На дан празника Епископ нишки Јован служио је свету Литургију у цркви Светог оца Николаја у Нишу. На светој Литургији старешина овог храма протопрезвитер Ненад Микић удостојен је достојанством ставрофора и правом ношења напрасног крста, заменик старешине протонамесник Дејан Бараћ правом ношења надбедреника, а свештеник у пензији презвитер Јован Миловановић, дугогодишњи парох овог храма, чином протопрезвитера.

Извор: Епархија нишка

Ово је управо било прво архијерејско служење Његовог Преосвештенства г. Хризостома у древном граду Зворнику, до 1852. године сједишту Митрополита зворничких. Епсикоп су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички, синђел Георгије Станковић, сабрат манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, и протођакон Славољуб Милошевић.

У проповиједи након свете Литургије, владика Хризостом је бесједо о Светом Николају, његовом подвигу, мисији и значају, и позвао вјернике да се у свему угледају на њега, прије свега вјером, ревношћу за свето православље, за своју Цркву и своје спасење.

Благочестиви вјерници Зворника, иако им је храмовна слава Свети Јован крститељ, испунили су стари зворнички храм.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, уз саслуживање владике Атанасија, игумана тврдошког Саве, игумана Михајла из Светих Архангела код Призрена, протојереја Николе Јанковића, јереја Мирослава Ратковића, јерођакона Порфирија и ђакона Владе Вукановића.

Након читања светог Јевађеља бесједио је владика Атанасије. У светој тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божјег Светог Николаја и да причешћујући се животворним тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији.

Послије освећења славског колача и жита, епископ Григорије је поздравио све присутне и честитао славу епископу Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије горњокарловачке. У својој бесједи епископ Герасим је подсетио верни народ да су кротост и смерење хришћанске врлине које могу да се остваре кроз чисту вјеру, без обзира на тежину времена у коме живимо: -Постоје разни циљеви које људи задају сами себи, не гледајући при том на свога ближњега, јер у таквом стању, стању духовне таме човјек не гледа да ли ће својим поступцима или својим ријечима повриједити свога ближњег, нагласио је епископ Герасим.

Након Литургије епископ Герасим је посјетио и домове јереја Предрага Сушића и протојереја-ставрофора Миће Костића, честитајући им крсну славу, њима и њиховим укућанима.

Извор: Епархија горњокарловачка

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Владика бихаћко-петровачки г. Атанасије уз саслужење игумана Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протосинђела Варневе Дамјановића, намјесника манастира Трескавац, игумана Сергија Карановића, сабрата манастира Рмањ, протонамјесника Саше Црљића, пароха дрварског, ђакона Николе Перковића и ђакона Срђана Белензаде.

У току свете Литургије епископ Атанасије је рукоположио у чин презвитера ђакона Срђана Белензаду из Гламоча. Новорукоположени отац Срђан је иначе ученик епископа Атанасија из Призренске богословије.

На крају sвете Литургије vладика Атанасије je осветио славско кољиво и славски колач. Након отпуста Владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође, Владика је честитао крсну славу и свим свечарима широм српства који данас прослављају дивног Божјег угодника.

Братија манастира Рмањ потрудила се да угости све госте богатом славском трпезом љубави. Целокупни овај догађај био је духовно укрепљење преосталим србима овог простора.

• бесједа епископа Атанасија
  

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

За време пастирске и канонске визите Његове Светости Патријарха српског Иринеја Епархији средњоевропској у Минхену уприличена је 4.12.2013, на празник Ваведења Пресвете Богородице, након Божанске Литургије и поподневног свечаног синаксиса, и посета Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену.

Научни персонал Института са проф. др Атанасијем Влецисом на челу и студентима уприличио је протоколарни дочек са вице-ректором Минхенског универзитета и тројицом декана – двају теолошких факултета - Римокатоличког и Евангелистичког - као и председником заједничке комисије Православног института који је in personam он оваплоћивао. Ово звање би се могло сматрати панданом функцији декана, иако оно то у формалном и правном смислу није. Вице-ректор Универзитета, проф. др Вирзинг је у свечаном поздравном слову изразио своју радост у име целокупног Лудвиг-Максимилијановог универзитета, односно посебне почасти која му је указана посетом Патријарха Српске Православне Цркве и истакао сингуларни карактер Института за православно богословљу у трокракој синергији богословских предања у констелацији са Римокатоличким и Евангелистичким факултетом.

