• прилог Радија Слово љубве
  

Приликом потписивања овог значајног документа Патријарх српски Иринеј је рекао да је сарадња са САНУ част и потреба у нашем времену. Пожелевши успех у будућем раду, Његова Светост је изразио наду да ће наш народ од те сарадње имати само користи, моралне и културне. „У нашој историји сарадња Српске Православне Цркве и САНУ је увек постојала, у наше време потреба за сарадњом је потребнија више него икада. Сматрам да је овај Протокол веома користан и да је ово један од начина да се чује и глас Цркве и глас највеће установе, а то је Академија“, истакао је патријарх Иринеј.

Будимир Лончар, управник послова САНУ, истакао је да Академија потписаним Протоколом жели да постигне да се за њен рад, а посебно остварен у сарадњи са Српском Православном Црквом, више чује јер постоји много области у којима има више активности него што је свет око нас свестан да их има.

Директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић нагласио је да ће Влада Републике Србије и надаље пружати подршку активностима које се односе на очување традиције, историје и очувања наших корена.

Свечаном потписивању Протокола присуствовао је и Епископ ремезијански г. Андреј.

Извор: Радио Слово љубве

Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери, драга децо Наша светосавска,

Светосавље за нас, љубљени, чини ону јединствену димензију Православља у српскоме народу, пут Светога Саве. Докле год ходамо Савиним стопама, он нам пружа могућност очувања сопственог идентитета и прихватање нових животних околности, уједињујући нас међусобно у Христу и за Христа, а преко Христа и за живот света. Овај пут је христолики пут, једини прави, истински пут, пут истините слободе, као што певамо у Светосавском тропару: „пут који води у живот“!

Ходећи по том животодавном путу, односно следeћи пут Светог Саве српског, као што је и он следио и следи самога Христа, певајући свима нама добро познату и веома омиљену Светосавску химну, чије жарке уводне речи „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ загревају срце сваког истинског светосавца и пуне љубављу и светлошћу сваку Светосавску прославу, попут зрака сунца који се рађају сјајем оваплоћеног Христа – „Сунца Правде“.

Данас и ми у српској дијаспори, као и нови нараштаји наше српске отаџбине, стојећи уједињени као своји мећу својима, у чистом исповедању изворног хришћанства израженом у нашој помесној Цркви, Српској Православној, преко свог светитеља и просветитеља, архипастира и миротворца, Светог оца нашег Саве Немањића, заједно славимо и обогаћујемо једни друге као живи и непрестани израз оваплоћења православног хришћанства у јединственој нам Српској Цркви.

Богатство наслеђа самога Светог Саве и, преко њега, Светосавља, осећа се управо у томе што је оно лишено свега онога што би га чинило уским и суженим појмом. Начела те ширине налазе се у томе што је ово мудро Српско чедо оставио нам у завештање да одредимо себи место под овим сунцем, и у бешавном наставку са нашом славном прошлошћу, сагледамо не само садашњост, већ и светлију будућност, обогаћени ослобођајућим начелима Светосавља. То је наше заједничко и актуелно живо светосавско наслеђе, никако не запечаћено и изоловано беживотним и расколничким заветима из чије таме се само сеје семе неистине, мржње и раздора које води ка уништењу и смрти човечије душе. Антитеза самог живота!

Тога ради, очински препоручујемо оној самоизолованој малој мањини у Аустралији која је изван окриља Светосавске заједнице, да послушају савет и вапај Његове Светости Патријарха српског Иринеја, наследника Светосавског трона, недавно упућене монаху Артемију, а који се једнако односи и на њих: „Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати.“

При томе додајући, „уместо ... неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да „литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше „причешће“ није Причешће, Ваше „тајне“ нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чинете служи једино на духовну пропаст како Вас, тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите, Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења“ (АЕМ бр. 10 од 13. јануара 2014. г.).

