Градњу храма мањих размера свесрдно помажу потомци пострадалих, а посебно браћа Српко Ракита, који живи и ради у Ванкуверу у Канади, и Јандрија Ракита, који живи и ради у Кисељаку, као и локални добротвори и мјештани. Темељи храма освећени су 13. октобра и храм је покривен и обезбјеђен за зиму. Због временских услова и ниских температура радови су сада обустављени, а биће настављени у прољеће наредне године.

Епископ је заблагодарио Господу на већ постигнутом и досадашњем раду, предао покој пострадалим, помолио се за све оне који се уграђују на било који начин у ово богоугодно дјело, те благословио све предстојећим радове који се имају извести и завршити на капели.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

На сам дан празника Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег началствовао је високопреподобни архимандрит Данило Љуботина уз саслужење братства Саборног храма.

У надахнутој беседи, после прочитаног еванђелског одељка, отац Данило поучио је сабране и честитао свечарима славу.

Испуњени истинском и непролазном радошћу Духа Светога, верни су пошли својим домовима молећи у срцима својим Светог оца Николаја, да увек буде усрдни молитвеник пред Престолом Свевишњег за све нас.

Извор: Епархија бачка

Овај светац посебно је поштован у Боки Которској, гдје га као свог заштитника славе многе породице, а поморци му се завјетују и моле га да их чува на далеким путовањима по свјетским пучинама, као и њихове ближње, који остају ту и чекају их да се врате живи и здрави...

Вјерници су без прекида, током читавеЛитургије долазили, палили свијеће уз молитву Светом Николи, бројни малишани пратили су своје родитеље, а међу причешћенима биле су и мајке са бебама у наручју или у колицима. Сјештеници су благословили на десетину славских погача домаћина који славе крсну славу, међу њима и породице Рајић, Вујовић, Поповић, Издерић, Јовановић, Ћосовић…

- Срећна слава свима који данас славе Светог Николу, срећно свима нама који славимо великога Бога Оца, Сина и Светога Духа, јер у имену Светог Николе има нечега што се односи директно на Христа. Име Николај, Никола се изводи од „ника“ побједа, то је побједничко име, побједе нема без Христа. Све побједе које човјек добије су побједе над злом у себи, над злом око себе, али, увијек уз Божију помоћ. Данас када нас је сабрало и име и личност Светог Николаја, васељенскога светитеља, великога заштитника свих који путују, посебно помораца, и само име нас је подсјетило на побједитеља смрти Христа васкрслога, по коме је и његово име добило своју пуноћу, нагласио је у својој бесједи протојереј ставрофор Момчило Кривокапић, которски парох.

- Свети Никола је у оно тешко вријеме био владика у једном малом мјесту, данашњој Турској, захватило га је вријеме прогона, али већ је била извојевана слобода за хришћане, добро је знао несреће рата, Захваљујући њему данас имамо сачувану првославну вјеру, чисту у светом тројетву. Нека нас чува на нашим путовањима, а без обзира којим превозним средством се кретали или ишли пјешице, сви смо ми наједном житељском мору, нека нас чува тако да на крају дана можемо да кажемо да смо учинили нешто добро. Нека чува наше поморце и све оне који добро мисле и добро чине, а оне који не мисле добро, да их окрене на прави пут, Богу нашем, нека му је слава и хвала му, у све вјекове вјекова, амин, поручио је парох.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У литургијској проповиједи он је рекао да је страшно када људи овога свијета почну да кроје Цркву по својој мјери, осврнувши се тиме на најновију изјаву потпредсједника ДПС-а Светозара Маровића да Црној Гори треба једна Православна црква са сједиштем у црногорској држави што би, по њему, додатно афирмисало црногорски идентет.

„Сви ми мало старији смо запамтили времена комитета и Кумровца када је комитет хтио да има Цркву по својој мјери. Али Црква ни тада, иако је била понижена, нарочито у Црној Гори, није могла да се уклопи у те уске оквире, нити је то прихватила. Треба само видјети шта је наша Црква прошла у то вријеме, када су партијски секретари позивали једнога честитога старину Митрополита црногорско-приморскога Данила и прописивали му шта Црква треба да ради“, подсјетио је Владика Јоаникије.

Он је рекао да су Митрополиту Данилу тада и пријетили када су видјели да не могу да му наметну своје ставове. „А он је говорио: можете ме протјерати, можете ме затворити, можете ме убити, али ја на то нећу да пристанем. Није хтио да прихвати мјеру коју му је давао комитет“.

