На празник Свете Великомученице Варваре и Преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2021. године, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ западноевропски Лука (Ковачевић), саопштила је Епархија западноевропска.

Блаженопочивши епископ Лука, рођен је 30. октобра 1950. године у Пискавици, код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Св. Сергија у Паризу. Замонашен је 26. јуна 1976. године, а затим на празник Св. пророка Јелисеја, рукоположен у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну, Аустралија. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању у мају 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског.

Чин епископске хиротоније у Манастиру Ваведење у Београду, 17. августа 1992. године обавио је Патријарх Павле уз учешће већег броја епископа. Исте године у манастиру Светог Саве у Илајну, устоличен је у трон Епископа аустралијско-новозеландских. 1997. године изабран је за епископа Епархије западноевропске са седиштем у Паризу. Са положаја Епископа Епархије западноевропске, обављао је дужност администратора Епархије аустралијско-новозеландске све до 1999. године.

Вечан ти спомен, достојни блаженства владико Луко!

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј служио је на празник Светог Николаја Мирликијског, у недељу, 6/19. децембра 2021. године, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

Беседећи после прочитаних јеванђелских зачалâ, Преосвећени владика Иринеј је поучио сабрани народ о значају личности Светог Николаја, светитеља који је нарочито ревновао за чистоту православне хришћанске вере.

Посебно истичући светитељево милосрђе и делатну љубав према ближњима, Епископ Иринеј је рекао: „Свети Николај је илустрација те завршне истине коју Спаситељ проговара, кад каже да – за разлику од богаташа који пропада – свако ко себе богати Богом, тај стиче непролазно и највеће добро, највеће благо. Бог је наше једино и највеће богатство, и богатити се Богом у ствари је једини исправан пут богаћења човековог. Тиме богатимо своју душу, своју савест, свог унутрашњег човека, а такав човек, обогаћен Богом, умеће да располаже и материјалним богатством које буде имао у животу, јер ће знати да треба да га дели са потребитима, са невољнима, а не да гомила за себе. Свети Николај је управо то радио, није он био неки богаташ, али то што је имао, то што је добијао од верних, то је све делио одмах, и сви су му били благодарни. Бог га је прославио већ за живота, светошћу и чудотворством, а и свете мошти његове прославио је после његовог упокојења на земљи, тако да оне вековима – ето од четвртог века до данас – чине чудеса и помажу свима који са вером притичу његовим светим моштима.”

Преосвећени владика Иринеј честитао је свима данашњи велики, двоструки празник: недељни дан и празник Светога Николаја, а посебно свечарима који славе.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, началствовао је на светој архијерејској Литургији у новосадском Саборном храму у петак, 4/17. децембра 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља свету великомученицу Варвару и светог Јована Дамаскина. Преосвећеном владици Дамаскину су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ топлички господин Јеротеј, викар Патријарха српског, свештеномонаси, свештеници и ђакони Епархије бачке. Светој Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј.

После заамвоне молитве, Епископ топлички господин Јеротеј је извршио чин благосиљања славских дарова, које су, у част светог Јована Дамаскина, принели полазници Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској, као и медијски делатници при Радио-Беседи, чији небески покровитељ је свети Јован Дамаскин.

По завршетку свете Литургије, сабранима се обратио Епископ бачки др Иринеј, који је објаснио да је свети Јован Дамаскин један од највећих богослова Цркве, исповедник вере, али и творац многих црквених песама и химни. Преосвећени владика Иринеј је честитао имендан Преосвећеном владици Дамаскину, као и славу полазницима Школе црквеног појања и медијским делатницима при Радио-Беседи. „Свети Јован Дамаскин је веома заслужан за развој богословља у Цркви. Један је од највећих богослова свих векова, један од великих Отаца и Учитеља Цркве, али је исто тако значајан и као писац црквених химнографских дела и заслужан је за развој појања и црквене музике уопште. Стога овог дивног угодника и светитеља Божјега прослављамо сви заједно, а посебно наш владика Дамаскин, који га прославља као свога молитвеног покровитеља пред Богом. Исто тако, свети Јован Дамаскин је слава наше Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, као и покровитељ и слава нашег епархијског Радија, Радио-Беседеˮ, навео је Епископ бачки др Иринеј.

