Патријарх српски г. Иринеј ће током канонске посете Епархији средњоевропској, којом иначе администрира, председавати Епархијским управним одбором и одржати низ састанака са архијерејским замеником и архијерејским намесницима. Овом приликом посетиће и више Црквених општина Средњоепвропске епархије.

На београдском аеродрому Патријарха српског г. Иринеја, у чијој пратњи је био Епископ ремезијански г. Андреј, примио је мр Слободан Ћопић, главни полицијски саветник Граничне полиције аеродрома Никола Тесла.

Током посете Епархији средњоевропској, у пратњи Његове Светости биће протођакон др Дамјан Божић из београдске Саборне цркве.

Извор: СПЦ

Господин Давидовић је дошао вођен посебном бригом за очување стратишта која су била у саставу концентрационог и логора смрти Јасеновац, са циљем да се сећање на жртве сачува. Једина два српска села на левој обали реке Саве која су обезбеђивала везу између Козаре и Славоније била су Млака и Јабланац. Дванаест километара путем низводно а двадесет и три реком Савом, били су удаљени од Јасеновца. Због свог, у време другог светског рата стратешког, положаја били су на првом удару усташких снага. Млака и Јабланац су се налазили и у такозваном сигурносном појасу око логора Јасеновац што је био додатни разлог за истребљење ова два села.

На плавном подручју реке Саве, у селу Млака, пре Другог светског рата живело је око хиљаду и две стотине становника који су се бавили узгојем стоке и обрадом земљишта. Због честог изливања Саве број култура које су се могле узгајати био је минималан те је најзаступљенији био кукуруз.

Прве усташке снаге које су долазиле у село већ почетком 1941. године били су припадници усташке заштите, такозвани Мачековци. На самом почетку рата на нашим просторима, после капитулације Краљевине Југославије, селом Млака су почеле патролирати усташке снаге те су почела и прва привођења ради успостављања власти НДХ. У априлу 1941. године ухапшено је шездесет виђенијих домаћина села Млака и одведено у логор Јасеновац. Након краћег задржавања враћени су кућама. Прва жртва села Млаке био је Миле Крлић који је ишао у логор Јасеновац да интервенише да се пусте ухапшени житељи његовог села.

Иако у великој несигурности, становници Млаке су живели на својим огњиштима све до априла 1942. године. Крајем 1941. године Млака је добила прву сталну усташку посаду – две сатније. Средином марта 1942. године у село долази римокатолички свештеник из Загреба који уз помоћ усташа организује покрштавање православних становника Млаке уз изговор да ће им на тај начин бити обезбеђен несметан живот. Након одређене припреме која је трајала десетак дана покрштавање је обављено у парохијском дому. Према сведочанству преживелих покрштавање се састојало у изговарању формуле: „Нисам више православац него чист Хрват.“ Један број становника села није био на покрштавању јер су успели да се сакрију или на неки други начин избегну привођење.

Међутим, и поред покрштавања за мештане Млаке наступили су ускоро најтежи дани. Пошто се почетком априла у селу окупио већи број усташа почеле су припреме за хапшења. Будући да се Сава била излила и да је већи део села био поплављен почело је одузимање чамаца од свих становника села да би се спречило бежање преко реке у још увек слободне крајеве под Козаром. Ипак на тај начин покољ су успели избећи мештани села Јабланац. Већ 13. на 14. април сви мештани Млаке били су похапшени и спроведени у сеоску школу и парохијски дом. Већ првог дана хапшења усташе су у селу убиле двадесет и шест људи и покопали их на ђубришту. Као разлог за одвођење људи у логор Јасеновац послужио је инсцениран догађај у селу. Наиме, усташе су донеле из Јасеновца три леша већ убијених логораша, обукли им усташке униформе и то представили као напад одбеглих сељана на њихове снаге. Због тога су решили да сви Млачани морају поћи у логор. Након неколико дана задржавања у школи и парохијском дому, прво су велики број жена и деце одвезли у Јасеновац а потом и везаних мушкараца. Мушкарци из села Млаке који су доведени у Јасеновац били у међу првим жртвама које су превезене у Доњу Градину и тамо ликвидиране.