Декан Евангелистичког факултета и председавајући члан Центра за екуменска истраживања (Das Zentrums für ökumenische Forschung der LMU) у Минхену, проф. др Гунтер Венц је у духу протестантске виртуозне реторике исплео венац похвала месту и улози Института за православно богословље као егзистенцијално релевантном члану у интерконфесионалном трозвежђу. Дијалошка динамика је тространа, напосе је значајно, истакао је Венц, упознавање Запада са православним предањем и, vice versa, Православља са богословским предањем Запада. То је неопходан услов изазовима 21.столећа и нашег исповедања вере. Он је уједно подсетио и на недавно задивљујуће поклоничко путовање Србијом и срдачном пријему који је тада организован у име Патријарха Иринеја.

Председник Заједничке комисије Института за православно богословље, проф. др Атанасије Влецис је поновио јединствени положај Института у контексту са двама теолошким факултетима на ЛМУ, истакавши и додатну димензију зрачења овог Института у еклисијалном и литургијском животу православне дијаспоре. Проф. др Влецис вели да је „креативно садејство“ са осталим теолозима „једнозначно обогаћење“ за православне теологе. Он је у овом контексту с радошћу и похвалом подсетио и на деловање Епископа рамезијанског Андреја Ћилерџића, који је донедавно у својству научног асистента на Институту плодно деловао дајући драгоцене богословске импулсе. У име студента Института Патријарха српског Иринеја су поздравили и Јован Стојановић и Ненад Савковић, тематизујући академска и социјална питања које овакав специјалан профил студија поставља пред наступајући кадар.

Његова Светост Патријарх Иринеј је, у свом одговору на словосплет почасних поздрава, изразио радост што се на позив ауторитета Минхенског универзитета и Института на њему нашао, и као тенор свога духовног отпоздрава истакао специфичност академске мисије овог Института у дијалогу са римокатоличким и евангелистичким теолозима, који кроз студије светоотачког богословља могу спознати своју прошлост неразједињене Цркве, односно сагледати духовне стубове на којима почива сва потоња теологија. Посебно га је обрадовала вест да студенти српског прорекла чине већину међу студентима уписаним на редовне студије - благословивши све присутне својим светим благословом и пожелевши им богонадахнути академски труд и припрему за духовно деловање у винограду Господњем.

Међу почасним гостима су се на овом пријему нашли и великодостојници помесних православних Цркава у минхенској дијаспори – Његово Високопреосвештенство др Марко, Архиепископ берлински и германски (Руска Загранична Црква), Његово Преосвештенство Епископ Софијан из Брашова као представник Румунског Патријархата, викар васељенског трона у Баварској протојереј Апостолос Маламусис у име Грчке Митрополије у Немачкој, као и више протојереја-ставрофора сестринских православних Цркава, као и неколико умировљених и редовних професора на челу са проф. ем. Dr. Dr. Dr. h. c. Dr. h. c. Теодором Николауом, утемељивачем и Нестором овог Института. Свечани аперитив са пригодним посним послужењем и неформалним разговорима хармонично су арондирали овај свечани сусрет, који ће ући у анале Лудвиг-Максимилијановог универзитета и Института за православно богословље у Минхену.

Универзитет

Лудвиг-Максимилијанов универзитет у Минхену је један од најугледнијих универзитета Немачке. Он је први немачки универзитет са ловорикама најуспешнијег програма, тзв. Exzellenzinitiative, односно Exzellenzcluster. Основан је папским декретом давне 1472. г. Оснивач Универзитета је био баварско-ландсхутски војвода Лудвиг IX. Универзитет је најпре био смештен у Инголштату, доцније, по вољи ондашњег баварског војводе Максимилијана I – Јозефа, од 1800. до 1826. премештен у Ландсхут, да би од 1826. г. био, по вољи баварског краља Лудвига I, трајно пресељен у Минхен, краљевску резиденцију и метрополу Баварске.

Институт

Институт за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену основан је 1. новембра 1984. позивом проф. др др др h.c. Теодора Николауа на катедру за Православну теологију као адоптивне катедре при Римокатоличком теолошком факултету, а већ 20. фебруара 1985. је Министарство за културу Баварске, на предлог Универзитета, утемељило и одговарајући «Институт за православно богословље». Тиме су студије православне теологије добиле своје прво универзитетско станиште такве врсте, не само у Савезној Републици Немачкој, него и у целокупној Западној Европи уопште. Одлуком „Академског сената“ Универзитета у Минхену, на одговарајући предлог оба теолошка факултета, овај Институт је проширен у јулу 1994. поставши „Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie“ - «Образовно оделење православне теологије». Почев од зимског семестра 1995/96. омогућене су студије православне теологије као основног предмета на једном државном универзитету, што је јединствени случај у академском формирању универзитетских теолога на Западу.

