„У фебруару месецу Лета Господњег 2014. Епархија ваљевска је наставила са мисијом у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву. Ова мисија је најпре настављена служењем Светих Литургија у капели Светог Саве у суботу 08. фебруара 2014. године, на дан преподобних Ксенофонта и Марије и на Задушнице 22. фебруара 2014. године. Свете Литургије служили су духовник ове установе свештеник Дејан Трипковић и ђакон Дарко Крунић, а уз појање вероучитеља Драгана Станојевића и апсолвента Богословског факултета Александра Филиповића. На оба Литургијска сабрања учествовало је по тридесет затвореника код којих је приметно све веће интересовање за учествовање у овој највећој тајни Цркве Христове.

О значају Свете Литургије у животу хришћана и о Светим Тајнама Цркве, а посебно о Светој Тајни Покајања и Исповести, као и о вечном животу и Суду Божијем беседио је свештеник Дејан Трипковић.

21. фебруара у Едукативном центру ове установе, на позив духовника јереја Дејана Трипковића, затвореницима који се припремају за излазак на слободу уз присуство десет васпитача и начелнице за третман Госпође Наташе Стевановић Параментић, изузетно надахнуто предавање о породичним вредностима одржала је ауторка „Породичног буквара“ Госпођа Милица Новковић из Београда. Ово предавање је са великим одушевљењем прихваћено од стране затвореника и васпитача, а посебан његов значај је у охрабривању ових младих људи који после одслужене казне треба поново да се укључе у свакодневни живот, што често за њих представља велики проблем. У процесу њиховог повратка у друштво Хришћанска вера и вера у породичне вредности могу одиграти одлучујућу улогу, закључак је овог изузетног предавања Госпође Милице Новковић, веома ретког и великог мисионара и проповедника повратка породичним ведностима за коју Академик Владета Јеротић говори: „Љубомир Ненадовић је једном давно написао да су две најтеже ствари на свету: добро државом управљати и добро дете васпитати. Ако и само ретке породице покушавају да у пракси примене проверене, у основи човечне савете Милице Новковић у овом „Породичном буквару“, уверен сам да ће као знамење зрелијег породичног васпитања бити могућ и зрелији начин вођења сваке државе и света у целини.“

БИСЕР МНОГОЦЕНИ

Ја пронађох бисер многоцени,

Спазивши на тргу његов сјај,

Међу многим накитом и благом,

Срцем ја препознах бисер тај.

Гледајући блистање његово,

Запевах му песму душом свом,

И ту радост похраних у груди,

Вративши се брзо у свој дом.

Где пресабрах све своје имање,

Намерен за бисер да продам,

И све што је од овога света,

За тај бисер, бисер, да имам.

Јер он пуни све просторе моје,

Сунцем које сија осми дан,

И сведочи ризнице нетварне,

Оном ко је њиме обасјан.

ПИРГ

Предавање Госпође Милице Новковић, аутора књиге "Породични буквар".

Свечана сала Музичке школе "Живорад Грбић" У Ваљеву 20. фебруар 2014. године у 18 часова.

Јер, прича о блудном сину метафора је Оца нам небеског и нас - блудних синова и кћери. Како отац грли сина приспелог са животне странпутице, тако и Господ трчи у загрљај покајнику, који је спознао ништавност пропадљивог света, део је надахнуте и снажно емотивне проповеди владике Милутина на светој архијерејској Литургију у Храму Свете Великомученице Марине у Врујцима.

- Браћо и сестре, тонемо попут несрећног блудног сина. Тонемо, а не знамо да устанемо. Тешко је осетити себе у Христу, а Христос је дошао да буде човек да бисмо ми постали христолики. Сетимо се, као блудни син, Оца небеског и заплачимо јадни и тужни! Јер, није гроб задња реч човека већ полазна тачка у Царство Божје, у вечност - океан љубави Божје, који ће нас запљуснути о Другом Христовом доласку. Сви, без изузетка, много греха имамо. Зато је велика радост и лепота Часног поста. Хајмо да исповедимо грехе, дубински загледани у њих, покајемо се, згадимо и кажемо: „Нећу више!“. Ако само свештенику набројимо грехе, а после их понављамо, само лажемо себе. Бога не можемо слагати. Постимо јер то је пораз демонима и корачајмо светла образа ка славном Васкрсењу - поручио је Владика Милутин верном народу у врујачком храму.