Будући да су испразнили село, усташе су почеле са претресом кућа и са прикупљањем свега онога што су могли наћи: новца, драгоцености, хране и свега осталог. Ускоро је почело одвожење прикупљене хране и стоке из села лађама за Јасеновац и друга места.

Међу одведеним Млачанима у Јасеновац вршен је одабир на способне и неспособне за рад. Жене и деца су убрзо били транспортовани у логор Стара Градишка. Старији мушкарци су свој живот окончавали у Доњој Градини док су млађи слати за Земун и Старо сајмиште одакле су одведени на рад у Немачку и Норвешку. Иста подела је вршена и у Старој Градишки међу женама и децом. Овде су децу одвајали од мајки и држали их посебно затворене у најтежим условима. Веома ретко су добијали нешто хране тако да су већину времена проводили гладни. Из Старе Градишке су често одлазили камиони са децом који су их одводили на усвајање и поделу међу Хрватима и Немцима. Наравно, том приликом су им се мењала имена и на тај начин они су губили сваку везу са својим пореклом. Тек појединци су успели након рата да пронађу своје породице или бар да сазнају шта се са њима десило. Поред преживеле деце из села Млака која су имала срећу да буду на неки начин изведена из логора, познато је по имену 286 деце која су пострадала у селу и логорима.

Након протеривања становника села Млака, усташке снаге су користиле сеоска имања за узгајање неопходних намирница за издржавање логора и усташке војске. Као радну снагу на пространим млачким имањима доводили су логораше из Јасеновца. Постојало је погрешно тумачење да је Млака била женски логор управо због тога што су навећи број запослених на економији чиниле жене које су биле способне за рад. Међутим, на истим имањима али на другим врстама послова били су ангажовани и мушкарци. Жене су се обично бавиле пољским пословима око брања кукуруза, прикупљања сена и узгајања других врста док су мушкарци радили на извлачењу дрва из шуме.

Услови рада су били више него нељудски. Скоро свакодневно мокри, у блату и води, без могућности да одржавају основну личну хигијену, жене и мушкарци су били приморани да раде од изласка до заласка сунца а највише у дугим летњим данима. Усташе које су пратиле лоограше на рад врло често су се над њима иживљавали те је велики број њих окончавао свој живот на месту где су радили. Убијене логораше усташе су бацале у сеоске бунаре, закопавале на ђубришта или једноставно бацале у реку. Скоро свакодневно до Млаке су допловљавали лешеви убијених логораша из Јасеновца. Због свега тога, Млака и њене њиве су претворене у једно велико гробље не само Млачана већ и многих других логораша Јасеновца који су доведени са разних страна.

Међутим, одвођење на рад била је и прилика да се побегне, тако да је један број логораша успео да надљудским напорима дође до слободе. Неки су у том покушају изгубили живот.

Након свих стравичних догађања у селу Млака током Другог светског рата, 1945. године, након окончања рата, у село се вратило свега стотину и шездесет становника.

Приликом посете, владика Јован и г. Давидовић су се упутили у стање храма, који је девастиран у прошлом рату, околних стратишта, као и два споменика подигнута у овом селу, и изразили уверење да је неопходно приступити обнови и озбиљнијем обележавању стратишта у Млаки и очувању спомена жртава нашег Новог Косова.

Приликом посете цркви, владику Јована и Драгана Давидовића срео је г. Дагоберт, Аустријанац који умировљеничке дане проводи у Млаки и понудио се да помогне приликом обнове цркве, рекавши: „Чуо сам да је у овој цркви пострадало много људи, и зато она мора да се обнови, јер праштати морамо, како нас учи наша вера, али заборављати не смемо!“

Извор: СПЦ

Црквено школска општина Светог Николе у Финиксу (Аризона) прославила педестогодишњицу постојања

”Свечано и торжествено” су можда најприкладније ријечи које могу да опишу како је у суботу и недељу било међу Србима из Финикса и околине. Прославу заиста великог јубилеја својим присуством су увеличали су Преосвећени Епсикопи западноамерички г. Максим, домаћин, новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин и захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије. За ову прилику гости су стигли са разних страна - из Херцеговинe, Чикага, Калифорније, са Хаваја...