Академски и педагошки задатак овог новог теолошког фаха је првенствено образовање духовника, вероучитеља и катихета. Богословско образовање православних студената (као подмладак Православне Цркве, треће по броју верника у Немачкој), да се на лицу места упознају не само са источно-православном историјом теологије и духовности, него и опитним сусретом са теологијом, историјом, културом и обичајима Немачке. Ово има непосредан утицај на више од једног милиона интегрисаних, али не и асимилованих православних верника из више аутокефалних Цркава, како у погледу на религиозну и културну интеграцију, тако и на јачање екуменске свести и културе у заједничком суделовању у немачкој дијаспори и Европи.

У оквиру свога правилника студија Институт нуди следеће академске могућности:

1. Стицање дипломе православне теологије (Дипл. теол. унив.). Оне од 3. јуна 1997, сходно студијском реглеману трају девет семестара. Промоција православне теологије (др. теол.) је сходно „Правилнику за промоцију“ на снази од 4. марта 1999. Предвиђена је и могућност хабилитације.

Научно-наставно веће чине четворица професора са двојицом заменика. Одлуком „Академског сената“, односно Баварског научног министарства православни професори не припадају ниједном постојећом факултету. Међутим, кроз сарадњу са двама теолошким факултетима основана је „Заједничка комисија“ (чл. 42 BayHschG), која има улогу стручног савета. Задаци „Заједничке комисије“ су, између осталог, да омогући континуирану наставу,обезбеди испитни кадар и менторство за дисертационе пројекте (промоције).

2. Канон богословских предмета на Институту као појединачних области са аутономним методом су:

a. Библијско богословље (Увод, егзегеза и теологија Старога и Новога завета).

б.) Историјско богословље (Патрологија, Црквена историја и Историја богословске мисли, Конфесионална наука и Екуменско богословље).

в.) Систематско богословље (Основно богословље, Догматика и Етика).

г.) Практично богословље (Пастирско богословље, Литургика, Омилитика, Црквено право и Педагогика).

3. Публикација Института је „Orthodoxes Forum“, часопис Института за православну теологију Универзитета у Михену, и излази као годишњи двоброј, на немачком језику.

Институт објављује и више научних серија:

Монографије/Књиге (Monographien - Bücher): Публикације професора и доцената Института, универзитетску научну серију под називом „Минхенске универзитетске студије“ (Münchener Universitätsschriften), као и уџбенике и студијску литературу за студенте православног богословља (Lehr- und Studienbücher Orthodoxe Theologie).

Овом пасторалном визитом Његове Светости Патријарха ИРИНЕЈА и указаном почашћу Институту уливена је свежа нада и искресана нова искра за трудољубива настојања професора и студената Института на академско-педагошком каљењу и љубави ка спознаји заједничких темеља вере и достојанству и одговорности њеног исповедања.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

СПЦ

На данашњи дан 2012. године, на празник Преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом.

Владика Хризостом, неуморни прегалац наше свете Цркве, остаће у сећању свих који су имали срећу да упознају доброту његовог срца и његову безусловну преданост служби Богу и људима.

СПЦ

Отворена изложба у Холу Извршног већа Војводине.

У препуној сали Хола Извршног већа Војводине у понедељак 16. децембра 2013. године, отворена је изложба тканих предмета као завршетак пројекта „ПРЕПЛЕТАЈИ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ“ који је реализован у сарадњи са Градском библиотеком Новог Сада.

Овај пројекат је подржан од стране Републичког министарства за омладину и спорт, Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова и градских структура.

Присутне је испред пројектног тима поздравила госпођа Љиља Маширевић, главни протагониста овог значајног пројекта и упознала их са његовим значајем за ширу друштвену заједницу. Потом је Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова господин Мирослав Васин бираним речима поздравио присутне и званично отворио изложбу.

Радове наших ткаља можете погледати у клубу-галерији ЗРНО,Трг Марије Трандафил 11, Нови Сад, а куповином радова помажете њихов даљи рад.

