Као једини истински чувар закона Божијега на бранику свега што је свето и миломе Богу приступачно, данас можда више него икада, Православна црква трпи нападе и злобу овоземаљских моћника и оних који су од Бога отпали. Наша Српска православна црква, у Богом чуваној Епархији канадској, није поштеђена тога.

Епископ канадски господин Георгије већ три деценије постојано подноси нападе од стране богоотпадника и богобораца сведочећи истину Христову,„старајући се држати јединство Духа у свези мира“ (Ефес. 4, 3). И ових дана смо сведоци тенденциозног и лажног оптуживања нашега драгога Владике. Као некада мачем, тако данас пером ударају легиони лажних душебрижника и моралиста по плећима онога који на овим просторима сведочи Бога и љубав Његову. Новине због тиража и профита по својим страницама исписују речи које је верноме човеку гадно поновити. Сензационално објављују глупости при том користећи се лажима, наравно, научени од стране оца лажи.

Истине ради,ми, грешни и ничим достојни свештеници Епархије, обраћамо се јавности овим поводом, посебно понукани писањем београдских „Вечерњих новости“, које су позивају на свештенике Епархије као извор информација.Потврђујемо да никада нико од нас није дао било какву изјаву поменутим нити било којим другим новинама поводом напада на архијереја Српске православне епархије канадске и да сви свештеници Епархије стоје уз свог Епископа. Као клирици Епархије канадске, познајући драгог нам Владику, можемо посведочити о љубави, трпљењу, вери, бризи за свештенство и верни народ поверене му Епархије. Чак и у критици према нама свештеницима увек се осети љубав којом Епископ исправља погрешке оданих му саслужитеља и сапатника.

У новинама се могу прочитати лажи оних који свесно износе неистине зарад рушења поретка Цркве и увођења протестантског духа у заједницу са Богом. Томе у Православној цркви нема места. Кажу да су храмови празни, касе пусте, свештенство окренуло леђа Епископу...

Тешко је одредити која је од ових лажи већа! Верујемо да не постоји епархија у Српској православној цркви у којој су храмови за време молитве испуњени као у нашој. Не знамо проценте и односе у процентима између Срба који долазе на молитве и оних који не иду у храмове, али знамо да су богомоље наше испуњене и да од народног давања и ми свештеници, и породице наше, сасвим лепо у овој земљи живимо. У целој Канади десет пута је мање Срба него у Београду. Тврдимо, а новинари вечерњих или било којих других ноћних новина из Србије нека дођу и увере се: у овдашњим храмовима сразмерно је више верника него у српском престоном граду, млађих нарочито.

О новцу не волимо да говоримо, али ако морамо, рећи ћемо ово: једина Епархија у којој свештенство прима плату, има осигурање животно, пензионо и здравствено и не мора да се брине о прехрањивању породице већ се може посветити духовном раду је Епархија канадска. Да су касе празне, ово не би било могуће ни замислити а камоли остварити. А све то захваљјући напору и жртви верника. Јер све што се подигло овде, од верника је. Ниједан једини цент није дошао од државе Канаде нити са било које друге стране.

На крају, да проговоримо реч или две и о јединству свештенства и Епископа, духовног родитеља свих нас. У Епархији канадској никада није постојала никаква подела, нема ту група или „свештеничких кругова“. Постоји јерархија, постоји Епископ и верно му свештенство, и постоји јединство у вери и љубави! Сваки од нас својим ауторитетом потврђује истинитост ових речи.

Нека би Господ Преблаги поживио нашега Епископа господина Георгија на многаја љета да правилно управља речју истине Господње. Амин.