Прослава је почела празничним вечерњем које је служио игуман манастира Тврдошa јеромонах Сава уз присуство поменутих владика и приличног броја вјерника. Послије вечерње услиједила је трпеза љубави, која је прерасла у праву духовну гозбу када се развио дијалог између присутних вјерника и владика. Желећи да искористе јединствену прилику која им се указала вјерници су поставили мноштво питања. На сва горућа питања владике су одговарале веома надахнуто.

У недељу, на дан Светог Јефтмија Великог, Божанственом Литургијом је началствовао епископ Лонгин. Саслуживали су епископи Григорије и Максим, игуман манастира Тврдоша Сава, свештеници Никола Чеко из Лос Анђелеса, Драгомир Туба и домаћин Станислав Дурић, као и ђакони Николај Костур из Чикага и Озрен Тодоровић из Лас Вегаса. Епископ Максим је надахнуто бесједио на Јеванђеље о Закхеју. У току Литургије јереј Станислав Дурић је узведен у чин протопрезвитера. Епископ Лонгин је лијепо нагласило заслуге оца Станислава, које су, ако посјетите ову парохију, свима видљиве; предивно уређена и фрескописана црква са лијепо уређеном портом представљају духову оазу у овом дијелу Финикса. Не треба ни занемарити ни духовни живот који се осјећа како плусира, како је нагласио епископ Лонгин.

Славље је настављено у парохијској сали, гдје је послужен славски ручак. У току ручка се бесједило и наздрављало, како доличи једном оваквом дану и јубилеју. А посебно пажњу је изазвао веома емотивни говор епископа Григорија, на који нико у сали није остао равнодушан. На крају говора сви у сали су устали и аплаудирали драгом госту.

Прослава је завршена игром и пјесмом, тачније богатим културно умјетничким програмом који су припремиле фолклорне групе ²Србија² и ²Гаврило Принцип², као и пјевачка етно група ²Брезе². Дјеца разних узраста у предивним народним ношњама су више него успјешно дочарала богаство наше културе.

И шта на крају рећи него заблагодарити нашем Богу у Тројици Слављеноме, Оцу, Сину и Духу Светом, Који нас је овако лијепо сабрао за ову посебну прилику. Велику захвалност изражавамо и нашем домаћину оцу Станиславу Дурићу, пресједнику Црквено школске општине Ђорђе Ристић и свима онима који су допринијели овако успјешној прослави великог јубилеја.

Извор: Епархија западноамеричка

Владици ће саслуживати свештенство Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве.

Отац Лука био је један од најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске.

Рођен је 17. септембра 1959. године у Дубровнику, као прво дијете родитеља Живорада и Драгице Анић. Седму београдску гимназију завршио је 1977. године. Студије историје умјетности на Философском факултету у Београду завршио је 1983. године. Већ наредне, 1984. постављен је за асистента на истом факултету. Магистрирао је 1991. године на тему „Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића“.

Као студент и млад професор често је одлазио на богослужења у београдски манастир Ваведење, привучен личношћу, духовним опитом и снагом јеромонаха, касније Епископа банатског оца Амфилохија, са чијим ће благословом и стићи у Црну Гору, непосредно послије свога учитеља и духовног оца. У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Монашки чин примио је у Цетињском манастиру на Ивањдан, 7. јула 1993. године, чиме се уврстио у прву генерацију монаха у Митрополији црногорско-приморској од доласка Митрополита Амфилохија на Цетињски трон. Умјесто световног имена Урош, на монашењу је добио име Лука.