Земља живих

Преосвећеном Епископу у освећењу темеља саслуживали су протојереј Петар Крговић, парох граховски, јереј Остоја Кнежевић, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево, свештеник Раденко Копривица, надлежни парох, и свештеник Мирослав Ратковић, парох корјенићки из Епархије захумско-херецговачке. Свечаности полагања камена темељца присуствовали су, осим малобројних мјештана Парешког Дола, припадници братстава Кокотовића, Мишковића, Рутешића, Кнежевића, Кривокапића, Братића и Копривица, као и представници сусједног херцеговачког мјеста Корјенића. Сабраном народу бесједом се обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије:

"Нека је слава Господу Богу Који нас је данас сабрао овдје поред воде Требишњице, овдје на овом светом и знаменитом мјесту, на овом узвишењу гдје је одавно била светиња. Ово је свето мјесто од давнина и дао је Господ Бог да се у наше дане обнови и ова древна светиња, знаменита која је много страдала у својој историји и много пута, по свој прилици, била заливена крвљу њених бранитеља који су овдје гинули за одбрану своје отаџбине, за одбрану своје вјере, за одбрану наших домова, наших огњишта и наших гробова, за одбрану Часног крста. Зато је много знаменита и много памти и, хвала Богу, то се памћење улило и у срца људи који овдје живе и који одавде потичу. Иако је ово мјесто мало, сиромашно и прилично запостављено, али је знаменито, прије свега, због ове светиње и због тог памћења. Даће Бог да сви они који су везани за ову светињу својим коријенима, да се око ње и око њене обнове обједине, да би ова црква изнова пропојала и да би смо се обједињавали Духом Светим, јер гдје год је православни олтар подигнут ми се око њега сабирамо, око њега се обједињавамо, а Онај Који нас обједињује је сам Господ Исус Христос, Који нас обједињује у славу свог Оца Духом Својим Светим."

"Драга браћо и сестре, драга дјецо, велики је ово дан и Бог га је обдарио свјетлошћу великом и дивним сјајем небеског сунца, али нас је још знаменитије обдарио овим данашњим радосним догађајем који је, такође, свијетао и сав у небеској радости и у нади великој да ћемо ово свето започето дјело обнове овог светог знаменитог храма радити како ваља. Важно је да се ради све на вријеме, а још је важније да се уради све како ваља и како је то царски требује, да поштујемо пројекат, да гледамо да урадимо све најбоље, јер кад се црква православна зида онда треба уложити сву пажњу да се она лијепо зида и добро утврди да би служила и будућим покољењима и да би остала утврђење свима нама до скончанија свијета и вијека, а то ће тако бити ако буде слоге, разумијевања и љубави међу нама. Циљ сваке обнове је да међу нама буде што више слоге и љубави, да буде што више Божјег благослова и зато кад радимо треба да се прво Богу помолимо, да призовемо милост Божју која силази са Неба и оплемењује наше душе, наша срца, укрепљује наше руке на добра дјела и улива у наше душе наду да ћемо све, уз помоћ Божју, урадити, да ће то све бити на корист и на спасење наших душа и наших живота. Дај Боже да то тако буде."

"Ми, заправо, ништа ново не радимо ми настављамо да обнављамо, као што су и наши преци градили и обнављали, и ми идемо тим путем, ослањајући се на свједочанство наших предака и на свједочанство наше свете вјере православне."

"Нека Бог благослови ово свето велико дјело. Од свег срца сам благодаран људима који су покренули обнову ове светиње и дивим се онима који су, у ово вријеме сиромаштва и оскудице нашег народа, покренули ову обнову и молимо се Богу да им Господ дарује снаге издржљивости да не клону, него да започето дјело, с помоћи Божјом, крену како ваља, да га доврше и да завршетак буде још славнији. Дај Боже да се у скоро вријеме овдје саберемо под освећеним сводом и под освећеним крстовима, да звоно црквено зазвони са овог узвишења, да га чује цијела Херцеговина и Црна Гора, јер овдје се спајају Херцеговина и Црна Гора, заправо, овдје је била стара Херцеговина и она је и данас овдје. Ту никада није било границе, нити ће је бити, иако су нас вјештачки дијелили, али нико нас до сад није раздијелио, него смо један народ Божји. Највише нас повезују ове светиње, гробови и кости наших предака. То је, дубље гледано, света вјера православна која нас обједињује и чини једним народом Божјим."

