Света Босиљка Пасјанска је најлепши цвет Косовског Поморавља, казао је сабрат манастира Драганац, отац Христофор у разговору са колегиницом Оливером Радић, говорећи о њеној вери у Христа и мученичком страдању за веру православну.

“Везани смо и Бог ће дати да у вечности та веза засија у пуноме сјају, кад би нас Света Босиљка све привела ка Царству небескоме. Она је најлепши цвет Косовског Поморавља и најлепша жртва за Господа Исуса Христа”, истиче отац Христофор и наставља о њеном мученичком страдању:

“Једна малена нејака девојчица са свега шеснаест, седамнаест година, била је отета, на силу су покушали да је поисламе, да промене њену веру, али слобода њеног хришћанскога духа рекла је Не, ништа ми не можете, ја сам Христова. Само се њему вреди клањати, једноме Богу служити. Тако да, њена слобода засијала је у Царству небескоме. Данас и ми живимо тим њеним избором, том њеном слободом, тим њеним мирисом који се осећа у Косовском Поморављу”, испричао је отац Христофор.

Отац Христофор се у разговору осврнуо и на Косовски завет.

“Земаљско је за малена царство, а небеско вечно и довека”, казао је отац и додао: “Ако можемо да кренемо од те реченице и да кроз ту реченицу уређујемо себе и сваки свој дан. Да се увек трудимо да изабирамо Царство небеско, и када падамо да не заборавимо да устајемо и да се опет усмеравамо ка Царству небескоме. То је избор који је цар Лазар направио у име свих нас, и то је духовна наука која нас учи да ништа није готово док није готово. Да увек имамо слободу избора. И да постоји нешто много веће, дубље и лепше у односу на ово што се може видети, опипати и видети као пролазно.”.

Како каже Царство небеско почиње већ у овоме свету на Светој литургији.

“Постоји читаво Царство небеско које почиње већ овде, већ на Светој литургији, у нашим домовима, у нашим манастирима, и да тиме треба да живимо, тиме да се надахњујемо и тиме да стичемо слободу пред овим светом који стално покушава да нас пороби. Онда је само на нама, хоћемо ли бити робови овога света или ћемо бити слободни у Господу Исусу Христу који нам све даје”, закључио је отац Христофор.

Манастир Драганац један је од организатора манифестације “Дани свете Босиљке”, у Пасјану.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на заседању 3. маја 2018. године прибројао Свету Босиљку Пасјанску лику светих.

Данас у Цркви Светог Преображења у Пасјану, надомак Гњилана, поред њених моштију литургијским сабрањем прославиће се ова дивна Божија угодница.

Извор: Радио Горажедвац

Његово високопреосвештентво Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије је на позив Његовог високопреосвештенства Архиепископа Јашија и Митрополита Буковине и Молдавије господина Теофана учествовао у литургијској прослави празника Свете Параскеве, поред њених светих моштију у Јашију у Румунији, на дан њеног молитвеног спомена.

Поред свештене пратње Митрополита Јоаникија, у Јаши на поклоњење моштима Свете Петке на дан њеног празника са Митрополитом је, у организацији Поклоничке агенције Митрополије црногорско-приморске ”Одигитрија”, кренула и једна мања група ходочасника из Црне Горе.

Говорећи за Радио Светигору о утисцима са овог поклоничког путовања, директор ”Одигитрије”, протојереј Остоја Кнежевић, казао је да је ово била ријетка прилика да се баш на дан празника Свете Параскеве буде у Јашију, те да је то било могуће благодарећи позиву и благослову  Митрополита Теофана.

