Ове речи је Владика поменуо и у беседи коју ју изговорио приликом подизања крста на месту предвиђеном за цркву и оне су - као оно семе које паде „на земљу добру, и доноси род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет“ (Мт. 13,8) - заиста уродиле плодом у овом малом граду, па су темељи цркве изграђени за само осам дана.

У темеље је уграђено 7000 килограма арматуре, око 200 кубика бетона, а за шаловање темеља је утрошено 25 кубика даске. Свакога дана на градилишту је радило између 40 и 50 мајстора, и то сви потпуно бесплатно, сматрајући за част да дају свој допринос једном оваквом подухвату. Бајина Башта и околна села су кроз историју познати по добрим и вредним домаћинима и добрим мајсторима који граде цркве и куће широм света. Храну и пиће за раднике су доносили бајинобаштански пекари и вредни домаћини као свој допринос овом светом подухвату.

Темељи цркве Светог Саве имају 510 м2, а председник грађевинског одбора је г. Мијодраг Читаковић, директор Дринско-лимских хидроелектрана, архитекта је г. Бранко Игњатовић са Златибора, а пројекат је израдио г. Радан Јокић из Бајине Баште. Градњу води, са благословом епископа Јована, парох друге парохије бајинобаштанске протојереј Горан Милинковић, архијерејски намесник рачански, који се од 2005.године истрајно борио за добијање локације за нови храм у Бајиној Башти.

Након освећења темеља, владика Јован је одржао састанак у ОШ „Свети Сава“ са директорком школе гђом Лепосавом Ивановић, председником грађевинског одбора Мијодрагом Читаковићем, председником општине г. Златаном Јовановићем, замеником председника општине г. Радомиром Филиповићем, који је дао огроман допринос у почетку градње, архитектом Бранком Игњатовићем, директором Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Србије др Милетом Радојевићем, директором Патријашијске управне канцеларије протојерејем-ставрофором Стојадином Павловићем и представницима других школа архијереског намесништва рачанског.

После састанка трудом верног народа у Бајиној Башти, спремљена је трпеза љубави, којој су осим уважених гостију и свештенства присуствовали и мајстори који су за само осам зимских дана урадили ово богоугодно дело. У току ручка присутнима се обратио г. Раде Спасојевић, подпредседник грађевинског одбора, председник општине г. Златан Јовановић, а затим и директор за сарадњу са Црквама и верским заједницама Србије др Милета Радојевић уз чију помоћ је и отпочела изградња цркве. У овим обраћањима исказана је захвалност и добра воља за даљу сарадњу, како на изградњи цркве Светог Саве, тако и на другим пољима.

Извор: Епархија шумадијса

Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Епископа липљанског Господина Јована и многобројног свештенства и свештеномонаштва, и уз молитвено учешће вјерног народа из Подгорице, Цетиња, Приморја, Београда, Крагујевца и других мјеста.

На богослужењу су одговарали матурнати цетињске Богословије „Свети Петар Цетињски“.

У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика Јован је рекао да су сви сабрани на данашњем богослужењу на свој начин у руци оца Луке.

„Он нас је овдје окупио, он је овдје наш Мојсије драги, вољени, који је душа наше душе, и човјек који нас је сабрао љубављу, којом Господ све подиже и скупља у Своју руку. Јер, нису само по образу створени достојни да уђу у ту руку, него они који слиједе Господа“, рекао је Епископ липљански.

Након причешћа вјерних служен је парастос на гробу архимандрита Луке.

Митрополит Амфилохије је након парастоса рекао да нам отац Лука служи за примјер како се потрудио да свој живот повјери Христу Богу.

„Могао је он и другим путевима да иде. Његови професори су ми говорили да смо им узели једног од најспособнијих младих људи на Београдском универзитету. Нијесмо, међутим, ми њега узели, него је Бог за њега припремио нешто узвишеније – универзитет много значајнији од оног београдскога и свих универзитета“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

„То је Божји универзитет, Божје свеучилиште, свеучилиште Духа Светога, Христова школа – она која се започиње овдје на земљи а која се наставља во вјеки вјеков“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Архимандрит Лука (Анић), дугогодишњи игуман Цетињског манастира, манастира Савина главица у Доњем Грбљу и манастира Дајбабе, упокојио се на данашњи дан, 8. фебруара 2013. године.

Био је један од најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске.

