У понедељак, 16/29. новембра 2021. године, на празник Светог апостола и јеванђелиста Матеја, свечано је прослављена храмовна слава храма у Српском Милетићу. Бденије уочи празника је служио протојереј Славко Стојисављевић, парох бачкобрестовачки, а саслуживало је више свештеника Епархије бачке.

На дан празника, на светој архијерејској Литургији је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, а саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бачке.

Преосвећени владика Дамаскин је у беседи после прочитаног одељка из светог Јеванђеља поучио верни народ. Говорећи о животу светог апостола и јеванђелиста Матеја, Епископ мохачки је истакао: „Ми видимо да када отворимо своје срце за Господа и када кренемо за Њим, Господ улази у њега, као што је ушао у дом цариника Матеја. Тако и ми треба да отворимо своје срце, и када кренемо за Њим – а кренућемо управо ако слушамо Његове заповести и ако творимо дела на која нас Он позива, ако постимо, Богу се молимо и чинимо друге хришћанске врлине – Господ ће доћи и уселити се у нас, као што је дошао у кућу цариника Матеја.”

По заамвоној молитви је извршен чин благосиљања славских дарова, које је припремио овогодишњи црквени кум, г. Радуле Перишић. Залог кумства за наредну годину прихватио је г. Дејан Дујковић.

По завршетку свете Литургије, протојереј Миле Мајкић, надлежни парох, захвалио је Преосвећеном владици Дамаскину на доласку у Српски Милетић и на речима поуке, а црквеном куму и свим дародавцима на труду око украшавања храма и припреми прославе храмовне славе. Епископ мохачки Дамаскин је заблагодарио и изразио радост што се налази у Српском Милетићу, међу народом који је пореклом са југа Србије. Потом је протојереј Владислав Пајић, архијерејски намесник оџачки, прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, којом се додељује архијерејска грамата признања г. Миловану Мацановићу из Свилојева, а архијерејске захвалнице госпођи Стани Радин, господи Дејану Дујковићу и Стеви Машуловићу из Српског Милетића, као и г. Браниславу Косовићу из Бачке Тополе. Сви именовани су одликовани због оданости вери и љубави према Цркви, показаној на делу кроз помоћ и допринос украшавању храма.

Светој Литургији је присуствовао и велечасни Јакоб Пфајфер, римокатолички жупник из Оџака.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У суботу, 14/27. новембра 2021. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу служен је парастос блаженопочившем епископу јегарском Јерониму. У параклису Светих Отаца Атонских парастос је служио јеромонах Харитон, уз саслужење јеромонаха Ермолаја и јерођакона Козме. Парастос је служен у присуству Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Дамаскина, манастирског братства и чланова породице блаженопочившег владике Јеронима.

Пета годишњица од упокојења епископа Јеронима навршила се у среду, 11/24. новембра 2021. године, на празник Светога Стефана Дечанског, када је, током свете Литургије у Светоархангелском манастиру у Ковиљу, као и у новосадском Саборном храму и осталим храмовима Епархије бачке, извршен молитвени помен блаженопочившем епископу јегарском.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У уторак, 23. новембра 2021. године, на дан Светих апостола Олимпа, Ераста и Родиона, у 78. години живота упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Јован Клајић, свештеник у пензији. У четвртак, 25. новембра 2021. године, на празник Светог Јована Милостивог и Преподобног Нила Синајског, служена је заупокојена Литургија на којој су узнесене молитве Господу за упокојење протојереја-ставрофора Јована Клајића.

Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Чедо Лукић, архијерејски намесник боровски, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј Александар Ђурановић, парох осечки, јереј Бранислав Михајловић, протојереј Немања Клајић, службеник ЕУО и први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља.

Опелом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење многобројног свештенства Епархије осечкопољске и барањске и других епархија.

Пригодним посмртним словом од проте Јована опростио се протојереј-ставрофор Милован Влаовић који је изговорио следећу беседу:

-Ваше Преосвештенство, браћо свештеници, ожалошћена породицо, браћо и сестре у Христу,

Припала ми је изузетно тешка дужност да се у име Његовог Преосвештенства, Епископа осјечкопољског и барањског Господина Херувима, братства овога св. храма и свештенства наше Епархије, опростим од драгог нам брата и салужитеља новопретстављеног протојереја-ставрофора Јована.

Господ који свима живот даје исто тако и све нас позива да једнога дана станемо пред Лице Његово и дамо добар одговор за овоземаљски живот. Са собом носимо добра дела, искрену веру и љубав према Богу и ближњима.

Дана 23. новембра 2021.г. Господ је позвао племениту душу проте Јове како смо га сви звали, да посведочи своју искрену веру, добра дела са љубављу према своме Господу и ближњима. Својим животом прота Јова је сведочио Васкрслог Господа служећи пре свега Богу живом и свом напаћеном и срадалном народу.

