Бог Свети Један од Тројице и Који ће кроз њих да мијења ствари. И пројавити је на транспарентан начин“.

“Демони су се плашили имена Светих апостола, јер су апостоли на самом почетку проповједи ушли у директан сукоб са силама таме. У житију Светог Јована Богослова имају страшне сцене, велики маг који је пројавио велику демонску силу, нешто што данас гледамо на филмовима и у разним анимацијама, то је исто оно што су магови и тамна сила радили у оно вријеме. Велика чудеса. У сукобу са силом апостола све је то нестајало, све је то бјежало, све се то покоравало. Коме? Обичним људима, рибарима. У нашој Цркви постоји један, назовимо га грубо, „канал“, мистични канал или света тајна свештенства – велика сила коју имају попови и владике. Преко тог канала мистичног, јер преко свете хиротоније рукополагања прелази од Светих апостола, оних Дванаест којима је дата власт над нечистим духовима, да их изгоне и да исцјељују сваку болест и немоћ у народу. Она се протеже и тече кроз свету Цркву, кроз свете тајне, конкретно кроз свету тајну свештенства и да се до дан данас налази у Цркви и нуди народу Божјем као моћна заштита, непоколебљив бедем и моћно разорно оружје у борби против, не крви и меса, него против духова из поднебесја, како каже апостол Павле, против кнезова и власти таме“.

“Област кроз коју се крећу више нијесу Небеса одакле су свргнути, али их има у поднебесју неко вријеме, а онда и у људској природи. Сатана је преварио прародитеље, прамајку и праоца (проблем пада, првог гријеха), пробивши опну слободне воље, заправо, није је он пробио него смо ми отворили вољу, а он је добро одиграо, вјешто и ушао у нашу природу. Загризли смо, браћо и сестре и сила демонска је повриједила човјека, ушла у њега, при том, дубоко га ранила и оштетила, смртно ранила, убила и то је почело да траје, рана да се шири, смрт да напредује агресивно до тога да смо почели да се клањамо животињама, да се клањамо творевини. Страшно идолопоклонство! Ђаво нас је свему научио, разним техникама, окултним наукама, а све је то кулминирало у култу и у жртвоприношењу.

“Свети цар Константин равноапостолни, сјетимо се и тога, имао је онај чувени бој са Максенцијем, који је био наоружан, не само са војном силом него и окултистима свих врста. Константин је био свјестан тога и знао је да не иде само на човека и на војну силу, него да ће демонска сила да помаже, а није била мала. И баш у том тренутку и у тим мислима да не може сам, јавља му се знамење Часног Крста, знамење побједе над тамним силама које су на Крсту побјеђене. На Крсту Господ наш Исус Христос, примајући смрт добровољно ради нас, Својом раном нашу затварајући, Својом смрћу нама живот дарујући, Својим силаском у гроб и ад, сатрије смрт и растури адске тамнице и од тог тренутка демони се Крста ужасавају, страшно га се боје, Крста, који држи вјера православна, Црква Божја, Архијереји Цркве Христове Апостолске. Крст у рукама архијереја и наши крстови, који ће бити прикопчани за тај крст Господњиј кроз послушност Цркви и литургијски живот у њој, не било какво живљење, животарење, него живи живот, литургијски живот од кога се тамне силе боје“.

“Имамо велику агресију, окултну агресију, а оно што нас, нарочито, забрињава, помало и љути, јесте баш та агресија. Зашто таква агресија, зашто такво улијетање у тор Господњи. Говоримо о агресији окултизма на наш хришћански православни светосавски народ. Узрок такве дрскости, такве агресије, такве охолости која се пројављује, видите, ових дана, на Светог Петра Цетињског “ноћ вјештица“ у средњим школама са благословом директора, наставника разредног старјешине, да кажемо, на регуларном државном нивоу. У вртићима – богиња јесени, да не набрајамо сад широку понуду исцјелитеља, астролога, врачаре, биоенергетичаре, видимо, дошло је, а све ће више тога бити, психо-фит ординације. Сви они нуде излечење и помоћ, а ко су, заправо, они? Демони, браћо и сестре, они ћете, заиста умирити, демон то може, али неће ти дати мир који превазилази сваки ум, који ти Христос и Црква дају, него привремени да би немир био вјечан, праћен шкргутом зуба“.

