Стога осјећамо за своју дужност да овом приликом демантујемо све наводе и изјаве по новинама. Не улазећи у одвајкада признату слободу умјетничког изражавања и сликарску симболику одговорно тврдимо да лик у ктиторској фресци приписан Милу Ђукановићу представља др Ратка Митровића, професора Универзитета, члана Грађевинског одбора храма Христовог Васкрсења и стручњака који је дао велики допринос при градњи истог храма.

Приписивати пак митрополиту Амфилохију да одређује ко ће бити стављен у рај или пакао, значило би приписати му да преузима на себе оно што само Богу припада и то на страшном суду Божијем, што би било потпуно неразумно.

протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић

старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици

СПЦ

Почетком јануара проваљен је храм Светог Димитрија у селу Угњи. Случај је полицији пријавио мјештанин који се стара о цркви Боро Капа 5. јануара, и тада је констатовано да је поломљен јужни прозор на цркви и да је покраден дио великог свијећњака и палионице за свијеће.

17. и 23. јануара проваљена је црква Светог Јована Крститеља у Бајицама. Насилно су проваљена бочна врата и из цркве је први пут понешен новац, око 160 евра, а потом и одређени број црквених сасуда: дарохранилница, велико кандило, мање кандило са посветом, кадионица, мало кандило без емајла, кандило са посветом на плочици, сребрни крст са часне трпезе, некомплетна кадионица и посуда за теплоту.

Оба случаја провале цркве у Бајицама су благовремено пријављена полицији од стране црквењака Митрополије, г. Зорана Никовог Мартиновића. У допису Управи Полиције – Одјељењу бесзбједности Цетиње Митрополија црногорско-приморска је упозорила на могућност нових провала. „Пошто постоји основан страх од нових провала у наше сеоске цркве, а како је могуће да поменути украдени црквени сасуди још увијек нијесу уништени, нити се налазе ван Црне Горе, то Вас најљубазније умољавамамо, да преко својих надлежних служби учините све што би спријечило даље провале и крађе, и што би, прије свега, открило починиоце наведених недјела“, стоји у данашњем допису Митрополије цетињском Одјељењу безбједности.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

Сви присутни су и поред одређених емоција, јасно осудили овај вандалски чин, што и јесте најважније од свега, како би се превентивно дјеловало на спречавању могућих сличних случајева у будућности и стари споменик вратио на своје мјесто гдје вијековима почивају земни остаци његовог власника. Скрнављење било чијих гробних мјеста, од стране било кога, јесте за сваку осуду. Тако да изјаве присутних званичника шаљу позитиван сигнал свим људима добре воље, као и малобројној повратничкој популацији на простору општине Калесија. Исто тако, управа наше парохије јасно и гласно осуђује нападе на вјерске објекте других вјерских заједница у БиХ, а који су у последње вријеме све учесталији и позива правосудне органе да оштрије реагују на овакве случајеве, без обзира на то ко је њихов починилац.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• 
  
• 
  
• Епархијске вести
  

Часне вериге светог апостола Петра се празнују као други празник посвећен светом првоврховном апостолу Петру, то јест његовом чудесном избављењу из тамнице у Јерусалиму (Дап, гл.12). Часне вериге којима је апостол био окован од самог почетка поштоване су од благочестивих хришћана и полагане су на болесне који би потом оздрављивали. У време светога патријарха јерусалимског Јувеналија (V век) ове вериге апостола Петра добила је на дар византијска царица Евдокија. Она је један део верига дала на чување у Цариград, а други у Рим, где се и данас чувају.

После Свете Литургије пререзан је славски колач у част Крсне славе Епископа г. Фотија, в.д. ректора Богословије Света Три Јерарха.

Након Свете Литургије за све присутно свештенство и госте приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији.

Пошто је манастир Светог Прохора Пчињског споменик културе од изузетног значаја за државу Србију, манастир су посетили директор Републичког Завода за заштиту споменика културе Републике Србије гђа Мирјана Андрић са сарадницима, као и директор Региналног Завода за заштиту споменика културе из Ниша гђа Елена Васић-Петровић. Од стране Републичког завода биће формирана комисија која ће извршити процену штете и поднети извештај Министарству културе, односно Влади Републике Србије.

Од самог момента избијања пожара, поред ватрогасаца који су показали изузетну пожртвованост и храброст, одмах су се у гашење пожара прикључили како свештенство Епархије врањске тако и верници који су целе ноћи, између 27. и 28. јануара гасили пожар. Пожар је у потпуности угашен 28. јануара у вечерњим часовима.