Јерођаконски чин примио је на Крстовдан, 27. септембра 1995. у Цетињском манастиру, а чин јеромонаха 22. октобра исте године у цркви Светог Луке у Котору. За намјесника Цетињског манастира постављен је на Лучиндан, 31. октобра 1995. У чин игумана произвео га је Митрополит Амфилохије на Петровдан, 12. јула 2000. године, а звање архимандрита додијељено му је на Лучиндан, 31. октобра 2008. године. Игуман манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем грбљу постао је 13. јануара 2010. Нешто више од годину дана након тохга, 1. априла 2011. постављен је за настојатеља манастира Дајбабе.

У рано јутро 8. фебруара 2013. године отац Лука се упокјио у својој скромној монашкој келији у Дајбабама. Два дана касније његови земни остаци сахрањени су на манастирском гробљу у Дајбабама након Свете заупокојене литургије са опелом које су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и вјерног народа из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Р.В.

Извор

Епископ се у надахнутој беседи обратио окупљеним верницима. Тумачећи зачало Лукиног Јеванђеља које је прочитано, владика Јован нас је подсетио да ми Христа не признајемо само речима, већ пре свега делима. Није довољно само рећи да верујемо у Христа и Христу, већ својим животом, својим делима и љубављу нашу веру треба да пројавимо.

У понедељак, 27. јануара, када наша Света Црква прославља највећег српског светитиља у свим храмовима широм наше домовине, велика литургијска радост могла се осетити и у храму Светог Саве на Аеродрому. У храму посвећеном Светом Сави, на овог дана, свету Литургију служио је јереј Немања Младеновић уз саслужење свих свештеника овога светога храма. Литургијску радост увеличао је веома велики број вереника, међу којима је највише било деце.

У току Литургије прочитана је посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора жичког г. Јована. Света Евхаристија додатно је увеличана певањем богослова и дечијег хора „Свети Сава“. Након заамвоне молитве пререзан је славски колач у спомен и част светог Саве.

Након Литургије припремљено је послужење за све вернике у амфитеатру Духовно-образовног центра „Свети Јован Златоусти“. У афитеатру је традиционално одржано рецитовање најмлађих чланова наше Црквене Заједнице. Више од 90 малишана је кроз рецитације узнело хвалу и захвалност светом Сави. Дечије рецитовање трајало је готово до поднева. За све учеснике рецитала обезбеђени су пригодни поклони у виду пакетића.

Надамо се да ће уз Божију помоћ и благослов светог Саве, ово традиционално окупљање и духовна смотра бити све бројнија, како би на прави начин славили и прослављали највећег Србина, чувара, путовођу и учитеља нашег народа, коме благодарно кличемо: „Свети оче Саво, моли Бога за нас!“.

Извор: Епархија шумадијска

• Епархијске вести
  

"Слично је са душом нашом. Прљавштина за душу јесте гријех; он полако, али неуморно прља душу, која се преко савјести бори против њега и шаље сигнале у разум да је запрљана. Данашња јеванђелска прича о царинику Закхеју нека нам послужи као примјер. Сазнавши за Господа Христа и слушајући ријечи науке коју је Христос проповиједао, он премда бјеше споља здрав и изгледан, угледа у себи самом – у души својој – страшног губавца и осјети страшни бол који гријеси узроковаше у њему. Пошто бјеше мали растом, па није могао видјети Христа, због силног народа који се тискао око Њега, "он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође“."

"Жеља за оздрављењем душе тјерала је цариника Закхеја да барем види најмоћнијег Љекара о коме је слушао, чијим дјелима се дивио, чије су присуство и ријечи преобразили његову душу и открили разуму какав је страшни болесник изнутра. Стога он брзо похита напријед и попе се на смокву крај пута, којим је Христос требало да прође. Али шта се догађа? Угледавши га на смокви Спаситељ му рече: "Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме“. Знајући Спаситељ за стање његове душе, брзо прихвата покајаног Закхеја и заједно са њим улази у дом његов. То још више распаљује огањ љубави и чежње за оздрављењем у срцу и души Закхејевој и он бива обасјан свјетлошћу покајања, те духовно улази у окриље царства Божијег и каже Господу: "Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“. Ове ријечи и опредјељење извадише Закхеја из понора у кога га одвукоше гријеси његови и он постаде пронађена изгубљена овца у стаду Христовом; и не само он, већ и сви укућани његови. То потврђују ријечи Спаситељеве: "Данас дође спасење дому овоме“."