”Оно што је засигурно ријеткост, то је да се нека поклоничка група из наших крајева усуди да пође баш на сам празник Свете Петке у Јаши. Кажем усуди, из разлога што тога дана, и уопште тих дана око празника Свете Петке, десетине хиљада вјерника из цијеле Румуније долазе у град Јаши, управо ради поклоњења и прослављења Свете Петке у данима њеног празника. Рекао бих и зашто је и дошло до тога да управо ова наша невелика група од неких 20 поклоника пође баш за празник Свете Мајке Параскеве. Разлог је био у томе што је наш Митрополит црногорско-приморски Јоникије био позван од стране надлежног архијереја за Епархије Јашија, односно Митрополије Буковине и Молдавије, високопреосвећеног Митрополита Теофана, да учествује у свечаностима поводом овог великог празника и он је благословио да пође једна, да кажем, невелика група поклоника.Захваљујући присуству нашег Митрополита и наши поклоници су добили могућност да се на сам дан празника поклоне моштима и да присуствују Светој празничној Литургији.”

Он је казао да се на поклоњење Светој Петки на дан њеног празника у Јашију чека у километрима дугом реду, готово цијели дан.

”Морам рећи, да би било познато нашим слушаоцима, да се уочи празника и на дан празника чека и до 20 сати на поклоњење моштима Свете Параскеве, иако се мошти налазе изван храма. Налазе се на доступном мјесту и њима се приступа са двије стране истовремено, али оно како смо ми били обавјештени је да је ред поклоника који су чекали да се поклоне моштима Свете Петке био дуг преко 5 километара и људи су чекали по 19, по 20 сати. Ми, с обзиром на то да смо дошли из далека, да смо на неки начин били у пратњи нашег Митрополита, добили смо ту привилегију да уђемо, да приступимо преко реда јер, ваљда да нам је и Света Параскева, а и наши домаћини у подвиг урачунали тај заиста далеки пут који смо прешли. Мислим да од Подгорице до Јашија има неких 20 сати вожње”, рекао је директор ”Одигитрије”.

Напомињући да утисци са тог дивног догађаја врхуне у Светој Литургији и заједништву са румунским народом, отац Остоја је казао да је присуство Свете Параскеве у Румунији показатељ великог Божијег благослова над овим народом.

”Суштина је у самом празнику, у том великом торжеству чији смо учесници и ми били, гдје је на једном градском тргу иза цркве Свете Петке била постављена бина за Свету Литургију гдје смо и ми имали могућност да саслужујемо и наши вјерници да буду на Светој Литургији; гдје је сигурно десетине и десетине хиљада људи присуствовало тој Светој Литургији; гдје је владала једна велика благодат, благодатно присуство Свете Параскеве и гдје је владао један мир који румунски народ има, и једно њихово благочешће, њихова побожност коју показују и показују љубав према Богу, а наравно и љубав према Светој Параскеви, чијим је моштима Господ благословио Јаши и цијелу Румунију да се она налази управо у њиховим крајевима.”

Појаснио је да су ходочашћа изузетно важна за духовни живот хришћана, како због сусрета са светињом која се обилази, тако и због личног укрепљења животом Светих Божијих угодника са чијим се моштима поклоници срећу током поклоничких путовања.

”Зато ми и организујемо таква путовања и зато се хришћани радо одазивају на таква путовања. Није ријеткост да су та путовања често повезана (као што је и ово путовање било) са одређеним физичким напором, ишчекивањем и дугим путовањем, али човјек учествује у таквом једном торжеству вјере и у таквој концентрацији Божије благодати. У тој заједничкој молитви коју узносимо на тим светим мјестима са људима са свих страна свијета, са људима који припадају разним народима, али су у вјери и у том исповједању вјере, у љубави према Богу и према светим Божјим угодницима исти,  и имају исто стремљење, изговарамо исте молитве и молимо се за све оно што сваки хришћанан, без обзира гдје живио и гдје се налазио, у каквим условима живио – за оно што је свима нама заједничко и што је свима нама потребно.”

Цитирајући јеванђелску ријеч да ”Дух дише гдје хоће”, отац Остоја закључује да присуство Свете Параскеве румунском народу даје огроман подстицај за добро и лијепо.

