Након свете Литургије, епископ Герасим се у поучном слову упућеном верном народу, међу којима беху и г. Боро Ркман, дожупан сисачко-мославачке жупаније и гђа Свјетлана Лазић, доградоначелница града Петриње, обратио надахнутим речима говорећи на тему прочитане јеванђељске приче као и о врлинском животу равноангелног оца Спиридона. Истичући значај храмова као места у којима се Црква конкретизује као сабрање верног народа Божијег, епископ Герасим је овом приликом све присутне позвао на јединство и залагање при обнови градског храма Светог Спиридона који је у току своје дуге историје преживео чак три разарања, последњи пут 1995. године.

Трпезом љубави настављено је заједничарење и прослављање овог великог дана за све вернике са подручја петрињске парохије.

СПЦ

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом Спиридону и његовом чудесном животу да је оно најсличније животу светог Николаја Мирликијског. Свети Спиридон је чинио многобројна чудеса, његово житије је просто збирка чудеса овога дивнога светитеља који се прославио својим смирењем и простодушношћу. Утишавао је буру на мору, низводио кишу у време суше, васкрсавао мртве, заустављао токове река.

Поред тога, он је учествовао на I Васељенском Саборупротив аријанаца, где је својим чудесима бранио веру Цркве у Свету Тројицу и у Господа Исуса Христа као Сина Божијега сапрестолна Оцу и Светом Духу.

На крају Свете Литургије пререзан је славски колач поводом храмовне славе, а потом је приређена трпеза љубави у просторијама ЦО Скрадин трудом надлежног свештеника о. Саве Миланковића.

Рађање и одгајање деце тема је изузетно комплексна коју су разни научници обрађивали. Православни свештеници дотичу је се често, избегавајући притом да говоре о полности, као нечему што претходи и условљава рађање. Вероватно услед бојазни да не скандализују и удаље вернике од Цркве. Насупрот њима, римокатолички клирици без устезања говоре против предбрачних полних односа, абортуса и контрацепције. Јер, њихове штетне последице присутне су у животу савременог човека, рекао је протојереј- ставрофор др Драган Милин на трибини „Хришћанско схватање рађања и васпитања деце“, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница.

Брачни односи у периодима менструалног циклуса и после порођаја дефинисани су још у Мојсијевом законодавству. О контрацепцији, абортусу и његовом кажњавању, нема ни речи. Вероватно због тога што их није ни било. Старозаветне жене су се утркивале која ће имати више деце јер ће их мужеви више волети. Ново доба, нажалост, у знаку је сасвим другачијег тренда.

• Данас, жене у Србији чине све да не остану трудне до 35., односно да остану после 35. године. Бог је створио свет и човека, благословивши га рађањем. Човек је, дакле, сатрудник Божји у стварању живота. Да ли је рађање избор или дужност? Хришћански став је да је то наша обавеза. Човек верује да зна шта је за њега добро, а Бога моли да му помогне да до тога дође. То је погрешно. Вољи Божјој се треба препустити. Многи парови су уверени да име је довољно једно или двоје деце. Кажу, више од тога не би могли да одгајају. Како знају, кад нису ни пробали? Имам седморо деце и ни после једног нисам размишљао на тај начин... У исповестима запажам да многи млади људи не знају да су предбрачни односи грех. Кажу, сви тако раде. Није баш тако, будући да су анкете на београдским факултетима показале да се 10% академаца „чува“. Људи желе да се сакрију у множини. Свештеници то не говоре младима јер је демоде- пренео је прота др Драган Милин део свог свештеничког и родитељског искуства верном народу Ваљева.
  

• Да бисмо успели да се обновимо требало би да сваки брачни пар у Србији има четворо деце, а то је реткост. Ако Срби неће, нестаће. И то је Божја правда. Нестаћемо као Хазари, Готи... Немачку обнављају Турци, Француску Арапи и Азијати. Наше мањине, рецимо Словаци, Мађари и Русини, су горе од нас. Углавном имају по једно дете. Спас је можда у Кинезима, који би примили православље и саживели се са нашим националним идентитетом. Онда би било Срба, али жуте боје- констатује полушаљиво др Драган Милин.
  

Тема на коју ће говорити је Епархија бихаћко-петровачка радује се Христу. Атанасије Ракита рођен је у Јању код Шипова. Замонашио се са 19 година у манастиру Крка код Книна, у завршном разреду богословије. Дипломирао је на Академији Светог Владимира у Њујорку. Намеравао је тамо да настави школовање, али га је тадашњи епископ позвао назад. До 25. године предавао је у манастиру Крка, а потом је премештен на Косово и Метохију, у Призренску богословију. Тамо је остао 11 година.