Поводом своје посете Аустралији 2004. године, остале су такође забележене речи нашег светог Патријархa Павлa, који се гласно питао: „Да ли ће ови расколници да угледају свето лице Божје и лице Светог Саве? Они не мисле на Бога и Светог Саву, њих интересује само моћ. И зато никада нису прихватили уједињење.“ А сваком истинском и искреном Србину, Српкињи и Српчићу савршено је јасно да само слога, у оквиру Христове Свете Цркве, може да нас спасе – а то је, љубљени, Светосавље!

Призивајући на све благослов Божји, молитвама нашег пастироначелника Светога Саве, понављамо – по који пут – позив наше помесне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду свима који су се нашли изван топлог загрљаја своје Мајке Цркве да јој похитају у љубављу, миру и слози и држећи се руку за руку, уједињеним срцима, зацелимо новонаденуте јој ране! Нека нам се Син Божји радује гледајући своју светосавску децу како су се сабрали сви заједно у „Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“ – и, ако Бог да, што скорије око оба наша Светосавска манастира – обасајана истим и истинским сунцем слободе!

Дано у Сиднеју, о Савиндану 2014. године.

Ваш искрени молитвеник пред највећим српским Сином,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Пут Крста и Истине одабрао је племић Растко, од Бога испрошени најмлађи изданак светородне лозе немањићке, не марећи за сјајне дворе и тренутком измерену славу овог света. Спознавши вечност вере Христове опчињен мудрошћу и подвигом светогорских тиховатеља, срећни црноризац Сава посвети се чињењу духовних добара за свој народ. И зато га Срби вековима славе и његово молитвено заступништво призивају, ма где да су. Светосавска академија у Казнено- поправном заводу, 23. јануара 2014. године, у молитви и стваралаштву сабрала је бројне штићенике и уметнике. Духовник установе, свештеник Дејан Трипковић обратио се у име Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, поручивши да нас слава светитеља снажно на покајање и врлински живот позива.

Песникиња и вероучитељица Дајана Петровић написала је драмску минијатуру „Зашто је Растко оставио престо“, која дочарава дубоко емотивни тренутак личне и истовремено историјске одлуке најмлађег Немањића, која поставља темеље самосталне Српске Православне Цркве. У програму академије, сјајно су је извели глумац Ђорђе Теодосић и Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“. Похвалне песме Светом Сави, најмлађи Светосавци отпевали су под диригентском палицом Вање Драгојловић. Композицију Дајане Петровић „Да Саве није“ извео је, уз пратњу хора, музичар Саша Јаковљевић.

У оквиру програма, додељено је највеће признање КПЗ- а Уздарје „Од злата беседа“ Аматерском позоришту „Раша Плаовић“ из Уба, које већ четрнаест година игра позоришне представе у заводском Дому културе. Најбољим штићеницима установе уручене су награде у виду књига и диплома. Тако је, за најбољег радника у производњи у 2013. години проглашен Драган Томасовић, за најбољег радника у режији Никола Стојановић, а у култури Ђорђе Скакавац. Најбољи спортиста је Бојан Матијевић, док је у области образовања награђен Ален Халиловић. За најбољег осуђеника у протеклој години изабран је Милош Тојага.

Светосавској академији у Казнено- поправном заводу присуствовао је и Епископ ваљевски Г. Милутин. Одушевљен лепим емоцијама, којима је био испуњен сваки тренутак овог свечаног дана, Владика Милутин благословио је учеснике и посетиоце приредбе и обишао капелу посвећену Светом Сави, у којој духовник установе јереј Дејан Трипковић врши богослужења.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Преосвећеном Епископу су саслуживали јереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и свештеник Драженко Ристић, надлежни парох, а Литургију је појањем пратило, сестринство манастира Подмалинско и неколико чланова Братства православне омладине из Никшића.

Народу сабраном у светом богослужењу бесједио је Владика Јоаникије, који је указао на ријечи химне којом су анђели небески прославили оваплоћење Богомладенца Исуса Христа и Његов долазак у овај свијет: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. У тој пјесми, према ријечима Његовог Преосвештенства, садржана је поука како да живимо, да прослављамо Бога и упијамо у нашу душу духовни мир, који је истовремено и онај духовни миомирис од свете службе Божје.