Време неумитно тече, свакога дана смо старији и никада не знамо када ће нас Господ позвати себи. За оправдања може понестати времена. Зато, по узору на блудног сина, похитајмо сваке недеље у дом Оца нашега, где се причешћује, исповеда, младенци венчавају и деца крштавају.

По завршетку литургијског сабрања, Владика Милутин осветио је фабрику „Вода вода“ и изворе термалне воде, која ће бити флаширана у њеним погонима. То је засигурно једна од најлепших вести за врујачко становништво, будући да ће нови почетак рада „Вода воде“ поправити економску ситуацију овог краја. О квалитету воде у Врујцима речено је и записано много лепих речи. Најдрагоценије засигурно су оне које је изговорио Свети Владика Николај. Наиме, открио је Владика Милутин, Лелићки Златоуст тврдио је да је врујачка термална вода из дубине од 605 метара најбоља на свету. Изражавајући захвалност Владики Милутину, председник компаније „Si and Si group“ Војин Ђорђевић рекао је да се са радошћу вратио да обнови производњу воде у Бањи Врујци и, као добри слуга, одужи се

Господу за добра која нам је даровао.

Извор: Епархија ваљевска

Епархијске вест

Заупокојна Литургија служена је у новосадском Световазнесењском храму. Литургију је служио архијерејски намесник новосадски први,протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење више свештеникâ и ђаконâ.

Опело над одром новопрестављеног слуге Божјег, јереја Миленка, служили су Њихова Преосвештенства Епископи бачки Иринеј и јегарски Порфирије уз саслужење архимандрита Јована Радосављевића, новосадског свештенства и ђаконства. Молитвеном сабрању за покој душе презвитера Миленка, осим супруге, ћерки и најближе родбине, присуствовали су бројни верници, духовна чеда и пријатељи оца Миленка.

Након одслуженог опела, Преосвештени Владика Иринеј је, у беседи, рекао да је Господ оца Миленка призвао у тешким временима да буде Његов служитељ, служитељ светог Олтара, да приноси бескрвну жртву Господу Богу живоме и носи свој и крст свог народа.

Такође, Епископ Иринеј је истакао и то да је током своје дугогодишње свештеничке службе, отац Миленко био трудољубив, увек радостан и спреман да помогне, како Владика истиче, и вернима и невернима, свима који су од њега тражили било какву помоћ.

Преосвештени Епископ је указао и на значајну мисионарску улогу, коју је сада већ блаженопочивши јереј Миленко, имао у радију Православне Епархије бачке Беседа. Својом благом речју, одмереним духовним саветима и поукама, отац Миленко је одговарајући на питања слушалаца радија Беседа, на питања верних људи, тешио и крепио њихове душе.

На све ове и многе друге дарове и врлине којима је Господ обдарио нашег оца Миленка, подсетио нас је у својој беседи Владика Иринеј, пастир и духовни вођа свих православних хришћана богомспасаване Епархије бачке.

Презвитер Миленко Јеловац рођен је 23. августа 1961. године у Пљевљима. Од стране Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја, у новосадском Саборном храму је 7. априла 2001. године рукоположен у чин ђакона, а 22. априла исте године у чин презвитера. Од 15. октобра 2001. до 28. фебруара 2013. године био је парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Од 1. марта 2013. године, постављен је за пароха новоoсноване треће парохије при храму Вазнесења Господњег на Клиси.

Отац Миленко се упокојио у Господу, у недељу, 16. фебруара 2014. године, пред почетак вечерњег богослужења, у свом парохијском храму Вазнесења Господњег у Новом Саду.

Beseda.rs

У нади да ћемо ујединити своје снаге око хуманог дјела и омогућити Петру да осјети радост живота, одрастања и дјетинства, желимo Вам свако добро од Господа.