”Света Параскева, заиста, ако гледамо њено житије, нећемо наћи никакву њену везу из времена њеног живота са простором гдје се данас налазе њене мошти, нити са румунским народом, нити са тим дијелом овоземаљскога шара. Међутим, када пођете тамо и видите колику љубав и поштовање тај народ има према Светој Параскеви, онда је свакоме јасно зашто су њене мошти управо на том мјесту и постаје јасно да је она један велики заштитник и подстрекач на све оно што је добро и што је благословено за ту област и укупно за цијели румунски народ, а на крају крајева и за све православне народе који са вјером и молитвом притичу њеном кивоту.”

Иако је поштовање Свете Петке и у нашем народу веома велико и у многим породицама се прославља као крсна слава, ипак, по његовим ријечима, празновање Свете Параскеве у Јашију је нешто што по празновању и благословеном радовању одваја од других мјеста гдје се име ове дивне угоднице Божије  слави.

”Такве прославе, таквог торжества каквог смо сад могли да видимо у Јашију, ја заиста нијесам никада видио. Прије свега, такву масовност и такво велико присуство људи који прослављају Свету Петку, а онда и неки посебни мир и посебну благодат и посебну атмосферу коју смо сви ми који смо били негде касније коментарисали и сагласили се да је то нешто што је заиста посебно – да на једном градском тргу, гдје су присутне десетине хиљада људи, имате такву тишину, такав мир, такав поредак, такво једно стрпљење људи који чекају у реду без да ико икога заобилази и да покушава да без оних неких негативних момента који се на скуповима толиког присуства, како смо навикли, дешавају. Тако да, колико са једне стране јесте незгодно да се човек упушта у толику гужву и да иде баш на празник, на поклоњење Светој Петки, са друге стране то је заиста један веома оригиналан и непоновљив доживљај који човек може да има у своме животу.”

https://mitropolija.com/2025/10/23/protojerej-ostoja-knezevic-rumunski-narod-ima-veliku-ljubav-prema-bogu-i-svetoj-paraskevi/

Митрополија црногорско-приморска организује Дане Митрополита Амфилохија  који почињу у четвртак, 23. октобра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења  у Подгорици промоцијом књиге „Митрополит Амфилохије Отачник- Духовни азбучник , аутора проф. др Јова Медојевића.

У уторак, 28. октобра Дани Митрополита Амфилохија се настављају у Колашину- Цркви Светог Димитрија, Светом архијерејском литургијом са почетком у 9 сати, као и откривањем споменика Митрополиту Амфилохију у 11 сати. Истог дана у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици са почетком у 19 сати, одржаће се представљање Изабраних дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

У сриједу, 29. октобра, са почетком у 19  сати, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржаће се вече сјећања на блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Говориће: Митрополит птоломејски и акрески г. Макарије (Јерусалимска патријаршија), Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије (Атинска архиепископија).

У четвртак, 30. октобра у Саборном храму Христовог васкрсења служиће се Света архијерејска литургија са почетком у 9 сати, поводом пете годишњице од упокојења Митрополита Амфилохија. Служиће више архијереја. Помен Митрополиту Амфилохију је у 11 сати.

У петак, 31. октобра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржаће се Лучинданска академија професора и ђака Богословије Светог Петра Цетињског са почетком у 19 сати.

Епархија ваљевска је у суботу 18. октобра 2025. године домаћин 4. Симпосиона у част св. Владике Николаја охридског, жичког и лелићког. У Свечаној сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву ће у две сесије, од 11 до 13 и од 17 до 19,30 часова, о просвети св. Владике, његовом тумачењу Светог Писма и другим важним темама говорити: ђакон др Ивица Чаировић, професор ПБФ у Београду, протођакон Радомир Врућинић ректор Богословије Светога Саве у Београду, затим протојереј-ставрофор др Дарко Ђого декан ПБФ "Свети Василије Острошки" у Фочи и протођакон др Драган Радић, професор ПБФ у Београду. Добро дошли!

На симпосиону ће бити додељене прве три награде за литерарни конкурс, на коме учествују средњошколци, у част Светог владике Николаја, „у част српског Златоуста“, нагласио је протонамесник Бранко Чолић.