"Онај ко нас је сабрао у Христу, ко нам је проповиједао Свето Јеванђеље, од кога смо чули јеванђељску ријеч, не само чули него је и примили, је Свети Отац наш Сава, Први Архиепископ Српски у чије име се, такође, сабирамо да га прославимо заједно са рођењем Христовим, заједно са Богојављењем, заједно са Светим Јованом Крститељем. То је Свети Сава заслужио, да га одмах послије Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Крститеља, као апостола Христовог у српском роду, призивамо, да његове молитве призивамо, да нам он увијек буде у помоћи, да нас упути на прави, истинити пут Божји“.

"Говори се о томе да је Свети Сава благословио Србима бадњаке. Иако су Срби примили хришћанство давно прије Светог Саве, држали су се као Словени некаквих паганских обичаја, што је, наравно, било штетно за хришћанску вјеру. Свети Сава им је дао благослов, али само да то буде у име рођења Христовог, у име Богомладенца Христа, да ватра коју су ложили буде символ ватре коју су пастири ноћу у Витлејему ложили док су чували своја стада. То су Срби са великом радошћу прихватили и зато имамо тако дивне народне обичаје у славу Христа Господа за Бадње вече. Од породичног обичаја да се унесу и налажу бадњаци, да се дјеца провеселе, а породица обједини; то су данас постали свенародни обичаји. И то је благословено, то је лијепо и то је нова снага коју нам Господ даје, али најважније је, драга браћо и сестре, да се наше душе и срца препороде“, рекао је Владика будимљанско-никшићки, поручујући:

"Нека молитве Светог Оца нашег Саве, кога са овом светом службом почињемо да прослављамо у Епархији будимљанско-никшићкој, буду свима на помоћи. Не можемо да стигнемо баш до сваког храма, али и те светосавске свечаности су, такође, један чудесан феномен у нашем народу, а нарочито у Црној Гори. Даће Бог да то буде на добро и овом народу и овој држави, свима који у њој живе, цијелом српском роду, јер Свети Сава нас учи оној дубљој науци, обнавља наше памћење, обнавља наше заједништво и свако овакво окупљање је благословено. Оно што одржава и продужава ове свечаности јесте милост и благодат Божја, благослов Светог Оца нашег Саве, Првог Архиепископа Српског. Даће Бог да буду још љепша наша окупљања, са много више реда и поретка. Молимо се Богу да тако и буде у Дробњаку, славном српском јуначком племену, дубоком коријену. Дај Боже да из тог коријена процвјета нови живот и нова снага за све нас“.

Након Литургије у Дому у Пошћењу одржана је духовна свечаност. Преломљен је славски колач, а сабрање је благословио је Преосвећени Владика Јоаникије.

Светосавску бесједу изговорио је проф. др Михаило Шћепановић.

"Честитам вам свијетли и величанствени празник Светог Саве, чији су култ уздигли наши преци, а уздизали су га и гологлави и без главе. Гологлави Дробњак дурмиторски и кад је био обескапљен знао се успети до Савине небеске капе да о Илинудне на Савином куку прослави свеца својега, Богу се помоли, помоли за капу, за своју Српску православну цркву, своју, с крстом, капу. Јер знали су Срби из Дробњака, да су и гологлави и безимени, али с вјером у свога Христа Спаса који се на његовом војводству звао Свети Сава, на путу правом, па им није било мрско да се све, до негдје 1875, успну уз дурмиторску соу до Савине воде, и ту колом, пјесмом и плотуном, на висини од 2312 м, прославе Светога“, казао је проф. Шћепановић.

Он је у свом празничном слову подсјетио на ријечи историчара Јована Бојовића о Светом Сави, који је тврдио да у историји српског народа, по времену трајања и разноврсности мотива, ниједна личност није присутнија но што је дјело и мисао Светог Саве на читавом простору Републике Црне Горе.