Извор: Епархија врањска

Литургијским сабрањем у цркви Светог Саве началствовао је Архиепископ и Митрополит Васељенске Патријаршије за Аустрију г. Арсеније, уз саслужење Епископа бачког и администратора Епархије аустријско-швајцарске г. Иринеја.

Архијерејима су саслуживали архимандрит Јован Радосављевић, четворица презвитерâ и тројица ђаконâ, са мноштвом верног народа Божјег. Овогодишњи кумови славе били су Дејан и Нада Николић, а кумство за наредну годину су преузели Зоран и Весна Боронић.

Извор: Епархија бачка

- Свети Сава био је богочежњива душа, од младалачког доба и бекства на Свету Гору до упокојења у Бугарској. Он је, пре свега, Хришћанин, обичан човек гладан вечног живота, отиснут у потрази за вечним смислом. Не пристаје на компромис да је перспектива човековог постојања пролазност и смрт. Његов одлазак на Свету Гору не значи и бекство од одговорности за овај свет. Напротив! Свети Сава се само привремено удаљава, да би се вратио преображен кроз подвиге љубави, поста и молитве и благодаћу Светог Духа просвећен... Тежио је да свој народ учини ученицима Божјим. Он се одриче тога да буде узор и учи да је Христос узор. Зато је незамисливо његово постојање без личности Богочовека и Цркве - поручио је Владика Порфирије.

Као потомци Светог Саве, требало би да имамо на уму да се од своје Цркве никад не удаљавамо. Памтимо период одвојености српског народа од Цркве и светосавског наслеђа. Били смо раслабљени и подесни за свакакве манипулације. Налик Мојсијевим законима са Свете горе синајске, Свети Сава доноси „Законоправило“ са Свете Горе атонске. Његово право утемељено је на хришћанској вери, која уважава достојанство сваког човека.

Народ који има Светог Саву и Његоша не може се изгубити. Јер, Господ нам је даровао те дивне путеводитеље да нам као луче, кроз векове, светле својом љубављу и стваралаштвом у славу Христа Господа, порука је музичко-сценског приказа „Нека ти крст буде чувар“, којег су извели чланови Драмског студија Ваљевске гимназије, према сценарију професорке Анђелке Видаковић-Цвркотић.

Композицијом Дајане Петровић „Да Саве није“ свој печат академији дао је Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“, са диригентом Вањом Драгојловић. Тропар и химну Светом Сави извели су Мешовити црквени хор „Хаџи Рувим“ и хор „Абрашевић“, са диригентом Милицом Степановић-Бабамилкић.

Извор: Епархија ваљевска

• прилог Радија Слово љубве
  

Приликом потписивања овог значајног документа Патријарх српски Иринеј је рекао да је сарадња са САНУ част и потреба у нашем времену. Пожелевши успех у будућем раду, Његова Светост је изразио наду да ће наш народ од те сарадње имати само користи, моралне и културне. „У нашој историји сарадња Српске Православне Цркве и САНУ је увек постојала, у наше време потреба за сарадњом је потребнија више него икада. Сматрам да је овај Протокол веома користан и да је ово један од начина да се чује и глас Цркве и глас највеће установе, а то је Академија“, истакао је патријарх Иринеј.

Будимир Лончар, управник послова САНУ, истакао је да Академија потписаним Протоколом жели да постигне да се за њен рад, а посебно остварен у сарадњи са Српском Православном Црквом, више чује јер постоји много области у којима има више активности него што је свет око нас свестан да их има.

Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић нагласио је да ће Влада Републике Србије и надаље пружати подршку активностима које се односе на очување традиције, историје и очувања наших корена.

Свечаном потписивању Протокола присуствовао је и Епископ ремезијански г. Андреј.

Извор: Радио Слово љубве

Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери, драга децо Наша светосавска,

Светосавље за нас, љубљени, чини ону јединствену димензију Православља у српскоме народу, пут Светога Саве. Докле год ходамо Савиним стопама, он нам пружа могућност очувања сопственог идентитета и прихватање нових животних околности, уједињујући нас међусобно у Христу и за Христа, а преко Христа и за живот света. Овај пут је христолики пут, једини прави, истински пут, пут истините слободе, као што певамо у Светосавском тропару: „пут који води у живот“!

