На празник Светог Стефана Дечанског Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован је поводом храмовне славе служио Свету Архијерејску Литургију у Казнено-поправном заводу у Нишу. Епископу су саслуживали свештеници града Ниша. Служби су присуствовали управник КПЗ-а, господин Александар Грбовић са са срадницима као и велик број осуђених лица. На крају Литургије пререзан је славски колач, а потом је реч поуке упутио Епископ. Руководство КПЗ-а је приредило послужење уз које су се Епископ и запосленици ове установе задржали у разговору.

http://www.eparhijaniska.rs/images/audio/24.11.2013.kpz.mp3

Митрополија

У суботу 23.новембра 2013. године Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Георгије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Св. Преображења Господњег у Милтону.

Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеници и ђакони епархије канадске, а присуствовао је Епископ умировљени средњоевропски Г. Константин.

У току Литургије је рукоположен у чин јереја ђакон Јован Марјанац, магистар теологије Московске Духовне Академије.Отац Јован је по благослову Његовог Преосвештенства назначен за службу у Садбурију (Sadbury, Ontario), обновљена парохија на источном пределу провинције Онтарио.

Владика Георгије се обратио новорукоположеном оцу Јовану са речима поуке.Он је том приликом оца Јована подсетио на речи заклетве и одговорности за коју свештенослужитељи одговарају пред Христом Спаситељем.

По свршетку Литургије, новорукоположени јереј Јован Марјанац и његова супруга Мирјана су у манастирском конаку приредили гостољубиву трпезу за све присутне.

Протосинђел мр Василије (Гавриловић)

Источник

На светој архијерејској Литургији, Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Милан Милутиновић, парох из Мелбурна, протојереј Љубомир Кудрић, парох из Велингтона, протојереј-ставрофор Павле Патисас, свештеник Грчке Православне Цркве из Окланда, протонамесник Сава Антић, старешина храма, као и архиђакон Силуан из Сиднеја.

У богонадахнутој беседи Његово Преосвештенство је тумачећи јеванђељску причу о сејачу и семену указао на значај семена - речи Божје, која је посађена у свакоме од нас, и која би требала да проникне и носи свој добри плод у овоме свету. Верници су са великим одушевљењем слушали мудре и душекорисне речи Преосвећеног Владике.

Дух јединства, дух светости и љубави хришћанске, који је током богослужења обитавао у окупљеном верном народу загрејао је срца и оних најмлађих када је Његово Преосвештенство преломило славски колач са десетинама деце најразличитијег узраста, иначе ученика недељне школе и фолклорне групе српске црквене општине. Овогодишња домаћица славе гђа Мирослава Белобаба предала је четвртину славског колача гђи Марији Вен која се прихватила да буде домаћица славе наредне године.

Уследила је трпеза љубави, коју су припремили вредне чланице Кола српских сестара, као и свечани програм деце овог светог храма. Гозби су се придружили и верници околних православних цркава, који су дошли да својим присуством и молитвама улепшају и учине Богу ближим ово молитвено сабрање у славу и част Светог краља српског Стефана Милутина, чијим заступничким молитвама избави нас од беда и спаси, о Господе наш!

Те вечери, прослављена је и лекарска слава Светих врача Козме и Дамјана, у чију част и славу је Његово Преосвештенство преломио славски колач. У току обраћања окупљеним лекарима, Његово Преосвештенство је честитао славу лекарима нагласивши важност и племенитост лекарског позива, као и пожртвованост небеских заштитника Светих врача Козме и Дамјана. Домаћин овогодишње славе гђа др Мила Милић предала је четвртину славског колача домаћици за идућу годину гђи м.фарм. Гордани Стојадиновић.

Ови дани боравка владике Иринеја остаће у дубоком сећању свих парохијана, а посебно оних најмлађих који су са радошћу клицали "Благословен онај који долази у име Господње".

У Саборном храму у Сремским Карловцима на светој Литургији окупило се свештенство и монаштво са благочестивим народом Епархије сремске и ученицима Карловачке богословије да узнесу молитве Господу за „здравље и спасење и долгоденствије“ Епископа сремског. Саслуживали су свештеници Епархије сремске и Архиепископије београдско-карловачке.

"Овог дана благодаримо Богу за велики дар епископства који је пре 35 година подарио нашем епископу Василију. То епископство, које је дар Духа Светога, није дошло по личној жељи и вољи, већ су му претходиле три деценије монашког живота нашег драгог Владике, живота који се одвијао у послушању Светој Цркви", казивао је на пријему после свете Литургије протојереј-ставрофор Велизар Живановић, секретар Епархије сремске, и подсетио на живот владике Василија који је монашки постриг примио 20. децембра 1964. године. Било је то прво монашење у манастиру Крки после Другог светског рата, а чин монашења је извршио тадашњи Епископ далматински Стефан. У чин епископа посвећен је 3. септембра 1978. године у Саборној цркви у Београду, а хиротонију је извршио тадашњи Патријарх српски Герман. На челу Епархије аустралијско-новозеландске провео је осам година, од 1978. до 1986, а од 1986. управља Епархијом сремском.