Рођен у Даљу 1943.године, као треће дете родитеља Бранка и мајке Драгице рођене Варница, са годину дана остаје без мајке и мајчинске љубави, коју заједно са четири члана уже породице стрељају Немци у Осијеку 1944.г. Оставши без мајчинске љубави, прота је боравио код тетке и стрица... Сви су се они неизмерно трудили надоместити мајчинску љубав, али сви знамо да то није лако. По завршетку рата отац се жени и проту помајка Милица прихвата као своје чедо. Породица сели у Чепин, где прота завршава основну школу. Одрастајући у побожној породици, јавља му се љубав према свештеничком позиву, те уписује богословију „Светога Саве“ у Београду, коју успешно и завршава.

По благослову епископа сремског Макарија склапа црквени брак са Љубицом Тодоров из Товаришева, са којом је изродио двоје деце, кћер Драгицу и сина Бранка. Од стране истог Епископа рукоположен је у чин свештеника 20. новембра 1966. године у храму Св. архангела Михаила у Чепину.Епископ Макарије га поставља на парохију у Ердевик, да би 1974. године постао парох даљски, где са верним народом обнавља храм Св. вмч. Димитрија. Даљски храм је осветио и троносао Епископ сремски Василије, уз присуство Његове Светости патријарха српског господина Германа 1989.године.

По потреби службе 1992.године прота Јова је премештен у Ердут. Благословом Епископа осјечкопољског и барањског Лукијана, 1998. године поверена му је дужност да успостави црквени живот у ратом опустошеној чепинској парохији и околним местима на западу наше Епархије.

На предлог Епископа Лукијана, 1996.године Свети Архијерејски Синод наше Цркве одликовао је проту Јову чином протојереја-ставрофора, с правом ношења напрсног крста.

Прота Јова припада генерацији богослова и српских свештеника, који су у оно тешко време прогона Цркве, мукотрпно обављали своју пастирску службу, када је требало подигнути духовни живот и обнављати свете храмове.

Проту Јову и његову честиту породицу упознао сам још као богослов долазећи у његов дом са блаженопочившим Владиком Лукијаном, који је у то време био игуман манастира Бођани. У њиховом дому увек се осећала љубав према ближњем без обзира на веру и нацију, баш онако како нас Господ и учи.

Драги наш прото, данас нећемо посебно да спомињемо ни једну од твојих добрих особина, јер их је јако много. Све твоје племените особине чуваћемо у лепим сећањима, све док се опет не сретнемо у Царству Небескому.

Прота Јова као свештеник је био духовни отац свим парохијанима у свим парохијама где је службовао. Нама браћи свештеницима је дуги низ година био исповедник, увек сусретљив и вољан нам помоћи. Служити Богу неизмерно је волео, а према својој духовној деци увек био благ и љубазан.

Али прота Јова, није био само добар свештеник и ревносни проповедник Јеванђеља , већ је био и примеран супруг, незаборавни родитељ и васпитач своје деце. Био је човек са великом душом јер без велике душе сваки човек је мали.Тако се тај велики човек, наш прота, дубоко уградио у животе свих нас, браће свештеника, своје породице, родбине, пријатеља и увек ће бити у нашим срцима, мислима и молитвама.

Прото нека твоју душу Господ смести у наручје Аврама, Исака и Јакова, где те чекују твој отац и мајка, тамо је и твоја помајка, сека, браћа... твоја браћа у Христу свештеници и Епископи Макарије и Лукијан. Како си до недавно овде са нама узносио молитве и бескрвну жртву нашем Господу Исусу Христу, тако да наставиш у Царству Небеском служивати са анђелима и са свим светима.

Сви рецимо: Блажен је пут којим идеш данас душо, јер ти је припремљено место покоја. Нека милостиви Господ подари души новопредстављеног брата нашег и саслужитеља протојереја-ставрофора Јована, Царство небеско, где нема бола, туге ни жалости већ живот вечни. Амин.

На празник овог Божијег угодника, богослужио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко - тузлански Господин Фотије у манастиру Драгаљевац.

Саборни храм у манастирском комплексу посвећен је Светом архангелу Гаврилу, док у склопу манастирског конака постоји капела Светог Нектарија Егинског, те на позив игуманије, мати  Теодоре, епископ Фотије благоизволи да овдје данас узноси молитве за све нас. Сестринство манастира није крило духовну радост и срећу што им долази њихов духовни отац.

Епископа Фотија је дочекао протојереј-ставрофор Лазо Стјепановић, који је пуних 35 година у Драгаљевцу и служашчи је свештеник у манастиру као и душеводитељ драгаљевачке парохије у којој се налази и манастир.

У украшеном и топлотом срца угријаном храму, епископу Фотију саслуживали су: високопречасни архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман манастира Озрен; протојереј - ставрофор Миодраг Тошић, парох колубарско грбавички; протојереј Александар Тешић, архијерејски намјесник угљевичко - јањски и парох 2.парохије јањске; јереј Велислав Мишура, парох 1.парохије батковићке, те ђакони Младен Јовић и Немања Спасојевић.