Извор: Епархија ваљевска

Обавештавамо јавност да ће се у манастиру Буково 4. и 5. октобра 2025. године одржати научни скуп „Манастир Буково у Неготинској Крајини“, у организацији Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Епархије тимочке.

Манифестација "Дани патријарха Павла" ове године обележава десетогодишње постојање на радост свих који су учествовали у њеној реализацији и оних који су својим присуством изразили велико поштовање према блаженопочившем Патријарху Павлу и његовом делу. Традиционално, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, Удружење "Павле – живот по Јеванђељу" у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције из Чачка под покровитељством града Чачка, организује свечаност посвећену блаженопочившем српском Патријарху. Опширније у наставку.

После свете Литургије која у манастиру Благовештење кабларско почиње у 8 часова, биће отворена дрворезбарска колонија "Крст патријарха Павла" и изложба ручно рађених крстова.

У зависности од временских прилика, на „тераси патријарха Павла“ или у порти манастира на отвореном, биће постављена изложба овогодишње дрворезбарске колоније и неких награђених крстова из претходних година, а биће додељена главна награда и плакета за најлепши крст као и награде за све учеснике колоније са захвалницама. Свечаност ће улепшати појање хора "Слово љубве" из Чачка.

Позивају се поштоваоци лика и дела Патријарха Павла да буду учесници овог сабора.

Аутобуски превоз је обезбеђен из Чачка. Полазак је са стајалишта код Храма Вазнесења Господњег у 7.30 часова, а повратак по завршетку програма (11.00 -11.15).

Извор: Епархија жичка

Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном заседању 2025. године диптиху светих наше помесне Цркве прибројани су Свети преподобномученици и мученици рмањски страдали у Светониколајевској свештеној обитељи манастира Рмња кроз векове.

Тим поводом у навечерје њиховог свештеног спомена, 9. септембра 2025. године, са благословом Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија служена је доксологија у част доласка Његовог високопреосвештенства Митрополита брегалничког г. Илариона из Православне охридске архиепископије – Македонске православне цркве. Уследило је свечано вечерње богослужење са петохлебницом у манастирском Храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у манастиру Рмњу којим је началствовао Митрополит Иларион, док су саслуживали: архимандрити Данило (Павловић) и Василије (Рожић) и протођакон Немања Рељић.

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, 10. септембра 2025. године Свету литургију у Храму Светог Николаја Мирликијског у манастиру Рмњу служио је Његово високопреосвештенство Митрополит брегалнички г. Иларион.

Саслуживали су: Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије; архимандрити Данило (Павловић), Серафим (Кужић), Наум (Милковић), Варнава (Дамјановић) и Василије (Рожић); игуман Јеротеј (Влајковић); протопрезвитери-ставрофори Маринко Радмило, Драган Шкалоња и Саво Јанковић; презвитер Марко Радмило; протођакон Немања Рељић.

Епископ Сергије је том приликом одликовао Митрополита Илариона орденом Светих новомученика бихаћко-петровачких за његову показану љубав према Епархији бихаћко-петровачкој и Светониколајевској свештеној обитељи рмањској. По завршетку Свете литургије прочитана је грамата Његове светости Патријарха српског г. Порфирија о проглашењу Светих преподобномученика и мученика рмањских. Уследиле су беседе архијереја Сергија и Илариона.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У порти Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару 4. септембра 2025. године свечано је отворен јубиларни 10. Фестивал хришћанске културе и духовно-документарног филма.