ZA REPUBLIKU SRPSKU:

5722460000091111 Mikrofin Banka a.d. Banja Luka na ime Pantić Cvijetin;

SRBIJA: 355000320030214254 na ime Dijana Pantić;

UPLATE IZ INOSTRANSTVA:

MF BANKA A.D. BANJA LUKA

Vase Pelagica 22, 78000 Banja Luka

SWIFT : MFBLBA22

Beneficiary Customer

IBAN: BA395722460000091208

CVIJETIN (PERO) PANTIC,

ZVORNIK, PILICA DONJA BB

За додатне информације може се контактирати Цвијетина Пантића, оца маленог Петра, на број телефона: +38765/ 812- 117.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Актуелно
  

У програму ће учешће узети хор Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања, као и Етно група ''Извор''. Организатори концерта су Фондација ''Свети Прохор Пчињски'', Музичка школа ''Стеван Мокрањац'' из Врања и Радио-телевизија Врање. Пријатељи концерта су 4. Бригада Копнене Војске Србије, гарнизон у Врању, ''Галетон'' и ЈКП ''Комрад'' Врање.

Позивамо све људе добре воље да дају свој допринос за обнову Краљевог конака, и притом уживају у изведби различитих музичких композиција, које ће ове вечери бити уприличене. Подсећамо, Краљев конак манастира Светог Прохора Пчињског, страдао је у ватреној стихији на дан Светога Саве, 27. јануара 2014. године, када је велики пожар захватио источну страну Краљевог конака, ширећи се на цео конак.

Прошле године, средствима Владе Републике Србије, преко Министарства културе и информисања и Канцеларије за сарадњу с цркванма и верским заједницама, знатно се радило на обнови Краљевог конака поводом припрема за обележавање значајних јубилеја, 700 година од обнове цркве од стране Светог Краља Милутина и 100 година од подизања Краљевог конака од стране Краља Петра I Ослободиоца.

Извор: Епархија врањска

• Најаве
  

Најмлађима се искрено захвалио свештеник и уз поуку вјере свима подијелио иконице Богородице Млекопитатељнице благослов Поснице Светог Саве из Кареје са Свете Горе. Након послужења послије Свете Литургије весели дјечији осмјеси, граја и пјесма употпунили су радост свима окупљенима.

Увијек нова Света Литургија, увијек привлачи нове чланове у цркву која расте и буја, цвјета и мирише, увијек и изнова млађа и љепша.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Веронаука
  

Саслуживали су архијерејски намјесник угљевичко-јањски протојереј-ставрофор Драган Пејичић, парох протојереј-ставрофор Лазо Стјепановић, протођакон Славољуб Милошевић и ђакон Богдан Стјепановић. Света Читургија је одслужена у храму испуњеном вјерницима свих узраста, а велељепију богослужења допринијело је учешће црквеног хора ,,Свети Стефан Дечански“ из Брчког, под управом диригентице Вање Божић и СКУД-а ,,Драгуљ“и з Средњег Драгаљевца.

Након свете Литургије Владика је бесједио на тему покајања и љубави Божије према покајницима.

У продужетку духовног славља за ходочаснике манастира Драгаљевац мати игуманија Теодора са сетринством је приредила трпезу љубави. Поздравно слово Епископу и присутним гостима одржао је надлежни свештеник Лазо Стјепановић,а владика Хризостом се захвалио свима за незаборавно духовно искуство за које је обогаћен,те је обећао да ће чешће богослужити у нашем манастиру.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Епархијске вести
  

Црква Божја постала је богатија за два новопросвећена члана крштених рукама Владике шумадијског г. Јована. У ризу светлују обучени су Јаков, син пароха јеловичког јереја Дејана и Јасмине Тодоровић, и Лука, син ђакона Милоша и Мирјане Мијатовић.

Након прочитаног Јеванђеља, владика Јован је очински поучио сабрани народ о величини служења кроз унижавање и давање себе другима по речима Христовим: „Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се“ (Лк 14.11). Насупрот овога стоји наша гордост и сујета, кроз које себе стављамо изнад и испред других, што нас одваја и од Бога и од човека. Против ових страсти свагда се треба борити смирењем, сећајући се апостолских речи: „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат“ (Јак 4.6).