"Као младић, Сава се опредијелио за духовни живот, што га је касније учинило бесмртним човјеком у српском народу, Српској православној цркви и у свјетској историји уопште. Мисао Светог Саве и данас живи у српском народу на простору Црне Горе. Коријени његовог дјела су дубоки и генетски су усађени у души Црногораца, вели професор Јован Бојовић. Колико дубоко и у души говори и то да се на простору Савине стопе, на простору Црне Горе, у јануару мјесецу није десило да понеко не понесе његово име. На свим српским просторима гдје год живе воде има, тешко је замислити иједну која нас није окријепила Савиним именом“, нагласио је др Михаило Шћепановић.

Подсјетио је, затим, и на мисао Павла Ивића, једног од највећих историчара српског језика, о томе да је несумњив удио Светог Саве у развоју и очувању српског језика, његовог правописа и реформи језика на почетку 13. вијека.

"Тај далековиди државник којем је развој српске државе, Цркве и културе био упут у смјеру који је одредио тако много доцније народе, чак и у новијој историји, био је родоначелник једне књижевности и то српске, и искључено је да би његовој пажњи могао измаћи проблем начина писменог обиљежавања језика те књижевности. Ту писменост, од Подгорице до Превиша не видјех, макар што се писма тиче, све је латиницом. Извршена интервенција је донекле приближила, тада, у Савино вријеме, захваљујући Савиној руци, идеалу оптималног осликавања изговорене ријечи. Ивић, дакле, види Светог Саву као језичког реформатора, сасвим блиског модерним идеалима односа изговорене и написане речи, односно текста. То значи да је Свети Сава усмјерио развој нашег језика у будућности и дотурио хромом Вуку Караџићу“.

"Писац, реформатор језика, љубитељ и сакупљач књига, преводилац и преписивач, Свети Сава се може сматрати претечом српских библиотекара, а цркве и манастири су у његово доба постали први школски центри и библиотеке. Светитељ је подигао у свом народу култ књиге, школе и образовања, али и култ рада и заната, он је остао присна и омиљена личност у народу, јунак бројних прича и анегдота, заштитник дјеце, посебно ђака и свих који су окренути раду, учењу, вјештини, књизи и ријечи, оснивач и заштитник школа, симбола писма, писмености и српске књижевности“, бесједио је проф. др Михаило Шћепановић.

У културно-умјетничком програму учествовали су: народни гуслар Ђуро Крсмановић, пјесник Јанко Јелић и чланови Братства православне омладине "Светог Василија Острошког“ из Никшића.

Овом приликом прочитано је и писмо Риста Старовића из Бачке Паланке којим братственицима Косовчића честита славу – Светог Саву Српског, са жељом да им је наздравље „свеприсутни овај дан, да се све више ближимо једни другима у овом времену, када нас наум белосветски све више дели и чини себичнима“.

"Од војводе Ђурјана су браћа Дужани, а од брата му, старца Јока Омакалца: Пошћењани, Самоборани и Вранешани. Данас више од 50 презимена, све тако разгранатих, не би ли како, само небо додирнули. Познамо се сви по слави истој и легенди, нисмо се и нећемо, браћо, заборавити, пред иконом Свеца, већ вековима стоји обећање које траје и не престаје, док је Косовчића, све војводића, из Дробњака, Самобора и Вранеша, и других страна света, нек враћају се чешће на своје изворе. Уз помоћ свога оца Саве, о њему се и окупљајмо, праштајмо, и као браћа волимо, јер памтите, да смо од истог колена потекли, и у једну реку ћемо сви утећи“, поручује Ристо Старовић.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

У четвртак, 23. јануара 2014. године, на новосадском Кеју жртава рације биће обележена 72. годишњица трагичног догађаја у којем су припадници мађарске фашистичке окупационе војске побили и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. Тим поводом, у уторак, 21. јануара, у Градској кући је одржана конференција за медије на којој су програм обележавања годишњице од трагичног догађаја који се одиграо од 21. до 23. јануара 1942. године, представили градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Мирослав Илић и чланови Одбора - протонамесник Владан Симић, представник Епархије бачке и г. Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад.