Одговарајући на честитку, Епископ мохачки Дамаскин је истакао да свети Јован Дамаскин треба да нам служи као пример смирења, трпљења и послушности. „Благословом блаженопочившег патријарха Иринеја, ја сам удостојен те велике части да носим име овог великог Божјег угодника, који је, према речима светога Владике Николаја, по свему био велики – и по своме животу, и по своме богословљу, и по својим песмама, и по своме послушању, и по своме смирењу, и по своме монашком подвигу. Зато благодарим Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину Иринеју, који је данас благоизволео да началствујем овим литургијским сабрањем и да се помолим Богу и његовом угоднику, светоме Јовану Дамаскину, да свима нама дâ да будемо макар добри у свему ономе у чему је био и он, а ја се молим њему посебно да ми дâ послушности, смерности, скромности и смирења како бих, као викарни епископ, послужио вашем Преосвештенству у подвигу који треба заједнички да носимоˮ, истакао је Преосвећени владика Дамаскин.

После свете Литургије, уприличена је трпеза љубави у дворани Црквене општине новосадске.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

 Обавештавамо заинтересовану јавност да ће Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније своју Крсну Славу, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, услед пандемије Covid-19 вируса, и ове године прославити у кругу својих најближих сарадника. Свима онима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца желимо срећну Крсну Славу и да у миру љубави и слози у кругу својих породица прославе свог Небеског заштитника, наводи се у званичном саопштењу Епархије нишке.

Поводом вишедневних медијских објава у којима се Српска Православна Црква, односно Епархија бачка, доводе у везу са актуелним проблемима у Клиничком центру Војводине и чак наводе као организатори скупа подршке проф. др Весни Туркулов, смењеној управници Инфективне клинике Клиничког центра Војводине, обавештавамо јавност да Српска Православна Црква и Епархија бачка као њен саставни део нису имали никаквог учешћа у организацији и отказивању реченог скупа нити су учествовали у било чему што је везано за вођење кадровске политике Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине и Клиничког центра Војводине, нити су имали нити имају такве аспирације, јер то просто-напросто излази ван оквира надлежности Цркве и њеног назначења у свету. Уосталом, свој однос према проф. др Весни Туркулов Црква је показала на Ђурђиц ове године у Саборном храму у Новом Саду, када ју је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одликовао орденом Светог Саве.

Свештеник Владан Симић је као један од многих благодарних пацијената др Весне Туркулов (тако се и потписао) написао Апел у њену одбрану, што је објављено на порталу Вечерњих новости 10. децембра 2021. године, a касније, по уобичајеној пракси, преузето и на сајт Епархије бачке, као и на многе друге сајтове и информативне портале. Дакле, свештеник Владан је лично, потпуно легитимно и оправдано, јавно устао у заштиту др Весне Туркулов коју по њеним изузетним професионалним и људским квалитетима познаје цео Нови Сад. Нигде се, нити једном речју, овај свештеник није позвао на своју дужност секретара Епархије бачке нити је макар једним словом наговестио да апел пише у име Цркве, односно Епархије бачке, него је јасно нагласио да се обраћа јавности као један од обичних грађана ове државе и града у којем живи и пацијент на правди Бога прогоњене др Весне Туркулов. Хвала Богу, било је и оних часних медијских посленика који су тачно и прецизно пренели вест и истинито информисали своје читаоце.

Ипак, поједини кругови којима је политизација сваке теме и отворени анимозитет према Српској Православној Цркви основна делатност и овога пута нису седели скрштених руку него су нетачно и нечасно, преко својих медија, дезинформисали јавност да Епархија бачка организује наведени скуп подршке и да се ставља на једну или другу или трећу или ко зна коју (партијску) страну.

Црква је увек била и биће заједно са својим верним народом и изнад свих друштвених подела и нема потребе да јој у томе ,,помажу” било који медији и њихови гласноговорници и налогодавци.