извор

Овај град налази се око 500 км од Химлестира, надомак Штутгарта. По доласку Карлсруе, Патријарх је посетио храм Свете Петке, где су га дочекали старешина храма Александар Шкорић и г. Драган Благоје, председник Црквене управе. Присутан је био и архијерејски намесник за Јужну Немачку, протонамесник Миленко Марковић. У Патријарховој пратњи током његове канонске посете Епархији средњоевропској налазе се протођакон Дамјан Божић и г. Карол Лупу.

• Епархијске вести
  

Пријем и састанак одржани су у манастиру Свете Петке на Пет Језера код Бијељине. Прије пријема и састанка служен је молебан Пресветој Богородици у капели Светог Сергија Радоњешког и Светог Серафима Саровског. Молебан је служио синђел Симеон Обреновић из манастира Бишња у Доњој Бишњи.

Пријему и састанку нису присуствовали монаси и монахиње који су било због болести, старости или због неодложних обавеза били спријечени. Био је ово први ''монашки сабор''. Преосвећени Владика је одржао предавање о улози и значају светих обитељи и живљењу у њима. Након излагања монаси и монахиње постављали су питања у контексту изложеног предавања на која је одговоре и савјете давао Преосвећени владика Хризостом.

Сестринство манастира Свете Петке на челу са мати игуманијом Стефанидом припремило је заједнички ручак за све присутне на чему им је у име свих захвалио Преосвећени владика г. Хризостом.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свету Литургију, којој је присуствовао Патријарх српски г. Иринеј, служили су протојереј Неђо Јањић, архијерејски намесник за Северну Рајну и Вестфалију, протонамесник Данило Радмиловић, старешина храма Светог Саве у Диселдорфу, протонамесник Станко Ракић, архијерејски намесник баварски, јереј Предраг Гајић и ђакон Драгослав Ћорковић из Штутгарта. После свете Литургије служен је молебан и призив Духа Светог поводом почетка заседања Епархијског управног одбора и Епархијског савета. Сви чланови Одбора узели су учешћа у раду ових тела.

• Епархијске вести
  

|

Тема сједнице биле су и даље активости „Човјекољубља“ под чијим окриљем функционишу двије народне кухиње – подгоричка и цетињска, као и служба за помоћ лицима са потребним потребама.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

Тим поводом Свету Литургију служио је свештеник Раденко Копривица, надлежни парох. Празник Светог Оца нашег Саве сабрао је, другу годину заредом након освећења храма, припаднике братства који су везани за ову светињу, а то су: Кецојевићи, Јарамази и Алексићи.

Послије Литургије освећен је славски колач и жито. Домаћин славља био је г. Жарко Кецојевић, члан Црквеног одобра и један од малобројних мјештана овог живописног старохерцеговачког села, смјештеног на самој обали Билећког језера. Породица Жарка Кецојевића припремила је за сабрани народ трпезу братске љубави.

Планирано је да ове године у недјељу пред празник Спаљивања моштију Светог Саве буде организован црквено-народни сабор у Мирушама, којем би се, сваке године, могао одазвати већи број братственика из овог краја, а који су расијани изван граница Црне Горе.

Литургијским сабрањем и ломљењем славског колача храм Светог Саве у Кленку, у парохији бањанско-рудинској, своју славу прославио је у недјељу 2. фебруара 2014, на празник Преподобног Јевтимија Великог.

Свету Литургију је служио јереј Раденко Копривица, надлежни парох уз молитвено учешће вјерног народа. Ово је прва Литургија која се служила у храму Светог Саве у Кленку, послије прошлогодишње обнове ове светиње.

Трудом новоформираног Црквеног одбора и вјерног народа храм је, наводи надлежни парох јереј Раденко Копривица, генерално обновљен. Израђен је нови иконостас, а у току је израда икона за овај иконостас; купљено је и постављено ново звоно, након што је старо звоно украдено 2003, обновљен је лустер, чија израда датира из 1905, у цркву је уведена електрична енергија, обновљене богослужбене књиге и сасуди, а изведено је и неколико радова на уређењу спољашњег дијела храма: изграђен тротоар и стаза до цркве, постављени олуци.