После Богу принете Евхаристије, владика Јован је са свештенством и народом остао на заједничкој трпези љубави у ресторану „Круна“, коју су припремили јереј Дејан и ђакон Милош.

Извор: Епархија шумадијска

• Епархијске вести
  

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ; протојереј-ставрофор Петар Миловац, парох оштролучки; протосинђел Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавац; јеромонах Методије (Крагуљ), духовник манастира Гомионица; протонамесник Драган Штевић, парох апатински, и ђакон Никола Перковић. Током Литургије, епископ Атанасије је замонашио у чин мале схиме манастирског искушеника Бранка Бојанића, давши му монашко име Трифун, по Светом Трифуну, мученику из трећег вијека.

У пригодној бесједи епископ Атанасије честитао је новопостриженом монаху, оцу Трифуну, али и братству манастиру Клисина, пожељевши да се братство ове свештене обитељи непрестано умножава, како би свјетлост монашког живота обасјала сав вјерујући народ. Истичући важност духовне обнове српског народа у духовности коју обилато пружа Црква Христова, Епископ је честитао окупљенима празник Сретења Господњег, са надом да ће свако Сретење постати истинско сретање са Богочовјеком Христом.

С обзиром да манастир Клисина прославља празник Сретења Господњег као једну од својих манастирских слава, епископ Атанасије је освештао славско кољиво и славски колач, а након свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређена је трпеза љубави. Посебну радост данашњем духовном сабрању дали су драги гости, коју су за ову прилику дошли чак из Црне Горе и Србије: игуманија манастира Дуљево мати Ангелина, Митрополија црногорско-приморска; сестре из манастира Жупа Никшићка, Епархија будимљанско-никшићка; монаси из манастира Ковиљ, Епархија бачка; и породица новопостриженог монаха Трифуна (Бојанића).

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Испред манастира Епископа је дочекао надлежни парох крстоносни прота Никола Пено, који руководи радовима на изградњи ове свете обитељи. После целивања часне трапезе у храму посвећеном овим преподобномученицима, Епископ је разгледао будући монашки конак споља и изнутра. С обзиром да је освећење основе конака било половином октобра прошле године, Епископ је био веома задовољан интензитетом градње а још више изгледом и квалитетом грађевине.

После разгледања манастриског конака Епископ је учинио пастирску посету проти Николи и био је љубазно угошћен у његовом дому.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

• Епархијске вести
  

Сретењска прослава је отпочела светом архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске. Служби Божјој присуствовали су Престолонаследник Александар II Карађорђевић и принцеза Катарина, државни секретар у МУП-у г. г. Владимир Божовић, председник Општине Аранђеловац г. Бојан Радовић, као и многобројни верни народ.

У беседи одржаној након прочитаног Јеванђеља, владика Јован је истакао величину празника Сретења, али и неизмерни значај сретања, тј. сусрета Бога и човека, које се десило и на овај празник, а и небројано пута у историји Цркве Христове. Наше лично, али и саборно сретање са Господом јесте најпре и највише у светој Литургији и кроз Литургију, што су добро знали наши преци, те су тим сазнањем и таквом вером и живели. Овај празник нас подсећа и учи да је циљ нашег живота сусрести се са Господом, иако Га не видимо лицем у лице, како Га је видео Свети Симеон. Иако Га не видимо тако, видимо Га очима душе наше на свакој Литургији, али и у другоме и кроз другог човека.

На крају свете Литургије владика Јован је преломио славски колач, а потом са свештенством у Марићевића јарузи одржао помен за покој душа свих устаника који су својим животима платили слободу српског народа. После помена, на спомен обележје су положени венци. У име Владе Републике Србије говор је одржао г. Владимир Божовић, а затим су беседили и венце положили Престолонаследник Александар и председник Општине Аранђеловац, као и председник Задужбинског друштва Први српски устанак из Орашца.

У наставку свечаности изведен је пригодан музичко-сценски приказ под називом: „Земан дошо, ваља војевати“, који су извели познати глумци уз пратњу музичког састава „Бело платно“. Овом приликом додељена је традиционална награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ г. Ранку Јововићу, песнику из Подгорице, за збирку песама „Спаси Боже“. Награду песнику је уручио академик Матија Бећковић, а г. Јововић је произнео једну од својих песама, чиме је програм Сретењских свечаности и завршен.