Свештеници Српске православне епархије канадске

(потписи свештеника похрањени код архијерејских намесника):

Протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски заменик, парох парохије Св. Арх. Гаврила, Торонто, члан Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Живорад Суботић, архијерејски намесник источноканадски, парох шербрушки, члан Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Првослав Пурић, парох трећи торонтски;

Протојереј-ставрофор Милутин Вељко, парох први торонтски;

Протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, парох при храму Св. Ћирила и Методија, Гвелф;

Протојереј-ставрофор Васа Пејовић, парох лондонски;

Протојереј-ставрофор Љубомир Рајић, парох други торонтск и администратор парохије Св. Василија Острошког у Халифаксу, секретар Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић, парох едмонтонски;

Протојереј-ставрофор Војислав Павловић, парох цркве Св. Николе, Бартон, Хамилтон;

Протојереј Милојко Димитрић, парох западнохамилтонски;

Протојереј Обрад Филиповић, архијерјски намесник западноканадски, парох калгарски;

Протојереј Златибор Ђурашевић, парох оквилски;

Протојереј Радован Марић, парох риџајнски и администратор парохије Св. Петке у Саскатуну;

Протојереј Десимир Видовић, парох цркве Св. Архангела Михаила, Ванкувер;

Протојереј Горан Гојковић, парох цркве Св. Георгија, други парох за Киченер-Ватерло;

Протојереј Малиша Миловановић, парох први ванкуверски;

Протојереј Душан Гњатић, парох цркве Св. Тројице, први парох за Киченер-Ватерло;

Протојереј Јовица Ћетковић, парох виндзорски при храму Св. Димитрија;

Протојереј Милан Јовановић, парох виндзорски при храму Успенија Пресвете Богородице;

Протосинђел Василије (Гавриловић), духовник манастира Св. Преображења у Милтону;

Протонамесник Александар Гујаничић, парох отавски;

Протонамесник Ђуро Самац, парох источнохамилтонски;

Протонамесник Ђорђе Цимеша, парох монтреалски;

Протонамесник Милош Пурић, парох четврти торонтски;

Јереј Александар Црногорац, парох винипешки;

Јереј Марко Радмановић, парох други ванкуверски;

Јереј Јован Марјанац, парох при храму Св. Апостола Петра и Павла, Садбари;

Протојереј-ставрофор Лазар Вукојев, администратор парохије Св. Илије у Нијагара Фалсу;

Протојереј-ставрофор Михајло Додер, црквено-судски тужилац, канцелар Епархије за међуцрквене односе;

Протојереј-ставрофор Мирослав Дејанов, администратор парохије Св. Илије у Келони;

Ђакон Стефан Икономовски, ђакон Епископа канадског;

Ђакон Дамјан Радојичић, ђакон при храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.

Извор: http://istocnik.com/vesti/551-saopstenje-za-javnost-svestenickog-bratstva-spr-eparhije-kanadske.html

Данас на празник Богојављења, 6/19. јануара 2014. године Његово Преосвештенство г. Хризостом, зворничко-тузлански, служио је Свету празничну литургију у брчанском саборном храму Успенија Пресвете Богородице.

Након Свете литургије Преосвећени Владика осветио је богојављенску водицу и одржао величанствену богојављенску литију од брчанског саборног храма до излетишта Фицибајер на ријеци Сави у којој је узело учешћа хиљаде вјерника дистрикта Брчко и града Брчко.

Према стручним процјенама новинара и процјенитеља, у литији је узело учешћа између 7000 и 8000 вјерника. У пливању за Часни Крст Господњи пливало је 48 пливача из Брчког, Бијељине, Сремске Митровице, Београда и других градова. Побједник овог богојављенског пливања у ријеци Сави био је Ђорђе Михајиловић из Брчког, кога је Преосвећени Владика г. Хризостом огрнуо плаштом витеза богојављенског крста, те му уручио златни медаљон и позлаћени богојављенски крст. Од званичника Дистрикта Брчко у литији су узели учешће Предсједник Скупштине г. Којић и сви српски одборници, а испред Владе Републике Српске литији је присуствовао министар г. Петар Ђокић.

По повратку са ријеке Саве приређен је свечани ручак за све учеснике пливања за Часни Крст Господњи и узванице. На ручку након поздравних ријечи протонамјесника Небојше Драшкића, старјешине брчанског саборног храма и обраћања Преосвећеног Владике г. Хризостома свим пливачима за Часни Крст Владика је уручио грамате (захвалнице).

Уистину, све је данас у Брчком било достојно празника Богојављења и народа Српског, који чекаше пуних 77 година обнављање богојављенске литије и пливања за Крст Часни.

Љ.К.