Завршени су и радови на изградњи црквено-народног Дома у непосредној близини храма.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

• Епархијске вести
  

Њима је од "Блиц" фондације припао стан који је данас и свечано освештан. Кључеве од стана породици је уручио познати тв водитељ Иван Ивановић, а додели стана је присуствовао и градоначелник Лесковца господин Горан Цветановић који је породици предао поклон од града али и свој лични. Догађају су такође присуствовали и чланови студентског парламента Технолошког факултета који су по благослову декана укључени у хуманитарне активности Цркве. Срећни су данас Оливера, Ђорђе и Тереза са својом мајком Милом, а ми им желимо многаја, многаја љета!

Извор: Епархија нишка

• Епархијске вести
  

Чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске, са благословом председника Одбора Његовог Преосвештенства Епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија, у циљу омогућавања сталног стручног усавршавања вероучитеља из стручних области, на основу свог деценијског искуства у раду са вероучитељима и катихизацији ученика основних и средњих школа, акредитовали су три програма стручног усавршавања катихета за наредне две године.

Своју стручну помоћ чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске пружили су вероучитељима Крагујевачког намесништва Епархије шумадијске у новембру месецу 2013, када је у свечаној сали Богословије Светог Јована Златоустог реализован семинар под редним бројем 180 у Каталогу републичког Завода за унапређивање образовања и васпитања (К:1, П:4,6) под називом „Катихизис некад и сад: оригинални текст у настави православног катихизиса“.

Аутор семинара и предавач, протођакон Златко Матић, у првом делу рада семинара је, после уводних техничких информација о семинару, вероучитељима представио етимолошко значење појма катихизис. Као најбољи пример предкрштењских и послекрштењских (тајноводствених) — мистагошких катихеза протођакон је вероучитељима представио Катихезе Светог Кирила Јерусалимског. Аутор семинара, анализирајући Прокатихезу записаног материјала живог дијалога Светог Кирила и његових катихумена, вероучитељима је изложио садржај, методологију и циљ Кирилових Катихеза — љубавно сведочење вере и наде у Други Христов долазак.

У другом делу рада семинара, аутор је, упоређујући садржај, методолигију и циљ Кирилових Катихеза са данашњим планом и програмом Православног катихизиса у школама Републике Србије, показао да је догматско и евхаристијско богословље Кирилових Катихеза основа данашњег Православног катихизиса.

На крају рада семинара предавач је вероучитељима нагласио њихов сотириолошки значај на основу показаног заједничког садржаја и циља катихеза IV и XXI века — бесмртности катихумена/ученика. Семинар је завршен питањима учесника.

Извор: veronauka.sabornost.org

• Веронаука
  

Патријарх српски г. Иринеј ће током канонске посете Епархији средњоевропској, којом иначе администрира, председавати Епархијским управним одбором и одржати низ састанака са архијерејским замеником и архијерејским намесницима. Овом приликом посетиће и више Црквених општина Средњоепвропске епархије.

На београдском аеродрому Патријарха српског г. Иринеја, у чијој пратњи је био Епископ ремезијански г. Андреј, примио је мр Слободан Ћопић, главни полицијски саветник Граничне полиције аеродрома Никола Тесла.

Током посете Епархији средњоевропској, у пратњи Његове Светости биће протођакон др Дамјан Божић из београдске Саборне цркве.

Извор: СПЦ

Господин Давидовић је дошао вођен посебном бригом за очување стратишта која су била у саставу концентрационог и логора смрти Јасеновац, са циљем да се сећање на жртве сачува. Једина два српска села на левој обали реке Саве која су обезбеђивала везу између Козаре и Славоније била су Млака и Јабланац. Дванаест километара путем низводно а двадесет и три реком Савом, били су удаљени од Јасеновца. Због свог, у време другог светског рата стратешког, положаја били су на првом удару усташких снага. Млака и Јабланац су се налазили и у такозваном сигурносном појасу око логора Јасеновац што је био додатни разлог за истребљење ова два села.

На плавном подручју реке Саве, у селу Млака, пре Другог светског рата живело је око хиљаду и две стотине становника који су се бавили узгојем стоке и обрадом земљишта. Због честог изливања Саве број култура које су се могле узгајати био је минималан те је најзаступљенији био кукуруз.