Господин Вучевић је, на самом почетку конференције, захвалио члановима Организационог одбора на ангажовању, предлозима и на концепту обележавања Новосадске рације. "Задовољство ми је што је Град Нови Сад партнер са Епархијом бачком као и са пријатељима из Јеврејске општине Нови Сад у организовању овог програма и што смо на један квалитетан начин дефинисали како ће бити обележен један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у новијој историји за град Нови Сад", казао је градоначелник и позвао је Новосађане да 23. јануара, присуствују догађају на Кеју жртава рације.

Присутнима се обратио и г. Мирослав Илић, председник Одбора који је представио детаље програма и истакао да ће Град Нови Сад ове године традиционално, скромно и достојанствено обележити годишњицу Новосадске рације. Према његовим речима, програм ће почети у подне, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић који ће на почетку свог говора позвати присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације. Потом ће, у име Српске Православне Цркве помен служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј а у име Јеврејске заједнице Србије помен ће служити г. Исак Асиел, врховни рабин Србије.

Делегације ће, након тога, положити цвеће на споменик Породица који се налази на Кеју жртава рације а ратна морнарица ће бацити венац са брода речне флотиле у Дунав.

По окончању свечаности на Кеју, делегације ће се упутити до Штранда где је, према речима господина Илића, и извршен сам акт Рације током јануарских дана 1942. године. Код спомен-плоче на новосадској плажи Штранд биће служен помен жртвама Рације. Председник Организационог одбора је најавио и да је Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад уступило два аутобуса који ће бити паркирани на самом Кеју жртава рације и које ће грађани, нарочито старији, којима је шетња напорнија, моћи да искористе.

У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протонамесник Владан Симић, изразивши благодарност Богу на, као и прошле године, заједничком обављању спомена на невине жртве Новосадске рације. Отац Владан се посебно захвалио градоначелнику Новог Сада на обнови рада Организационог одбора за обележавање Рације. "Надам се да ће Одбор, поред обележавања Дана новосадске рације, у наредном периоду имати и неке друге активности које подразумевају најпре едукацију наших најмлађих суграђана о томе шта је Рација и какве су последице тог страшног злочина", рекао је представник Епархије бачке.

Протонамесник Владан Симић је нагласио да је спомен на оне који су страдали у Новосадској Рацији најпре молитвени чин и да у том контексту Епархија бачка узима своје учешће.

Задовољство поводом заједничког обележавања Новосадске рације изразио је и г. Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад. "У жељи да се овакав трагичан догађај више никад не понови, ми морамо да научимо младе генерације шта се то десило и шта може да се деси", поручио је господин Горан Леви у Градској кући.

Извор Епархија бачка

Мироточива икона је била у посети Торонтском Храму ”Христа Спаситеља” Америчке Православне Цркве, а потом благословом Божијим и молитвама нашег Епископа Г. Георгија, удостојени смо чудесне посете. Његово Преосвештенство Владика Георгије је служио молебан Пресветој Богородици, присутни су били наши верници, који су се сабрали не гледајући на касне сате, да се поклоне и помоле Пресветој Богомајци. Капела посвећена Светим Јерарсима и цео конак манастирски је био преиспуњен мирисом мира који непрестано точи joш од 2007. године са ове чудотворне иконе.

Слава Богу и Пресветој Богоматери која нас удостоји Њеном посетом нашем манастиру уочи великог празника Богојављења.

Протосинђел Василије

Извор: Епархија канадска

Као једини истински чувар закона Божијега на бранику свега што је свето и миломе Богу приступачно, данас можда више него икада, Православна црква трпи нападе и злобу овоземаљских моћника и оних који су од Бога отпали. Наша Српска православна црква, у Богом чуваној Епархији канадској, није поштеђена тога.

Епископ канадски господин Георгије већ три деценије постојано подноси нападе од стране богоотпадника и богобораца сведочећи истину Христову,„старајући се држати јединство Духа у свези мира“ (Ефес. 4, 3). И ових дана смо сведоци тенденциозног и лажног оптуживања нашега драгога Владике. Као некада мачем, тако данас пером ударају легиони лажних душебрижника и моралиста по плећима онога који на овим просторима сведочи Бога и љубав Његову. Новине због тиража и профита по својим страницама исписују речи које је верноме човеку гадно поновити. Сензационално објављују глупости при том користећи се лажима, наравно, научени од стране оца лажи.