Захваљујући, пре свега Господу, а затим преданом раду и мисионарењу, Епархија сремска данас има 36 нових парохијских храмова, а обновљена су 83 храма. Саграђено је 45 нових парохијских домова и црквених сала, а 46 обновљено. Данас у двадесет фрушкогорских манастира свакодневно узносе молитве Богу за спас рода српског и свега рода људског 131 монашко лице и 10 искушеника и 8 искушеница - 125 лица је замонашио владика Василије. Довољно је напоменути да је пре 27 година у манастирима било само 43 монаха и монахиња. Када је реч о духовној обнови, за Епархију сремску се може рећи: током ових 35 година колико је води епископ Василије од 146 активних парохијских свештеника 96 рукоположио је епископ Василије, као и 9 ђакона. Посебно поглавље је брига Преосвећеног Владике за богословски подмладак: 108 студената на Богословском факултету, 42 редовна богослова и 18 ванредних и 109 вероучитеља у основним и средњим школама.

Како је истакао прота Живановић, за владику Василија важи она изрека да "Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог верујућег народа".

У име свештенства и монаштва обратио се архијерејски намесник протојереј Игњат Товаровић и владици Василију уручио архијерејски штап филигранске израде, као и панагију.

Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу на даровима, захваливши посебно верном благочестивом народу сабраном у великом броју и свима дародавцима који су учествовали у обнови храмова Епархије сремске. Посебно је захвалио свом парохијском свештенству и преподобном монаштву што у заједничкој молитви, љубави и милосрђу, пастирствују у Епархији сремској. Без преданог рада свештенства и монаштва, као и верног народа у Срему, тешко би се могло радити на духовној, па и материјалној обнови ове Епархије, која је посебно тешко пострадала у Другом светском рату и дочекала крај рата са много разорених фрушкогорских манастира и других светиња. За епископа Василија додатна снага и укрепљење су млади богослови достославне Карловачке богословије који сваког дана узносе молитве у Саборном храму.

Обележавању тридесетпетогодишње епископске службе владике Василија присуствовали су и пријатељи, школски другови, градоначелници градова Епархије сремске, представници Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, др Милета Радојевић, директор, и његов помоћник Томислав Бранковић.

Зорица Зец

СПЦ

Монах Арсеније, сабрат манастира Острог, аутор је књиге „Бог и рокенрол“, најчитаније међу штићеницима Казнено- поправног завода Ваљево. Природно, будући писана језиком блиским данашњој омладини и истинита, као скуп дубоко проживљених искустава подударних онима које доводе у затворске ћелије. Недавно је из штампе изашло њено друго, допуњено издање, чијих је неколико примерака о. Арсеније поклонио библиотеци установе приликом јучерашњег изванредног предавања о спасоносном откривању и утврђивању у православној вери, након низа година лутања мрачним стазама порока и духовних заблуда.

Одрастати у Београду седамдесетих година крај растављених родитеља каријериста, уз позамашни џепарац као субститут задовољења свих потреба младог бића, значило је бити препуштен улици и бројним псеудо самопотврђивањима. Младост, сама по себи, тражи изазов и авантуру. Време је безверја те потрага за радошћу води у опскурни свет порока и агресије. Марихуана и хашиш били су доступни свима. Касније, на престоничко тржиште дроге стиже и хероин. Многе младе душе су у њима потражиле утеху. Већина данашњи тренутак није дочекала. Умрли су од предозирања, хепатитиса и АИДС-а, страдали на ратиштима. Међу њима је било истинских „фаца“, популарних музичара, стваралаца уопште. Страдали су, чинећи страшан грех против љубави, немајући утехе у својим домовима. Иако дете разведених родитеља, о. Арсеније није био ускраћен за њихову љубав што га је, како сам каже, спасило од самоуништења.

У другој половини осамдесетих, пут га са пријатељима води у Њујорк. Брзо уклапање у живот, али и пороке „Велике јабуке“...

- Пушио сам марихуану. Тај демон дроге у почетку даје радост, а после заробљава и води у параноју. Био сам сит свега, почео да осећам да живот нема смисла. Чак ме ни боравак у Њујорку није веселио. Самоубиство је почело да ми пада на памет. Нисам знао како себи да помогнем... Онда сам упознао једног човека, пуног ведрине и радости. Није пио, нити се дрогирао па сам помислио да медитацијама постиже то стање. Рекао ми је да је православни Хришћанин, да пости и спрема се за причешће. Мени је то звучало некако јадно и бесмислено - сећа се о. Арсеније својих њујоршких дана и првих речи о вери, чији је данас трудољубиви мисионар.