После уводних композиција које је извео хор Саборног храма Пресвете Богородице, сабранима се обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит тимочки г. Иларион који је поздравио све присутне, међу којима и Високопреосвећеног Митрополита нишког г. Арсенија, министра културе г. Николу Селаковића и бившег градоначелника а данас државног секретара у Министарству рударства и енергетике г. Бошка Ничића. Митрополит Иларион је потом позвао министра културе г. Николу Селаковића да се обрати присутнима и свечано отвори Фестивал. У наставку свечаности, митрополит Иларион је доделио награде Фестивала за вишегодишњу подршку Министарству културе, Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама и Локалној самоуправи Града Зајечара. Посебна награда ове године установљена као награда Фестивала за стваралаштво са духовном тематиком додељена је књижевници Љиљани Хабјановић Ђуровић. У оквиру првог дана програма, после отварања Фестивала, одржано је предавање „Светосавски дух у српској култури и у Матици српској“, које су изложили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мр Милан Радоичић. Вече је завршено приказивањем документарног филма „Гора Преображења“.

Програм 10. Фестивала хришћанске културе.

Извор: Епархија тимочка

У Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу Светом Литургијом започета је централна прослава Светих Новомученика Јасеновачких.

Домаћин, Епископ пакрачко-славонски Јован, са великим бројем верног народа дочекао је Високопреосвећене Митрополите: црногорско-приморског Јоаникија, будимљанско-никшићког Методија, димитријатског Игнатија, Архиепископа михаловско – кошичког Георгија из Православне Цркве чешких и словачких земаља, Архиепископа анфидонског Нектарија, изасланика атинске Архиепископије, Димитрија представника Јерусалимске Патријаршије, и Преосвећене Епископе: швајцарског Андреја, вашингтонско-њујоршког и источноамеричког Иринеја, липљанског Доситеја, архимандрита Методија игумана манастира Хиландар, архимандрита Теоктиста игумана манастира Сопоћани и архимандрита Михајла игумана манастира Светих Архангела код Призрена.

Митрополит Игнатије, беседећи након прочитаног јеванђелског зачала, поучио је сабране рекавши: „Грчки народ дубоко саосећа са вашом тугом и потресеношћу, јер и ми добро знамо цену жртве, прогона, окупације и изгнанства. Оба наша народа издржала су исте буре историје. Суочили смо се са варварством нацизма и фашизма, оплакивали смо своју децу, али своје душе нисмо предали. То представља нераскидиву везу, као и наша заједничка Православна вера.“

Након свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач на хумци код споменика Камени цвијет у спомен подручју Јасеновац.

Бисту Диане Будисављевић, рођеној Аустријанки која је спасила преко 15.000 деце из логора смрти, освештао је Епископ Андреј.

Извор: Храм ТВ

На тринаестом километру од Бродарева према Бијелом Пољу, у селу Врбница, у кањону ријеке Лим, између два гранична прелаза Србије и Црне Горе, тик уз жељезничку пругу Београд-Бар, налази се по много чему чувени православни манастир Куманица. Како је то неко раније записао, ријеч је о светињи која спаја не само двије братске државе одвојене политиком, већ сједињује и људе свих вјера који долазе у овај манастир по лијек.

Поуздано се не зна када је манастир подигнут, вјероватно између 13. и 15. вијека, али је од 18. вијека био у рушевинама. Пројектом пруге Београд-Бар требало је да шине иду преко дијела манастира, али је ипак помјерен потпорни зид на пет метара од цркве. Једино је љековита вода, која је својевремено текла испод самих темеља храма, отекла испод пруге, али је и данас користе вјерници, пију је и њом се умивају, тврдећи да лијечи све што се може излијечити.

Почетком осамдесетих година прошлог вијека црква је дјелимично обновљена, а коначно прије 13 година када је Музеј из Пријепоља покренуо обнову. На двијехиљадиту годишњицу од Христа.

Након обнове, поново су се чула манастирска звона, молитве, дошли су монаси и врата светиње увијек су отворена за ходочаснике, путнике и невољнике којима је потребна Божја помоћ. Вјерници обично запишу имена најближих, како би их монаси поменули у молитвама –прича нам мати Гаврила, монахиња која води бригу о манастиру.