"Допустимо и ми, браћо и сестре, да спасење дође у душе наше као што је дошло души цариника Закхеја. Попнимо се и ми као цариник Закхеј на "смокву крај пута“– на стабло вјере наше – и угледајмо Христа. Распалимо искру божанске љубави у душама нашим јеванђелским животом, нашим постом, нашом молитвом, нашим дјелима љубави и милосрђа према Богу и ближњему своме. Само тако ће се и на нама испунити Христове ријечи из данашњег јеванђеља: "Данас дође спасење кући овој“, које је изговорио Закхеју кад је овај спознао присуство Божије у својој души, а Господу нашем слава и хвала у вјекове амин”, бесједио је отац Никола.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

• Епархијске вести
  

Епископ Атанасије и г. Тешић разговарали су о проблемима српског живља и повратку Срба у Лушци Паланку, као и улози Српске Православне Цркве и Епархије бихаћко-петровачке у подизању вере и надахнућа у решавању свакодневних животних проблема људи овога краја.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

• Епархијске вести
  

Поводом тога, ове године, у јагодњачком Светом храму Свету литургију служили су: протојереј ставрофор Владо Кљајић, парох беломанастирски, протонамесник Миљен Илић, парох у Петровој Слатини, те надлежни парох, протојереј Слободан Мајкић. Током Свете литургије појала је група парохијана, а апостол је читала Анастасија Мајкић.

Извор:

• Епархијске вести
  

На позив Институтa за православно богословље, у Минхену је као једини високи предавач из иностранства био позван један од најпроминентнијих православних теолога данашњице Преосвећени Епископ бачки др Иринеј Буловић.

фотогалерија 1 *** фотогалерија 2

Владика Иринеј је благоизволео да началствује на вечењем богослужењу (Vesper) у најстаријем православном храму у Минхену, у цркви Светог Спаса (Salvatorkirche). Овај храм је посвећен Св. Спасу, а саграђен је у 13. веку и био најпре храм евангелистичке цркве у Баварској. У епоси секуларизације овај храм је постао власништо баварске династије Вителсбах (Wittelsbach), да би од 1829. г. краљ Лудвиг I, у духу своје филантропије и филојелинизма, даровао овај храм Грчкој митрополији у Немачкој, и сад је посвећен Преобажењу Господњем (Ι.Ν. Μεταμορφώσεως του Σωτήρος).

Преосвећени Епископ др Иринеј бачки је у надахнутој омилији произнесеној на вечерњу 29.1.2014, на савршеном немачком језику са лексичким нијансама и реторичким финесама, подсетио на фундаментални значај Тројице Јерараха Свете Православне Цркве. Богословље ових Светих Отаца - Василија Великог, Григорија Назијанзина и Јована Златоуста из 4. века темељ је богословља првих двају васељенских Сабора, као и све потоњег православног богословља. На тај неизмерни богословски значај је подсетио Епископ Иринеј. Након вечерњег богослужења, свештенство овог храма је с професорима Института уприличило малу агапу

.

Сутрадан је Преосвећени Епископ др Иринеј бачки, у оквиру циклуса предавања (Ringvorlesung) под патронатом „Института за православно богословље“ (Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie), у сарадњи са универзитетским Центром за студије за сениоре (Seniorenstudium), произнео своје предавање. Овај циклус предавања је насловљен „Источно хришћанство на Западу: Православна Црква и теологија – некад и данас“ („Östliches Christentum im Westen: Die Orthodoxe Kirche und Theologie – Gestern und Heute”).