Ходећи по том животодавном путу, односно следeћи пут Светог Саве српског, као што је и он следио и следи самога Христа, певајући свима нама добро познату и веома омиљену Светосавску химну, чије жарке уводне речи „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ загревају срце сваког истинског светосавца и пуне љубављу и светлошћу сваку Светосавску прославу, попут зрака сунца који се рађају сјајем оваплоћеног Христа – „Сунца Правде“.

Данас и ми у српској дијаспори, као и нови нараштаји наше српске отаџбине, стојећи уједињени као своји мећу својима, у чистом исповедању изворног хришћанства израженом у нашој помесној Цркви, Српској Православној, преко свог светитеља и просветитеља, архипастира и миротворца, Светог оца нашег Саве Немањића, заједно славимо и обогаћујемо једни друге као живи и непрестани израз оваплоћења православног хришћанства у јединственој нам Српској Цркви.

Богатство наслеђа самога Светог Саве и, преко њега, Светосавља, осећа се управо у томе што је оно лишено свега онога што би га чинило уским и суженим појмом. Начела те ширине налазе се у томе што је ово мудро Српско чедо оставио нам у завештање да одредимо себи место под овим сунцем, и у бешавном наставку са нашом славном прошлошћу, сагледамо не само садашњост, већ и светлију будућност, обогаћени ослобођајућим начелима Светосавља. То је наше заједничко и актуелно живо светосавско наслеђе, никако не запечаћено и изоловано беживотним и расколничким заветима из чије таме се само сеје семе неистине, мржње и раздора које води ка уништењу и смрти човечије душе. Антитеза самог живота!

Тога ради, очински препоручујемо оној самоизолованој малој мањини у Аустралији која је изван окриља Светосавске заједнице, да послушају савет и вапај Његове Светости Патријарха српског Иринеја, наследника Светосавског трона, недавно упућене монаху Артемију, а који се једнако односи и на њих: „Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати.“

При томе додајући, „уместо ... неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да „литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше „причешће“ није Причешће, Ваше „тајне“ нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чинете служи једино на духовну пропаст како Вас, тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите, Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења“ (АЕМ бр. 10 од 13. јануара 2014. г.).

Поводом своје посете Аустралији 2004. године, остале су такође забележене речи нашег светог Патријархa Павлa, који се гласно питао: „Да ли ће ови расколници да угледају свето лице Божје и лице Светог Саве? Они не мисле на Бога и Светог Саву, њих интересује само моћ. И зато никада нису прихватили уједињење.“ А сваком истинском и искреном Србину, Српкињи и Српчићу савршено је јасно да само слога, у оквиру Христове Свете Цркве, може да нас спасе – а то је, љубљени, Светосавље!

Призивајући на све благослов Божји, молитвама нашег пастироначелника Светога Саве, понављамо – по који пут – позив наше помесне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду свима који су се нашли изван топлог загрљаја своје Мајке Цркве да јој похитају у љубављу, миру и слози и држећи се руку за руку, уједињеним срцима, зацелимо новонаденуте јој ране! Нека нам се Син Божји радује гледајући своју светосавску децу како су се сабрали сви заједно у „Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“ – и, ако Бог да, што скорије око оба наша Светосавска манастира – обасајана истим и истинским сунцем слободе!

Дано у Сиднеју, о Савиндану 2014. године.

Ваш искрени молитвеник пред највећим српским Сином,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Пут Крста и Истине одабрао је племић Растко, од Бога испрошени најмлађи изданак светородне лозе немањићке, не марећи за сјајне дворе и тренутком измерену славу овог света. Спознавши вечност вере Христове опчињен мудрошћу и подвигом светогорских тиховатеља, срећни црноризац Сава посвети се чињењу духовних добара за свој народ. И зато га Срби вековима славе и његово молитвено заступништво призивају, ма где да су. Светосавска академија у Казнено- поправном заводу, 23. јануара 2014. године, у молитви и стваралаштву сабрала је бројне штићенике и уметнике. Духовник установе, свештеник Дејан Трипковић обратио се у име Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, поручивши да нас слава светитеља снажно на покајање и врлински живот позива.

Песникиња и вероучитељица Дајана Петровић написала је драмску минијатуру „Зашто је Растко оставио престо“, која дочарава дубоко емотивни тренутак личне и истовремено историјске одлуке најмлађег Немањића, која поставља темеље самосталне Српске Православне Цркве. У програму академије, сјајно су је извели глумац Ђорђе Теодосић и Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“. Похвалне песме Светом Сави, најмлађи Светосавци отпевали су под диригентском палицом Вање Драгојловић. Композицију Дајане Петровић „Да Саве није“ извео је, уз пратњу хора, музичар Саша Јаковљевић.