Истине ради,ми, грешни и ничим достојни свештеници Епархије, обраћамо се јавности овим поводом, посебно понукани писањем београдских „Вечерњих новости“, које су позивају на свештенике Епархије као извор информација.Потврђујемо да никада нико од нас није дао било какву изјаву поменутим нити било којим другим новинама поводом напада на архијереја Српске православне епархије канадске и да сви свештеници Епархије стоје уз свог Епископа. Као клирици Епархије канадске, познајући драгог нам Владику, можемо посведочити о љубави, трпљењу, вери, бризи за свештенство и верни народ поверене му Епархије. Чак и у критици према нама свештеницима увек се осети љубав којом Епископ исправља погрешке оданих му саслужитеља и сапатника.

У новинама се могу прочитати лажи оних који свесно износе неистине зарад рушења поретка Цркве и увођења протестантског духа у заједницу са Богом. Томе у Православној цркви нема места. Кажу да су храмови празни, касе пусте, свештенство окренуло леђа Епископу...

Тешко је одредити која је од ових лажи већа! Верујемо да не постоји епархија у Српској православној цркви у којој су храмови за време молитве испуњени као у нашој. Не знамо проценте и односе у процентима између Срба који долазе на молитве и оних који не иду у храмове, али знамо да су богомоље наше испуњене и да од народног давања и ми свештеници, и породице наше, сасвим лепо у овој земљи живимо. У целој Канади десет пута је мање Срба него у Београду. Тврдимо, а новинари вечерњих или било којих других ноћних новина из Србије нека дођу и увере се: у овдашњим храмовима сразмерно је више верника него у српском престоном граду, млађих нарочито.

О новцу не волимо да говоримо, али ако морамо, рећи ћемо ово: једина Епархија у којој свештенство прима плату, има осигурање животно, пензионо и здравствено и не мора да се брине о прехрањивању породице већ се може посветити духовном раду је Епархија канадска. Да су касе празне, ово не би било могуће ни замислити а камоли остварити. А све то захваљјући напору и жртви верника. Јер све што се подигло овде, од верника је. Ниједан једини цент није дошао од државе Канаде нити са било које друге стране.

На крају, да проговоримо реч или две и о јединству свештенства и Епископа, духовног родитеља свих нас. У Епархији канадској никада није постојала никаква подела, нема ту група или „свештеничких кругова“. Постоји јерархија, постоји Епископ и верно му свештенство, и постоји јединство у вери и љубави! Сваки од нас својим ауторитетом потврђује истинитост ових речи.

Нека би Господ Преблаги поживио нашега Епископа господина Георгија на многаја љета да правилно управља речју истине Господње. Амин.

Свештеници Српске православне епархије канадске

(потписи свештеника похрањени код архијерејских намесника):

Протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски заменик, парох парохије Св. Арх. Гаврила, Торонто, члан Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Живорад Суботић, архијерејски намесник источноканадски, парох шербрушки, члан Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Првослав Пурић, парох трећи торонтски;

Протојереј-ставрофор Милутин Вељко, парох први торонтски;

Протојереј-ставрофор Мирољуб Тодоровић, парох при храму Св. Ћирила и Методија, Гвелф;

Протојереј-ставрофор Васа Пејовић, парох лондонски;

Протојереј-ставрофор Љубомир Рајић, парох други торонтск и администратор парохије Св. Василија Острошког у Халифаксу, секретар Црквеног суда;

Протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић, парох едмонтонски;

Протојереј-ставрофор Војислав Павловић, парох цркве Св. Николе, Бартон, Хамилтон;

Протојереј Милојко Димитрић, парох западнохамилтонски;

Протојереј Обрад Филиповић, архијерјски намесник западноканадски, парох калгарски;

Протојереј Златибор Ђурашевић, парох оквилски;