Преосвећени Иринеј је у свом предвању на тему „Православна Црква у Србији: њена прошлост и теологија у немирним временима“

(Prof. Dr. Irinej Bulović, Bischof von Novi Sad und Bačka, Serbien: „Die Orthodoxe Kirche in Serbien: ihre Geschichte und Theologie in bewegten Zeiten“) - свој наратив исплео у два одељена лука – један историјски и један теолошки, који су се дијахроно преплитали и прожимали у хомогену целину. Са једне стране, првобитни географски топос, односно прапостојбина Срба била је у „германским просторима“. У овом контексту је Преосвћени Владика, иначе редовни професор Богословског факултета у Београду, указао на језичку сродност са „Сорбима“, тј. Лужичким Србима. У чињеницима густом, али прегледном, хронолошком наративу било је речи од Свете лозе Немањића и аутокефалности СПЦ до савремених питања наше Цркве у матици и расејању, као и о теолошком развоју унутар СПЦ од „Катихизиса“ и „Црквене историје“ Јована Рајића до неопатристичке синтезе у делима двојице новопросијавших светитеља наше Цркве - Св. Николаја Жичког и Св. Јустина Ћелијског. У прожимању тих двеју конвергентинх наративних линија in brevi се испунила слика Српске Православне Цркве у немирним временима.

Овај појам би се у основи - сходно једној флоскули епископа др Иринеја - можда могао сматрати „константним атрибутом“ поднебља чија је судбина да буде „Исток Запада и Запад Истока“, као парафраза једног познатог топоса.

Овакву тематску панораму најсувислијих чињеница је, разуме се, у оквиру кратког предавања могуће само у основним потезима и језгровитим секвенцама понудити хетерогено састављеном аудиторијуму (који просечно броји између 70 и 100 махом инославних учесника), а који је овога пута – Епископу др Иринеју у почаст - био допуњен и многим свештенослужитељима и парохијанима правосланих Цркава у дијаспори.

Након предавања је уследила жива дискусија о раличитим питањима егзистенције СПЦ, о пракси канонизовања светитеља и панортодоксним перспективама. Spiritus rector и иницијатор овог циклуса предавања, професор др Атанасије Влецис, угледни православни догматичар и председник заједничке комисије овог Института, позвао је професоре, сараднике и студенте на мали пријем на Институту. Ту су измењене свечарске здравице, поздрави и отпоздрави, произнесене кратке и надахнуте беседе и, на молбу проф. Влециса, произнесена поука Преосвећенога Епископа др Иринеја студентима Института о смислу студија теологије. За време тог пријема је пројектован и дија-филм са лањске екскурсије и поклоњења професора и студената Института светињама Србије и љубазном и срдачном пријему у Владичанском двору у Новом Саду.

Нестор о прецептор овог Института, емеритирани проф. др др Теодор Николау је Епископу Иринеју уручио своју књигу „Glaube und forsche. Ausgewählte Studien zur griechischen Patristik und byzantinischen Geistesgeschichte“ - „Веруј и истражуј. Изабране студије о грчкој патристици и византијској духовној историји“. Прикладнији презент није могао пристајати овом харизматичном и дубоко ученом Епископу наше Свете Цркве.

Изражена је и жеља и уручен љубазни позив да Преосвећени Епископ Иринеј у Минхену на Православном институту одржи једнонедељни семинар, чему се и на овом месту са радошћу надамо. Дводневни боравак Владике Иринеја – његово богослужбено и његово академско делање били су велики празник духу и интелекту не само богословствујушчој академској православној и инославној јавности, већ и јак духовни импулс свештенству, професорима, сарадницима и студентима овог Института. Тим боравком је Слава Института – Света Три Јерарха - имала своју дубоку торжествену радост, а Ringvorlesung доживео зенит харизматичности и мудрости у реферату овог угледног Архијереја и богослова у свеправославном свету.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

Извор: СПЦ

Ова Фондација, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја, протекле три године прикупља новчана средства у Аустралији и на Новом Зеланду за породице које су остале без огњишта на просторима бивше Југославије, како би им се обезбедио пригодан смештај.