Након Свете Литургије, епископ Фотије је преломио славски колач са овогодишњим кумом славе господином Цвијетином Ђокићем, а затим са свештенством и народом отишао у новоизграђену манастирску гостопримницу да би извршио чин освећења исте. 

По повратку у храм епископ је подијелио архијерејске грамате и захвалнице онима који су се највише истакли у изградњи ове гостопримнице и захвалио се свима који су на било који начин допринијели да манастир Драгаљевац изгледа сређено и уређено и да сестринство манастира може да несметано живи и ради.

Владика Фотије је благословио да на крају овог дана најбоље ријечи које би требали да чујемо и прочитамо јесу управо оне које би нам говориле о животу и дјелу Светог Нектарија Егинског.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свету Архијерејску Литургију служили Преосвећени Епископи ваљевски Г. Исихије и аустријско – швајцарски Г. Андреј, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева. Сабрање крунисано даривањем делића моштију Светог Владике Николаја епархији о којој се духовно стара Владика Андреј.

Свечаном академијом, која је у навечерје приређена у Храму Васкрсења Христовог отпочело је прослављање празника Светог Нектарија Егинског, коме је посвећен најмлађи храм у Ваљеву. Граду, чији је становник светитељ постао преко делића својих моштију, које у овом молитвеном дому пребивају. У част празника Свету Архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије са братом у Христу и некадашњим сабратом из манастира Ковиљ Епископом аустријско – швајцарским Г. Андрејем и свештенослужитељима из Ваљева. Преневши поздраве својих епархиота, Епископ Андреј поделио је радост са Ваљевцима због напретка духовног живота наше дијаспоре у Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти, где су одвећ заживеле парохијске заједнице. Свети Нектарије је међу њима веома поштован и наши сународници са запада често походе острво Егина ради поклоњења славном чудотворцу. Један од низа подвига Светог Нектарија јесте трпљење и смирење са којим је прихватио нанету му неправду. У том погледу, сматра Владика Андреј, може се повући паралела са нашом Црквом. Наиме, нашим су народом владали безбожници и није се имало избора, до да се претрпи. Налик Светом Нектарију страдао је Ава Јустин у доба безверја. Али, истакао је Владика Андреј, данас је много тога другачије.

Сада видимо нови живот, а то је овај храм. Ваша браћа и сестре су се сетила да сазидају Храм Светог Нектарија и повежу се са генерацијама обновитеља Православља, који су се исповеднички подвизавали и пружали намерницима и поклоницима уточиште. Свети Нектарије је остао што је био. Остао је архипастир. Додуше, без епархије, владичанског двора, свештенства… Али, остао је уз народ и народ је добијао од њега савете и по његовом благослову људи су походили манастире и цркве, наставили духовни живот – казао је аустријски архијереј.

Данас се радује српско духовно небо украшено светитељима. Народ у храмовима показује да треба да царује Православље, јер се вера живи најбоље у Цркви. Зато и крштавамо децу као бебе, јер крштењем постају чланови и примају веру Цркве. Тако су одрасли и живели наши светитељи, рекао је Владика Андреј. Свети Нектарије се радује што има свој храм овде. Радује му се и Свети Владика Николај и Ава Јустин, као и српски народ у свакој тачки света.

У Канади, у Америци, Аустралији… Свугде где наш народ живи, он жуди и гладује за православном науком и живљењем. Знају да се у Светом Нектарију крије огромна духовна моћ и пре свега храна и пиће који су нам потребни у нашем животу – мишљења је Владика Андреј.

Сабор у част  Светог Нектарија у храму на ушћу Градца у Колубару је познат у широј околини, али и целој нашој земљи, рекао је Епископ ваљевски Г.  Исихије.

Људи се сабирају овде у Храму Светог Нектарија да га прославе и добију од њега молитвено заступништво пред Господом. Многи, који са вером приступају њему и његовим моштима, добијају благослов Божји за своје животе, освећење по мери своје вере и по промислу Божјем – поручио је Епископ Исихије.

Да би се веза епархиота Владике Андреја са матицом учврстила, Владика Исихије даривао их је делићем моштију Светог Владике Николаја. Да буду спона са Србијом и благослов свим људима који тамо живе.Након Свете Литургије преломљен је славски колач. Бројни верници примили су Свету тајну причешћа и целивали мошти светитеља, који је управо у Ваљеву добио свој први дом на територији Српске Православне Цркве.

Извор: Епархија ваљевска

На празник Аранђеловдан, у недељу 21. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион началствовао је светим евхаристијским сабрањем у цркви Светог архангела Михаила у Великом Извору. Епископу су саслуживали протојереј Игор Ивковић, протојереј-ставрофор Боривоје Радојичић, јереј Новак Бојанић и архиђакон Илија (Јовановић) а појао је хор зајечарске Саборне цркве.