“Све више се демонска, тамна сила пројављује и кроз науку, кроз философију, ако је више икоме и стало до мудрољубља, па макар то било и погрешно, сад то хероин глача, телевизија асфалтира. Сад смо мање-више сви постали навијачи, навијамо за тенисере, кошаркаше, понекад са службе отрчимо кући да не пропустимо одлучујуће минуте. Све је више тетовираних, а тетоважа је у стара времена била иницијација у демонским култовима. Све више је тог демонског духа и у умјетности, да не говорим о музици, о филмовима, о позоришту, поготово авангардни, алтернативни театри. То су браћо и сестре обреди, ритуали. И над нашим народом се врши обред, то треба да знамо. Оно што видимо то је само један дио од оних великих енергија, које су усмјерене да нам главу спрште и свијест покоре. Једна од пројава демонског присуства, и то од великих пројава, јесте и масовно чедоморство. Абортус, по ријечима архимандрита Рафаила Карелина, по нашем мишљењу једног од најозбиљнијих аутора Православне Цркве 20.в.и 21.в., није само гријех, него има много дубљу позадину и представља жртвоприношење.“

“Некоме се жури и паника га је ухватила од присуства Цркве, као да му само она смета, ништа му друго не смета, сметају му свештеници, монаштво му смета зато што има планове, јер се плаши благослова Цркве и главе Цркве. Он то зна, а не жели да ми знамо и служи се разним триковима, објашњењима, тумачењима, ми упадамо у замку. Многе ствари, многе појаве које агресивно наступају и мијењају једна другу, ми не називамо правим именима. Напад на Цркву је велики и небјашњив, видите, нема је нигдје, не дозвољава се, а са ове стране, напад за нападом и све већи степен агресије који кулминира у овим новим шетњама (парада поноса). Наша немоћ је проузрокована слабим односом према Христу, према Његовом имену, према Његовој ријечи, према Његовој вољи, према Његовим апостолима, према учењу, према предању и аскетском и догматском и литургијском. Треба имати апостолске позиције, треба имати тврду вјеру и ствари називати својим именом“.

“Крајње је вријеме, јер долазе дани и биће јако компликовано, биће све већа пројава отвореног демонизма. У свијету је то већ пројављено, ми смо овдје још увијек заштићени, крвљу и благословом предака, не бих рекао нашим животом и нашим ставовима. Нама је дато вријеме и мисилим да је одлучујући тренутак да одреагујемо саборно, како Господ воли, црквено, литургијски. Ако је Господ са нама ко ће против нас, ако је Господ са нама све силе небеске су са нама, сви светитељи су са нама, Мајка Божја је са нама. Ту нема борбе, ту је рат завршен, ту се пева велико славословље, ту се служи света Литургија, ту је литургијска трпеза постављена на видику непријатеља наших. Тако Господ ратује, не ратује, него торжествује са својом дјецом, напунивши путир, извадивши агнец и почевши моћно са „Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа и сабра, и данас и увијек док год буде вјекова и ту нема више нико да се мијеша. Али да ли има нас?“

“Морамо вјеру своју да утемељимо на Јеванђељу, четири Јеванђеља, ријеч Божја, Господ Исус Христос, наша Црква. То је врло проста комуникација, само ако хоћемо да је слушамо, али нико никог неће да слуша. Јеванђеље, браћо и сестре, не може без њега! Ако ја као свештеник не стојим на јеванђељу, ја празнословим и моја прича може само да умори и да обмане и ту нема никакве вјере. Таква прича не изазива вјеру. Вјеру изазива проповјед, јер нема вјере без проповједи, а проповјед у цркви не може да буде сем од ријечи Божје, тако каже велики учитељ Цркве Божје, апостол Павле. Вјера бива од проповједи, народ да би повјеровао мора да чује проповјед, а проповјед треба да извире и да се снажно и сво вријеме темељи на ријечима Божјим, а њих имамо у четири јеванђеља и не само јеванђеља, имамо дивна дјела апостолска. То је свештена књига, имате посланице Светих Апостола. Са овим у срцу ти више не можеш да умреш, “Небо и земља ће проћи“, каже Господ, “а ријеч моја неће проћи“. Ријеч Божју у Цркви примљену, у срцу похрањену носимо у живот и то вјечни. Са Јеванђељем у срцу ми јако добро осјећамо гдје је област окултног и ту је јасна граница, и оно не може да приђе, а камоли да буде агресивно, зато што се ријечи Божје плаши, а она је у срцу нашем“.

Епархија будимљанско-никшићка

Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење свештенства и вјерног Божјег народа.

У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика Амфилохије је рекао да је Свети великомученик Георгије мученички пострадао само зато што је био хришћанин.