Не зна се ко је подигао манастир, али се вјерује да је ктитор била властелинска породица Куманичићи, која је потицала из ових крајева, а касније се помињу у области Рудника. Према некима потиче од монаха побјеглих из Куманова, док је Александар Дероко, познати српски архитекта и писац и члан САНУ сматрао да потиче од имена Куманаца, Бугара.

Манастир је посвећен  арханђелу Гаврилу. У њему се чувају мошти Светог Григорија Куманичког, који се у једном запису помиње као српски просветитељ и бивши архиепископ из богоизабране лозе Немањића.

Свети Григорије је на овом месту живио тешким монашким животом, одакле одлази у Грчку на Атос гдје гради манастир Григоријат. Како је манастир запаљен 1761. године, монаси манастира Хиландара доносе светитељске мошти, али је убрзо послије тога Куманица срушена.

Археолози Дејан Радичевић и Емина Зечевић пронашли су у олтару цркве саркофаг са моштима. Открили су га у олтарском дијелу цркве, на мјесту гдје се ријетко када, или никако не сахрањује. Претпоставља се да је ријеч о једном од највећих тадашњих црквених великодостојника. У Полимљу се често може чути и легенда по којој су мошти светог Саве склоњене пред најездом Турака у последњи час, односно да су на Врачару спаљени нечији туђи остаци, те да су чудотворне мошти српског архиепископа управо овдје похрањене.

На дан Светог архангела Гаврила, 26. јула сваке године око манастира се окупи на хиљаде православаца, католика, муслимана, али  и атеиста, који преноће под ведрим небом крај светих зидина, надајући се излечењу. Вјерује се да посјетом Куманици слијепи прогледају, хроми проходају, а нероткиње рађају. Током ноћи се пале свијеће за здравље живих и покој душа и разгрешење мртвих. Сељани у Врбници  помињу случај младе муслиманке из Бијелог Поља коју је родбина овдје донијела на носилима јер је била непокретна. Свештеници су јој очитали молитву и оставили да преспава под ведрим небом. Ујутро су је миропомазали освећеним уљем из кандила светог Григорија и дјевојка је проходала. Стога није за чуђење што овдје можете видјети и православце, католике и муслимане у исто вријеме.

-„Чувар куманичког храма ставио је испред мене стару црквену књигу и рекао да читам. Кад сам рекао да не видим ништа, он настави: ‘Сад ћеш видјети, само се удуби боље’. Видио сам прво обрисе, а онда се десило чудо, почеше да израњају слова, а онда се цио текст показа као на длану“, причао је седамдесетогодишњи Милан.

До 400 крштења годишње

Отац Николај, старјешина манастира обновљеног 12. новембра 2000.године, годишње у Куманици крсти и до 400 људи. У последње вријеме, често у Куманицу долазе супружници без  дјеце којима се читају молитве за пород. Води се евиденција, и од 80 брачних парова само  за првих осам година откако је манастир обновљен (до 2008 године) , њих 50 је добило пород . Исцјељења су се дешавала и у прошлости, а у манастирским књигама записани су бројни случајеви.

Први писани трагови из 16.вијека

Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину. У рушевинама су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. вијека, али је простор на сјеверној страни манастира уништен при градњи жељезнице, па је поузданије датовање првобитне цркве онемогућено. Претпоставља се да је златно доба живота манастира било у другој половини 16. и током 17. вијека. Вјерује се такође да је манастир доживио урушавање и запуштење у другој половини 18. вијека.

Поводом најновијег текста објављеног у дневном листу Danas и пласирања од стране „Покрета обнове краљевине Србије“ потпуно нетачне идеје о наводном постојању нацрта тзв. „темeљног уговора“ између Српске Православне Цркве и Приштине,  Епархија рашко-призренска са највећом одговорношћу истиче следеће:

Тврдње о постојању или припреми било каквог уговора између Српске Православне Цркве и косовских институција представљају апсолутну неистину и злонамерну конструкцију без икаквог основа у стварности.