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2020.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2021.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2022.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2023.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2024.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2025.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2026.JPG

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Пријему су присуствовали Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, представник Српске Православне Цркве при Министарству одбране БиХ, министар одбране г. Зекеријах Осмић, замјеник министра одбране г. Живко Марјанац, замјеник министра за избјеглице и расељена лица г. Миладин Драгичевић, војни аташеи акредитовани у БиХ, представници ЕУФОР-а, и друге високе званице из црквеног и војно-политичког врха.

Присутнима су се обратили замјеник министра одбране г. Живко Марјанац и епископ Атанасије. Владика је у свом обраћању истакао важност Божића као нове шансе, не само за хришћане, него за цијело човјечанство. Божанска порука мира, као основа небеског и идеалног овоземаљског устројства, поучава и нас да миру тежимо, па и оружане снаге да користимо зарад мира, а никако не ради оног супротног миру. Пренијевши честитке и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Владика је од срца честитао Божић и јулијанску Нову годину свим православним припадницима одбрамбених структура БиХ, а припадницима других конфесија њихове минуле празнике.

Након отпјеваног тропара Божића и благосиљања трпезе услиједила је пригодна закуска.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Примарни захтев - издавање здравствених легитимација и остваривање права на лечење биће испуњен кроз измене и допуне Закона о борачко-инвалидској заштити.

Када је реч о исплати ратних дневница, договорено је да се, пошто став Међународног суда у Стразбуру буде обзнањен, формира тим Владе Србије и представника Савеза бораца да Влади предложи методе решавања проблема. Такође, Влада Србије препоручиће локалним самоуправама да, сходно могућностима, унапреде положај бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца. Истакнуто је да се нарочито мора радити на запошљавању њихове деце, као и скренути пажња у предузећима да се, у случају социјалних програма, има обзира према радницима који су учествовали у ратовима.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин изразио је огромну радост и задовољство постигнутим договором те прекидом штрајка глађу бораца, због којег је, као духовни отац, био веома забринут ових дана.

Извор: Епархија ваљевска

Послушање око припреме припало је братству овога храма, на челу са архијерејским намесником и старешином храма протојерејем Марјаном Вујовићем. Епископ, монаштво, свештенство, чатци, појци и верни народ окупљени у великом броју псалмопојали су Живоначалноме Богу од навечери, дубоко у ноћ све до ранога јутра.

На вечерњој служби Епископ је две искушенице, Сандру и Марију, постригао у чин расофорних монахиња као Марију и Евпраксију, а на светој Литургији рукопроизвео је у чин штечева Данијела Стефановића и Дејана Марковића из Трстеника, од којих је Данијела рукоположио у чин ђакона.

Пре Литургије освештан је и преломљен славски колач, а по одслуженој Литургији припремљено је утешеније - свечана трпеза.

Извор: Епархија крушевачка

Епископ Јован је током свете Литургије рукоположио ђакона Ненада Рогића из Бајине Баште у чин презвитера и поставио га за привременог пароха градачког (архијерејско намесништво студеничко). Новорукоположеном презвитеру Владика је упутио поучно слово о значају и узвишености свештеничке службе као и о потреби чувања страха Божјег у себи, како би достојно и богоугодно испуњавао мисију у коју је свештенство призвано.

На светој Литургији се причестио многобројни верни народ Божји што сведочи о живој литургијској заједници у овом манастиру.

После свете Литургије уследило је послужење у Епископском двору, а потом и ручак у монашкој трпезарији.

Извор: Епархија шумадијска

У препуној цркви торжествено је обележен дан великог мученика и страдалника за Христа, архиђакона Стефана. Епископу сремском Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији, јеромонах Максим и ђакон Дарко Кончаревић, професор Карловачке Богословије.

Одговарао је хор Деспот Стефан Лазаревић из Београда. Након свете Литургије преломљен је славски колач и припремељена трпеза љубави. Епископ сремски Василије честитао је имендан архимандриту Стефану, старешини манастира. чији је ово имендан који је као и сваки пут био домаћин за све који су се сабрали у манастиру Велика Ремета.