„Што је исповиједао Христа, што је био Њему вјеран, што је живио по Божјем Христовом закону, по Јеванђељу и што није хтио да се одрекне Христа“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је подсјетио да данас славимо обновљење једног од његових храмова којих је безброј на свим континентима.

„И не само храмова. Колико је само Ђорђа широм свијета, на свим земаљским језицима, који носе његово име. А уз то да поменемо да је и велика царска Русија, и данашња Русија, под покровитељством Светога Ђорђа. Грб велике царске Русије је грб са Светим Ђорђем. Он је заштитник велике руске државе и великога рускога народа“, казао је Владика Амфилохије.

Након Светог причешћа храм је три пута опходила славска литија, а онда је Владика са свештенством благосиљао славски колач храма и колаче многобројних данашњих свечара.

На крају Свете службе Господин Митрополит је рекао да први пут од Другог свјетског рата храм у Доњој Горици има двојицу свештеника – оца Ђура Томовића и оца Миомира Вулевића, који ће убудуће опслуживати Доњу и Горњу Горицу, а парох за Љешанску нахију биће свештеник Слободан Хаџи-Петровић.

По завршетку богослужења приређено је послужење за све присутне, а дјеца са вјеронауке при храму су на гумну у црквеној порти извела пригодан празнични програм.

Р.В.

Узвор: Митрополија Црногорско-Приморска

Празничним бденијем началствовао је високопреподобни архимандрит Сергије (Карановић) сабрат манастира Рмањ, из Епархије бихаћко-петровачке, уз саслужење часног ђакона Мирослава Николића сабрата Саборног храма.

На сам дан Празника Евхаристијским сабрањем у Светогеоргијевском храму, началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој Епископ Иринеј, уз саслужење архимандрита Сергија, архијерејског намесника новосадског првог протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника жабаљског протојереја Остоје Нијемчевића, протојереја у пензији Ранка Гуњића, презвитера Јована Милановића настојатеља храма Ваведења Пресвете Богородице из Сремских Карловаца, настојатељâ свих новосадских храмова те све пуноће клира и лаоса (народа Божјег).

Једним устима и једним срцем на светој Литургији појао је хор Саборне цркве и ученици Богословије Свети Арсеније Сремац из Сремских Карловаца предвођени својим професором господином Гораном Власцем.

Литургији су присуствовали представници градских власти, представник Реформаторске цркве, пастор Елемир Ботош и велики број представника јавног и културног живота нашег града.

После молитве малог входа на светој Литургији Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј је за изузетан труд показан у пастирској служби, одликовао протојереја у пензији, Ранка Гуњића чином протојереја-ставрофора са правом ношења напрсног крста.

Након прочитаног Јеванђелског одељка, архипастирском беседом сабранима се обратио Епископ Иринеј, који је честитајући присутнима празник рекао да славити лик и име светог великомученика Георгија не значи приређивање одређене манифестације тога дана него првенствено позив свима нама да у свакодневном делању показујемо и својим животом сведочимо ону љубав коју је свети Георгије имао према Господу Исусу Христу.

Пошто су освештани славски дарови жито, хлеб и вино, принети у славу Божју, а у част светог Георгија заштитника нашег града и свих људи добре воље који у њему живе, за љубав и одан однос према мајци Цркви архијерејском граматом одликован је господин Душко Вукадиновић из Новог Сада.

Кумови славе били су господин Душан Праизовић са својом породицом, из Новог Сада.

Нови Сад, 16.11.2013 - Информативна служба Епархије бачке

Уочи славе богослуслужено је празнично бденије које је предводио протојереј-ставрофор Мирко Шипка, парох србобрански, уз саслужење протојереја Славка Обрадова, пароха бегечког, протојереја Стевана Кувежданина, пароха болманског, протојереја Живка Сантовца пароха каћког, протојереја Стојана Билића, парона новосадског, протонамесника Ђорђа Ђурђева, пароха каћког, протонамесника Бране Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког и протонамесника Предрага Толимира, пароха црвеначког.

Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење протојереја Славка Обрадова, пароха бегечког, протојереја Стевана Кувежданина, пароха болманског, протојереја Бранка Ћурчина, пароха новосадског, презвитера Стојана Марића, пароха сиришког, протонамесника Милоша Јевросимова, пароха тителског, јереја Бранислава Ђурагића, пароха ветерничког, јереја Игора Игњатова, пароха ветерничког, протонамесника Борислава Милића, пароха футошког, протонамесника Жељка Тешића, пароха футошког и настојатеља храма Светих Козме и Дамјана, протонамесника Миливоја Шемића, пароха футошког и протонамесника Мила Мајкића пароха футошког. За певницом је певао хор школе појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада.

