У Ваљеву представљена књига- трилогија „Флавијан“

Лествица духовног успињања новооткривеног Хришћанина

Православни духовни роман „Флавијан“ прича је о хришћанском животу и основним истинама православне вере, базирана на догађајима који су се збили у комунистичкој Русији. Кроз три наставка, „Флавијан“, „Флавијан, живот се наставља“ и „Флавијан успињање“, приповеда откривање у вери предака човека одраслог у атеистичком друштву, његов преображај у верујућег и постајање чланом Цркве. Аутор, протојереј Александар Торик из Подмосковља, бележи аутентична духовна искуства, сопствена и блиских му људи, савременим језиком, у маниру изражавања данашњег човека. Промислом Божјим, дошла је код нас у Србију и за кратко време прирасла срцима бројних верника. Јер, све нам је у њој блиско и добро знано... Деценије безверја, идолатрије комунистичких вођа, прокажене Цркве и низа духовних невоља, које бића народа опхрвају кад Реч Божја утихне... прошли смо и једни и други, за наук и опомену...

Од сусрета са „Исусовом молитвом“, главни јунак Аљоша спознаје Христа и духовно напредује. Нарочито крај целомудрених светогорских подвижника. „Флавијан“ је збирка поука за вернике и боготражитеље, али и пастире и старце, речи су јеромонаха Серафима (Петковића), настојатеља манастира свете Тројице у Бијелим Водама код Љубовије на промоцији ове сјајне духовне трилогије, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница.

Главни јунаци „Флавијана“ су истоимени сеоски свештеник и другар му са студија Аљоша, кроз чије су исповести обрађени сви људски греси, покајања и преумљења. У последња два века, грех гордости толико је узнапредовао да човек пада више но икад, каже о. Серафим у осврту на исповест о овом сагрешењу,обрађену у књизи „Флавијан“.

• Гордост је свуда присутна. Отац Флавијан је објашњава као „мајку свих грехова“. Данас, она се манифестује истицањем сопственог успеха- „бољи сам, ако не од свих, оно бар од већег броја људи“. Гордост је многолика, маскира се осећањем достојанства, одсуством жеље за прављењем компромиса, страшћу за сталним самодоказивањем... Ово последње разликује је од сујете. Наиме, сујета тражи потврду околине, жаргонски речено „публику“, а гордост је самодовољна. Она не трпи ни најмањи прекор, ни критику. Води раздражењу душе и јарости. Гордост је велика пошаст нашег доба, добили смо је кроз школу и васпитањем. Не можемо је сами победити. Само уз помоћ Светих тајни, трудећи се да живимо по Божјим заповестима. Онда ће нас анђели водити и бићемо инструмент Божји- рекао је о. Серафим о теми једног одломка овог драгоценог духовног штива.
  

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, архимандрит Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, протојереј Василије Брборић, јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.

Никшићка Саборна црква на празничној служби Божјој била је испуњена вјерним народ од којих је велики број приступио Светом причешћу.

Ријечима архипастирске бесједе сабрању се обратио Преосвећени Епископ г. Јоаникије.

"Унапријед се, драга браћо и сестре, радујемо великом празнику који долази Божићу, Рођењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Предосјећамо и предокушамо радост празника и тако је то код нас хришћана, припремајући се за празнике тиме се, заправо, припремамо за Царство небеско, јер сваки празник Господњи је пројава Царства небеског већ овдје на земљи, да га предокусимо, да бисмо душе своје ободравали и оснаживали и тако ходили према пуноћи Царства небеског, које ће се открити када Господ опет дође и овај свијет претвори у Своје вјечно и непролазно Царство за које се припремамо“.