Да ли је у питању само површност одређених медија у извештавању или њихова пословична опредељеност дезинформисању јавности, верујемо да ће народ сâм непогрешиво просудити.

Информативна служба Епархије бачке

Прегалаштвом посленика Епархије аустријско-швајцарске, која у својој мисији посебан акценат ставља на неговање богослужења, из штампе је изашло капитално издање Одговора на литургичке недоумице проф. Јована Фундулиса, које у једној књизи доноси три стослова до сада непревођених понирања у дубине Православног богослужбеног предања једног од најеминентнијих савремених богослова и литургичара које је наша Црква имала.

У великом формату и обиму (тврдог повеза, 25х17цм, на 784 стране, укључујући 48 колорних страна пропратних илустрација), ова књига доноси садржину која због своје утемељености на изворима и рукописима хришћанског богослужбеног и светотајинског искуства представља одвећ класику богословља и незаобилазан путоказ у трагању за обрасцима служења у Духу и Истини, чиме се, као и њен аутор, ненаметљиво препоручује свим приврженицима ове тематике, а нарочито свештенству, студентима и средњошколцима теологије, али и љубитељима богословља уопште.

Овим подухватом свештеник др Гајо Гајић, научни сарадник Православног богословског факултета Универзитета у Београду, приређивач и преводилац књиге, после раније објављеног кратког избора Одговора, чини крупан корак ка довршењу њиховог свеукупног превода на српски језик, објављивањем половине од укупног броја Фундулисових Одговора. Свесрдну подршку у овом богоугодном делу пружа му дугогодишњи сарадник, теолог и катихета Радослав Мијатовић електронским уносом текста, као и протођакон Радомир Ракић, његовом лектуром.

Рецензију потписују угледни професори и свештеници др Зоран Крстић и др Србољуб Убипариповић, а филолошку подршку др Јелена Фемић-Касапис.

Управник епархијског

Мисионарског дистрибутивног центра

јереј Далибор Петрић

Црквена општина Бијељина и пароси бијељински ових дана су добили више пријава својих парохијана да су непознате особе обилазиле домаћинства и позивајући се на неке од пароха бијељинских "сакупљале прилоге".

Пароси парохија бијељинских о овоме су одмах обавестили припаднике МУП-а.

Овом приликом парохијско свештенство града Бијељине свом верном народу и парохијанима жели јавно да демантује да је у току било каква акција прикупљања добровољних прилога по домаћинствима верних. У питању је груба обмана и превара разних самозванаца који на тако безобзиран начин дају себи за право да се лажно позивају на свештена лица и тако варајући народ придобијају за себе личну материјалну корист!

Због тога што живимо у времену многих лажи, превара и обмана, народу се скреће пажња да се за сва духовна питања и ствари везане за Цркву обраћају искључиво својим парохијским свештеницима.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Из медија смо упознати са садржајем објављеног па избрисаног коментара госпође фон Крамон у вези са структуралном организацијом Српске православне цркве. Не желећи да се уносимо у даље спекулације око тумачења њеног личног става, а ради спречавања потенцијалног збуњивања заинтересоване јавности, наглашавамо још једном да се у разговору нисмо ни освртали на овакве теме, те да смо у потпуности сагласни са саопштењем Информативне службе СПЦ у вези са положајем наше епархије у оквиру целине наше помесне Цркве. 

Кључни део саопштења овде преносимо:

Српска Православна Црква постоји у Немачкој, као део једне,  недељиве  аутокефалне Српске Патријашије. Устав Српске Православне Цркве и уредбе важе као и било где на њеном канонском подручју и на теориторији Немачке, а сва црквено-јерархијска тела су обавезна да се по њима управљају. На основу Устава Српске Православне Цркве одговарајуће црквене власти постављају и разрешавају управе свих тела и органа, а Свети Архијерејски Сабор поставља и, по потреби, разрешава епархијског архијереја.    

Епископ Диселдорфа и Немачке

 

У 24. недељу по Духовима, 5. децембра, богослужио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко - тузлански господин Фотије у Чечави, у храму Рођења Пресвете Богородице. Ово је прва канонска посјета Чечави откако је епископ Фотије на трону епископâ зворничко - тузланских и народ није крио своје одушевљење и радост због ове посјете.