У Београд је дошао 1994. године на позив Патријарха српског Павла, где је предавао на београдском Богословском факултету. За Епископа хвостанског (некадашња епархија на Космету) изабран је током НАТО бомбардовања Србије маја 1999. године. Као Епископ хвостански, обављао је дужност помоћника Патријарха српског у Архиепископији београдско-карловачкој.

Свети Aрхијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном засједању 1. јуна 2013. изабрао га је за Епископа бихаћко-петровачког, будући да је дотадашњи Епископ Хризостом изабран за Епископа зворничко-тузланског. За Епископа бихаћко-петровачког устоличен је 11. августа 2013. у Босанском Петровцу.

Епископ Атанасије ће говорити о животу Цркве у епархији бихаћко-петровачкој, као и о својим монашким искуствима.

СПЦ

Ову врло успешну акцију, ове године, предводио је “Српски национални форум“, новооснована хуманитарна организација из Борова, а активно су је подржале, између осталих, парохије наше Епархије. Наредних дана, пакетићи ће бити транспортовани на Космет и уручени нашим сународницима.

На крају Литургије свештенство и народ извршили су трократни опход око храма а затим освештали славско знамење и пресекли колач. Из руку овогодишњег домаћина г. Саве Глигоревића, по старом обичају, четвртину колача преузео је г. Раденко Дурутовић који се прихватио домаћинства за следећу годину. По окончању литургијског славља крунисаног причешћем бројних верника сабрани су прешли у парохијску салу где су потражили спас од несносне врућине која је досегла скоро +40 степени.

Славску трпезу благословио је отац Александар Филчаков из блектаунске парохије Руске Православне Цркве који се слављу придружио након Литургије у свом храму. Скупу се у својству домаћина обратио отац Ђорђе који је захвалио свима који су се одазвали, посебно оцу Александру из Руске Цркве, оцу Немањи и протођакону Петру, г. Петру Козлини из Управног одбора Митрополије, гђи Милици Козлини председници Савеза Кола Српских Сестара, господину Јовану Чубрилу из Српског центра у Бониригу, г. Игњатићу из СКК "Свети Сава" Хокстон Парк, представницима других црквених општина као и одборнику Блектаунског општинског већа г. Сусаи Бенџамину. Затим су ученици српске школе "Богдан Болта" наступили са неколико рецитација и једним сценским приказом а за њима су и полазници фолклорне групе "Каленић" показали своје умеће изводећи неколико сплетова традиционалних српских игара.

Домаћини славе, породица Глигоревић, заједно са вредним сестрама Кола српских сестара "Југовића мајка", постарали су се да славска трпеза буде и посна и разноврсна, тако да су разне српске ђаконије обрадовале бројне госте који су испунили и парохијску салу. Разни специјалитети, колачи и наравно хладни напитци задржали су славаре до касног поподнева у пријатном и богоугодном дружењу, сакривенима од аустралијске врелине и окупљенима око своје мајке Цркве.

СПЦ

Доксологија је служена у крушевачком Саборном храму. У пратњи епископа Иринеја био је архимандрит Јован Радосављевић. Најсрдачнијим речима добродошлице епископ Давид је поздравио владику Иринеја. У част Светог оца Николаја, у Катедралном храму Епархије крушевачке, Епископ бачки г. Иринеј и Епископом крушевачки г. Давид служили су свету Литургију, уз саслуживање архимандрита Јована Радосављевића и свештеника и ђакона Епархије крушевачке у присуству многобројног верног народа и свечара - домаћина који славе крсну славу. По одслуженој Литургији славски колач домаћина - владике Давида - преломили су браћа архијереји, владика бачки Иринеј и владика шумадијски Јован, у присуству Епископа врањског г. Пахомија, будимљанско-никшићког г. Јоаникија и јегарског г. Порфирија, градоначелника г. Братислава Гашића и председника општина Расинског округа, свештеника, монаха и монахиња, као и гостију из јавног и културног живота Епархије крушевачке. Свечаном прослављању придружио се и Епископ нишки г. Јован.

Извор: Епархија крушевачка

Славски колач, у присуству бројних полазника, особља и сарадника школице освештао је и преломио архимандрит Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке. Он је малишанима, њиховим васпитачима и свим радницима, задуженим за здрав и пријатан боравак дјеце у овој установи, зажелио срећан празник, подсјетивши, у пригодном обраћању, на личност и подвиг овог великог угодника и Светитеља Божијег, који је живио у 4. вијеку и који је, вођен чудесним гласом, кренуо у народ да шири вјеру, правду и милосрђе, доносећи утјеху, мир, љубав и добру вољу међу људима.