Након свете Литургије Епископ Иларион је у својој беседи тумачио прочитани део из светог Јеванђеља о богаташу и убогом Лазару. Истичући да материјални статус појединца није никаква вредносна категорија по којој нас Господ збира у своје редове, владика је нагласио да је богатство срца оно што је важно јер нас само самилосно и племенито срце води ка Царству небеском. Ова јеванђелска перикопа, истиче Епископ, нам говори да постоји живот душе након смрти, и то живот у ком је душа свесна свог положаја у оностраности али и земаљског живота који му је претходио. За крај, владика је закључио да иако је савремени човек у сталној журби и временској оскудици, време које се проведе у молитви на светој Литургији је најбоље утрошено време које човек може да принесе Богу за своје спасење.

По дељењу нафоре, спроведен је крсни опход око храма а потом је прослављање празника настављено за славском трпезом.

Извор: Епархија тимочка

Дугогодишњи професор Богословије „Свети Сава“ и Православног богословског факултета у Београду, као и у више мандата декан ове високообразовне установе, протођакон др Прибислав Симић испраћен је на вечни починак у родном селу Врело (Уб) на празник Светог Нектарија Егинског. У Храму Светог Оца Николаја опелом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Архиепископије београдско – карловачке и Епархије ваљевске. 

Повезана вест:

Упокојио се у Господу протођакон др Прибислав Симић (1935-2021)

Да се опросте од угледног научног радника, предавача и неимарског прегаоца, који је дао драгоцен допринос градњи нове зграде ПБФ –а, дошли су: некадашњи ректор београдске богословије и професор ПБФ – а протојереј – ставрофор др Драган Протић, колега му презвитер др Сава Милин, протојереј – ставрофор др Владислав Топаловић, декан ПБФ „Свети Василије Острошки“ у Фочи, презвитер др Дарко Ђого, продекан ове установе, др Јоргос Нектариос, професор Грчког отвореног универзитета у Патри и многи други, браћа у Христу, сатрудници и ученици, који су са блаженоупокојеним оцем Прибиславом Симићем стварали у славу Божју и крај њега стицали разна знања из области богословских наука и црквене уметности.

Професор Симић био је строг као васпитач у интернату, али правичан и добронамеран. Научено од њега о поретку богослужења и молитвама, до данас се памти и на томе благодари, успомене су проте др Драгана Протића, који је, доласком за наставника у богословију, наследио управо проф. Симића на предметима литургика и апологетика.

Оно што сам научио од њега преточио сам у праксу, предавајући својим ђацима и на томе сам му захвалан. Касније, били смо колеге на ПБФ – у, где је проф. Симић целог себе дао на службу. У више махова биран је за декана. Нимало није било лако бити на том месту, јер је на његовим плећима био терет организовања свих скупова, прослава Светог Саве и других светковина. Највећи терет поднео је при грађењу нове зграде факултета. Уложио је целог себе, не жалећи труда. Био је истрајан и благодаћу Божјом, а уз помоћ добротвора, он је најзаслужнији за изградњу нове зграде на Карабурми – рекао је проф. др Драган Протић, изразивши уверење да ће труд и врлине проф. Симића Бог наградити местом у рајском насељу.

Протођакона др Прибислава Симића на путу служења Богу и бављења Божјом науком наследио је млађи син протојереј др Срђан Симић, професор ПБФ – а у Фочи.

Протођан др Прибислав Симић сахрањен је на сеоском гробљу у Врелу.

Вечан му спомен и Царство небеско!

Извор: Епархија ваљевска

Поводом празника Светог Нектарија Егинског, у цркви њему посвећеној у никшићком насељу Хумци, у понедјељак 22. новембра 2021. служена је света Литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевински и старотребјешко-кличевски уз саслужење свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереја-ставрофора Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког, протојереја Радмила Чизмовића, пароха пјешивачког, свештеника Ранка Радоњића, саслужитеља у острошкој светињи, јерођакона Зосиме, острошког сабрата.

Звучни запис беседе (прилог Радио-Светигоре)

У храму, који се подиже у славу Божју, а у част Светог Нектарија Егинског, одслужена је прва Литургија, управо, на празник овог великог Светитеља новијег доба, који се поштује у цијелом православном свијету.

Светој служби Божјој присуствовали су бројни вјерници, који су се, из велике љубави према Светом Нектарију Егинском Чудотворцу и Исцјелитељу, сабрали у данашњем молитвеном сабрању.

Литургијском проповједи обратио се протојереј-ставрофор Велимир Јововић, осврнувши се на прочитану ријеч Божју из светог Јеванђеља у којој нам Господ говори да је Он истински и прави Пастир. Господ то говори, али и потврђује - Христос Син Бога живога с Небеса дошао на земљу, узео тијело људско, живио најтежи људски живот, а показао се као истински, прави Пастир свих људи.