Сабрани народ је пажљиво саслушао дирљиво излагање Влада и Ане Дивац који су говорили о свом раду и циљу да се обезбеди смештај за све - до последње - породице која се налази у колективним центрима. Захваљујући овој Фондацији обезбеђено је више од тристаседамдесет домова за исто толико породица, а остало су још сточетрдесеттри породице које чекају решење. Све ове породице налазиле су се, или се налазе, у колективним смештајима који не пружају ни елементарне услове за живот. Све ово се видело и у документарном филму који је породица Дивац припремила и приказала присутним парохијанима ове Црквене општине.

Посебну пажњу је привукла презентација најновијег пројекта „Један у милион Срба“. Овом иницијативом Владе и Ана желе да саберу (барем) један милион добронамерних Срба у свету који би донирали по један евро месечно, односно дванаест евра годишње, за потребите у Отаџбини. Први пројекат ове инцијативе је био успешно обнављање једне основне школе.

Специјални гост ове хуманитарне вечери био је епископ Иринеј који је благословио скуп и одржао пригодан говор у коме се осврнуо и на стање у којем се угрожене породице налазе, као и на услове у којима они живе, и то као сведок стања у више колективних центара у којима су ове породице смештене. Такође је пренео и своја искуства из посете једном од новосаграђених домова у којем је затекао породицу која се након дуго времена уселила у пристојан стан; породицу у којој се дете неописиво радовало што има своју собу, што већина света разуме као једну од основних могућности коју свака породица треба да има. Владика је исказао захвалност српском народу на Златној Обали, похваливши њихову пожртвованост, хуманост и спремност да помогну, као и њихову организованост у Црквеној општини.

Лепоту догађај употпунила су деца из фолклорне групе Црквене општине која су дочекала свога Епископа заједно са Владом и Аном Дивац и својим дивним наступом увеличали ово вече. Деца су такође имала ретку прилику да заиграју кошарку са гостом који је једно од највећих имена у историји овог спорта. Захваљујући управо хуманости парохијана ове Црквене општине, који су смирено у реду чекали да дају своју донацију и да се фотографишу са прослављеним кошаркашем Владом Дивцем, може се слободно рећи да је хуманитарно вече било више него успешно.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

• Епархијске вести
  

Саборна црква у Вршцу посвећена Светом Николи налази се у центру Вршца, прекопута Двора Епископа банатског. Православни храм у Вршцу подигнут је 1785. године, у време владике Николе Димитријевића. Унутрашњост цркве је изузетно богато украшена, ту је високи богато резбарени позлаћени иконостас са иконама Павела Ђурковића (1772-1830). Једнако чувени Никола Нешковић (1740-1789), који је био дворски сликар овдашњих владика, урадио је слободностојеће целивајуће иконе. Трећи великан чија се дела могу видети овде је Паја Јовановић (1859-1957), који је за вршачку Саборну цркву насликао композиције „Свети Никола спашава осуђенике" и „Света Ангелина". У крипти цркве је сахрањено седам вршачких митрополита.

Извор: Радио Слово љубве, СПЦ

Дреновац - У тридесетдругој недељи по Духовима, 2. фебруара 2014. године, Епископ крушевачки г. Давид по распореду Богослужења свету Литургију служио је у Архијерејском намесништву ражањском у парохији дреновачкој - Дреновац. Архијерејски намесник протојереј Владица Столић, надлежни парох протојереј Часлав Јоцић, парох дедински Ненад Јовановић и ђакон Андрија Јелић саслуживали су Епископу на Литургији. Беседу по прочитаном Јеванђељу изговорио је новоодликовани протојереј Ненад Јовановић по благослову Епископа Давида. На Литургији је помагао у појању и чтецирању ипођакон Марко Цветковић.

Крушевац - По Благослову Епископа крушевачког г. Давида, архијерејски намесник трстенички протојереј Марјан Вујовић одржао је час веронауке за одрасле у парохијском дому Саборне цркве у Крушевцу. Тема часа била је "Освећење" у теолошком и богослужбеном поимању Цркве.