"Божић је изузетан празник, ми хришћани увијек дајемо предност Васкрсењу, али и Божић је од великог значаја, јер оваплоћењем Христовим, рођењем Богомладенца обнови се људска природа. То је темељ на коме је све изграђено. То је темељ на коме је Господ изградио цјелокупни свој домострој спасења. Све што је учинио ради нас и ради нашег спасења, као што то исповиједамо у Символу вјере, учинио је у тијелу, дошао овдје, оваплотио се, примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице силом Духа Светог, изишао у свијет, проповиједао, чинио чудеса, исцјељивао болесне, васкрсавао мртве. О томе смо и данас слушали у Светим Јеванђељима, пострадао на Крсту и претрпио тјелесну смрт, као и сваки други човјек, с том разликом што је Он животодавац и што се Он јавио као Побједитељ смрти, да би све нас као своју браћу, као своје служитеље, као своје најближе, учинио учесницима Своје побједе над смрћу“.

"Празник Рођења Христовог, нарочито, је радостан због тога што нам доноси обновљење, што уноси у наше душе и у наша срца нову радост, ново осјећање, нови живот, па и рођење сваког дјетета у дому доноси радост цијелој породици, али та радост не би била права и потпуна да није ове радости на којој је ослоњена свака друга радост, јер једна је непролазна радост, она која прожима вјекове, која је запљуснула цио свијет од момента када се Господ Исус Христос родио у пећини витлејемској. Тај догађај, који је био по свему толико једноставан и прост, јер је Господ дошао и родио се, не у царском дворцу и није Себе одмах објавио као Цара над царевима и Господа над господарима, него се родио, рекло би се, у крајњем понижењу у пећини витлејемској и био положен у сточним јаслама да се одмара и зато полажемо сламу, доносимо у своје домове и обогаћујемо се Његовом простотом, заправо, обогаћујемо се Његовим богатством безмјерним, бесконачним, неизмјерним са којим се не може упоредити богатство ниједног царства, нити сјај било чега земаљског, нити се са том радошћу може упоредити било која радост на земљи, јер свака радост, свако задовољство уколико није ослоњено на ону радост коју је Исус Христос донио у овај свијет јавља се пролазном, врло често послије ње слиједи велика велика туга и велика пустош“.

"Ми људи смо склони заблудама, лажним задовољствима, лажним путевима, застрањењима и греховима, а Господ је дошао у овај свијет да исправи наше путеве, да обрати срца отаца ка дјеци. У тој јеванђељској ријечи видимо нешто велико; рекао је један мудри хришћански философ – Када год Господ шаље ново дијете у овај свијет тиме изнова потврђује своје повјерење у човјека, мада смо ми то повјерење много пута изгубили, али Господа нас толико љуби и толико воли и нарочито нам указује на то да је Он Превјечни Бог сишао на земљу и постао човјек, дјетенце мало али Превјечни Бог. Његово рођење дало је безмјерни значај и смисао сваком рођењу, а тиме и породици, породичном животу, заједници и сваком сусрету међу људима. Сјај Његовог лица осијава се на сваком хришћанину, а нарочито на сваком дјетету крштеном. Зато у току припрема за Божић, празник Рођења Христовог имамо дјечије празнике Дјетињце, Материце и Оце, а сви ти празници су посвећени породичном животу и нарочито дјеци, да опет изнова, кроз рођење Христово, обратимо пажњу на породицу, на дјецу, једни на друге, на заједницу. То је оно што је Господ утврдио, установио, утемељио, дао пуни смисао и пуни значај свему томе, а свему томе је савршенство љубав“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки.

СПЦ

На сам дан празника, у недељу 15./2. децембра, у 19 часова, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, о новопросијавшем угоднику Божјем, старцу Порфирију, говориће епископи бачки Иринеј и јегарски Порфирије.

Подсећамо да је Свети Архијерејски Сабор Цариградске Патријаршије, под председавањем Патријарха Вартоломеја, на свом заседању 27. 12. 2013. године, у диптих светих унео старца Порфирија светогорца, а за дан његовог молитвеног спомена одредио 2. децембар, дан његовог упокојења у Господу.

Живот преподобног старца Порфирија

Eпархија бачка

Епископу су салуживали протојереји-ставрофори Саво Арсенијевић, Милован Антонијевић и Милан Борота, протонамесник Саша Огњановић и ђакони Александар Ђорђевић и Небојша Јаковљевић. Литургијско појање увеличали су ученици Богословије Светог Јована Златоустог. Светој Литургији присуствовао је многобројни вени народ, који се на крају Литургије сјединио са Васкрслим Господом кроз свету тајну причешћа.