„Данас прослављамо великог Његовог угодника, настављача дјела Христовог, Светог Нектарија Егинског Чудотоворца, слава му и милост, Светитеља који је мало прије нас живио, о коме, вјерујем, ви сви добро знате, читали сте његово житје. Смирен, кротак, тихи, добри човјек, Христов пастир који је цио свој живот уложио да помаже људима. А како су му људи узвраћали? Баш као и Христу – клеветали га, лагали на њега, били завидни, потплитали му ногу, на сваком кораку његово име је проглашавано као нечасног човјека“.

„Свет човјек, а клевећу га. Шта је људска злоба, шта је наша злоба? Какву је душу и какво срце имао Свети Нектарије, баш као Христос на Голготи, кад су Га распињали, говорио је: Опрости им Оче, не знају шта раде. Зато је Бог свога слугу, свога Нектарија прославио као великог Чудотворца и помоћника код савремених тешких болести, карцинома, наркоманије и других. Све је то донијело његово велико смирење. Нема ништа веће, кажу Свети Оци, а Свети Нектарије потврдио својим животом, него бити смирен - бити смирен пред Богом, пред собом и пред другима“, бесједио је о. Велимир.

Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, у чијој парохији се гради будућа светиња је заблагодарио Богу, што их је удостојио да се окупе у храму Светог Нектарија и одслуже прву Свету Литургију.  

„Данас празник прослављамо Светом Литургијом, оном службом која нас окупља, у којој постајемо једно са Господом и једни са другима. Управо, овај храм је свједочанство тог благослова Божјег. Објединио нас је Свети Нектарије око ове светиње да се потрудимо, да дамо од свог живота и од свог труда, онолико снаге колико имамо и да изградимо први храм, у Црној Гори, посвећен овом великом светитељу“, навео је о. Слободан.

Посебан благослов, по ријечима свештеника Јокића, јесте то што је у темељима овог храма и Црквено-народог дома, уграђено камење са Егине од манастира Светог Нектарија, којег је Светитељ својим рукама градио и гдје данас почивају његове Свете мошти.

„Тај благослов смо добили од игуманије манастира Светог Нектарија и зато је то посебан благослов за нас“, казао је о. Слободан, изразивши благодарност Господу што окупља људе, који се труде око овог храма као око своје куће и уграђују себе у ово благословено дјело.

„Као што је Свети Нектарије од своје плате градио храм на Егини, тако ти дивни људи, нећу их данас посебно набрајати, зна их Бог и Свети Нектарије, од својих плата, од свог труда, од рада, знања и дара који им је Бог дао, граде овај храм. Гради се полако, с анђелима, а све у славу Божју“, рекао је свештеник Јокић.

Како је Света Литургија служена уз јаку кишу, у, још, незавршеном храму, тако је у овој, на први поглед, необичној  служби, прота Слободан, препознао онај шатор у храму, скинија у светињи над светима, заједно са вјерним народом сабраним око имена Божјег и Светитеља Нектарија.  

Указао је на сличност која постоји између два велика Светитеља и Чудотворца – Светог Василија Острошког и Светог Нектарија Егинског.

„Сваки пут кад нам је долазио Свети Василије била је киша, па, ево, и кад нам је дошао Свети Нектарије, мало кише да нас подсјети на наш гријех, на смирење, а, прије свега, на љубав коју дугујемо једни другима. Са љубављу да наставимо да градимо овај храм, са љубављу да се у њему окупљамо, са љубављу да се сретамо овдје и гдје год се срели да препознамо једни друге као браћу и сестре, јер одавде, са ове службе све извире и у њу увире. Поучени примјером Светог Нектарија, који није заборављао ниједног човјека, јер је био отац свих, тако и ми да гледамо у човјека, као брата и сестру своју, било гдје и било шта радио, па и ако је пао да им помогнемо да устану и да се покају. Тако да живимо свој живот и угодимо Господу, а најљепши примјер нам је Свети Нектарије“.

„Кад год поменемо овдје Светог Нектарија, морамо поменути и Светог Василија, чијом љубављу и благословом се гради овај храм. Та два духовна горостаса су заштитници овог мјеста и овог града и сваког нашег дома“, поручио је архијерејски намјесник никшићки о. Слободан Јокић.

Освештан је и преломљен славски колач и жито, те славски приноси вјерника, који су, из љубави и поштовања према Светом Нектарију Егинском, принијели славске колаче.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас на Аранђеловдан Свету архијерејску литургију у Храма Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши у Брчком што је централни дио обиљежавања јубилеја - пола вијека од освећења ове цркве.