Беркасово - У недељу после Божића, на празник Свете мученице Анисије, епископ Василије је служио Литургију и преломио славски колач у манастиру Свете Петке у Беркасову код Шида, поводом имендана игуманије мати Анисије. Саслуживали су му архимандрит Гаврило, духовник манастира и ђакон Слободан Вујасиновић.

Извор: Епархија сремска

Саслуживали су ахимандрит Јефрем, настојатељ манастира Светог Николаја у етно-селу Станишић, протојереј-ставрофор Стево Милошевић, јеромонах Владимир, јереј Александар Марковић и ђакон Богдан Стјепановић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Прослављање празника отпочело је, у навечерје празника, свечаном вечерњом службом којом je началствовао Епископ јегарски г. Порфирије уз саслужење архимандритa Јованa Радосављевићa, протојереја Милована Миодраговића, протонамесника Владана Симића и ђакона Мирослава Николића.

Свештеним евхаристијским сабрањем, којим је началствовао Епископ бачки г. Иринеј, у уторак, 1. јануара 2014. године по јулијанском календару прослављен је празник Обрезања Господа и Спаса нашега Исуса Христа и празник Светог Василија Великог, слава капеле у Владичанском двору у Новом Саду.

На светој архијерејској Литургији епископу Иринеју саслуживали су епископ Порфирије, архимандрит Јован Радосављевић, протојереј Григорије Сапсај, протођакон Горан Ботошки и ђакон Мирослав Николић.

Свој допринос празничном сабрању дали су у појци Школе појања Свети Јован Дамаскин, при Црквеној општини новосадској, уз присуство мноштва верног народа Божјег.

Бираним речима, током проповеди, епископ Порфирије говорио је о значају празника Обрезања Господњег и представио свети лик једног од највећих Отацâ Цркве Православне, светог Василија Великог. Посебно истакавши поједине моменте из његовог живота и напоменуо је његов немерљив допринос у формулисању догматâ Цркве Христове и у устројењу монаштва.

После благосиљања славског колача и жита, присутним верницима, обратио се и Епископ бачки Иринеј и - између осталог реченог - подсетио присутне на значај који је придворна капела имала у животу припадника руског народа, који су живели у нашем граду током двадесетих и тридесетих година прошлог века.

Извор: Епархија бачка

Саслуживали су ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, протојереј-ставрофор Иса Кидис, протојереј-ставрофор Марко Ногић, јеромонах Наум (Милковић) и ђакони Зоран Радић и Бранимир Јокић. Капелу Светог Саве су испунили ученици Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, вјерници загребачке парохије и православни Руси из Загреба, али и других мјеста. Присутни су били представници Вијећа српске националне мањине Града Загреба на челу са предсједником Вијећа г. Александром Милошевићем, гђа Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, и г. Зоран Васиљевић, конзул.

На Литургији Митрополит Јован је уручио орден Кантакузине Бранковић Преосвећеној Господи Епископима сафитском Димитрију, далматинском Фотију и горњокарловачком Герасиму, протојерејима-ставрофорима Милутину Тимотијевићу и Иси Кидису, као и ђакону Ранђелу Стошићу.

Прослава Светог Доситеја настављена је концертом у свечаној дворани Духовног центра у извођењу хорова и Културно-умјетничких друштава Координације руских сународњака у Хрватској Калинка из Чаковца и Рјабинушка из Загреба, хора Саборног храма Преображења Господњег и хора ученица Српске православне опште гимназије у Загребу. Присутним узваницима придружили су се амбасадор Руске Федерације у Загребу др Роберт Макарјан, саборски заступници проф. др Милорад Пуповац и г. Вељко Кајтазиј, и г. Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине. Концерт је изазвао велико интересовање тако да је упркос радном дану дворана била испуњена. Прославу су испратиле и камере Хрватске радио-телевизије.

Митрополит Јован је изразио добродошлицу свим узваницима, понајприје епископу Димитрију из Антиохијске патријаршије, браћи епископима Фотију и Герасиму, оцима из Епархије нишке са којом је богоспасавана Епархија загребачко-љубљанска повезана у личности Светог Доситеја. Посебну радост исказао је према руској заједници у сарадњи са којом је данашњи концерт одржан и који су одушевили све присутне преносећи богато наслеђе руске духовне и народне пјесме.