У духовној поуци Просвећени Владика је подсетио окупљене вернике о важној личности Пресвете Богородице у спасењу рода људског и да је као мала девојчица уведена у светињу над светињама, а сваки храм је светиња јер је дом Господњи. У својој поуци Преосвећени је истакао важност молитве и поста.

• беседа Епископа шумадијског и администратора жичког г. Јована
  

По завршетку свете Литургије литија је прошла око храма, а преломљен је и славског колача. Уприличен је пријем званица и послужење славским кољивом и колачем, а затим и гозба љубави коју је припремило сестринство манастира Каленић са настојатељницом игуманијом Нектаријом.

СПЦ

На северу Европе, међу православним хришћанима под јурисдикцијом Британско-скандинавске епархије, са благословом Његовог Преосвештенства епископа Доситеја, годишњица Миланског едикта обележава се молитвеним споменом и знаменитим културним догађајима које чине предавања посвећена личности равноапостолног цара Константина и његовој Светој мајци Јелени као уводни део за уметничко-сценско извођење монодраме Царица Јелена према тексту Силване Хаџи-Ђокић, а у извођењу глумице Јелене Миле.

Представа је, од премијере у Стокхолму априла 2013. године, изведена и у Народном позоришту у Београду. Извођена је и у Подгорици као део програма освећења Храма Васкрсења, у Беранама у програму прославе 800 година Ђурђевих ступова, у Чачку на Сабору фрулаша, цркви Ружици у Београду за Духовске свечаности. На енглеском језику имала је премијеру у Булевар-театеру у Стокхолму 30. септембра ове године.

Ова представа, дубоког и емотивног садржаја, коју је својевремено иницарао отац Радован Биговић, први пут је изведена у службеном простору Британско-скандинавске епархије, у сали Црквене општине у Стокхолму, у суботу 7. децембра 2013. Одржани програм, са уводним предавањем монаха мр Павла Кондића, црквеног историчара из Цетињског манастира, је био први у планираном низу извођења у парохијама Британско-скандинавске епархије.

Монодрама је осмишљена као специфицан спој уметничко-образовног програма, где се поред живота Свете царице Јелене, мајке цара Константина, кроз уметнички исказ представе, и кроз уводно предавање о времену и простору у којем су живели, и историјским догађајима у којима су учествовали, приказује значај појаве Акта о толеранцији вера - Милански Едикт пре 1700 година. Публици је дата могућност да после извођења програма, са предавачем и уметницом, кроз дијалог осветле поједина питања и теме које су изазвали предавање и представа. У представи драмска уметница Јелена Мила, кроз лик Свете Јелене и призму мајчинске љубави, сведочи о времену у којем је живела и животним бурама које је поднела и тако нашој генерацији приближава живот првог хрићанског владара Истока и Запада - Константина Великог. Са пуно емоција и драмских елемената приказано је треперење мајчинског срца према Богу у молитви за сина, владара и војсковођу који је одговорио Божјем призиву, ставивши на стег и лаваруме своје војске Христов монограм а потом објавивши слободу слављења Бога и до тада тешко прогоњеним хришћанима.

Овај значајан догађај у српској дијаспори на северу Европе, својим благословом и присуством увеличао је Епископ Британско-скандинавски Господин Доситеј, а све присутене је поздравио архијерејски намесник, протојереј ставрофор Душан Раковић. Он је и сутрадан, у недељу, 8. децембра, после Свете литургије, многобројном сабраном народу у црквеној сали представио монаха Павла Кондића и његов досадашњи рад на пољу српске црквене историје. Потом је монах Павле одржао предавање из области ранохришћанске црквене историје на тему Сусрет воље Божије и људске слободе у личности равноапостолних Константина и Јелене.

Описавиши историјски контекст времена и простора, живота и делатности цара Константина и његове Свете мајке, предавач је истакао њихов значај у свеукупној историји Хришћанства, до наших дана, као и у историји цивилизације утемељене на хришћанском моралном кодексу. Предавању су присуствовали и свештеници Арсеније Гардовић, Миломир Атанасковић и Велиша Васић.