Поводом овог јубилеја синоћ је одржана свечана академија у Културно-административном центру "Патријарх српски Павле" која је, како је рекао, старјешина Храма Жељко Матић, посвећена свим људима који су ову цркву подигли из пепела, те истакао да је у Брчком црквена историја дуга. На Свечаној академији наступили су женски и мушки византијски хорови "Света Анастасија Српска" и "Свети Роман Мелод" који су недавно основани при Храму Успења Пресвете Богородице, те глумац Народног позоришта Републике Српске Александар Стојковић.

Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко – тузлански Господин Фотије уз саслужење свештенства брчанског архијерејског намјесништва.

Овај празник је данас утолико посебан, што се ове године обиљежава 50 година од освећења храма у Српској Вароши, које је извршио тадашњи Епископ зворничко – тузлански господин Лонгин (Томић) уз присуство великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа.

Данас као да је поново било освећење, јер се свеченост јубилеја осјетила и прије саме Литургије када је сунце грануло и тиме дало свој допринос љепоти овог јубилеја.

Мноштво вјерника, од оних најмлађих до оних најстарих, који су били свједоци и освећења 1971.године, данас су били окупљени на Светој Литургији показујући тиме да сва борба и страдања које су наши преци прошли да би очували овај храм, нису били узалудни.

Градња данашњег храма почела је 1968. године, трајала је три године, а храм је освештан 26. септембра 1971. године.

Овај храм је настао на темељима претходног који је изграђен 1874. године, а спаљен 1941. године у Другом свјетском рату, а послије рата власт није дозвољавала поновну градњу, већ је на том мјесту подигута школа са двије учионице која је служила и као црква.

Бесједећи о историји ове светиње владика Фотије је навео да је прва црква у Брчком, грађења између 18. и 19. вијека, била посвећена светом великомученику Георгију, али због тога што је била од брвнара, није дуго потрајала. О овоме данас свједочи спомен-плоча постављена прекопута садашњег храма.

Вођен овим чињеницама, Преосвећни владика, даде свој свети благослов братсву храма да приступе, заједно са њим, изради пројекта љетног олтара који ће бити посвећен управо Побједоносцу Георгију, јер како и сам рече: Свети Георгије недостаје овом граду.

Братство Светоуспењског храма, на челу са протојерејем – ставрофором Жељком Матићем Епископу Фотију данас дарова владичанске инсигније - крст и панагију, исказујући своме Архијереју и оцу захвалност што је на овај празник одабрао управо њих да им учини част својом канонском посјетом.

Поред отаца, и полазници школе иконописа ''Небеска царица'', у склопу које се учи и калиграфија, Епископу уручише свој дар у виду краснописом исписане Мудрачеве молитве (Пр. 30, 8-9).

Након Свете Литургије, Епископ је подијелио нафору вјерном народу, а затим и обишао просторије ове иконописачке школе, које се налазе у склопу Културно административног центра ''Патријарх Павле'', благословио њихов досадашњи рад и рекао да ће и даље бити уз њих и подржавати њихове активности.

Празник Сабора Светог архангела Михаила и ове године протекао је у знаку велике молитвене свечаности у манастиру Ћелије, јер управо „војводи небеске војске“ посвећен је стари манастирски храм. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Ваљева и појање ћелијских сестара, предвођених игуманијом мати Гликеријом, и појаца из Ваљева. 

Била је ово прва Света Литургија, коју је Владика Исихије од ступања у трон Епархије ваљевске одслужио у Ћелијама, које је раније походио као викар Преосвећеног Епископа бачког др Иринеја, духовног сина Преподобног Оца Јустина по коме је ћелијска светиња надалеко позната у православном свету. У празничној проповеди Епископ Исихије поучио је о сабране о стварању духовног света, којег чине анђели Божји, гласници и словесна бестелесна бића. Господ их ствара у девет чинова, у поретку слободе и љубави, са задатком у домостроју спасења света, рекао је он.

Овај празник је установљен као сабор свих сила бестелесних и он је симболички гледано успостављен у овај дан, јер по римском рачунању времена ово је био девети месец године. Година је почињала пролећем, у марту, а новембар је био девети месец да би симболизовао тих девет чинова анђелских. По старом календару данас је 8. дан новембра, а број осам је број пуноте, број есхатолошки  – казао је Епископ Исихије.

Црква је састављена од анђела и од људи, као и целокупне творевине. Као и сва створена бића и анђели су имали слободу да буду послушни Творцу или не. Један од њих, светлоносни  анђео Даница, поведен самољубљем, отпао је од Бога, а за њим и мноштво других анђела. Сви смо створени од Бога и само уз Његову благодат и доброчинства можемо да се остварујемо као боголика бића, способна за љубав према Богу и ближњима. Према предању, архистратиг Михаило има име које значи „ко је као Бог“. У небеској борби сила он истиче да нико није као Бог, да смо сви творевина. Свако од нас при Светом крштењу добија свог анђела чувара и они служе нашем спасењу. Такође, постоје бројни демони који перфидно чине све да нас удаље од живљења према вољи Божјој, истакао је Владика Исихије.