Никакав текст, нацрт или предлог који се бави питањем статуса Српске Православне Цркве као „уговорне стране“ у односу са владом Косова нити је постојао, нити постоји у процесу разматрања у било којем телу Српске Православне Цркве, било Сабору, било Светом Синоду, нити је икада достављен Његовој Светости Патријарху или Епархији рашко-призренској.

Садржај у медијима пласираног документа тобожњег „темељног уговора“ јасно указује на то да је реч о правно неписменој и политички мотивисаној фабрикацији, која није могла настати унутар било којег званичног органа Српске Православне Цркве.

Посебно, инсинуација да би Српска Православна Црква прихватила да таквим уговором отвори пут за формирање „Косовске православне цркве“, која би у перспективи преотела српске светиње, представља крајње безочну клевету на рачун наше Цркве и њеног историјског сведочења и страдања на простору Косова и Метохије и болан ударац нашем свештенству, монаштву и верном народу у овом тешком времену.

Подсећамо да су у званичном саопштењу Епархије рашко-призренске из октобра 2024. године ове и сличне лажне информације, које је крајње недобронамерно изнео Момир Стојановић из „Српског националног већа КиМ“, демантоване као груб насртај на сва настојања наше Цркве да очува своје вековно постојање на Косову и Метохији. Најновија објава ПОКС-а и писање Danasa нажалост не заостају по одсуству и најосновнијег поштовања према истини и борби наше Цркве за свој опстанак.

Због тога најоштрије одбацујемо све наводе појединих медија о наводном учешћу јерараха Српске Православне Цркве у било каквим преговорима или разговорима на ову тему. Такви текстови не само што обмањују јавност, већ служе дестабилизацији унутарцрквене дисциплине и уносе немир међу вернике.

Српска Православна Црква и њена подручна Епархија рашко-призренска увек су се залагали за опстанак нашег народа, поштовање права и слобода Цркве и очување наше духовне и културне баштине на Косову и Метохији, уз снажне гаранције међународне заједнице.
 

Епархија рашко-призренска позива све медије, посебно оне који се баве темама од националног значаја, да пре објављивања овако озбиљних тврдњи обавезно провере истину са надлежним институцијама, уместо што преузимају незваничне конструкције са друштвених мрежа и портала без икакве одговорности за последице.

Српска Православна Црква ће, као и до сада, наставити да са пуним достојанством и духовном одговорношћу, штити своје светиње, вернике и културно-историјско наслеђе на Косову и Метохији, без икакве политизације, држећи се својих еванђелских принципа.

Епархија рашко-призренска

Грачаница, 1. август 2025.

СПЦ
 

Протојереј др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у петак 25. јула 2025. године, одржаће у манастиру Михољска Превлака предавање на тему „Никола Тесла као љубитељ гусала и српских епских пјесама“, са почетком у 20 часова.

Предавање којим ће отац Оливер освијетлити духовне и културне слојеве личности нашег великог научника, откривајући његову везу са српским предањем и поезијом, биће уприличено у оквиру 31. Сабора Братства православне омладине Црне Горе, који ће се одржати 25. и 26. јула 2025. године у манастиру Михољска Превлака.

Позивамо све заинтересоване да својим присуством увеличају овај духовни и културни догађај.

https://mitropolija.com/2025/07/23/predavanje-o-olivera-subotica-nikola-tesla-kao-ljubitelj-gusala-i-srpskih-epskih-pesama/