У оквиру програма, додељено је највеће признање КПЗ- а Уздарје „Од злата беседа“ Аматерском позоришту „Раша Плаовић“ из Уба, које већ четрнаест година игра позоришне представе у заводском Дому културе. Најбољим штићеницима установе уручене су награде у виду књига и диплома. Тако је, за најбољег радника у производњи у 2013. години проглашен Драган Томасовић, за најбољег радника у режији Никола Стојановић, а у култури Ђорђе Скакавац. Најбољи спортиста је Бојан Матијевић, док је у области образовања награђен Ален Халиловић. За најбољег осуђеника у протеклој години изабран је Милош Тојага.

Светосавској академији у Казнено- поправном заводу присуствовао је и Епископ ваљевски Г. Милутин. Одушевљен лепим емоцијама, којима је био испуњен сваки тренутак овог свечаног дана, Владика Милутин благословио је учеснике и посетиоце приредбе и обишао капелу посвећену Светом Сави, у којој духовник установе јереј Дејан Трипковић врши богослужења.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Преосвећеном Епископу су саслуживали јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и свештеник Драженко Ристић, надлежни парох, а Литургију је појањем пратило, сестринство манастира Подмалинско и неколико чланова Братства православне омладине из Никшића.

Народу сабраном у светом богослужењу бесједио је Владика Јоаникије, који је указао на ријечи химне којом су анђели небески прославили оваплоћење Богомладенца Исуса Христа и Његов долазак у овај свијет: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. У тој пјесми, према ријечима Његовог Преосвештенства, садржана је поука како да живимо, да прослављамо Бога и упијамо у нашу душу духовни мир, који је истовремено и онај духовни миомирис од свете службе Божје.

"Онај ко нас је сабрао у Христу, ко нам је проповиједао Свето Јеванђеље, од кога смо чули јеванђељску ријеч, не само чули него је и примили, је Свети Отац наш Сава, Први Архиепископ Српски у чије име се, такође, сабирамо да га прославимо заједно са рођењем Христовим, заједно са Богојављењем, заједно са Светим Јованом Крститељем. То је Свети Сава заслужио, да га одмах послије Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља, као апостола Христовог у српском роду, призивамо, да његове молитве призивамо, да нам он увијек буде у помоћи, да нас упути на прави, истинити пут Божји“.

"Говори се о томе да је Свети Сава благословио Србима бадњаке. Иако су Срби примили хришћанство давно прије Светог Саве, држали су се као Словени некаквих паганских обичаја, што је, наравно, било штетно за хришћанску вјеру. Свети Сава им је дао благослов, али само да то буде у име рођења Христовог, у име Богомладенца Христа, да ватра коју су ложили буде символ ватре коју су пастири ноћу у Витлејему ложили док су чували своја стада. То су Срби са великом радошћу прихватили и зато имамо тако дивне народне обичаје у славу Христа Господа за Бадње вече. Од породичног обичаја да се унесу и налажу бадњаци, да се дјеца провеселе, а породица обједини; то су данас постали свенародни обичаји. И то је благословено, то је лијепо и то је нова снага коју нам Господ даје, али најважније је, драга браћо и сестре, да се наше душе и срца препороде“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, поручујући:

"Нека молитве Светог Оца нашег Саве, кога са овом светом службом почињемо да прослављамо у Епархији будимљанско-никшићкој, буду свима на помоћи. Не можемо да стигнемо баш до сваког храма, али и те светосавске свечаности су, такође, један чудесан феномен у нашем народу, а нарочито у Црној Гори. Даће Бог да то буде на добро и овом народу и овој држави, свима који у њој живе, цијелом српском роду, јер Свети Сава нас учи оној дубљој науци, обнавља наше памћење, обнавља наше заједништво и свако овакво окупљање је благословено. Оно што одржава и продужава ове свечаности јесте милост и благодат Божја, благослов Светог Оца нашег Саве, Првог Архиепископа Српског. Даће Бог да буду још љепша наша окупљања, са много више реда и поретка. Молимо се Богу да тако и буде у Дробњаку, славном српском јуначком племену, дубоком коријену. Дај Боже да из тог коријена процвјета нови живот и нова снага за све нас“.