Прве усташке снаге које су долазиле у село већ почетком 1941. године били су припадници усташке заштите, такозвани Мачековци. На самом почетку рата на нашим просторима, после капитулације Краљевине Југославије, селом Млака су почеле патролирати усташке снаге те су почела и прва привођења ради успостављања власти НДХ. У априлу 1941. године ухапшено је шездесет виђенијих домаћина села Млака и одведено у логор Јасеновац. Након краћег задржавања враћени су кућама. Прва жртва села Млаке био је Миле Крлић који је ишао у логор Јасеновац да интервенише да се пусте ухапшени житељи његовог села.

Иако у великој несигурности, становници Млаке су живели на својим огњиштима све до априла 1942. године. Крајем 1941. године Млака је добила прву сталну усташку посаду – две сатније. Средином марта 1942. године у село долази римокатолички свештеник из Загреба који уз помоћ усташа организује покрштавање православних становника Млаке уз изговор да ће им на тај начин бити обезбеђен несметан живот. Након одређене припреме која је трајала десетак дана покрштавање је обављено у парохијском дому. Према сведочанству преживелих покрштавање се састојало у изговарању формуле: „Нисам више православац него чист Хрват.“ Један број становника села није био на покрштавању јер су успели да се сакрију или на неки други начин избегну привођење.

Међутим, и поред покрштавања за мештане Млаке наступили су ускоро најтежи дани. Пошто се почетком априла у селу окупио већи број усташа почеле су припреме за хапшења. Будући да се Сава била излила и да је већи део села био поплављен почело је одузимање чамаца од свих становника села да би се спречило бежање преко реке у још увек слободне крајеве под Козаром. Ипак на тај начин покољ су успели избећи мештани села Јабланац. Већ 13. на 14. април сви мештани Млаке били су похапшени и спроведени у сеоску школу и парохијски дом. Већ првог дана хапшења усташе су у селу убиле двадесет и шест људи и покопали их на ђубришту. Као разлог за одвођење људи у логор Јасеновац послужио је инсцениран догађај у селу. Наиме, усташе су донеле из Јасеновца три леша већ убијених логораша, обукли им усташке униформе и то представили као напад одбеглих сељана на њихове снаге. Због тога су решили да сви Млачани морају поћи у логор. Након неколико дана задржавања у школи и парохијском дому, прво су велики број жена и деце одвезли у Јасеновац а потом и везаних мушкараца. Мушкарци из села Млаке који су доведени у Јасеновац били у међу првим жртвама које су превезене у Доњу Градину и тамо ликвидиране.

Будући да су испразнили село, усташе су почеле са претресом кућа и са прикупљањем свега онога што су могли наћи: новца, драгоцености, хране и свега осталог. Ускоро је почело одвожење прикупљене хране и стоке из села лађама за Јасеновац и друга места.

Међу одведеним Млачанима у Јасеновац вршен је одабир на способне и неспособне за рад. Жене и деца су убрзо били транспортовани у логор Стара Градишка. Старији мушкарци су свој живот окончавали у Доњој Градини док су млађи слати за Земун и Старо сајмиште одакле су одведени на рад у Немачку и Норвешку. Иста подела је вршена и у Старој Градишки међу женама и децом. Овде су децу одвајали од мајки и држали их посебно затворене у најтежим условима. Веома ретко су добијали нешто хране тако да су већину времена проводили гладни. Из Старе Градишке су често одлазили камиони са децом који су их одводили на усвајање и поделу међу Хрватима и Немцима. Наравно, том приликом су им се мењала имена и на тај начин они су губили сваку везу са својим пореклом. Тек појединци су успели након рата да пронађу своје породице или бар да сазнају шта се са њима десило. Поред преживеле деце из села Млака која су имала срећу да буду на неки начин изведена из логора, познато је по имену 286 деце која су пострадала у селу и логорима.

Након протеривања становника села Млака, усташке снаге су користиле сеоска имања за узгајање неопходних намирница за издржавање логора и усташке војске. Као радну снагу на пространим млачким имањима доводили су логораше из Јасеновца. Постојало је погрешно тумачење да је Млака била женски логор управо због тога што су навећи број запослених на економији чиниле жене које су биле способне за рад. Међутим, на истим имањима али на другим врстама послова били су ангажовани и мушкарци. Жене су се обично бавиле пољским пословима око брања кукуруза, прикупљања сена и узгајања других врста док су мушкарци радили на извлачењу дрва из шуме.