Поводом суочавања Покровског храма у Лозници са покушајима незаконитог отуђења црквене порте од стране Града, свештеник Горан Поповић, старешина лозничке богомоље, за Радио Слово љубве је изразио наду да ће тренутна ситуација као "резултат негативне кампање која се две и по године води против цркве", бити превазиђена. Он је подсетио да је сам Епископ шабачки г. Јеротеј, који осећа "дубоко разочарање, на неки начин и запрепашћење" свим овим што се дешава, "лично уложио велике напоре и труд да се ситуација превазиђе", те да постојећи "горући проблем исисава огромну количину енергије из свих актера, нарочито из Епископа којем је веома стало да ово питање решимо". Подсетимо, Одељење за планирање и изградњу Града Лознице унело је у Нацрт измена и допуна Плана предлоге којима се директно угрожава и скрнави сакрални простор црквене порте Покровског храма - на парцели која је законом заштићена као културно добро-споменик културе (Лознички град) на три позиције се Нацртом плана атакује на културно наслеђе, одузима се приватна имовина СПЦ и уништава простор шанца из Првог српског устанка и непосредно окружење Покровске цркве. Епархија шабачка је у најновијем саопштењу истакла захтев државним, као и градским властима Лознице, да из Нацрта уклоне поменуте предлоге којима се, како је наведено, припрема терен за будућу експропријацију тј. одузимање црквене имовине. Отац Горан поручује - "Не дамо светиње!" - те на крају разговора емитујемо познату песму истога имена у извођењу Хора Манастира Тројеручица.

Епархија шабачка: Не дамо светиње!

Снимци са јавне расправе - јутјуб канал Епархије шабачке

Извор: Радио Слово љубве

Поводом разорних пожара који су последњих дана захватили многе крајеве централне Србије, Косова и Метохије, као и читавог Балкана, уништивши десетине домова, имања и и друге имовине, наша Епархија изражава најдубље саосећање са свим породицама које су погођене овом трагедијом. Упућујемо искрене молитве Господу да подари безбедност, утеху и снагу свима који су у овим тешким данима изгубили свој дом или били принуђени да се иселе.

Посебно скрећемо пажњу на страдање наших верника у општини Зубин Поток и у повратничком селу Осојане у Метохији, где су пре неколико дана избили пожари који су до темеља уништили четири породичне куће, спалили пшеницу спремну за жетву и угрозили читаву заједницу која ионако живи у изузетно тешким условима. Мештани села, заједно са монахињама из манастира Гориоч, ризиковали су сопствене животе како би спасили околне куће од уништења. Без оклевања су носили апарате за гашење пожара кроз дим и пламен, истрајавајући у напорима да обуздају ватрену стихију и спрече још већу штету за своју заједницу. Њихов несебични пример пробудио је у многима обновљени осећај јединства, одговорности и наде.

И поред ових јуначких напора, штета је огромна. Породице које су после страдања 1999. године поново изградиле своје домове, сада су поново остале без крова над главом. Многи старији и најугроженији становници изгубили су не само своје куће већ и мале личне драгоцености, породичне фотографије и успомене које никаква обнова не може надокнадити. Мештани су са горчином сведочили да су им домови сада изгорели по други пут у једном поколењу, што је додатно продубило трауме и сећања на прогонство.

Стога, Епархија упућује позив хуманитарним организацијама, добротворним фондовима, црквеним заједницама и људима добре воље да у складу са својим могућностима организују прикупљање средстава и друге потребне помоћи за породице које су у овим пожарима изгубиле све. Посебно је потребна помоћ мештанима Осојана и других угрожених села да обнове своје домове, поново успоставе електричне везе и основну инфраструктуру, и поврате осећај безбедности и достојанства.

Уједно позивамо надлежне институције да предузму хитне и ефикасне мере како би се отклонили узроци ових трагедија, укључујући и небезбедне и застареле електроенергетске мреже у повратничким срединама, које су, према сведочењима мештана, директно допринеле избијању пожара. Многи електрични стубови су оштећени и накривљени, држе их само жице, што представља сталну опасност по људе и имовину.

На крају, похваљујемо храброст свих добровољаца, мештана и монахиња које су својом солидарношћу, саосећањем и неустрашивом акцијом показали шта значи живети као једно тело у Христу, где страдање једнога носе сви са солидарношћу. Нека њихово сведочанство љубави, жртве и човекољубља буде надахнуће свима нама да помогнемо својим ближњима у невољи.

Нека Господ заштити све који страдају, дарује снагу онима који обнављају своје домове и загреје наша срца делима милосрђа, доброчинства и мира.

Извор: Епархија рашко-призренска