На предлог новостеченог пријатеља, прочитао је „Религију Његошеву“ Светог Владике Николаја, а потом и друге књиге о радости, миру и љубави. Схватио је да замисао Творца није да патимо. Радост се добија куцањем на врата Цркве. Научио је исихастичку усрдну молитву и њоме повратио мир, изгубљен у раном детињству. Данас, себе сматра једним од најрадоснијих људи на свету јер је, прошавши борбу са самим собом, духовно очишћен.

Дотакавши тему слободе, нарочито важну штићеницима Казнено-поправног завода, о. Арсеније је нагласио „да је слобода моћ и могућност да се делујуе, или не делује, да нашем душевно- телесном саставу буде добро“. Наиме, човек треба да се ослободи страсти, слабости, погрешних виђења и поремећених расуђивања. То је права борба за слободу, најосведоченија код светогорских „духовних гиганата“, који су сагорели себе у борби са страстима и добили слободу. А многи од њих годинама из својих манастира нису изашли. Човеку није лако да се понизи пред Богом, а то чини пред шефом, полицијом, дилерима и ко зна пред киме још. То понижење доноси нам љубав, исцељење и бесмртност, поручује о. Арсеније. Покајање је величанствено осећање. Човек који га доживи стиче снагу преображаја и храброст да се суочи са светом, ма шта чинио у прошлости.

- Јако је важно да имамо страх Божји, који нас спречава да не повредимо врховно добро биће - Бога који нас бескрајно воли. Важно је да човек крене путем Цркве, да пред свештеником исповеда грехе, причешћује се и литургијски живи. Да схвати да је икона живог Бога, да има очишћену савест и зна да угађа Богу поштовањем себе и других. Тако се стиче слободна, храбра и здрава личност - закључио је о. Арсеније.

Предавање о. Арсенија изузетно лепо је примљено код штићеника ваљевског Казнено-поправног завода. Тиме је још једном потврђен значај улоге Цркве у преваспитању. Владика Милутин је у више наврата долазио и разговарао са штићеницима, што упућује да клирици имају ту духовну снагу која разбија отпоре осуђеника и буде у њима поштовање, било да су за говорницом, било у непосредној комуникацији, сматра управник КПЗ-а Слободан Арсенијевић.

Ј. Ј.

Св. Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ сремски Господин Василије уз саслужење архимандрита Доситеја (Миљков), Протојереја-ставрофора Бранка Поповића, Протојереја-ставрофора др Боже Совиља, Протојереја Мирослава Бабића, јереја Зорана Перића, јереја Бојана Нинковића и ђакона Видаковића. Као и сваке године у манастиру се сабрао верни народ са свих страна, док су Св. Литургију појали Карловачки богослови. Након Св. Литургије Владика Василије је благословио славски колач, а након тога, за трпезом љубави Протојереј-ставрофор Бранко Поповић је присутнима топлим речима приближио лик новопројављеног светитеља Варнаве и захвалио се игуманији Екатерини и сестринству на гостопримству.

На сам дан празника Владика Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у истом храму. У току Литургије у свештенички чин је рукоположио ђакона Милана Ристића из Алексница, а у ђаконски чин Синишу Бувача, студента Богословског факултета.

На крају свете службе Епископ је за изванредни труд и успех наградио орденом Св. цара Константина господина Проф. Др Мирослава Миљковића, који се скоро целу последњу деценију бави питањима реституције и чијом заслугом су многобројна имања некада отуђена од Цркве поново власништво нишке Епархије. После тога је пререзан славски колач. Епископ је своје поучно слово многобројном сабраном верном народу одржао на крају Литургије. Братство Саборног храма је приредило трпезу љубави.

СПЦ

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј уз саслужење игумана ковиљског Владике јегарског Г. Порфирија и многобројног свештенства.

После прочитаног јеванђељског зачала, Преосвећени је честитао Владици Порфирију, братству манастира Ковиља као и свим свечарима славу и поучио је присутне о значају данашњег празника.

СПЦ

Претходно је, поводом празника Сабора Светог архангела Михаила у Манастиру служено свечано празнично бденије, када је у посјету нашој Епархији и Ђурђевим Ступовима стигао Преосвећени Епископ Г. Давид са којим је у пратњи био и протојереј Јован Вуковић, старјешина цркве Покрова Пресвете Богородице на Расини у Крушевцу.

Током свечаног празничног бденија извршен је чин освештавања петохљебнице, а Епископ крушевчаки је вјерни народ Берана, сабране монахе и свештенство намјесништва беранског, помазивао освештаним јелејем.