Протојереј Радован Марић, парох риџајнски и администратор парохије Св. Петке у Саскатуну;

Протојереј Десимир Видовић, парох цркве Св. Архангела Михаила, Ванкувер;

Протојереј Горан Гојковић, парох цркве Св. Георгија, други парох за Киченер-Ватерло;

Протојереј Малиша Миловановић, парох први ванкуверски;

Протојереј Душан Гњатић, парох цркве Св. Тројице, први парох за Киченер-Ватерло;

Протојереј Јовица Ћетковић, парох виндзорски при храму Св. Димитрија;

Протојереј Милан Јовановић, парох виндзорски при храму Успенија Пресвете Богородице;

Протосинђел Василије (Гавриловић), духовник манастира Св. Преображења у Милтону;

Протонамесник Александар Гујаничић, парох отавски;

Протонамесник Ђуро Самац, парох источнохамилтонски;

Протонамесник Ђорђе Цимеша, парох монтреалски;

Протонамесник Милош Пурић, парох четврти торонтски;

Јереј Александар Црногорац, парох винипешки;

Јереј Марко Радмановић, парох други ванкуверски;

Јереј Јован Марјанац, парох при храму Св. Апостола Петра и Павла, Садбари;

Протојереј-ставрофор Лазар Вукојев, администратор парохије Св. Илије у Нијагара Фалсу;

Протојереј-ставрофор Михајло Додер, црквено-судски тужилац, канцелар Епархије за међуцрквене односе;

Протојереј-ставрофор Мирослав Дејанов, администратор парохије Св. Илије у Келони;

Ђакон Стефан Икономовски, ђакон Епископа канадског;

Ђакон Дамјан Радојичић, ђакон при храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.

Извор: http://istocnik.com/vesti/551-saopstenje-za-javnost-svestenickog-bratstva-spr-eparhije-kanadske.html

Данас на празник Богојављења, 6/19. јануара 2014. године Његово Преосвештенство г. Хризостом, зворничко-тузлански, служио је Свету празничну литургију у брчанском саборном храму Успенија Пресвете Богородице.

Након Свете литургије Преосвећени Владика осветио је богојављенску водицу и одржао величанствену богојављенску литију од брчанског саборног храма до излетишта Фицибајер на ријеци Сави у којој је узело учешћа хиљаде вјерника дистрикта Брчко и града Брчко.

Према стручним процјенама новинара и процјенитеља, у литији је узело учешћа између 7000 и 8000 вјерника. У пливању за Часни Крст Господњи пливало је 48 пливача из Брчког, Бијељине, Сремске Митровице, Београда и других градова. Побједник овог богојављенског пливања у ријеци Сави био је Ђорђе Михајиловић из Брчког, кога је Преосвећени Владика г. Хризостом огрнуо плаштом витеза богојављенског крста, те му уручио златни медаљон и позлаћени богојављенски крст. Од званичника Дистрикта Брчко у литији су узели учешће Предсједник Скупштине г. Којић и сви српски одборници, а испред Владе Републике Српске литији је присуствовао министар г. Петар Ђокић.

По повратку са ријеке Саве приређен је свечани ручак за све учеснике пливања за Часни Крст Господњи и узванице. На ручку након поздравних ријечи протонамјесника Небојше Драшкића, старјешине брчанског саборног храма и обраћања Преосвећеног Владике г. Хризостома свим пливачима за Часни Крст Владика је уручио грамате (захвалнице).

Уистину, све је данас у Брчком било достојно празника Богојављења и народа Српског, који чекаше пуних 77 година обнављање богојављенске литије и пливања за Крст Часни.

Љ.К.

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2020.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2021.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2022.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2023.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2024.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2025.JPG

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/BRCANSKO/BRCKO/Bogojavljenje/brcko-bogoj%2026.JPG

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Пријему су присуствовали Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, представник Српске Православне Цркве при Министарству одбране БиХ, министар одбране г. Зекеријах Осмић, замјеник министра одбране г. Живко Марјанац, замјеник министра за избјеглице и расељена лица г. Миладин Драгичевић, војни аташеи акредитовани у БиХ, представници ЕУФОР-а, и друге високе званице из црквеног и војно-политичког врха.