Након Литургије у Дому у Пошћењу одржана је духовна свечаност. Преломљен је славски колач, а сабрање је благословио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је проф. др Михаило Шћепановић.

"Честитам вам свијетли и величанствени празник Светог Саве, чији су култ уздигли наши преци, а уздизали су га и гологлави и без главе. Гологлави Дробњак дурмиторски и кад је био обескапљен знао се успети до Савине небеске капе да о Илинудне на Савином куку прослави свеца својега, Богу се помоли, помоли за капу, за своју Српску православну цркву, своју, с крстом, капу. Јер знали су Срби из Дробњака, да су и гологлави и безимени, али с вјером у свога Христа Спаса који се на његовом војводству звао Свети Сава, на путу правом, па им није било мрско да се све, до негдје 1875, успну уз дурмиторску соу до Савине воде, и ту колом, пјесмом и плотуном, на висини од 2312 м, прославе Светога“, казао је проф. Шћепановић.

Он је у свом празничном слову подсјетио на ријечи историчара Јована Бојовића о Светом Сави, који је тврдио да у историји српског народа, по времену трајања и разноврсности мотива, ниједна личност није присутнија но што је дјело и мисао Светог Саве на читавом простору Републике Црне Горе.

"Као младић, Сава се опредијелио за духовни живот, што га је касније учинило бесмртним човјеком у српском народу, Српској православној цркви и у свјетској историји уопште. Мисао Светог Саве и данас живи у српском народу на простору Црне Горе. Коријени његовог дјела су дубоки и генетски су усађени у души Црногораца, вели професор Јован Бојовић. Колико дубоко и у души говори и то да се на простору Савине стопе, на простору Црне Горе, у јануару мјесецу није десило да понеко не понесе његово име. На свим српским просторима гдје год живе воде има, тешко је замислити иједну која нас није окријепила Савиним именом“, нагласио је др Михаило Шћепановић.

Подсјетио је, затим, и на мисао Павла Ивића, једног од највећих историчара српског језика, о томе да је несумњив удио Светог Саве у развоју и очувању српског језика, његовог правописа и реформи језика на почетку 13. вијека.

"Тај далековиди државник којем је развој српске државе, Цркве и културе био упут у смјеру који је одредио тако много доцније народе, чак и у новијој историји, био је родоначелник једне књижевности и то српске, и искључено је да би његовој пажњи могао измаћи проблем начина писменог обиљежавања језика те књижевности. Ту писменост, од Подгорице до Превиша не видјех, макар што се писма тиче, све је латиницом. Извршена интервенција је донекле приближила, тада, у Савино вријеме, захваљујући Савиној руци, идеалу оптималног осликавања изговорене ријечи. Ивић, дакле, види Светог Саву као језичког реформатора, сасвим блиског модерним идеалима односа изговорене и написане речи, односно текста. То значи да је Свети Сава усмјерио развој нашег језика у будућности и дотурио хромом Вуку Караџићу“.

"Писац, реформатор језика, љубитељ и сакупљач књига, преводилац и преписивач, Свети Сава се може сматрати претечом српских библиотекара, а цркве и манастири су у његово доба постали први школски центри и библиотеке. Светитељ је подигао у свом народу култ књиге, школе и образовања, али и култ рада и заната, он је остао присна и омиљена личност у народу, јунак бројних прича и анегдота, заштитник дјеце, посебно ђака и свих који су окренути раду, учењу, вјештини, књизи и ријечи, оснивач и заштитник школа, симбола писма, писмености и српске књижевности“, бесједио је проф. др Михаило Шћепановић.

У културно-умјетничком програму учествовали су: народни гуслар Ђуро Крсмановић, пјесник Јанко Јелић и чланови Братства православне омладине "Светог Василија Острошког“ из Никшића.

Овом приликом прочитано је и писмо Риста Старовића из Бачке Паланке којим братственицима Косовчића честита славу – Светог Саву Српског, са жељом да им је наздравље „свеприсутни овај дан, да се све више ближимо једни другима у овом времену, када нас наум белосветски све више дели и чини себичнима“.