Поводом крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија освештан је славски колач, који је преломио Владика Давид.

На сам празник Светог архангела Михаила Преосвећеној Господи Епископима саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке. Сабраним вјерницима празник је честитао Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући драгог госта и брата у Христу Епископа Давида, који се вјерницима обратио ријечима литургијске проповједи.

Освештани су и преломљени славски колачи бројних свечара, а саборовање у славу Божију и у част Светог архангела Михаила, крсној слави Преосвећеног владике Јоаникија, настављено је за трпезом љубави.

Уз учешће великог броја верног народа, Свету Литургију у четвртак 21. новембра 2013. године, служио је презвитер Звонко Ангелов, уз саслужење презвитера Миодрага Шипке архијерејског намесника суботичког, презвитера Ђорђа Димића, презвитера Драгана Стокина и ђакона Милоша Петровића.

Радио Славославље

У помоћном храму Светог Архистратига Михаила окупио се велики број вјерника из Мркоњић Града, Рибника и оближњих села. Умилно су пјевали свршени богослови уз учешће сабраних вјерника. Послије Литургије приређена је трпеза љубави који је домаћин припремио са својим редовним помагачима, који се овде редовно окупљају на Литургијама. И молитва и трпеза су пројавили јединство вјере и наде вјерног народа. Епископ Атанасије је у обраћању за трпезом љубави изразио свој утисак да манстир Трескавац израста у значајан молитвени и духовни ценатар Епархије бихаћко-петровачке, закључујући да, „ иако ми православни на овим просторима нисмо и вероватно нећемо бити материјално богати, ми смо врло одлучни да духовно будемо здрави и јаки“.

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/MANASTIRI/TRESKAVAC/ARANDJELOVDAN/besjeda.mp3

Главна Слава манастира је 19. септембре, када Црква прославља Чудо Светог Архангела Михаила у Хони, али све што је везано са личношћу Светог Архангела Михаила повод је за славље.

Епархија бихаћко-петровачка

Епископ Герасим је у својој бесједи говорио о важности анђела у хришћанском животу, јер сваки човијек приликом свога рођења задобива свог анђела чувара. Анђели су танка тијела, како каже св. Макарије Египатски и невидљива за наше око.

Литургији је присуствовао многобројни народ из Костајнице и околине, за кога је послије Литургије припремљена трпеза љубави.

Епископ Герасим је у повратку, обишао манастир Комоговину, гдје се тренутно зида иконостас. У натавку, поводом светог архангела Михаила, Епископ Герасим обишао је и дом јереја Саше Умићевића, честитајући му крсну славу.

Епископија горњокарловачка

гдје је Свету Арх. Литургију служио умировљени Епископ ЗХиП Г.Атанасије, уз саслужење игумана тврдошког Саве (и сам свечар овог Празника), игумана завалског Василија, старјешине Саборног храма у Требињу протојереја Стевана Ковачевића, јеромонаха Димитрија и јерођакона Марка. Бесједом се окупљеном вјерном народу обратио Владика Атанасије. Свечар данашњег Празника игуман Сава, у манастирској трпезарији, приредио је за све присутне трпезу љубави.

У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика Амфилохије је казао да служећи Господу ми изображавамо оно што се догађа на небесима.

„На небесима се служи Служба Божја. У тој Служби учествују на првом мјесту све небеске силе, а онда, заједно са њима, учествују они који су Господу послужили овдје на земљи, и њему се јединоме клањали, и који су Њега овдје прославили, па је онда Он њих прославио у Царству небескоме“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

„Тако и они са Светим архангелима и ангелима служе Службу Божију“, закључио је Митрополит Амфилохије подсјетивши на чувену пјесму Светог Владике Николаја „Небесна литургија“ која управо говори о тој служби.

Након литургије, Владика је са свештенством благосиљао славске колаче многобројних данашњих свечара.

Владика Амфилохије, који данас такође слави своју Крсну славу, је честитајући славу игуману манастира Архимандриту Бенедикту и осталим свечарима, рекао да је Светиња на Михољској Превлаци разорена од безбожника и да њена будућност треба да буде у знаку васкрсења.

„Удостојиће Господ и нас, ово покољење да видимо и златно кубе на овоме светоме храму Светих архангела, а и златно кубе на храму Светога Петра Цетињскога на ловћенском вису, заједно са златним крстом“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Затим је уручио Орден Светог Саве деведесетогодишњем Владу Тројановићу, којим га је Свети архијерејски синод СПЦ одликовао за дјелатну љубав према Цркви Божјој показану у однови храма Светог Саве и градњу Светосавског парохијског дома у Тивту.

Након Свете службе у манастирском конаку је приређена богата славска трпеза хришћанске љубави.

Р.В.