Услови рада су били више него нељудски. Скоро свакодневно мокри, у блату и води, без могућности да одржавају основну личну хигијену, жене и мушкарци су били приморани да раде од изласка до заласка сунца а највише у дугим летњим данима. Усташе које су пратиле лоограше на рад врло често су се над њима иживљавали те је велики број њих окончавао свој живот на месту где су радили. Убијене логораше усташе су бацале у сеоске бунаре, закопавале на ђубришта или једноставно бацале у реку. Скоро свакодневно до Млаке су допловљавали лешеви убијених логораша из Јасеновца. Због свега тога, Млака и њене њиве су претворене у једно велико гробље не само Млачана већ и многих других логораша Јасеновца који су доведени са разних страна.

Међутим, одвођење на рад била је и прилика да се побегне, тако да је један број логораша успео да надљудским напорима дође до слободе. Неки су у том покушају изгубили живот.

Након свих стравичних догађања у селу Млака током Другог светског рата, 1945. године, након окончања рата, у село се вратило свега стотину и шездесет становника.

Приликом посете, владика Јован и г. Давидовић су се упутили у стање храма, који је девастиран у прошлом рату, околних стратишта, као и два споменика подигнута у овом селу, и изразили уверење да је неопходно приступити обнови и озбиљнијем обележавању стратишта у Млаки и очувању спомена жртава нашег Новог Косова.

Приликом посете цркви, владику Јована и Драгана Давидовића срео је г. Дагоберт, Аустријанац који умировљеничке дане проводи у Млаки и понудио се да помогне приликом обнове цркве, рекавши: „Чуо сам да је у овој цркви пострадало много људи, и зато она мора да се обнови, јер праштати морамо, како нас учи наша вера, али заборављати не смемо!“

Извор: СПЦ

Црквено школска општина Светог Николе у Финиксу (Аризона) прославила педестогодишњицу постојања

”Свечано и торжествено” су можда најприкладније ријечи које могу да опишу како је у суботу и недељу било међу Србима из Финикса и околине. Прославу заиста великог јубилеја својим присуством су увеличали су Преосвећени Епсикопи западноамерички г. Максим, домаћин, новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин и захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије. За ову прилику гости су стигли са разних страна - из Херцеговинe, Чикага, Калифорније, са Хаваја...

Прослава је почела празничним вечерњем које је служио игуман манастира Тврдошa јеромонах Сава уз присуство поменутих владика и приличног броја вјерника. Послије вечерње услиједила је трпеза љубави, која је прерасла у праву духовну гозбу када се развио дијалог између присутних вјерника и владика. Желећи да искористе јединствену прилику која им се указала вјерници су поставили мноштво питања. На сва горућа питања владике су одговарале веома надахнуто.

У недељу, на дан Светог Јефтмија Великог, Божанственом Литургијом је началствовао епископ Лонгин. Саслуживали су епископи Григорије и Максим, игуман манастира Тврдоша Сава, свештеници Никола Чеко из Лос Анђелеса, Драгомир Туба и домаћин Станислав Дурић, као и ђакони Николај Костур из Чикага и Озрен Тодоровић из Лас Вегаса. Епископ Максим је надахнуто бесједио на Јеванђеље о Закхеју. У току Литургије јереј Станислав Дурић је узведен у чин протопрезвитера. Епископ Лонгин је лијепо нагласило заслуге оца Станислава, које су, ако посјетите ову парохију, свима видљиве; предивно уређена и фрескописана црква са лијепо уређеном портом представљају духову оазу у овом дијелу Финикса. Не треба ни занемарити ни духовни живот који се осјећа како плусира, како је нагласио епископ Лонгин.

Славље је настављено у парохијској сали, гдје је послужен славски ручак. У току ручка се бесједило и наздрављало, како доличи једном оваквом дану и јубилеју. А посебно пажњу је изазвао веома емотивни говор епископа Григорија, на који нико у сали није остао равнодушан. На крају говора сви у сали су устали и аплаудирали драгом госту.

Прослава је завршена игром и пјесмом, тачније богатим културно умјетничким програмом који су припремиле фолклорне групе ²Србија² и ²Гаврило Принцип², као и пјевачка етно група ²Брезе². Дјеца разних узраста у предивним народним ношњама су више него успјешно дочарала богаство наше културе.