Архимандрит Никифор је казао да је Свети Никола, помажући људима који су били у невољи, желио да остане непознат, те је због његове велике скромности био веома уважен и омиљен у народу. Свети Никола се слави у цијелом хришћанском свијету и сматра заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морнара, путника. Обичај по коме се дјеци уочи празника Светог Николе у ципелице и чарапе потајно стављају поклони потекао је отуда што Свети Никола своја доброчинства никад није чинио јавно.

Овом приликом дјеци Школице "Звоно“ подијељени су пригодни поклони, а неколико "најхрабријих“ малишана рецитовало је и пјевало пјесме везане за празник Рођења Христовог, Пресвету Богородицу и Светог Василија Острошког, небеског заштитника града Никшића.

Школица "Звоно“, за дјецу предшколског узраста, ради по специјализованом Монтесори програму, који подржава хуманистичку концепцију предшколског васпитања и образовања, а име је добио по Марији Монтесори, једној од најзначајнијих реформских педагога. Оснивач овакве васпитно-образовне установе у Никшићу је Невладина Фондација „Ћано Копривица“.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Градњу храма мањих размера свесрдно помажу потомци пострадалих, а посебно браћа Српко Ракита, који живи и ради у Ванкуверу у Канади, и Јандрија Ракита, који живи и ради у Кисељаку, као и локални добротвори и мјештани. Темељи храма освећени су 13. октобра и храм је покривен и обезбјеђен за зиму. Због временских услова и ниских температура радови су сада обустављени, а биће настављени у прољеће наредне године.

Епископ је заблагодарио Господу на већ постигнутом и досадашњем раду, предао покој пострадалим, помолио се за све оне који се уграђују на било који начин у ово богоугодно дјело, те благословио све предстојећим радове који се имају извести и завршити на капели.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

На сам дан празника Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је високопреподобни архимандрит Данило Љуботина уз саслужење братства Саборног храма.

У надахнутој беседи, после прочитаног еванђелског одељка, отац Данило поучио је сабране и честитао свечарима славу.

Испуњени истинском и непролазном радошћу Духа Светога, верни су пошли својим домовима молећи у срцима својим Светог оца Николаја, да увек буде усрдни молитвеник пред Престолом Свевишњег за све нас.

Извор: Епархија бачка

Овај светац посебно је поштован у Боки Которској, гдје га као свог заштитника славе многе породице, а поморци му се завјетују и моле га да их чува на далеким путовањима по свјетским пучинама, као и њихове ближње, који остају ту и чекају их да се врате живи и здрави...

Вјерници су без прекида, током читавеЛитургије долазили, палили свијеће уз молитву Светом Николи, бројни малишани пратили су своје родитеље, а међу причешћенима биле су и мајке са бебама у наручју или у колицима. Сјештеници су благословили на десетину славских погача домаћина који славе крсну славу, међу њима и породице Рајић, Вујовић, Поповић, Издерић, Јовановић, Ћосовић…

- Срећна слава свима који данас славе Светог Николу, срећно свима нама који славимо великога Бога Оца, Сина и Светога Духа, јер у имену Светог Николе има нечега што се односи директно на Христа. Име Николај, Никола се изводи од „ника“ побједа, то је побједничко име, побједе нема без Христа. Све побједе које човјек добије су побједе над злом у себи, над злом око себе, али, увијек уз Божију помоћ. Данас када нас је сабрало и име и личност Светог Николаја, васељенскога светитеља, великога заштитника свих који путују, посебно помораца, и само име нас је подсјетило на побједитеља смрти Христа васкрслога, по коме је и његово име добило своју пуноћу, нагласио је у својој бесједи протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, которски парох.

- Свети Никола је у оно тешко вријеме био владика у једном малом мјесту, данашњој Турској, захватило га је вријеме прогона, али већ је била извојевана слобода за хришћане, добро је знао несреће рата, Захваљујући њему данас имамо сачувану првославну вјеру, чисту у светом тројетву. Нека нас чува на нашим путовањима, а без обзира којим превозним средством се кретали или ишли пјешице, сви смо ми наједном житељском мору, нека нас чува тако да на крају дана можемо да кажемо да смо учинили нешто добро. Нека чува наше поморце и све оне који добро мисле и добро чине, а оне који не мисле добро, да их окрене на прави пут, Богу нашем, нека му је слава и хвала му, у све вјекове вјекова, амин, поручио је парох.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У литургијској проповиједи он је рекао да је страшно када људи овога свијета почну да кроје Цркву по својој мјери, осврнувши се тиме на најновију изјаву потпредсједника ДПС-а Светозара Маровића да Црној Гори треба једна Православна црква са сједиштем у црногорској држави што би, по њему, додатно афирмисало црногорски идентет.