На вечерњем богослужењу хоростасисао је Епископ бачки Господин др Иринеј који је изршио и освећење славског колача и кољива уз саслужење осам свештеника и једног ђакона. У својој омилији по завршетку богослужења Владика Иринеј је указао на велику љубав светих врачева Козме и Дамјана према ближњима, јер дар који су имали, дар лечења, нису продавали већ бесплатно делили.

Изузетну радост сабранима на овом слављу учињена је тиме што је Владика Иринеј изволео наградити оне који су се свесрдно трудили за добро свете Цркве, како у материјалном, тако, још већма, и њеном духовном унапређивању. Истакнути појединци су осветлали не само образ својих славних предака него и постали блистав узор потомцима, испуњавајући савет апостолски: A добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо. (Гал. 6,9) Осим архијерејских грамата које су додељене: господину Младену Бероњи, господину Живораду Петровићу, господину Душану Грбићу, господину Владимиру Срдићу, господину Зорану Лакићу, господину Александру Маћешићу, господину Златку Пејашиновићу, господину Илији Трнинићу, господину Јови Ракити; архијерејске захвалнице додељене су: господину Жељку Крешталици, Станици полиције Футог и ЈКП Стан из Новог Сада.

Кум овогодишње славе био је Душан Антешевић који је са својом породицом свети храм даривао прелепу пресвлаку за часну Трапезу. Он је залог кумства предао новом куму, госпођи Недељки Пешић. Величанственом духовном слављу које се данас догодило у Футогу, уверени смо да су виновници, најпре свети Козма и Дамјан, а потом и Свети Сава, којих молитвама нека ни нас Господ и Спаситељ наш Исус Христос не заборави!

Футог, 14.11.2013 - Информативна служба Епархије бачке

У Грачаници овогодишња слава је посебно свечано обележена јер је синоћ, уочи празника на празничном бденију монашки чин примила искушеница Валентина којој је Епископ Теодосије дао ново монашко име - Христина. Ова свечаност била је прилика да се у Грачаници окупи монаштво из више мушких и женских манастира. Ујутро је Владика Теодосије служио Св. Литургију уз саслужење свештенства Епархије и пристиглих гостију. Након освећења колача, игуманија манастира мати Ефросинија приредила је са сестрама за све госте славску трпезу. Св. Литургију певао је хор ученика Призренске богословије под руководством професора ове школе г. Дејана Ристића.

Извор: Епархија рашко-призренска

Св. Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење свештенства. Као и сваке године у манастиру се сабрао верни народ из свих крајева Косова и Метохије док су Св. Литургију певали Призренски богослови. Након Св. Литургије Владика Теодосије је благословио славски колач, а потом освештао нову манастирску трпезарију коју су монаси обновили. Игуман манастира архимандрит Стефан са братијом за све данашње госте приредио је трпезу љубави.

Извор: Епархија рашко-призренска

Уторак 19. новембар 2013. године у 19 часова.

На празник Светог Краља Милутина - имендан Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, захваљујући чијем благослову циклус трибина "Православље и млади" већ пет година успешно шири реч и наук вере Христове, Светосавска омладинска заједница приредила је, у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, промоцију књиге „Несвети а свети и друге приче“ архимандрита Тихона (Шевкунова), настојатеља Сретењског манастира у Москви

Роман „Несвети а свети“ пријемчив је и људима који нису имали прилике да осете шта је то живот у Цркви, без обзира на друштвене околности и идеологије, које намећу владајуће структуре и креатори јавног мњења. Кажу многи, данас су најгора времена, препуна искушења, те је тешко у свакодневици примењивати оно чему нас учи Свето јеванђеље кроз векове. Каква су тек била времена прогона Цркве у доба бољшевичког Совјетског савеза... Они који су тада бранили Бога, сачували су чисто срце. Управо о томе говори ова књига, речи су Дејана Павловића, власника Издавачке куће „Чувари“, која је за наше просторе објавила ово изузетно духовно штиво.

Крајем 19. века, у Русији се појавила књига „Казивање једног боготражитеља свом духовном оцу“. Аутор јој је до данас непознат, али она је постала и остала својеврсна лектира православном човеку у Русији, и шире. Вредност јој се огледа у томе што је оно написано у њој блиско сваком човеку, речи су јереја Арсенија Арсенијевића, старешине Храма Вазнесења Господњег у Београду.