Извор: Епархија шумадијска

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ; протојереј-ставрофор Петар Миловац, парох оштролучки; протосинђел Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавац; јеромонах Методије (Крагуљ), духовник манастира Гомионица; протонамесник Драган Штевић, парох апатински, и ђакон Никола Перковић. Током Литургије, епископ Атанасије је замонашио у чин мале схиме манастирског искушеника Бранка Бојанића, давши му монашко име Трифун, по Светом Трифуну, мученику из трећег вијека.

У пригодној бесједи епископ Атанасије честитао је новопостриженом монаху, оцу Трифуну, али и братству манастиру Клисина, пожељевши да се братство ове свештене обитељи непрестано умножава, како би свјетлост монашког живота обасјала сав вјерујући народ. Истичући важност духовне обнове српског народа у духовности коју обилато пружа Црква Христова, Епископ је честитао окупљенима празник Сретења Господњег, са надом да ће свако Сретење постати истинско сретање са Богочовјеком Христом.

С обзиром да манастир Клисина прославља празник Сретења Господњег као једну од својих манастирских слава, епископ Атанасије је освештао славско кољиво и славски колач, а након свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређена је трпеза љубави. Посебну радост данашњем духовном сабрању дали су драги гости, коју су за ову прилику дошли чак из Црне Горе и Србије: игуманија манастира Дуљево мати Ангелина, Митрополија црногорско-приморска; сестре из манастира Жупа Никшићка, Епархија будимљанско-никшићка; монаси из манастира Ковиљ, Епархија бачка; и породица новопостриженог монаха Трифуна (Бојанића).

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Вријеме у коме живимо испуњено је многим страховима: страх од непознатог, страх од изазова, страх од људи... Бјежећи од реалности, често се затварамо у себе, скривајући се у најмрачнијим дубинама људске свијести. И ту, у измишљеним свјетовима и разбацаним лажним вриједностима, мислимо да смо нашли мир и сигурност. За разлику од нас, дјеца ометена у развоју (са посебним потребама), живе у потпуно различитим свјетовима. Када би могли бар мало завирити у њихов свијет и на тренутак посматрати њиховим очима, вјерујемо да би се изненадили оним што би пронашли. Оно чиме они мисле и размишљају, шта осјећају и дијеле са другима јесте оно што смо ми, нажалост, одавно изгубили – а то је ЉУБАВ.

У жељи да разбију предрасуде, млади богослови-волонтери, ученици средње богословске школе у Фочи, учествују у радионицама са дјецом ометеном у развоју. Радионице су резултат вишемјесечне сарадње Управе Богословије и Центра за ментално здравље Дома здравља у Фочи. Петар, Лука, Драган, Анђела и Савка, дјеца су ометена у развоју, које су ученици Богословије упознали приликом волонтерских посјета Дому здравља у Фочи. Будући да су поменута дјеца у више наврата изразила жељу да посјете ову духовну школу, та посјета је реализована у сриједу, 12. фебруара 2014. године, на празник Света Три Јерарха. Млади богослови: Бобан, Ранко, Димитрије, Иван и Милан упознали су их са животом у Богословији кроз свој један радни дан, показујући им просторије у којима свакодневно проводе вријеме: школски храм, собе у којима спавају, учионице, фускултурну салу, трпезарију... Дјеца су била видно одушевљена оним што су видјела. Отварајући своја мала срца, пренијела су дио љубави и на младе богослове. Уз писање, цртање и пјесму, волонтери су стицали нова знања рада са дјецом ометеном у развоју. Ово искуство, које ће им сигурно бити од користи у животу, управо је испуњење Спаситељевих ријечи да онај који прими једно такво дијете у име моје, мене прима (Мт 18,5).

У четвртак, 13. фебруара, у просторијама Центра за ментално здравље одржана је креативна радионица у којој су штићеници центра заједно са богословима правили предмете од папира, украсних трака, љепила и темпера, а у сврху продајне изложбе од чијих средстава се финансирају даљи пројекти.

Извор: www.bogoslovija.org

• Епархијске вести