Зато се обраћамо свом анђелу чувару да нас штити од напада сатанских и да се моли за нас Господу. Да заједно са нама буде у читавом нашем животу, да нас бодри и храбри. Када посустанемо и када смо немоћни да нас побуђује на покајање и подвиг – објаснио је ваљевски архијереј.

Манастирске заједнице најсличније су анђелском поретку од свих заједница у људском друштву и у њима постоји благообразни и ангелолики начин живота, послушање које се рађа из љубави и жртве, рекао је Владика Исихије. Христос је пострадао за све нас, а свако од нас би уз помоћ свог анђела требало без роптања да понесе свој крст, да не ставља себе изнад других, јер смирење је једини начин који нам је Господ показао, закључио је Владика Исихије. Након Свете Литургије начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Благосиљајући окупљене на крају сабрања, Владика Исихије је истакао да му је служење у ћелијској светињи велика духовна радост, да се овде духовно окрепљује, јер ово место је духовно сунце које сија читавим нашим народом. Посебну радост за Владику Исихија представља чињеница да је светиња на обали Градца посвећена архангелима баш као и она у Ковиљу, где је живео три деценије и са којима данас заједно славимо. Прослава храмовне славе завршена је трпезом љубави коју је ћелијско сестринство припремило за све госте.

Извор: Епархија ваљевска

Није благословено сиромаштво које би нам било повод да потпаднемо под страст роптања, гунђања и бацања камења на ближње и Бога, као што није благословено ни богатство које постаје суштина човека, рекао је Епископ марчански Сава на Аранђеловдан у Загребу.

Божанствену литургију, у недјељу 8/21. новембра, на Аранђеловдан, у народом испуњеној загребачкој цркви Преображења Господњег служио је Владика марчански Сава, окружен свештенством Катедралног храма.

Владика је по прочитаном јеванђељу бесједио о богаташу и Лазару. Нагласио је да нам је име богаташа остало непознато, док са друге стране, јеванђелист јасно наводи име Лазара сиромаха, презреног и одбаченог. ”Сва личност овог богатог човека, све оно што је он садржавао у себи и што је испољавао и изражавао, сва његова суштина у ствари је било богатство. Не личност људска, не икона Божја по којој је створен човек, него имање, иметак, задовољство, скерлет и свила, богата трпеза”, казао је владика и истакао да је супротност богаташу не у сиромаштву Лазара него у томе што се његова суштина није сводила на сиромаштво. Као што је у случају богатог страст за стицањем, уживањем, славом и весељем до те мере обузела богаташа да није ни примећивао човека који пред његовим вратима покушава да преживи ”Лазара није обухватила страст сиромаштва. Лазар није роптао зато што је сиромашан. Није проклињао оног који је богат. Није покушавао да отме богатоме да би он имао. Лазар је био човек праведан”, рекао је владика Сава.

Није свако богатство лоше, као што није ни свако сиромаштво добро, рекао је Епископ марчански и додао да ”ако сиромаштво постане повод и прилика да потпаднемо под страст роптања, гунђања, бацања камења на себе, на ближње и на Бога зато што смо сиромашни, у том моменту падамо у страст сиромаштва и то сиромаштво није благословено”.

У истој јеванђељској причи спомиње се и други, праведни богаташ – праотац Аврам, човек који је био врло богат и имао огромно имање, али који је својим имањем добро управљао и делио га са другима. Био је гостољубив, за разлику од првог богаташа. Свакога ко би пролазио Аврам би свратио у свој дом, нахранио га, дочекао га и угостио, казао је владика. ”Тај Аврам који је Бога дочекао у свом дому јесте Аврам који је наследио заједницу са Богом и Царство Његово и не само наследио, него и у Царству небеском у своје наручје прима праведнике. Дакле, у наручју таквога богатога човека налази се душа сиромаха презреног и одбаченог у овом свету”.

У Цркви скупљамо богатство духовно, љубав коју треба да делимо са ближњима

”Знамо сви да нас Црква учи да треба бити милостив, јер Бог је милостив према милостивима, док је према онима тврдога и каменог срца праведни судија. Међутим, већ када изађемо кроз врата овога храма, наићи ћемо на мноштво сиромаха. Нису сви они који траже милостињу сиромашни. Нажалост, има и професионално сиромашних”, рекао је викар патријарха српског и нагласио да свако зна у свом ближем и даљем окружењу некога коме је потребна помоћ. ”Можда и међу нама данас стоје људи којима је потребна помоћ. Али често пред нама стоје људи којима је потребна наша љубав, наша пажња, наша блага реч. Ако и немамо богатство у материјалном смислу да неком помогнемо, у Цркви скупљамо богатство духовно, богатство Духа Светога, љубав коју би требали да делимо са ближњима, са онима који су у потреби. Имамо поред себе и живимо са људима којима је потребна наша помоћ, блага реч, утеха. Потребно је подићи га, узети га за руку и подићи га са пода. Његову муку и тескобу препознати и поделити са њим, понети. Таквима ће и Бог бити милостив”, рекао је владика Сава.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године биће одржана научна конференција „Везе времена: закључци и перспективе – једно столеће Руске Заграничне Цркве“.