И шта на крају рећи него заблагодарити нашем Богу у Тројици Слављеноме, Оцу, Сину и Духу Светом, Који нас је овако лијепо сабрао за ову посебну прилику. Велику захвалност изражавамо и нашем домаћину оцу Станиславу Дурићу, пресједнику Црквено школске општине Ђорђе Ристић и свима онима који су допринијели овако успјешној прослави великог јубилеја.

Извор: Епархија западноамеричка

Владици ће саслуживати свештенство Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве.

Отац Лука био је један од најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске.

Рођен је 17. септембра 1959. године у Дубровнику, као прво дијете родитеља Живорада и Драгице Анић. Седму београдску гимназију завршио је 1977. године. Студије историје умјетности на Философском факултету у Београду завршио је 1983. године. Већ наредне, 1984. постављен је за асистента на истом факултету. Магистрирао је 1991. године на тему „Живот и дело вајара Ђорђа Јовановића“.

Као студент и млад професор често је одлазио на богослужења у београдски манастир Ваведење, привучен личношћу, духовним опитом и снагом јеромонаха, касније Епископа банатског оца Амфилохија, са чијим ће благословом и стићи у Црну Гору, непосредно послије свога учитеља и духовног оца. У јулу 1991. дошао је у Цетињски манастир и постао искушеник. Монашки чин примио је у Цетињском манастиру на Ивањдан, 7. јула 1993. године, чиме се уврстио у прву генерацију монаха у Митрополији црногорско-приморској од доласка Митрополита Амфилохија на Цетињски трон. Умјесто световног имена Урош, на монашењу је добио име Лука.

Јерођаконски чин примио је на Крстовдан, 27. септембра 1995. у Цетињском манастиру, а чин јеромонаха 22. октобра исте године у цркви Светог Луке у Котору. За намјесника Цетињског манастира постављен је на Лучиндан, 31. октобра 1995. У чин игумана произвео га је Митрополит Амфилохије на Петровдан, 12. јула 2000. године, а звање архимандрита додијељено му је на Лучиндан, 31. октобра 2008. године. Игуман манастира Светог Саве на Савиној главици у Доњем грбљу постао је 13. јануара 2010. Нешто више од годину дана након тохга, 1. априла 2011. постављен је за настојатеља манастира Дајбабе.

У рано јутро 8. фебруара 2013. године отац Лука се упокјио у својој скромној монашкој келији у Дајбабама. Два дана касније његови земни остаци сахрањени су на манастирском гробљу у Дајбабама након Свете заупокојене литургије са опелом које су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије и липљански Јован, уз саслужење многобројног свештенства, свештеномонаштва и вјерног народа из Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Р.В.

Извор

Епископ се у надахнутој беседи обратио окупљеним верницима. Тумачећи зачало Лукиног Јеванђеља које је прочитано, владика Јован нас је подсетио да ми Христа не признајемо само речима, већ пре свега делима. Није довољно само рећи да верујемо у Христа и Христу, већ својим животом, својим делима и љубављу нашу веру треба да пројавимо.

У понедељак, 27. јануара, када наша Света Црква прославља највећег српског светитиља у свим храмовима широм наше домовине, велика литургијска радост могла се осетити и у храму Светог Саве на Аеродрому. У храму посвећеном Светом Сави, на овог дана, свету Литургију служио је јереј Немања Младеновић уз саслужење свих свештеника овога светога храма. Литургијску радост увеличао је веома велики број вереника, међу којима је највише било деце.

У току Литургије прочитана је посланица Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора жичког г. Јована. Света Евхаристија додатно је увеличана певањем богослова и дечијег хора „Свети Сава“. Након заамвоне молитве пререзан је славски колач у спомен и част светог Саве.

Након Литургије припремљено је послужење за све вернике у амфитеатру Духовно-образовног центра „Свети Јован Златоусти“. У афитеатру је традиционално одржано рецитовање најмлађих чланова наше Црквене Заједнице. Више од 90 малишана је кроз рецитације узнело хвалу и захвалност светом Сави. Дечије рецитовање трајало је готово до поднева. За све учеснике рецитала обезбеђени су пригодни поклони у виду пакетића.

Надамо се да ће уз Божију помоћ и благослов светог Саве, ово традиционално окупљање и духовна смотра бити све бројнија, како би на прави начин славили и прослављали највећег Србина, чувара, путовођу и учитеља нашег народа, коме благодарно кличемо: „Свети оче Саво, моли Бога за нас!“.

Извор: Епархија шумадијска

• Епархијске вести