"Нека овај свети храм, који се гради послужи слави Божјој, нек се укључи у оно сазвежђе светих храмова Божјих у цијелој васељени. Нека и он заблиста вјечитом славом и вјечитом свјетлошћу. Нека Господ укријепи све градитеље и обновитеље овог светог храма, који ће се сабирати око Одбора за изградњу овог светог храма, на чијем је челу г. Славко Кокотовић и наш отац Раденко. Сви да помогнемо Одбору, јер су велику обавезу преузели и треба им помоћ, а Одбор је тај који треба да направи мјеста да се сви укључе у обнову овог светог храма. Овај храм јесте мали по својим спољашњим димензијама, али он је величанствен и славан и ништа му неће недостајати кад га будемо завршили. Он ће бити светиња над светињама у којој ћемо се сабирати, у којој ћемо се освећивати и напајати љубављу Божјом, Извором живота нашег, љубављу Христовом", казао је Његово Преосвештенство Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Преосвећеног Епископа, свештенство и вјерни народ у име Одбора за обнову древне парешке светиње, поздравио је г. Славко Кокотовић, предсједник.

По завршетку чина освећења темеља уприличена је братска трпеза љубави у манастиру Косијереву.

СПЦ

Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за хлебом имали су и потребу за духовним, религиозним исповедањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе. Пошто је овде пустиња, температуре су у просеку изнад 40 степени, наши људи су прибегли јединственом а генијалном решењу. Изградили су цркву под земљом, на дубини од 9 метара, укупне дужине 30 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа.

Његово Преосвештенство Владика аустралијско-новозеландски г. Иринеј у изјави за РТС истиче посебност ове богомоље: -Српска Православна Црква поседује у Кубер Пидију у јужној Аустралији најуникатнију српску цркву у свету. Не само за Српску Цркву, већ уопште за све хришћанске Цркве, она је најуникатнија, јер се налази буквално испод земље.

Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примењена нека изузетна решења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу. Пошто је земља помешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један уметник из Новог Зеланда успео је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите делове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стенама.

На идеју да је црква Светог Илије пророка заслужила да се нађе на УНЕСКО-овој листи споменика културе, владика Иринеј реаговао је речима: -Није ми познато да је то већ неко предложио, али то је изузетна идеја. Верујте ми да ћу дати све од себе да се ова наша црква унесе на списак драгоцених здања који се налазе под заштитом УНЕСКО-а.

Црква Светог Илије пророка ове године обележава две деценије постојања. Дописник РТС-а из Аустралије Драган Царан најављује ускоро документарну емисију о овом јединственом споменику културе.

Извор: РТС, Институт за међународну политику

• Епархијске вести
  

|

протојереј др Драган Милин је доскорашњи шеф катедре за Стари Завет на Православном богословском факултету СПЦ Универзитета у Београду. Тему Хришћанско поимање рађања и подизања деце представићЕ ваљевској публици пре свега са библијско - теолошког становишта, а онда преносећи лично искуство као отац деветочлане породице односно као отац седморо дјеце.

СВЕЧАНА САЛА ВАЉЕВСКЕ ГИМНАЗИЈЕ, ПОНЕДЕЉАК 23. ДЕЦЕМБАР 2013. ГОДИНЕ У 19 ЧАСОВА

Поштованe и поштовани,

Овом приликом желимо да Вас обавестимо о изложби „Преплетаји међу јавом и међ’ сном“ на којој ће бити приказане рукотворине наших штићеница настале током пројекта „ПРЕПЛЕТАЈИ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ“ који је терапијска заједница „Земља живих“ спровела у сарадњи са Градском библиотеком Новог Сада и уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду запошљавање и равноправност полова. На изложби ће бити представљени и радови деце из Сремских Карловаца библиотечког огранка Градске библиотеке у Новом Саду „Бранко Радичевић“

Изложбу ће свечано отворити покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, Мирослав Васин,

у Холу Извршног већа Војводине, Булевар Михајла Пупина 16, 16. децембра у 19 .00 часова.

Молимо Вас да објавите ову информацију како би се јавност упознала са предстојећим догађајем и својим доласком подржала наше напоре да се као заједница одржимо и даље помажемо свима којима је помоћ потребна.

Земља живих

Празнично бденије служио је о. Гордон Василић, а деца одговарала на прозбе. По завршетку богослужења, сабрали смо се у сали парохијског дома где смо уз песму и послужење наставили саборовање.

СПЦ