После одржавања у Стокхолму, програм има заказано гостовање у Норвешкој, прво у Ослу, у сали црквене општине 13. децембра сa почетком у 18.30 а потом и у Кристијансанду, такође у простору црквене општине 14. децембра 2013. са почетком у 19.00.

У најави је и серија предавања с представом на енглеском језику у скандинавским земљама и у Енглеској, с циљем да се западним Хришћанима представи како се у српској православној традицији чува и обележава спомен на личности и дело цара Константина и царице Јелене као и на Милански едикт који собом чини прекретницу у историји Хришћанства а то тим више јер Српској цркви припада част да чува и родно место Константина Великог, знамениту Медијану, антички Наисус.

Драгана Савић

СПЦ

За разлику од претходних година када се годишњи концерт одржавао у великој сали наше црквене заједнице, ове године је на велико задовољство присутних концерт одржан у самом светом храму.

Под руководством хоровође, сестре Биљане Важић, хор је извео композиције које чине саставни део Вечерњег богослужења, Свете Литургије, црквене песме посвећене доласку Сина Божијег, Спаситеља света међу род људски као и народне песме које је наш народ испевао у име Спаситељево. Ваља напоменути да је радост и срећу свих нас употпунио дечији хор, подмладак који се и ове године представио присутнима са неколико божићних песама.

На почетку духовне вечери прота Душан Гњатић и о. Јован Марјанац су поздравили Његово преосвештенство Епископа канадског Г. Георгија, захвалиливши се како њему тако и свима присутнима што су нашли времена и љубави да подрже хор и његов рад својим вечерашњим присуством.

Отац Душан је у паузама између певања хора, говорио о значају појединих црквених песама као и о томе шта оне представљају у целој икономији (плану Божијем) нашег спасења. Такође је објаснио и значај самих светих Богослужења која свакодневно служимо Господу, а посебно значај Свете Божанствене Литургије, истакавши да је она најважније богослужење Православне цркве, зато што се на њој под видом хлеба и вина приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, а којим се ми причешћујемо ради нашег освећења и сједињења са Христом.

Пред крај је све присутне поздравио кум хора Владика Георгије. Владика је чланове хора похвалио за њихову жртву и труд који свакодневно приносе у овом светом храму.

На самом крају је хор још једном отпевао песму: „С нами Бог, знајте људи и покорите се – јер је с нама Бог!“, као и „Исполајети Деспота“.

прота Душан Гњатић

Епархија канадска

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, коме су саслуживали: протојереј-саврофор Милан Остојић; свештеници Ђорђе Ђурђев, Бранислав Мркић, Миле Мајкић, Миливоје Шемић, Дојчин Стојановић, Миленко Јеловац, Александар Игњатов, Жељко Латиновић и ђакони Драган Радић, Иван Спасевски и Мирослав Николић.

У својој празничној беседи Владика Иринеј је надахнуто беседио о символици празника Ваведења Пресвете Богородице у јерусалимски храм истичући да је Богородица најавила долазак Христа, али и да је сваки човек као икона Божја храм Духа Светога. Такође, г. Епископ је говорио и о значају јубилеја 900 година од рођења Преподобног Симеона за Цркву и српски народ јер лик и дело великог жупана Стефана Немање су клице засејане пре много векова и још увек расту, доносећи мноштво плодова благодати Духа Светога.

Истога дана, у 19 часова, у Студију М је одржана свечана академија на којој су учествовали појци школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, предвођени монахом Јеротејем сабратом Светоархангелске обитељи из манастира Ковиљ; вероучитељи и катихете Стеван Јурић, Драгана Машић и Мирјана Бановић и чланови народног ансамбла Велико коло из Ветерника.

На самом почетку академије отпојан је тропар Преподобном Симеону Мироточивом, а потом се кратким поздравом свештенству и верном народу у пуној дворани Студија М обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј.