Дружење је настављено у трпезарији гдје је припремљен славски ручак за све присутне.

Овогодишња прослава Светог Доситеја Исповједника Загребачког обиљежена је на имању које је 1888. године Ђуро Авировић, дугогодишњи одборник и црквени тутор завјештао Српској православној црквеној општини загребачкој. Управо овдје је 1936. године митрополит Доситеј основао манастир Свете Петке. Од оснивања манастира, па све до почетка Другог свјетског рата, сетринство манастира сачињавале су углавном монахиње руског порјекла: Тасија (Прокопјух) игуманија, професорица философије, Сава (Николајевна -Војнович) схимна монахиња, Леонида (Иванова) монахиња, Евдокија (Макијевна) монахиња, али и Српкиње: Саватија монахиња и Милева (Живковић) искушеница.

Данас је на овом имању изграђена Српска православна гимназија и Духовни центар, али је стари манастирски конак са капелом посвећеном Преподобној Параскеви мјесто на које православни Срби из Загреба радо долазе на молитву и мјесто које трајно чува успомену на мученичко страдање и непоколебиво исповједање православља његовог оснивача и првог Митрополита загребачког, Светог Доситеја.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У суботу, на светој Литургији Епископу су саслуживали протојереј Давид Лублинер, протојереј-ставрофор Зоран Илић, свештеник Андреас Блум (из Ашланда, у Орегону), свештеник Данијел Мекеј, и ђакон Стефан Дајер. После пријема за Владику и све госте, деца из храма Светог Јована Чудотворца извела су представу о житију Светог Саве, коју је написала попадија Естер Лублинер.

У прву недељу након Рождества Христовог, епископ Максим завршио је своју посету служењем Божанске Литургије у цркви Светог Стефана у присуству великог броја верника. После Литургије и ломљења славског колача следила је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Eпархија западноамеричка

Трећег дана штрајка глађу, представнике Савеза удружења бораца Србије (1990-1999), у просторијама ваљевског Удружења бораца, посетио je Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. Епископ је поздравио борце радосним божићним поздравом и упутио им речи духовног окрепљења. Представници удружења су замолили Епископа да посредује код локалних власти и државног врха у организовању састанка на коме би се разговарало о њиховим захтевима. Борци у штрајку изразили су неизмерну захвалност надлежном архијереју за изузетно разумевање и очинску бригу исказану овом посетом.

Руководство Савеза удружења бораца Србије (1990-1999) већ трећи дан штрајкује глађу у просторијама Удружења бораца у Ваљеву јер, упркос пресудама домаћих и међународног суда, борци широм Србије не могу да остваре право на исплату ратних дневница. Затим, деца погинулих бораца немају никакву могућност запослења, иако факултетски образована. Многи инвалиди ратова немају решена стамбена питања, а захваљујући донацијама јапанске владе има слободних станова. Најважнији разлог овог очајничког потеза, према речима председника ваљевског Удружења бораца Љубомира Брадића, јесте чињеница да болесни борци немају здравствене легитимације и не могу да се лече, а болести од којих болују су им наметнуте учешћем у ратовима.

Поражавајуће је и то, каже Брадић, што се борцима годинама пишу разне кривичне пријаве и што их држава третира као грађане „другог реда“ те да се више мари за бубамаре, псе луталице, сексуалне мањине...

- Овај штрајк није политички, нити иједна странка стоји иза њега. Он је производ наше личне одлуке и најавили смо га пре безмало три месеца. Августа 2012. године, упутили смо писмо председнику Србије Томиславу Николићу са жељом да нас прими, будући да је у предизборној кампањи обећао да ће решавати проблеме борачке популације. До данас, нема одјека. Овде су председници локалних удружења бораца: Миодраг Богдановић (Ивањица), Небојша Миленковић (Власотинце), Велимир Милошевић (Крушевац), Звонимир Стојановић (Лесковац), Родољуб Вуковић (Ниш)... Многи од њих су чланови руководства савезне организације, која окупља 108 хиљада људи. Одлучили смо да штрајкујемо „до краја“, уморни од изневерених обећења. Од представника локалне власти, посетили су нас члан Градског већа Марко Живановић и помоћник градоначелника Драгољуб Крстић, као и бивши народни посланици Милан Нинић и Александар Стефановић. Надамо се реакцијама државних власти. О свему смо спремни да преговарамо, изузев о здравственим легитимацијама. То изричито захтевамо јер то није никакав трошак за државу, а борци једноставно морају да се лече - нагласио је председник локалног Удружења бораца Љубомир Брадић.