Владика Јоаникије је рекао да се ништа у том погледу није промијенило у Црној Гори. „У главама људи које је васпитао комитет и Кумровац није се ни до данас ништа промијенило. Опет би да кроје Цркву по својој мјери и за своје потребе, да Црква буде услужни шалтер неке партије и неке власти. А то никада није било нити ће бити“.

Владика Јоаникије је објаснио да је то тако због тога што Црква води дубљу бригу о народу, његовој будућности и будућности државе. “ А политичари углавном воде бригу о својим интересима. Хајде да видимо шта је који политичар од свог богатства направио за овај народ? Да ли су направили болницу да се овај народ бесплатно лијечи, или прихватилиште за наркомане, за дјецу коју су потровали? Шта су направили“?

„Њихови апетити према Цркви и њеној имовини нијесу престали него су се чак увећали. Може, међутим, човјек мислити и планирати шта год хоће, али тешко онима који хоће да поцијепају хитон Христов, да цијепају јединство Цркве“, упозорио је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је казао да Црква није земаљска институција него Божанска установа и да би политичарима ваљало да се потруде да то схвате.

„И не може је кројити ни комитет ни партија“, поручио је Владика и додао да паметна власт треба да уради оно што је урадила власт у Русији.

„Послије деценија контроле и покушаја да Цркву сатјерају у мишју рупу, на власт су дошли паметни људи који су схватили да то није добро за народ и државу. И да није добро за будућност народа. Од тог тренутка је Русији кренуло на боље. Ови наши ништа од тога још нијесу схватили. Опјанило их је богатство и сила и моћ“, рекао је он.

Владика је упозорио да је свако богатство трулежно и пропадљиво. „А сила земаљска, колико је год велика, у једном тренутку се урушава, нарочито она која је против Бога и против Цркве“.

„Није им дата та власт да устројавају Цркву. Покушали су то, и ето шта су направили. То су њихови производи. Нека иду на шалтер код Дедеића. Кога тај шалтер може да опслужи и коме је то довољно – нек му буде. Али то су њихови производи и то су они Црној Гори и овоме народу понудили. А оно што сада нуде још је горе“, категоричан је Владика Јоаникије.

Владика је додао да су се грдно преварили они који пласирају такве идеје и шаљу такве поруке Цркви.

„Плитке су памети. И нека им Бог просвијетли памет и разум да схвате да је најважније да раде свој посао, да се брину како ће овај народ запослити. Као да су све друге ствари у Црној Гори завршили и овај народ усрећили, само још и Цркву да усреће. Е, хвала лијепо“, поручио је Владика.

„Ово сам морао да кажем, јер ме изненађују толика количина безумља, пакости и зле воље коју показују људи који су на власти које је Кумровац васпитао. Нека и њима Бог помогне и нека их упути на прави пут. И све нас Господ Исус Христос Богомладенац да обрадује, да измири и да изведе на прави пут Божји“, закључио је Владика Јоаникије.

Р.В.

http://www.svetigora.com/audio/download/13972/22.12.2013.%20Vl.Joanikije_Djetinjci.mp3

Митрополија

Ово такмичење из веронауке окупиће ученике трећих разреда основних школа са подручја Архијерејског намеништва жабаљског који чине насеља Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, Ковиљ, Будисава, Мошорин, Лок, Вилово, Гардиновци и Тител.

У организацији квиза учешће су узели сви вероучитељи и свештеници док су координатори свих активности протојереј Остоја Нијемчевић, протонамесник Милош Јевросимов и вероучитељ Слободан Ђурђић. Позивамо све људе добре воље да својим присуством увеличају ово благословено сабрање.

Радио Беседа

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење дечанског јеромонаха Петра. Поред сестара из манастира Гориоча, Пећке Патријаршије и Грачанице као и дечанских монаха светој Литургији је присуствовало и тридесетак Срба повратника из околине Истока. Након свете Литургије игуманија Исидора са сестрама уприличила је за све госте трпезу љубави.

Извор: Епархиа рашко-призренска

На дан празника Епископ нишки Јован служио је свету Литургију у цркви Светог оца Николаја у Нишу. На светој Литургији старешина овог храма протопрезвитер Ненад Микић удостојен је достојанством ставрофора и правом ношења напрасног крста, заменик старешине протонамесник Дејан Бараћ правом ношења надбедреника, а свештеник у пензији презвитер Јован Миловановић, дугогодишњи парох овог храма, чином протопрезвитера.