„Сви ми мало старији смо запамтили времена комитета и Кумровца када је комитет хтио да има Цркву по својој мјери. Али Црква ни тада, иако је била понижена, нарочито у Црној Гори, није могла да се уклопи у те уске оквире, нити је то прихватила. Треба само видјети шта је наша Црква прошла у то вријеме, када су партијски секретари позивали једнога честитога старину Митрополита црногорско-приморскога Данила и прописивали му шта Црква треба да ради“, подсјетио је Владика Јоаникије.

Он је рекао да су Митрополиту Данилу тада и пријетили када су видјели да не могу да му наметну своје ставове. „А он је говорио: можете ме протјерати, можете ме затворити, можете ме убити, али ја на то нећу да пристанем. Није хтио да прихвати мјеру коју му је давао комитет“.

Владика Јоаникије је рекао да се ништа у том погледу није промијенило у Црној Гори. „У главама људи које је васпитао комитет и Кумровац није се ни до данас ништа промијенило. Опет би да кроје Цркву по својој мјери и за своје потребе, да Црква буде услужни шалтер неке партије и неке власти. А то никада није било нити ће бити“.

Владика Јоаникије је објаснио да је то тако због тога што Црква води дубљу бригу о народу, његовој будућности и будућности државе. “ А политичари углавном воде бригу о својим интересима. Хајде да видимо шта је који политичар од свог богатства направио за овај народ? Да ли су направили болницу да се овај народ бесплатно лијечи, или прихватилиште за наркомане, за дјецу коју су потровали? Шта су направили“?

„Њихови апетити према Цркви и њеној имовини нијесу престали него су се чак увећали. Може, међутим, човјек мислити и планирати шта год хоће, али тешко онима који хоће да поцијепају хитон Христов, да цијепају јединство Цркве“, упозорио је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је казао да Црква није земаљска институција него Божанска установа и да би политичарима ваљало да се потруде да то схвате.

„И не може је кројити ни комитет ни партија“, поручио је Владика и додао да паметна власт треба да уради оно што је урадила власт у Русији.

„Послије деценија контроле и покушаја да Цркву сатјерају у мишју рупу, на власт су дошли паметни људи који су схватили да то није добро за народ и државу. И да није добро за будућност народа. Од тог тренутка је Русији кренуло на боље. Ови наши ништа од тога још нијесу схватили. Опјанило их је богатство и сила и моћ“, рекао је он.

Владика је упозорио да је свако богатство трулежно и пропадљиво. „А сила земаљска, колико је год велика, у једном тренутку се урушава, нарочито она која је против Бога и против Цркве“.

„Није им дата та власт да устројавају Цркву. Покушали су то, и ето шта су направили. То су њихови производи. Нека иду на шалтер код Дедеића. Кога тај шалтер може да опслужи и коме је то довољно – нек му буде. Али то су њихови производи и то су они Црној Гори и овоме народу понудили. А оно што сада нуде још је горе“, категоричан је Владика Јоаникије.

Владика је додао да су се грдно преварили они који пласирају такве идеје и шаљу такве поруке Цркви.

„Плитке су памети. И нека им Бог просвијетли памет и разум да схвате да је најважније да раде свој посао, да се брину како ће овај народ запослити. Као да су све друге ствари у Црној Гори завршили и овај народ усрећили, само још и Цркву да усреће. Е, хвала лијепо“, поручио је Владика.

„Ово сам морао да кажем, јер ме изненађују толика количина безумља, пакости и зле воље коју показују људи који су на власти које је Кумровац васпитао. Нека и њима Бог помогне и нека их упути на прави пут. И све нас Господ Исус Христос Богомладенац да обрадује, да измири и да изведе на прави пут Божји“, закључио је Владика Јоаникије.

Р.В.

http://www.svetigora.com/audio/download/13972/22.12.2013.%20Vl.Joanikije_Djetinjci.mp3

Митрополија

Ово такмичење из веронауке окупиће ученике трећих разреда основних школа са подручја Архијерејског намеништва жабаљског који чине насеља Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Ковиљ, Будисава, Мошорин, Лок, Вилово, Гардиновци и Тител.

У организацији квиза учешће су узели сви вероучитељи и свештеници док су координатори свих активности протојереј Остоја Нијемчевић, протонамесник Милош Јевросимов и вероучитељ Слободан Ђурђић. Позивамо све људе добре воље да својим присуством увеличају ово благословено сабрање.

Радио Беседа

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење дечанског јеромонаха Петра. Поред сестара из манастира Гориоча, Пећке Патријаршије и Грачанице као и дечанских монаха светој Литургији је присуствовало и тридесетак Срба повратника из околине Истока. Након свете Литургије игуманија Исидора са сестрама уприличила је за све госте трпезу љубави.

Извор: Епархиа рашко-призренска