- „Несвети а свети“ има сличности са том књигом. Обе одишу православним духом. Начин писања архимандрита Тихона близак је савременом православном човеку, Русу, Србину... али и сваком другом који у вери живи. За неутврђене у вери, овај роман је путовођ. У њој су описани животи монаха - стараца у Псково-печерском манастиру, али архимандрит Тихон помиње и личности које су сведочиле веру обремењене животом „у свету“. Јер, сваки Хришћанин, ма како живео и чиме се бавио стреми ка једној тачки - Царству небеском. Књига описује разне слабости људи, чак и у манастирима. Али, у свима њима се види једно - Христос, оно најважније у Цркви. Та мисао је срж ове књиге - поручио је о. Арсеније Арсенијевић.

Приче о гресима људским испричане су тако да нам се не јавља потреба да их осуђујемо, чему су склони људи по природи својој, већ да их хришћански разумемо и пригрлимо.

Монашки живот архимандрита Тихона почиње осамдесетих година прошлог века, када је, након завршених студија режије, отишао у Сретењски манастир. Као човек који је одрастао у атеистичком друштву, долази до духовних спознаја на личан начин и у манастиру се духовно поново рађа. Своја и искуства сабраће преноси непосредно, лепим једноставним језиком, због чега његов роман налази пут до многих богочежњивих срца у времену данашњем. „Све на овој нашој земљи, једноставно и сложено, мали и велики проблеми, тајна садашњег и будућег века... решава се смирењем“, једна је од најснажнијих порука књиге „Несвети а свети“. Зато је намах привлачна сваком савременом човеку коме, чини се, управо смирење највише недостаје. А за праву срећу од пресудног је значаја.

Одломке из романа „Несвети а свети“ читали су јереј Игор Илић и ђакон Душан Новаковић. У програму промоције наступио је и Небојша Мастиловић, члан састава „Пирг“, који негује и ствара духовну музику.

У наставку циклуса трибина „Православље и млади“, Светосавска омладинска заједница угостиће о. Арсенија (Јовановића) из манастира Острог, најавио је јереј Дејан Трипковић. Време и место саборовања биће ускоро објављени.

Ј. Ј.

Хуманитарни фонд Епархије бачке "Владика Платон Атанацковић" у сарадњи са Катихетским одбором, а са благословом Његовог Преосвештенства Господина др Иринеја Епископа бачког, започео је 12. новембра 2013. године хуманитарну акцију прикупљања пакетића за децу са Косова и Метохије. Акција прикупљања пакетића под називом "ДЕЦА - ДЕЦИ", реализује се у основним и средњим школама у Новом Саду а поводом радосног хришћанског празника Божића. Акција прикупљања пакетића ће трајати до 18. децембра 2013. године. Потом ће прикупљени пакетићи бити превежени на Косово и Метохију, где ће бити подељени деци, како би Божић дочекали радосније са својим породицама.

Епархија бачка

Свету архијерејску Литургију служио је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Епископа липљанског г. Јована и девет свештенослужитеља. Литургију су певали ученици Богословије Светог Саве из Београда са богословима из Призрена.

У свечаности је, поред верника са Косова и Метохије и Београда, учествовала и повећа група верника из Републике Српске. Домаћин овогодишње славе била је општина Србац из Републике Српске коју је представљао начелник општине г. Драго Ћирић. Заједно са њим на прославу Светог Арсенија у Пећ је допутовао и др Синиша Гатарић, начелник општине Прњавор, који ће бити домаћин ктиторске славе Пећке Патријаршије следеће године.

Након освећења колача и пригодних беседа, свечаност у патријаршијском манастиру је завршена трпезом љубави коју је приредила игуманија манастира мати Февронија са сестрама. Владика Теодосије је у току ручка изразио посебну благодарност гостима из Републике Српске који не пропуштају прилику да изразе братску солидарност са српским народом на Косову и Меотхији.

Поводом свечаности у Пећкој Патријаршији, са благословом Митрополита црногорско-приморског, манастиру Пећка Патријаршија је послан један део светих моштију Светог Арсенија из манастира Ждребаоник. Свети Арсеније је након свог упокојења 1266. године био сахрањен у храму Светих Апостола чији је био и ктитор. Да би се његове свете мошти сачувале од турског зулума преношене су из манастира у манастир да би од 1920. године нашле своје место у манастиру Ждребаоник, код Даниловграда у Црној Гори.

Извор: Епархија рашко-призренска