"Од војводе Ђурјана су браћа Дужани, а од брата му, старца Јока Омакалца: Пошћењани, Самоборани и Вранешани. Данас више од 50 презимена, све тако разгранатих, не би ли како, само небо додирнули. Познамо се сви по слави истој и легенди, нисмо се и нећемо, браћо, заборавити, пред иконом Свеца, већ вековима стоји обећање које траје и не престаје, док је Косовчића, све војводића, из Дробњака, Самобора и Вранеша, и других страна света, нек враћају се чешће на своје изворе. Уз помоћ свога оца Саве, о њему се и окупљајмо, праштајмо, и као браћа волимо, јер памтите, да смо од истог колена потекли, и у једну реку ћемо сви утећи“, поручује Ристо Старовић.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

У четвртак, 23. јануара 2014. године, на новосадском Кеју жртава рације биће обележена 72. годишњица трагичног догађаја у којем су припадници мађарске фашистичке окупационе војске побили и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. Тим поводом, у уторак, 21. јануара, у Градској кући је одржана конференција за медије на којој су програм обележавања годишњице од трагичног догађаја који се одиграо од 21. до 23. јануара 1942. године, представили градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Мирослав Илић и чланови Одбора - протонамесник Владан Симић, представник Епархије бачке и г. Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад.

Господин Вучевић је, на самом почетку конференције, захвалио члановима Организационог одбора на ангажовању, предлозима и на концепту обележавања Новосадске рације. "Задовољство ми је што је Град Нови Сад партнер са Епархијом бачком као и са пријатељима из Јеврејске општине Нови Сад у организовању овог програма и што смо на један квалитетан начин дефинисали како ће бити обележен један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у новијој историји за град Нови Сад", казао је градоначелник и позвао је Новосађане да 23. јануара, присуствују догађају на Кеју жртава рације.

Присутнима се обратио и г. Мирослав Илић, председник Одбора који је представио детаље програма и истакао да ће Град Нови Сад ове године традиционално, скромно и достојанствено обележити годишњицу Новосадске рације. Према његовим речима, програм ће почети у подне, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић који ће на почетку свог говора позвати присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације. Потом ће, у име Српске Православне Цркве помен служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј а у име Јеврејске заједнице Србије помен ће служити г. Исак Асиел, врховни рабин Србије.

Делегације ће, након тога, положити цвеће на споменик Породица који се налази на Кеју жртава рације а ратна морнарица ће бацити венац са брода речне флотиле у Дунав.

По окончању свечаности на Кеју, делегације ће се упутити до Штранда где је, према речима господина Илића, и извршен сам акт Рације током јануарских дана 1942. године. Код спомен-плоче на новосадској плажи Штранд биће служен помен жртвама Рације. Председник Организационог одбора је најавио и да је Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад уступило два аутобуса који ће бити паркирани на самом Кеју жртава рације и које ће грађани, нарочито старији, којима је шетња напорнија, моћи да искористе.

У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протонамесник Владан Симић, изразивши благодарност Богу на, као и прошле године, заједничком обављању спомена на невине жртве Новосадске рације. Отац Владан се посебно захвалио градоначелнику Новог Сада на обнови рада Организационог одбора за обележавање Рације. "Надам се да ће Одбор, поред обележавања Дана новосадске рације, у наредном периоду имати и неке друге активности које подразумевају најпре едукацију наших најмлађих суграђана о томе шта је Рација и какве су последице тог страшног злочина", рекао је представник Епархије бачке.

Протонамесник Владан Симић је нагласио да је спомен на оне који су страдали у Новосадској Рацији најпре молитвени чин и да у том контексту Епархија бачка узима своје учешће.

Задовољство поводом заједничког обележавања Новосадске рације изразио је и г. Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад. "У жељи да се овакав трагичан догађај више никад не понови, ми морамо да научимо младе генерације шта се то десило и шта може да се деси", поручио је господин Горан Леви у Градској кући.

Извор Епархија бачка

Мироточива икона је била у посети Торонтском Храму ”Христа Спаситеља” Америчке Православне Цркве, а потом благословом Божијим и молитвама нашег Епископа Г. Георгија, удостојени смо чудесне посете. Његово Преосвештенство Владика Георгије је служио молебан Пресветој Богородици, присутни су били наши верници, који су се сабрали не гледајући на касне сате, да се поклоне и помоле Пресветој Богомајци. Капела посвећена Светим Јерарсима и цео конак манастирски је био преиспуњен мирисом мира који непрестано точи joш од 2007. године са ове чудотворне иконе.

Слава Богу и Пресветој Богоматери која нас удостоји Њеном посетом нашем манастиру уочи великог празника Богојављења.

Протосинђел Василије

Извор: Епархија канадска