Беле Воде - По Благослову Епископа крушевачког г. Давида у парохијском дому цркве Свете Тројице у Белој Води уприличено је окупљање за учеснике и организаторе црквено-народне манифестације пливања за Часни крст на реци Морави на празник Богојављења 2014. године. Пријатним разговором за свечаном трпезом сумирани су утисци организатора и учесника овогодишње поменуте празничне прославе. Задовољство и расположење дало се приметити код присутних, што је добар показатељ да вера и љубав према Богу, Цркви и народној традицији одржавају наше вернике у пуном хришћанском животу. Епископ је овом приликом посетио манастир у изградњи Светог пророка Илије у Дренови.

Крушевац - У суботу 1. фебруара 2014. године, на празник преподобног Макарија Египатског и Светог Марка Ефеског, Епископ крушевачки г. Давид служио је свету Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Крушевцу. Свештеници и ђакони Саборног храма саслуживали су Епископу на Литургији. Беседу на тему прочитаног Јеванђеља изговорио је протојереј Драгић Илић. Епископ и служашчи свештеници помолили су се за упокојење душе новопредстављене слушкиње Божије Драгице, мајке протојереја Александра Ерића пароха крушевачког.

Дедине - На позив Црквене општине дединске и надлежног пароха протонамесника Ненада Јовановића, а поводом црквене славе Епископ крушевачки Господин Давид служио је 31. јануара 2014. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Атанасија Великог у Дедини. Епископу је саслуживало свештенство Архијерејског намесништва крушевачког, у присуству парохијана, деце и одраслих. По Литургији је освештан и преломљен славски колач домаћина Братислава из Дедине.

Извор: Епархија крушевачка

• Епархијске вести
  

Семинар је почео 1. фебруара 2014. године Литургијским сабрањем којим је началствовао протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Саслуживали су архимандрит Јефрем Савин, настојатељ ове свете обитељи, протосинђел Симеон Обреновић, настојатељ манастира Бишња, јеромонах Нектарије Тешић, сабрат манастира Бишња, презвитери Небојша Товирац и Данијел Николић, као и ђакон Богдан Стјепановић. За пјевницом су пјевали студенти - постдипломци Православног богословског факултета у Београду, који су такође узели учешћа у семинару.

архимандрит Јефрем Савин

Изовр: Епархија зворничко-тузланска

• Богословље
  
• Епархијске вести
  

Госте је дочекао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије са братством манастира, после чега су заједно посетили Краљев конак, кога је 27. јануара 2014. године захватио пожар наненвши му значајну материјалну штету.

У разговору је било речи и о тренутној ситуацији у Епархији врањској, као и предузимању одговарајућих мера и пружања помоћи у обнови Краљевог конака у манастиру Светог Прохора Пчињског. Да подсетимо, у протекле три године Министарство вера, касније Министарство вера и дијаспоре и Канцеларија за сарадњу са Црквама и верским заједницама, као и Министарства за културу и информисање, несебично су помагали обнову Краљевог конака, поводом припрема за обележавање значајних јубилеја, 700 година од обнове цркве од стране Светог краља Милутина и 100 година од подизања Краљевог конака од стране Краља Петра I Ослободиоца.

У преподневним часовима, др Милета Радојевић посетио је Црквену општину Бујановац и у пратњи г. Драгана Манасијевића, председника ове Црквене општине, посетио храм Светих апостола Петра и Павла у Бујановцу, храм у изградњи Светог великомученика Георгија у селу Лопардинце, општина Бујановац, за који је у прошлој години Влада Републике Србије преко Канцеларије за сарадњу с Црквама и верским заједницама одвојила новчана средства за завршетак радова. Др Милета Радојевић је посетио и манастир Светог архангела Гаврила, који се налази надомак села Лопардинца.

Договорено је да Канцеларија за сарадњу са Црквама и верским заједницама, у складу са својим могућностима, у току 2014. године помогне ове светиње на духовну радост благочестивог народа бујановачке општине.

Извор: Епархија врањска

• Епархијске вести