Присутнима су се обратили замјеник министра одбране г. Живко Марјанац и епископ Атанасије. Владика је у свом обраћању истакао важност Божића као нове шансе, не само за хришћане, него за цијело човјечанство. Божанска порука мира, као основа небеског и идеалног овоземаљског устројства, поучава и нас да миру тежимо, па и оружане снаге да користимо зарад мира, а никако не ради оног супротног миру. Пренијевши честитке и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Владика је од срца честитао Божић и јулијанску Нову годину свим православним припадницима одбрамбених структура БиХ, а припадницима других конфесија њихове минуле празнике.

Након отпјеваног тропара Божића и благосиљања трпезе услиједила је пригодна закуска.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Примарни захтев - издавање здравствених легитимација и остваривање права на лечење биће испуњен кроз измене и допуне Закона о борачко-инвалидској заштити.

Када је реч о исплати ратних дневница, договорено је да се, пошто став Међународног суда у Стразбуру буде обзнањен, формира тим Владе Србије и представника Савеза бораца да Влади предложи методе решавања проблема. Такође, Влада Србије препоручиће локалним самоуправама да, сходно могућностима, унапреде положај бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца. Истакнуто је да се нарочито мора радити на запошљавању њихове деце, као и скренути пажња у предузећима да се, у случају социјалних програма, има обзира према радницима који су учествовали у ратовима.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин изразио је огромну радост и задовољство постигнутим договором те прекидом штрајка глађу бораца, због којег је, као духовни отац, био веома забринут ових дана.

Извор: Епархија ваљевска

Послушање око припреме припало је братству овога храма, на челу са архијерејским намесником и старешином храма протојерејем Марјаном Вујовићем. Епископ, монаштво, свештенство, чатци, појци и верни народ окупљени у великом броју псалмопојали су Живоначалноме Богу од навечери, дубоко у ноћ све до ранога јутра.

На вечерњој служби Епископ је две искушенице, Сандру и Марију, постригао у чин расофорних монахиња као Марију и Евпраксију, а на светој Литургији рукопроизвео је у чин штечева Данијела Стефановића и Дејана Марковића из Трстеника, од којих је Данијела рукоположио у чин ђакона.

Пре Литургије освештан је и преломљен славски колач, а по одслуженој Литургији припремљено је утешеније - свечана трпеза.

Извор: Епархија крушевачка

Епископ Јован је током свете Литургије рукоположио ђакона Ненада Рогића из Бајине Баште у чин презвитера и поставио га за привременог пароха градачког (архијерејско намесништво студеничко). Новорукоположеном презвитеру Владика је упутио поучно слово о значају и узвишености свештеничке службе као и о потреби чувања страха Божјег у себи, како би достојно и богоугодно испуњавао мисију у коју је свештенство призвано.

На светој Литургији се причестио многобројни верни народ Божји што сведочи о живој литургијској заједници у овом манастиру.

После свете Литургије уследило је послужење у Епископском двору, а потом и ручак у монашкој трпезарији.

Извор: Епархија шумадијска

У препуној цркви торжествено је обележен дан великог мученика и страдалника за Христа, архиђакона Стефана. Епископу сремском Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији, јеромонах Максим и ђакон Дарко Кончаревић, професор Карловачке Богословије.

Одговарао је хор Деспот Стефан Лазаревић из Београда. Након свете Литургије преломљен је славски колач и припремељена трпеза љубави. Епископ сремски Василије честитао је имендан архимандриту Стефану, старешини манастира. чији је ово имендан који је као и сваки пут био домаћин за све који су се сабрали у манастиру Велика Ремета.

Беркасово - У недељу после Божића, на празник Свете мученице Анисије, епископ Василије је служио Литургију и преломио славски колач у манастиру Свете Петке у Беркасову код Шида, поводом имендана игуманије мати Анисије. Саслуживали су му архимандрит Гаврило, духовник манастира и ђакон Слободан Вујасиновић.

Извор: Епархија сремска