Програм је настављен пригодном беседом презвитера Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника и саслужитеља при Светосавском храму у Новом Саду, који је сагледајући лик и дело Великог жупана Стефана Немање тј. Преподобног Симеон истакао визију нашег родоначелника - да је пут за Царство Небеско нешто ка чему треба сви да стремимо и да су сви други путеви странпутице.

• беседа оца Ђорђа Стојисављевића /pdf/
  

Појци су потом отпојали стихиру из службе Светом Симеону, а одмах после су чланови народног ансамбла Велико колоизвели сплет народних игара. Рециталом Преподобни Симеон у српској књижевности је дочарано колико је важан Свети Симеон за српски народ и да је наша књижевност препуна хвале и благодарности за све што је Преподобни учинио за свој народ зидајући монументалне манастире који су вековима симбол српске културе и духовности.

Програм је завршен појањем кондака и кратким поздравом настојатеља ветерничког храма јереја Бранислава Ђурагића, који се захвалио свима који су дошли да увеличају ову скромну академију поводом великог јубилеја.

Након програма сви гости су могли да се окрепе послужењем у фоајеу Студија М.

СПЦ

Литругијским сабрањем началствовао је протосинђел Павле Радусиновић, сабрат манастира Острог, а саслуживали су му бројни свештеници и свештеномонаси Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Чином свештеничког опијела началствовао је архимандрит Павле Калањ, игуман манастира Прасквица, који се у име свештенства и свештеномнонаштва, и вјерног народа, бираним ријечима опростио од архимандрита Григорија, који је више деценија био игуман светониколајевске обитељи у Брчелима, а прије тога сабрат неколико манастира у Митрополији црногорско-приморској, подсјетивши на његове врлине.

Након бесједе, земни остаци архимандрита Григорија сахрањени су поред јужног зида манастирске цркве, гдје ће чекати небеске трубе Другог доласка Господњег.

СПЦ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке г. Амфилохије на свој имендан, празник Светог Амфилохија Иконијског, служио је Литургију у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу.

На Литургији је појао дио хора Српског пјевачког друштва „Бранко Радичевић“, које постоји при овом Храму. Била су присутна и дјеца која похађају основну школу која ради при овој цркви. У њој, углавном, уче дјеца Срба досељеника, али има и Руса, као и друге дјеце чији родитељи потичу из традиционално православних земаља. У име братства Саборног храма, Митрополита је поздравио и честитао му имендан протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина храма.

Потом је Митрополит учествовао на засиједању Централног савјета Српске Православне Цркве за Сјеверну и Јужну Америку, одржаном у сали покрај Саборне цркве. У паузи између два засиједања, Епископ источноамерички Митрофан је у част празника Светог Амфилохија Иконијског благословио славски колач и у име присутних Епископа, новограчаничког Лонгина и западноамеричког Максима, као и чланова Централног савјета честитао Митрополиту имендан.

Претходног дана, поменути епископи су, уз присуство и Епископа канадског Георгија, одржали сједницу Епископског савјета Српске Православне Цркве у Сјеверној и Јужне Америци у Епископској резиденцији у манастиру Светог Саве у Либертивилу.

СПЦ

Поред свих ученика школе, овој приредби присутвују и сви учитељи као и велика већина родитеља. Ученици који похађају Српску Православну веронауку су као и сваке године учествовали у програму. После молитава "Оче наш" и "Богородице Дјево", деца су отпевала божићну песму "Ој бадњаче бадњаче...." Свештеник Саша Радоичић који предаје веронауку при овој школи је присутнима објаснио смисао и значај бадњака.

Између осталога је рекао: " За све хришћане Божић је нешто посебно. Прослављамо и радујемо се рођењу Христа, Спаситеља света, Краља над свим краљевима, Бога који је постао човек да би човека узнео на небеса. Морам да нагласим да је Божић ове године још величанственији за све нас који живимо у Аустралији. Ове године смо се радовали и били сведоци рођења једне краљевске бебе: младог принца Ђорђа који ће бити један од будућих краљева Уједињеног Краљевства. Сведоци смо колико је рођење ове бебе дирнуло и обрадовало све нас овде у Аустралији.