Сви борци су верујући људи и велико поверење имају у Српску Православну Цркву. Владика Милутин, као искрени и посвећени пастир, увек је уз верни народ своје епархије и борци су му бескрајно захвални на времену које је посветио њиховим проблемима.

- Вапај ових људи треба да чује држава, али и сви ми Хришћани. Штрајк глађу угрожава људско здравље, које је дар од Бога, и према њему нико не сме да остане равнодушан. Као владика, дужан сам да појасним и подсетим на учење Цркве о узвишености човекове личности са чијим се здрављем не сме играти. Нисам дошао да вас убеђујем, не дај Боже! Тек да мало пробудимо савест друштва. Јер, оно што сте ви учинили, није нико од нас ко није био у рату. Господ Христос каже: “од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за приајтеље своје” (Јн. 15, 13). Ви сте бранили српску земљу, породицу и слободу коју сви ми уживамо. Многи ваши ратни другови су живот свој дали за ове вечне врредности. Немојте ми замерити, не инсистирам, али најсрећнији бих био када бисте прекинули штрајк глађу јер то је лоше по ваше здравље. Поштујем вашу вољу, али као епископ то морам да кажем. Епископска је дужност да се стара о духовним и другим потребама своје духовне деце, навео је Владика Милутин.

Из љубави према Владици Милутину, председник ваљевског Удружења бораца Љубомир Брадић обећао је да ће прекинути штрајк. Његови саборци, уз сво уважавање Владике Милутина, остали су при ранијој одлуци неузимања хране, уз обећање да ће прекинути штрајк глађу уколико дође до састанка са представницима државног врха. Узимајући благослов, борци су захвалили Владици Милутину на свему што је спреман да учини за њих, дирнути пажњом коју им је својим доласком указао.

– То могу рећи макар онолико колико се тиче моје епископије – наводи Његово преосвештенство у ексклузивном интервјуу „Дневнику”. – Пописи и вођење домовних протокола наших парохија говоре да и даље постоји константна тенденција смањења броја Срба на територији наше епархије. Томе доприносе како политичке прилике и реторика из деведесетих година, која се у задње време често може чути, тако и проналазак егзистенцијалних извора.

Од само чистога ваздуха се не живи, напомиње епископ Герасим, иако га, додаје, „у појединим областима наше епархије, као што су Кордун, Банија и Лика не мањка - јер не раде фабрике”.

– Проблеми са којима се сусрећу наши верници, као што сам већ напоменуо, су на првом месту обезбеђење егзистенције, а не обнављање породичних кућа. Свакако да постоје и провокације и одређен страх услед ратно-хушкачке реторике, као што је на пример изјава Руже Томашевић, председнице Хрватске странке права: „Хрватска је за Хрвате, сви остали су гости“, и других сличних изјава, да их овде не цитирам. Ту свакако спада и разбијање двојезичних плоча на зградама државних институција, па и оних које су рат преживеле и слично, као и сакупљање потписа за референдум да би се смањила права националних мањина – наводи епископ горњокарловачки.

Какви су данас односи СПЦ и Католичке цркве на подручју Епархије и уопште у Хрватској?

– Могу да говорим онако како је то у подручној нам епархији. А ту су односи на нивоу коресподенције, ту и тамо догоде се и понеки сусрети иницирани с наше или католичке стране.

Очекујете ли да ће сада, након обележавања 1.700 година Миланског едикта, бити ојачан екуменскидијалог?

– Сматрам да се ништа спектакуларно неће догодити ни након обележене 1.700-те годишњице Миланскога едикта. Православна црква ће и даље водити дијалог са свима инославним хришћанима и другим верским заједницама, сведочићи и презентујући своју веру и Јеванђеље Христово. Истовремено прихватамо свакога одлуталога ко се истински и са покајањем врати у окриље Православне цркве.