Извор: Епархија нишка

Ово је управо било прво архијерејско служење Његовог Преосвештенства г. Хризостома у древном граду Зворнику, до 1852. године сједишту Митрополита зворничких. Епсикоп су саслуживали протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички, синђел Георгије Станковић, сабрат манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, и протођакон Славољуб Милошевић.

У проповиједи након свете Литургије, владика Хризостом је бесједо о Светом Николају, његовом подвигу, мисији и значају, и позвао вјернике да се у свему угледају на њега, прије свега вјером, ревношћу за свето православље, за своју Цркву и своје спасење.

Благочестиви вјерници Зворника, иако им је храмовна слава Свети Јован крститељ, испунили су стари зворнички храм.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, уз саслуживање владике Атанасија, игумана тврдошког Саве, игумана Михајла из Светих Архангела код Призрена, протојереја Николе Јанковића, јереја Мирослава Ратковића, јерођакона Порфирија и ђакона Владе Вукановића.

Након читања светог Јевађеља бесједио је владика Атанасије. У светој тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божјег Светог Николаја и да причешћујући се животворним тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији.

Послије освећења славског колача и жита, епископ Григорије је поздравио све присутне и честитао славу епископу Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије горњокарловачке. У својој бесједи епископ Герасим је подсетио верни народ да су кротост и смерење хришћанске врлине које могу да се остваре кроз чисту вјеру, без обзира на тежину времена у коме живимо: -Постоје разни циљеви које људи задају сами себи, не гледајући при том на свога ближњега, јер у таквом стању, стању духовне таме човјек не гледа да ли ће својим поступцима или својим ријечима повриједити свога ближњег, нагласио је епископ Герасим.

Након Литургије епископ Герасим је посјетио и домове јереја Предрага Сушића и протојереја-ставрофора Миће Костића, честитајући им крсну славу, њима и њиховим укућанима.

Извор: Епархија горњокарловачка

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Владика бихаћко-петровачки г. Атанасије уз саслужење игумана Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протосинђела Варневе Дамјановића, намјесника манастира Трескавац, игумана Сергија Карановића, сабрата манастира Рмањ, протонамјесника Саше Црљића, пароха дрварског, ђакона Николе Перковића и ђакона Срђана Белензаде.

У току свете Литургије епископ Атанасије је рукоположио у чин презвитера ђакона Срђана Белензаду из Гламоча. Новорукоположени отац Срђан је иначе ученик епископа Атанасија из Призренске богословије.

На крају sвете Литургије vладика Атанасије je осветио славско кољиво и славски колач. Након отпуста Владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође, Владика је честитао крсну славу и свим свечарима широм српства који данас прослављају дивног Божјег угодника.

Братија манастира Рмањ потрудила се да угости све госте богатом славском трпезом љубави. Целокупни овај догађај био је духовно укрепљење преосталим србима овог простора.

• бесједа епископа Атанасија
  

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

За време пастирске и канонске визите Његове Светости Патријарха српског Иринеја Епархији средњоевропској у Минхену уприличена је 4.12.2013, на празник Ваведења Пресвете Богородице, након Божанске Литургије и поподневног свечаног синаксиса, и посета Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену.

Научни персонал Института са проф. др Атанасијем Влецисом на челу и студентима уприличио је протоколарни дочек са вице-ректором Минхенског универзитета и тројицом декана – двају теолошких факултета - Римокатоличког и Евангелистичког - као и председником заједничке комисије Православног института који је in personam он оваплоћивао. Ово звање би се могло сматрати панданом функцији декана, иако оно то у формалном и правном смислу није. Вице-ректор Универзитета, проф. др Вирзинг је у свечаном поздравном слову изразио своју радост у име целокупног Лудвиг-Максимилијановог универзитета, односно посебне почасти која му је указана посетом Патријарха Српске Православне Цркве и истакао сингуларни карактер Института за православно богословљу у трокракој синергији богословских предања у констелацији са Римокатоличким и Евангелистичким факултетом.