Можете онда само замислити какву радост су пре две хиљаде година осетили анђели, мудраци и пастири, када су схватили да пред собом имају, не краља једне државе или једног дела овога света, већ Краља над свим краљевима, и Владара над свим владарима, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа!

Желим да вас подсетим на радост коју су они осетили јер ми је искрена жеља у тој и таквој радости и ви проведете ове наступајуће боћижне празнике. Нека наш једини истински Владар и Краљ, Богомладенац Христос, заштити и сачува све вас и ваше породице, а и тек рођену краљевску бебу - принца Ђорђа." Уследио је громогласан аплауз свих присутних. Потом су подељени поклони деци.

СПЦ

Велибор Џомић није прецизирао колико спорова МЦП води против државе Црне Горе, наводећи да се ради о великом броју.

Неки спорови су завршени, каже, док поједини још трају. Оно што је битно, црква, како тврди, нема привилегију пред судовима.

„Црква је странка као и свака друга. Али, битно је да се зна да црногорски судови кроз своје правоснажне одлуке признају својство Митрополије као правног лица за разлику од неодговорних типова који негирају њен правни субјективитет. Иначе, мој правни став је да се не жалимо и да не покрећемо поступке кад нијесмо у праву“, увјерава Џомић.

Према његовим ријечима у чињеници да постоје спорови не види ништа сензационално, иако би, како каже, био срећнији да их нема.

МЦП води између осталог и судске поступке са државом и у вези са Црквом рођења Пресвете Богородице на Ћипуру и Цркве Светог Димитрија на Крушевцу.

„Згранут сам количином дилетантизма оних који су те поступке иницирали. Они су пошли од нетачне поставке да су те двије цркве биле у својини Краља Николе и да због тога наводно припадају држави. Да су стварно биле онда бисмо ми то поштовали. Међутим, то није тачно, јер је краљ Никола у свом тестаменту тачно набројао и својим потомцима расподијелио своју имовину“, истакао је између осталог Џомић.

Извор:

Митрополија

У емисији "Катедра" доносимо предавање монаха Арсенија (Јовановића) Острошког сабрата на тему "Покајање је величанствено осећање" које је одржао 19. новембра 2013. године у Казнено.поправном заводу у Ваљеву.

Епископу Атанасију саслуживали су старешина Храма протојереј-ставрофор Раде Савић, јереј Жељко Ракита, и ђакони Никола Перковић и Митар Керлец.

После возгласа „Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступит!“, Светом Причешћу приступио је велики број верника старих и младих.

У обраћању народу на крају Свете Литургије Епископ је честитао празник и обратио се пригодном беседом младима, првенствено деци, и позвао их да своје узрастање и учење увек јачају молитвом и молитвеним сабирањем у Светом Храму.

Храм Светог Јована Крститеља у Шипову, тиме што је био преиспуњен верницима, старима и младима, нарочито учешћем деце у Богослужењу, кроз њихово увежбано певање, а посебно учешће великог броја народа у Светом Причешћу показало је да је Шипово витална и чврста православна заједница, која успешно одолева свим искушењима времена.

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/38/besjeda.mp3

Епархија бихаћко-петровачка

Свету службу служили су парох будвански протојереј Арсеније Радовић, игуман манастира Стањевићи јеромонах Јефрем (Дабановић) и парох цетињски јереј Анђелко Боричић.

Након светог причешћа и благосиљања славског колача, отац Арсеније је, честитајући славу монахињама Олимпијади и Христини, у пастирској бесједи пожелио сабранима да буду заједничари Духа Светога.

„Да бисмо осјетили ту дивну тајну – тајну живота по Богу. Свакоме човјеку Бог је дао вријеме да то скупља у души својој, да се напуни оне небеске мане, ријечи која никад проћи неће“, рекао је он.

„Нека Господ да да узимамо и ријеч Његову, а онда да се хранимо и вјечном небеском храном, хљебом вјечног живота“, поручио је вјернима отац Арсеније.

Извор: Митрополија црногорско-приморска