Докле се стигло са обновом храмова у Епархији горњокарловачкој?

– С обзиром да још увек имамо преко сто двадесет порушених храмова и црквених објеката, обнова у Епископији горњокарловачкој ће бити тежак и дуготрајан процес. У задњих седамдесет година се више рушило него градило и таман када смо кренули у посао ширих размера дошла је криза, која ће засигурно одложити процес обнове објеката на дужи период.

Ситуација би, и поред кризе, била другачија да је на овим просторима остало више Срба. Они који су остали, упркос сиромаштву и тешкој беди, ипак колико - толико помажу довођење храмова у богослужбену употребу. Но, и поред тешких материјалних и политичких прилика, одређен напредак се види, јер, „сила Божија се у немоћи показује савршена“ (2.Кор.12,9).

У којој мери помаже држава Хрватска, а колико матица? У ком би правцу та помоћ морала битииздашнија?

– Имајући у виду данашњу тешку материјалну ситуацију у читавоме свету, која се одражава исто тако и у Србији и Хрватској, ми и не захтевамо и не постављамо услове оволико или онолико. Свака врста помоћи добро је дошла, ма колика она била, и све што нам се дарива ми прихватамо благодарећи и славећи Бога. Недавно је на овим просторима протутњао рат, остављајући за собом велика разарања и материјално осиромашење, а велики број људи остао је без посла. Из тих разлога се и из државног буyета издвајају мања средства за обнову порушених црквених објеката. С друге стране, задовољни смо да се издвајају било каква средства и да тај процес није у потпуности стао. Верујемо да ће доћи боља времена и да ће држава за очување културног наслеђа имати више слуха и могућности да помогне.

Када је у питању враћање одузете црквене имовине, шта је поново у поседу Епархије, а шта све онајош увек потражује? И шта је, по Вама, узрок да то питање још није у потпуностирешено?

– Много тога се још увек потражује, а мало тога је поновно у нашем поседу. Потражујемо шуме у Горском Котару, манастира Гомирје, црквених Општина Јасенак и Дрежница, објекте у Карловцу и Петрињи и друге непокретности у осталим црквеним општинама и парохијама. Узрока, због којих још увек није у потпуности решено питање поврата национализоване имовине. Има разних политика, покушаја отуђења имовине, нестанка земљишних књига... Све је прожето политиком и читав тај процес поврата одузете имовине је политички. Често се може чути коментар: „Ако вам се врате зграде, центар града ће поново бити ваш“ и “Зашто смо се борили“...? Ми не одустајемо, у ствари немамо право одустати, док се та питања у потпуности не реше – мало више добре воље и реалног сагледавања ситуације и све би било с много мање бола и трошка решено.

Ваша Божићна порука верницима?

– Рођење Христово је празник не само радости, него и наде. Тај догађај је заувек изменио, како историју целога човечанства, тако и историју живота сваког верујућег човека. Тај догађај је почетак нашег спасења. Бог је сишао на земљу да би изменио наш живот, даровао нам наду у спасење и живот вечни. Свим верницима желим благословене божићне, новогодишње и друге празничне дане, са жељом да схватамо вечно мерење привременог живота и да спокојно и достојанствено изнесемо сва искушења, имајући увек на уму да је Богочовек Христос победио грех, смрт и ђавола. Ако Бог буде присутан у нашем животу, никакво зло нам неће бити страшно, а наш ће живот бити испуњен радошћу и смислом.

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!!! Мирослав Стајић

Московски студент

Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. у Горњем Липљу. Завршио је богословију „Св.Три јерарха“ у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. У чин јеромонаха рукоположио га је митрополит загребачко-љубљански и све Италије Јован 5. октобра 1998. Исте године постаје игуман манастира Крке. Умногоме је допринео поратној обнови тамошње богословије. За епископа горњокарловачког хиротонисан је 25. јула 2004, а рукоположио га је патријарх Павле у манастиру Гомирје.

Дневник.рс

Борковац, диван парк у подножју Фрушке Горе са језером које употпуњује најзеленији део Руме биће и ове године место молитве и радости пливања за Часни Крст. Поред пливања биће уприличен и културно-уметнички програм, као и послужење куваним вином и ракијом.