Декан Евангелистичког факултета и председавајући члан Центра за екуменска истраживања (Das Zentrums für ökumenische Forschung der LMU) у Минхену, проф. др Гунтер Венц је у духу протестантске виртуозне реторике исплео венац похвала месту и улози Института за православно богословље као егзистенцијално релевантном члану у интерконфесионалном трозвежђу. Дијалошка динамика је тространа, напосе је значајно, истакао је Венц, упознавање Запада са православним предањем и, vice versa, Православља са богословским предањем Запада. То је неопходан услов изазовима 21.столећа и нашег исповедања вере. Он је уједно подсетио и на недавно задивљујуће поклоничко путовање Србијом и срдачном пријему који је тада организован у име Патријарха Иринеја.

Председник Заједничке комисије Института за православно богословље, проф. др Атанасије Влецис је поновио јединствени положај Института у контексту са двама теолошким факултетима на ЛМУ, истакавши и додатну димензију зрачења овог Института у еклисијалном и литургијском животу православне дијаспоре. Проф. др Влецис вели да је „креативно садејство“ са осталим теолозима „једнозначно обогаћење“ за православне теологе. Он је у овом контексту с радошћу и похвалом подсетио и на деловање Епископа рамезијанског Андреја Ћилерџића, који је донедавно у својству научног асистента на Институту плодно деловао дајући драгоцене богословске импулсе. У име студента Института Патријарха српског Иринеја су поздравили и Јован Стојановић и Ненад Савковић, тематизујући академска и социјална питања које овакав специјалан профил студија поставља пред наступајући кадар.

Његова Светост Патријарх Иринеј је, у свом одговору на словосплет почасних поздрава, изразио радост што се на позив ауторитета Минхенског универзитета и Института на њему нашао, и као тенор свога духовног отпоздрава истакао специфичност академске мисије овог Института у дијалогу са римокатоличким и евангелистичким теолозима, који кроз студије светоотачког богословља могу спознати своју прошлост неразједињене Цркве, односно сагледати духовне стубове на којима почива сва потоња теологија. Посебно га је обрадовала вест да студенти српског прорекла чине већину међу студентима уписаним на редовне студије - благословивши све присутне својим светим благословом и пожелевши им богонадахнути академски труд и припрему за духовно деловање у винограду Господњем.

Међу почасним гостима су се на овом пријему нашли и великодостојници помесних православних Цркава у минхенској дијаспори – Његово Високопреосвештенство др Марко, Архиепископ берлински и германски (Руска Загранична Црква), Његово Преосвештенство Епископ Софијан из Брашова као представник Румунског Патријархата, викар васељенског трона у Баварској протојереј Апостолос Маламусис у име Грчке Митрополије у Немачкој, као и више протојереја-ставрофора сестринских православних Цркава, као и неколико умировљених и редовних професора на челу са проф. ем. Dr. Dr. Dr. h. c. Dr. h. c. Теодором Николауом, утемељивачем и Нестором овог Института. Свечани аперитив са пригодним посним послужењем и неформалним разговорима хармонично су арондирали овај свечани сусрет, који ће ући у анале Лудвиг-Максимилијановог универзитета и Института за православно богословље у Минхену.

Универзитет

Лудвиг-Максимилијанов универзитет у Минхену је један од најугледнијих универзитета Немачке. Он је први немачки универзитет са ловорикама најуспешнијег програма, тзв. Exzellenzinitiative, односно Exzellenzcluster. Основан је папским декретом давне 1472. г. Оснивач Универзитета је био баварско-ландсхутски војвода Лудвиг IX. Универзитет је најпре био смештен у Инголштату, доцније, по вољи ондашњег баварског војводе Максимилијана I – Јозефа, од 1800. до 1826. премештен у Ландсхут, да би од 1826. г. био, по вољи баварског краља Лудвига I, трајно пресељен у Минхен, краљевску резиденцију и метрополу Баварске.

Институт

Институт за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену основан је 1. новембра 1984. позивом проф. др др др h.c. Теодора Николауа на катедру за Православну теологију као адоптивне катедре при Римокатоличком теолошком факултету, а већ 20. фебруара 1985. је Министарство за културу Баварске, на предлог Универзитета, утемељило и одговарајући «Институт за православно богословље». Тиме су студије православне теологије добиле своје прво универзитетско станиште такве врсте, не само у Савезној Републици Немачкој, него и у целокупној Западној Европи уопште. Одлуком „Академског сената“ Универзитета у Минхену, на одговарајући предлог оба теолошка факултета, овај Институт је проширен у јулу 1994. поставши „Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie“ - «Образовно оделење православне теологије». Почев од зимског семестра 1995/96. омогућене су студије православне теологије као основног предмета на једном државном универзитету, што је јединствени случај у академском формирању универзитетских теолога на Западу.