Научну конференциу организује Архив Српске Православне Цркве у сарадњи са ROCOR STUDIES – Historical Studies of the Russian Church Abroad из Њујорка  коју води ђакон др Андреј Псарев, професор црквене историје из Џорданвилске семинарије. Научна конференција ће окупити 23 експерта из области руске црквене историје, руске емиграције и српско-руских односа из Сједињених Америчких Држава, Русије, Белорусије, Украјине, Аустралије и Канаде. Програм на руском (програм) и енглеском језику (programme).

У недељу 22. по Педесетници, а на празник Сабора Светог Архангела Михаила, 21. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим прославио је своју Крсну славу.

Свету архијерејску Литургију у даљском Саборном храму служио је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење преосвећене господе епископа крушевачког Давида, топличког Јеротеја и осечкопољског и барањског Херувима, као и уз саслужење великог броја презвитерâ и ђаконâ из више епархија наше помесне Цркве. Под сводове даљског Саборног храма посвећеног Светом Великомученику Димитрију Солунском Мироточивом, сабрало се мноштво народа Божјег, да се учествујући у Литургији нахране са Трпезе Царства небескога - у Тајнама тела и крви Господње. 

Славске приносе - колач и кољиво, у славу Божју, а у част духовног заштитника предстојатеља Цркве Божје у Епархији осечкопољској и барањској Владике Херувима, освештао је Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског. 

Светој Литургији присустовали су господин Давор Тркуља, министар саветник и привремени отправник послова при Амбасади Србије у Загребу, господин Милош Ђурић, саветник при Амбасади Србије у Загребу, господин Александар Накић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, потпуковник Бојан Величковић, војни изасланик при Велепосланству Републике Србије, госпођа Драгана Јецков, потпредседница СДСС-а, господин Војислав Станимировић, председник Главне Скупштине СДСС-а, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут и господин Јово Вуковић.

Извор: Телевизија Храм

Епископ мохачки Дамаскин: „Као што анђели имају истрајност у добру, тако и ми треба да имамо истрајност у врлини. У нашим животима ми треба да имамо такве врлине какве имају свети анђели, а то јесте да целога свога живота славимо и хвалимо Бога.ˮ

У недељу, 8/21. новембра 2021. године, наша света Црква молитвено прославља празник Сабора светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестелесних. Овај празник уједно је и слава Светоархангелске обитељи у манастиру у Ковиљу, где је на светој архијерејској Литургији началствовао Епископ мохачки г. Дамскин, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке и братства Светоархангелског манастира.

По прочитаним јеванђелским одељцима, беседио је Преосвећени владика Дамаскин и истакао значај прихватања воље Божје и примене врлинâ у нашим животима, које имају свети ангели и архангели, а међу којима су: послушност, захвалност, служење и истрајност у добру и у смирењу. „На овај празник свети архангел Михаило, војсковођа војске небеске, врши смотру над нама хришћанима, јер ми смо његова земаљска војска. Налазећи се на овој земљи, ми смо стално на једном бојишту, стално смо на једном ратишту и свети архангел Михаило долази данас да види којој страни смо се ми определили, коме смо дали своје срце, коме смо окренули свој ум, коме смо дали своју душу и своје тело. У нашим животима ми треба да имамо такве врлине какве имају свети анђели, а то јесте да целога свога живота славимо и хвалимо Бога, Који нам је све дао, а, пре свега, дар живота – превео нас је из небића у биће; затим, да имамо ту послушност коју имају анђели према Богу, да и ми имамо ту послушност, како према Богу тако и према духовном нашем оцу и према нашим духовним властима. Исто тако као што анђели имају истрајност у добру, тако и ми треба да имамо ту истрајност у врлини, а та истрајност, драга браћо и сестре, није иста што и инат. Инат је пркос и долази најчешће од гордости, а истрајност коју имају анђели јесте истрајност у смирењу, јер анђели не служе само Богу него им је Господ дао да служе и људима и нашем спасењу. Зато и ми не само да служимо оним људима који су изнад нас, што је и сасвим природно – да поштујемо своје родитеље или да у Цркви поштујемо своје свештенике и епископе – него наше истинско смирење ми показујемо смиравајући се пред оним људима који су испод нас, за које ми мислимо да су испод нас, јер је Господ дао да – ако хоћеш да будеш први – да будеш свима слугаˮ, поручио је владика Дамаскин.

После заамвоне молитве извршен је чин освећења славских дарова, после чега је Епископ мохачки честитао братству манастирску славу, а свима присутнима пожелео је благословен празник.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке