Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке г. Амфилохије на свој имендан, празник Светог Амфилохија Иконијског, служио је Литургију у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу.

На Литургији је појао дио хора Српског пјевачког друштва „Бранко Радичевић“, које постоји при овом Храму. Била су присутна и дјеца која похађају основну школу која ради при овој цркви. У њој, углавном, уче дјеца Срба досељеника, али има и Руса, као и друге дјеце чији родитељи потичу из традиционално православних земаља. У име братства Саборног храма, Митрополита је поздравио и честитао му имендан протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина храма.

Потом је Митрополит учествовао на засиједању Централног савјета Српске Православне Цркве за Сјеверну и Јужну Америку, одржаном у сали покрај Саборне цркве. У паузи између два засиједања, Епископ источноамерички Митрофан је у част празника Светог Амфилохија Иконијског благословио славски колач и у име присутних Епископа, новограчаничког Лонгина и западноамеричког Максима, као и чланова Централног савјета честитао Митрополиту имендан.

Претходног дана, поменути епископи су, уз присуство и Епископа канадског Георгија, одржали сједницу Епископског савјета Српске Православне Цркве у Сјеверној и Јужне Америци у Епископској резиденцији у манастиру Светог Саве у Либертивилу.

СПЦ

Поред свих ученика школе, овој приредби присутвују и сви учитељи као и велика већина родитеља. Ученици који похађају Српску Православну веронауку су као и сваке године учествовали у програму. После молитава "Оче наш" и "Богородице Дјево", деца су отпевала божићну песму "Ој бадњаче бадњаче...." Свештеник Саша Радоичић који предаје веронауку при овој школи је присутнима објаснио смисао и значај бадњака.

Између осталога је рекао: " За све хришћане Божић је нешто посебно. Прослављамо и радујемо се рођењу Христа, Спаситеља света, Краља над свим краљевима, Бога који је постао човек да би човека узнео на небеса. Морам да нагласим да је Божић ове године још величанственији за све нас који живимо у Аустралији. Ове године смо се радовали и били сведоци рођења једне краљевске бебе: младог принца Ђорђа који ће бити један од будућих краљева Уједињеног Краљевства. Сведоци смо колико је рођење ове бебе дирнуло и обрадовало све нас овде у Аустралији.

Можете онда само замислити какву радост су пре две хиљаде година осетили анђели, мудраци и пастири, када су схватили да пред собом имају, не краља једне државе или једног дела овога света, већ Краља над свим краљевима, и Владара над свим владарима, Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа!

Желим да вас подсетим на радост коју су они осетили јер ми је искрена жеља у тој и таквој радости и ви проведете ове наступајуће боћижне празнике. Нека наш једини истински Владар и Краљ, Богомладенац Христос, заштити и сачува све вас и ваше породице, а и тек рођену краљевску бебу - принца Ђорђа." Уследио је громогласан аплауз свих присутних. Потом су подељени поклони деци.

СПЦ

Велибор Џомић није прецизирао колико спорова МЦП води против државе Црне Горе, наводећи да се ради о великом броју.

Неки спорови су завршени, каже, док поједини још трају. Оно што је битно, црква, како тврди, нема привилегију пред судовима.

„Црква је странка као и свака друга. Али, битно је да се зна да црногорски судови кроз своје правоснажне одлуке признају својство Митрополије као правног лица за разлику од неодговорних типова који негирају њен правни субјективитет. Иначе, мој правни став је да се не жалимо и да не покрећемо поступке кад нијесмо у праву“, увјерава Џомић.

Према његовим ријечима у чињеници да постоје спорови не види ништа сензационално, иако би, како каже, био срећнији да их нема.

МЦП води између осталог и судске поступке са државом и у вези са Црквом рођења Пресвете Богородице на Ћипуру и Цркве Светог Димитрија на Крушевцу.

„Згранут сам количином дилетантизма оних који су те поступке иницирали. Они су пошли од нетачне поставке да су те двије цркве биле у својини Краља Николе и да због тога наводно припадају држави. Да су стварно биле онда бисмо ми то поштовали. Међутим, то није тачно, јер је краљ Никола у свом тестаменту тачно набројао и својим потомцима расподијелио своју имовину“, истакао је између осталог Џомић.

Извор:

Митрополија

У емисији "Катедра" доносимо предавање монаха Арсенија (Јовановића) Острошког сабрата на тему "Покајање је величанствено осећање" које је одржао 19. новембра 2013. године у Казнено.поправном заводу у Ваљеву.

Епископу Атанасију саслуживали су старешина Храма протојереј-ставрофор Раде Савић, јереј Жељко Ракита, и ђакони Никола Перковић и Митар Керлец.

После возгласа „Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступит!“, Светом Причешћу приступио је велики број верника старих и младих.

У обраћању народу на крају Свете Литургије Епископ је честитао празник и обратио се пригодном беседом младима, првенствено деци, и позвао их да своје узрастање и учење увек јачају молитвом и молитвеним сабирањем у Светом Храму.

Храм Светог Јована Крститеља у Шипову, тиме што је био преиспуњен верницима, старима и младима, нарочито учешћем деце у Богослужењу, кроз њихово увежбано певање, а посебно учешће великог броја народа у Светом Причешћу показало је да је Шипово витална и чврста православна заједница, која успешно одолева свим искушењима времена.

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/38/besjeda.mp3

Епархија бихаћко-петровачка

Свету службу служили су парох будвански протојереј Арсеније Радовић, игуман манастира Стањевићи јеромонах Јефрем (Дабановић) и парох цетињски јереј Анђелко Боричић.

Након светог причешћа и благосиљања славског колача, отац Арсеније је, честитајући славу монахињама Олимпијади и Христини, у пастирској бесједи пожелио сабранима да буду заједничари Духа Светога.

„Да бисмо осјетили ту дивну тајну – тајну живота по Богу. Свакоме човјеку Бог је дао вријеме да то скупља у души својој, да се напуни оне небеске мане, ријечи која никад проћи неће“, рекао је он.

„Нека Господ да да узимамо и ријеч Његову, а онда да се хранимо и вјечном небеском храном, хљебом вјечног живота“, поручио је вјернима отац Арсеније.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

"Дао му је лик по Своме Лику, дао му боголику душу и божанску силу којом треба да живи и себе испуњава, постепено образујући богочовјечно биће. Али, човјек није хтио да обожује своје биће, него је по свом слободном опредјељењу преступио једину Божју заповијест у рају и добровољно се предао у руке ђавоље. А ко је ђаво? Устати против Бога и борити се са Њим, то је ђавољи пут, то је ђавољи избор. У ђаволу је све обрнуто: оно што је главно у животу и свијету – а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за лаж; Добро Божје за зло; све што је Божје одбацио је – и тиме постао ђаво. Од најсвјетлијег анђела пред небеским Престолом Божјим постао је најцрње и најбогоборније биће у Богом створеном свијету“,бесједио је отац Никола.

Он је подсјетио вјернике на Јеванђеље читано на литургији,у којем се описује шта се десило са бјесомучником којег је мучио ђаво, и који је толико овладао њиме да он није био у стању да нормално мисли и да осјећа.

"И нико није смио да прође поред њега колико је био испуњен демонском силом. Тијело људско, а из њега говори ђаво. Гријех је ђаволска сила којом у човјека улази демон. Човјек, ако се не бори против гријеха него му се препушта, постепено постаје ђаво-човјек. У данашњем времену човјек се или обожује или ођавољује,трећег нема. А Бог је створио људе за Царство Небеско, створио је човјека за Живот Вјечни, да бесмртно живи Вјечном Истином Божјом, Вjечном Правдом Божјом, Вjечним Животом Божјим. То је смисао и циљ свакога човјека. А човјек се у ово наше вријеме налази у сталној јурњави за страстима и сластима овога свијета, понесен ђаволима са свих страна“, бесједио је отац Никола и истакао да управо, само кроз пост и молитву, човјек може да побиједи страст и сваку демонску силу и да тако живи хришћанским животом.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Свету архијерејску Литургију служили су митрополит Амфилохије, епископ Лонгин, пет свештеника и три ђакона. Након Литургије је уследио свечани банкет на коме говорили митрополит Амфилохије, епископ Лонгин и парох прота Лука Лукић. Чланови фолклорне групе парохије Светог Симеона су наступали, као и две гостујуће групе. У програму је учествовао и студентски хор Богословског Факултета Светог Саве у Либертивилу.

Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка

Српском Патријарху саслуживали су Архиепископ берлинско-германски г. Марко (Руска Православна Црква), Митрополит средњо-северноевропски г. Серафим (Румунска Православна Црква) и Епископ кронштатски г. Софијан (Антиохијска Православна Црква).

У литургијском сабрању узели су учешћа и протојереј-ставрофор Милан Пејић, архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Слободан Милуновић, протојереји Маринко Рајак, Бранислав Чортановачки и Милорад Јовановић, јереј Андреј Березовски, протођакон Зоран Андрић, протођакон Дамјан Божић, јерођакон Корнелије и ђакон Младомир Милуновић.

Светој архијерејској Литургији присуствовали су конзул Републике Србије г. Небојша Ђутица и вицеконзул Босне и Херцеговине г. Божо Драгичевић.

За време свете Литургије појао је хор студената Института за православно богословље (Лудвиг Максимилијанс универзитет у Минхену). Диригент хора је мр Владислав Луковић, докторанд Универзитета у Минхену.

Протојереј Маринко Рајак, старешина храма, поздравио је Патријарха рекавши да је наш народ ову посету жељно исчекивао. -Радосни смо због Ваше посете. Храм је испуњен верним народом иако је радни дан. Дошли су због Вас – да нас поучите и оснажите. Овај дан је велики за нашу заједницу.

Патријарх је надахнуто говорио о празнику изражаваијући радост због сусрета са многобројинм верним народом.

После свете Литургије, старешина храма протојереј Маринко Рајак са братством испратио је патријарха Иринеја до Парохијског дома, где су вредне чланице Кола српских сестара приредиле славски ручак за све присутне госте. Председница Кола српских сестара је др Славка Теодоровић.

После ручка, патријарх Иринеј се састао са свештеницима и Управом берлинске Црквене општине.

Празник Ваведења већи је и узвишенији од празника рођења Богомајке. Јер, њиме прослављамо њено посвећење Богу. Као трогодишња девојчица, Пресвета Дјева Марија са страхом Божјим ушла је у јерусалимски храм. Предодређена за вечност, обгрлила је ризу првосвештеника Захарије, и он ју је увео у „светињу над светињама“ – олтар у који је, под претњом смрти, било забрањено крочити. Живела је у храму десет година, слушала Реч Божју од свештеника и читала Свето писмо. Посвећена и богобојажљива… Њено тело постало је храм на чији ће престо сести Богомладенац Исус Христос. Мати Божја својим примером нам показује како се прилази Дому Божјем и влада у њему. „А како ми то чинимо?“, запитао је Владика Милутин.

- Како ми, браћо и сестре, улазимо у храм? Да ли неко у њему сме да говори празне речи? У цркви не сме да се каже ниједна реч, сем слављења Бога и читања онога што је наређено. Свети оци кажу да је празнословље смртни грех и пред Богом ће бити тешко одговорних због тога. Црква је светиња над светињама, Матер Божја… Постоје Небеска – тријумфална Црква и земаљска – војујућа Црква, која приводи Богу, борећи се против демона греха и смрти. То смо ми, када овде замолимо Бога за упокојење душа и вековна добра. Господ се тада смилује и прашта грехе онима за које се моли земаљска Црква. Зато, молите се за наше упокојене сроднике! Браћо и сестре, оставимо споменике и све друго што чинимо за упокојене. Важно је молити се! Оно што је у земљи у њој и остаје. Окренимо се души онога који је отишао од нас- порука је ваведењске проповеди Владике Милутина духовној му деци сабраној на ваведењској свечаности у манастиру Пустиња.

У Цркви се збива историја човечанства. У свакој богомољи, малој или великој, ма у ком делу света. Сати литургијског живота су вечност и све што у њима чинимо за вечност чинимо. Тешко је човеку који се сваког дана и часа не моли Богу. Јер, ако на земљи не научи у вечности живети, неће ни у вечности самој то умети. На Светој литургији чујемо гласове пророка и Господа Исуса Христа. У њој разговарамо са Богом, када певамо „Господе помилуј“ и изговарамо „амин“. Храм је Библија жива, зборио је Владика Милутин.

Данашњи празник слави завете девствености, целомудрености и безгрешности, најлепше завете које је дала Мати Божја уласком у јерусалимски храм. Она је изнад архангела и ангела, славнија од Херувима и Серафима и већа од свих светитеља у Царству Божјем. Пут Мати Божје је монашки пут. Данашњи свет, огрезао у страстима и пороцима, тај пут не разуме, већ му се руга, указује Владика Милутин. Њиме многи неће да крену јер је тежак. Али, свет је и узвишен. Само праведан човек кадар је да се поклони монаху и монахињи, а кроз њих и Мати Божјој, која нас примером посвећеног и честитог живота кроз векове учи како да врлински живимо и завредимо Царство небеско.

Ј. Ј.

Ваведење је дивни богородични празник када се сећамо увођења Пресвете Богородице као трогодишње девојчице у храм Јерусалимски да буде посвећена Господу. По посебном предизбрању Божијем Пресвета Богородица је од стране првосвештеника Захарије том приликом била уведена у Светињу над Светињама. То има своју дубоку символику, јер је Пресвета Богородица од Бога изабрана да сама постане та Светиња пошто ће се од ње оваплотити сам Спаситељ света Богочовек Исус Христос.

Након Свете Литургије за све госте је приређена трпеза љубави у трпезарији манастира Крупе.

Свечано празнично бденије у навечерје празника служио је презвитер Младен Глушац, парох бођански. На сам дан празника литургијским слављем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин Порфирије уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Колунџића, протонамесника Бранка Вујиновића, архијерејског намесника оџачког, протонамесника Богољуба Остојића, пароха новосадског, презвитера Бране Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког и презвитера Младена Глушца, пароха бођанског. Након свете Литургије пресечен је славски колач и освећено кољиво.

Епархија бачка

Сва места у концертној дворани била су попуњена, како она у партеру тако и на балкону. Заиста импресивно у знак поштовања према овом друштву које је настало пре десет година под називом Балкански гласови. На позорници се прво појавио млади, мултиталентовани Стефан Поповић, проверени шампион за вођење програма на српском и енглеском језику. Он је прво поздравио присутне а потом прочитао поздравно писмо епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја.

На сцену је тада ступило Српско певачко друштво, а двораном се проломио громогласан аплауз са узвицима одобравања. У првом делу програма који је брижљиво припремљен и презентован, хор, на челу са професором г-ђицом Сањом Дрљача, која је диригент и уметнички директор истог, извео је седам композиција и то: „Оче наш", „Тебе појем", „Херувимска", „Опело-Јектенија-Вјечнаја памјат", „Њест свјат", чији је свих аутор Стеван Мокрањац, потом: „Царска јекетнија" непознатог аутора. У улози соло певача истакли су се протојереј-ставрофор Милан Милутиновић и фантастична Мира Курбалија која је такође и председник Друштва.

У том првом делу програма, као гост публици се на најбољи начин својим квартетом гудачких инструмената под именом „Тхе Мелбоурне Плаyерс", представио Дарко Колосов извођењем „Сербен Qуадрилле, оп.14" од Ј. Штрауса Јуниора и „Хабанера" из опере „Кармен" Жоржа Бизеа. Тиме је завршен први део и следила је двадесетоминутна пауза коју су посетиоци искористили да се окрепе и сумирају утиске, а уметници да се пресвуку.

Други део је био нешто што ће се дуго памтити и препричавати баш као и целовечерњи програм уопште.

Атмосферу су „загрејали" млади и професионални играчи Фолклорног ансамбла „Коло" из Мелбурна са својим кореографом Милицом Кожул. Они су на отвореној сцени извели сплет игара и кола из јужне Србије и околине Ниша.

Опет су сценом загосподарили сваљеници, жене у црним хаљинама и шареним везеним тканинама, а мушкарци у белим кошуљама, црним панталонама и црвеним појасевима. А посебна атракција, испред њих, диригент Сања која је у долами бордо боје са златним срмама просто сијала. Сцена довољна сама по себи да вам стане дах.

Српско певачко друштво је тај други део програма започело песмом „Текла вода текелија", а потом су следиле: Бојерка, Приморски напјеви, да би онда са „Очи чорније" свој раскошан глас соло певањем публици показао баритон Натан Гуиссине који је познат по извођењу песама претежно за руску и српску публику.

Друштво је наставило са: „Зурли трештат на сред село рум-дум-дум", аутора Д. Суплевског, „Српкиња" Исидора Бајића, „Три девојке због збориле", традиционална песма са Косова коју су са Друштвом отпевале и младе девојке ансамбла „Коло", „Свилен конац" од Захара, „Македонска хумореска" Тодора Скаловског и, на крају, „Ово је Србија" З. Кокановића. То је по програму била последња песма и крај али, не и у стварности. Публика је на ногама и громогласним повицима и аплаузима позвала Друштво на бис. Следила је култна српска песма „Тамо далеко" коју су певали сви заједно – учесници, гости и публика. Многи су пустили сузе од радости. Што да не?

Уследила су честитања, уручивања пригодних поклона. Огроман букет цвећа који је тешко и носила у рукама, професору Сањи Дрљача, уручила је њена млађа сестра Маја Дрљача, истакнути члан заједнице и такође музички образована. Био је то баш импресиван призор.

А Сања Дрљача? Мало је речи и простора описати ову жену. Ситне конструкције а елана попут дива, уложила је саму себе у овај јубилеј, наравно уз помоћ пријатеља и чланова хора. Невероватно је колико осећај за музику има Сања. Кад је гледате док диригује, пева, свира... просто не можете да одлучите да ли је то стварност или илузија. Професионалац до коске што би рекао доле потписани. Њу и њен хор, заједница и сви њени елементи једноставно морају помоћи и подржати јер је то благо које тешко да ћемо икада имати.

Публика је такође била на висини задатка. Награђивала је напоре уметника на најбољи начин а чињеница да је у њој било и припадника других нација још више даје важност и величину овом спектакуларног догађају.

Наравно, овај велики догађај не би био потпун и успешан без подршке спонзора а они су у суботу вече били: MAAV Design @ Architecture, XENON Construction, Portal Svet Plus, GANI Handmade, QA Consultancy i Apertura Studios.

И, како то обично бива, посетиоци и сви учесници програма, позвани су на коктел партију у чешки клуб "Сокол" у North Melbourne. Тамо је била баш "лудница"! Певало се, играло и веселило до изнемоглости, а све то уз мезе и пиће.

Срско певачко друштво је у свему оправдало поверење. Била је ово круна њиховог десетогодишњег хода по мукама, сваког од њих посебно и као целине. Све су то умели на бриљантан начин да упакују у двочасовни целовечерњи програм. Показало је и своју свестраност тиме што је у репертоар осим српске уврстила и песме из региона.

Као један од спонзора наш Портал, у циљу очувања и развоја овог блага званог Српско певачко друштво, апелује на све чланове заједнице и људе добре воље да подрже исто и помогну кроз донације, а то могу путем Цоммонwеалтх Банк, Бранцх: 063154, Аццоунт: 107181134, Наме: Сербиан Цхорал Социетy Инц. Или једноставно да контактирају Дубравку на 0419 392 679 и Мирјану на 0407 827 682 и договоре начин помоћи.

Шта друго рећи на крају свега, осим једно велико ХВАЛА Српском певачком друштву и пожелети им сваку срећу и пуно успеха у будућем раду.

Ево и пар утисака више него задовољних посетилаца:

Гордана Кнежевић-Турчић

- Ја сам се, као и сваку пут, одушевила! Ово је нешто што се не дешава често, а кад се деси стварно вреди, са оваквим људима и у оваквој ситуацији. Прекрасно!

Ранко Ђуровић

- Врло сам одушевљен и изненађен како је било дивно организовано и предивним извођењем свих учесника.

Драгица Јеврић

- Знате шта? Ово је нешто на шта сваки члан заједнице мора бити поносан! Верујте ми, одушевљена сам свим сегментима вечерашњег концерта. Сви они аплаузи су најбоље мерило свега што су Сања и њени хоровци презентирали.

Кристина Нина Петковић

- Овај концерт ће остати запамћен по свом богатом репертоару, по својој перфектној организацији, а изнад свега, по томе како смо се ми гледаоци осјећали. Ми смо били поносни на њих и на наше поријекло. Ми као заједница треба да подржимо Српско пјевачко друштво морално и материјално. Изнад свега треба да цијенимо што имамо овако талентоване и пожртвоване људе. Сања Дрљача је талентован умјетник која заслужује почасно мјесто у нашој заједници.

Гојко Палибрк

- Шта друго рећи осим да је све било на врхунском новоу и нама заиста овакво нешто недостаје.

Тања Николић

- Било је предивно. Јако сам поносна што сам вечерас била на концерту Српског певачког друштва, нарочито што сам и сама члан истог али овог пута сам била у публици, јер сам два месеца одсуствовала са проба због боравка у Србији. Срце ми је било са свима њима. Драго ми је било видети доста других националности у публици и свима је био осмех на лицу што значи да су сви били задовољни. Концерт је био више него успешан и мислим да треба оваквих догађања за нашу заједницу бити много више. Да свима покажемо нашу српску традиционалну црквену музику која је изузетно лепа. Имали смо и госте који су све некако уоквирили. Све захваљујући нашој драгој диригентици Сањи Дрљача која је концерт довела до савршенства.

текст: Раде Берак, Life content, фото: Горан Дојчиновић

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске, јеромонаси Исак и Спиридон и јерођакони Јаков, Прохор и Серафим.

По прочитаном Светом Јеванђељу сабраним вјерницима литургијском бесједом се обратио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.

http://www.svetigora.com/audio/download/13878/04.12.2013_o.Obren%20Cetinje.mp3

Тонски прилог Радија Светигора

Митрополија