Академски и педагошки задатак овог новог теолошког фаха је првенствено образовање духовника, вероучитеља и катихета. Богословско образовање православних студената (као подмладак Православне Цркве, треће по броју верника у Немачкој), да се на лицу места упознају не само са источно-православном историјом теологије и духовности, него и опитним сусретом са теологијом, историјом, културом и обичајима Немачке. Ово има непосредан утицај на више од једног милиона интегрисаних, али не и асимилованих православних верника из више аутокефалних Цркава, како у погледу на религиозну и културну интеграцију, тако и на јачање екуменске свести и културе у заједничком суделовању у немачкој дијаспори и Европи.

У оквиру свога правилника студија Институт нуди следеће академске могућности:

1. Стицање дипломе православне теологије (Дипл. теол. унив.). Оне од 3. јуна 1997, сходно студијском реглеману трају девет семестара. Промоција православне теологије (др. теол.) је сходно „Правилнику за промоцију“ на снази од 4. марта 1999. Предвиђена је и могућност хабилитације.

Научно-наставно веће чине четворица професора са двојицом заменика. Одлуком „Академског сената“, односно Баварског научног министарства православни професори не припадају ниједном постојећом факултету. Међутим, кроз сарадњу са двама теолошким факултетима основана је „Заједничка комисија“ (чл. 42 BayHschG), која има улогу стручног савета. Задаци „Заједничке комисије“ су, између осталог, да омогући континуирану наставу,обезбеди испитни кадар и менторство за дисертационе пројекте (промоције).

2. Канон богословских предмета на Институту као појединачних области са аутономним методом су:

a. Библијско богословље (Увод, егзегеза и теологија Старога и Новога завета).

б.) Историјско богословље (Патрологија, Црквена историја и Историја богословске мисли, Конфесионална наука и Екуменско богословље).

в.) Систематско богословље (Основно богословље, Догматика и Етика).

г.) Практично богословље (Пастирско богословље, Литургика, Омилитика, Црквено право и Педагогика).

3. Публикација Института је „Orthodoxes Forum“, часопис Института за православну теологију Универзитета у Михену, и излази као годишњи двоброј, на немачком језику.

Институт објављује и више научних серија:

Монографије/Књиге (Monographien - Bücher): Публикације професора и доцената Института, универзитетску научну серију под називом „Минхенске универзитетске студије“ (Münchener Universitätsschriften), као и уџбенике и студијску литературу за студенте православног богословља (Lehr- und Studienbücher Orthodoxe Theologie).

Овом пасторалном визитом Његове Светости Патријарха ИРИНЕЈА и указаном почашћу Институту уливена је свежа нада и искресана нова искра за трудољубива настојања професора и студената Института на академско-педагошком каљењу и љубави ка спознаји заједничких темеља вере и достојанству и одговорности њеног исповедања.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

СПЦ

На данашњи дан 2012. године, на празник Преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ жички г. Хризостом.

Владика Хризостом, неуморни прегалац наше свете Цркве, остаће у сећању свих који су имали срећу да упознају доброту његовог срца и његову безусловну преданост служби Богу и људима.

СПЦ

Отворена изложба у Холу Извршног већа Војводине.

У препуној сали Хола Извршног већа Војводине у понедељак 16. децембра 2013. године, отворена је изложба тканих предмета као завршетак пројекта „ПРЕПЛЕТАЈИ У БАЧКОМ ПЕТРОВОМ СЕЛУ“ који је реализован у сарадњи са Градском библиотеком Новог Сада.

Овај пројекат је подржан од стране Републичког министарства за омладину и спорт, Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова и градских структура.

Присутне је испред пројектног тима поздравила госпођа Љиља Маширевић, главни протагониста овог значајног пројекта и упознала их са његовим значајем за ширу друштвену заједницу. Потом је Покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова господин Мирослав Васин бираним речима поздравио присутне и званично отворио изложбу.

Радове наших ткаља можете погледати у клубу-галерији ЗРНО,Трг Марије Трандафил 11, Нови Сад, а куповином радова помажете њихов даљи рад.

Земља живих