По доласку у храм почела је Света Литургија на којој је началствовао Епископ Фотије, а саслуживали су му архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман манастира Озрен; протојереј - ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки; протојереј Славко Пантелић, парох чечавски; протојереј - ставрофор Недељко Пришић, свештеник у пензији, дугогодишњи парох растушки, те ђакони Лазар Илић и Небојша Недић.

У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукопроизвео часног оца Славка у чин протојереја, желећи тиме да га награди за сав досадашњи свештенички труд на овој парохији и претходним парохијама.

Епископ Фотије је у својој богонадахнутој бесједи између осталог посебно истакао радост због данашње службе у Чечави: Ево нас данас у Чечави, на једном дивном и благословеном месту које је Бог благословио Православљем и Светосављем, те нашом културом и језиком, ћирилицом и свиме ониме што наше Православље носи са собом. Чечава је давала свештенике кад су се многа друга села окренула атеизму.

У наставку своје бесједе Епископ Фотије је поучио народ и како треба да се брани од данашњег зла које нам доносе разне западне корпорације нагласивши да нам је очување Божје творевине и заштита животне средине данас битан задатак - Имамо данас и борбу за очување животне средине, наших река, извора, шума, планина, јер наводно ће пронаћи неке руде које треба да експлоатишу, али неће да експлоатишу у својим земљама, него код нас хоће, зато што то оставља иза себе мртва мора и иза тога нема више плодности и живота. То морамо бранити данас, браћо и сестре. Своје село, свој поток и њиву гдје сам одрастао, то морамо бранити ми, ми који смо ту одрасли и чија је земља.

На крају Литургије, на којој се велики број вјерника причестио светом тајном Тијела и Крви Христове, владика Фотије је одликовао архијерејском похвалницом Црквени одбор Чечаве за сав труд и рад, а затим и подијелио нафору народу, те се заједничарење наставило за трпезом љубави.

У току трпезе љубави свештеник Славко, заједно са вјерним народом, даривао је свог Епископа, уз ријечи захвалности - Следоваћемо библијском примјеру и мудрацима који са три поклона дођоше, тако ћемо и ми нашем Епископу уручити три поклона. Наши дарови су икона Свете Петке, копија Патерице Светог Саве и једна корпа пуна домаћих производа из Чечаве.

Парохијани чечавски, на челу са свештеником Славком, захваљују се свом Епископу на посјети, на молитвама и духовном укрепљењу!

Извор: Епархија зворничко-тузланска

 

-Наш Патријарх је нападнут због изјаве поводом почетка Божићног поста где је позвао свој народ да се не туче по улицама. Шта ће друго да каже српски патријарх кад види своју духовну децу да се туку песницама, моткама и каменицама и једни другима разбијају главе, него да са очинским болом у души позове све који то чине да се не бију него да чувају једни друге. Није ми јасно коме сметају благе речи Његове Светости: Свако је свакоме потребан, не можемо једни без других, а онда позива на мир и двоједну љубав према Богу и према ближњем, што значи (на љубав) према сваком човеку. Ако некоме сметају овде наведене Патријархове јеванђелске и очинске речи, онда тај треба да се забрине за своје духовно стање и здравље. Овим речима Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, за Новости, коментарише увреде на рачун првојерарха Српске Православне Цркве, које су у јавности и на друштвеним мрежама износиле поједине присталице протеста у Србији.

Сличне увреде доживљавао је и патријарх Иринеј, па и патријарх Павле. Како то оцењујете?

- Из садашњих напада на патријарха види се да га појединци нису разумели или нису хтели да га разумеју да је он све верне позвао на пут слободе: да превазиђемо себичност и искључивост и да се свако научи пружати право и простор другоме "да изражавајући своју слободу и своје дарове и способности, на миран, цивилизован и демократски начин допринесе добру по свим питањима од општег значаја како за садашњост, тако и за будућност народа и државе". Он овим речима заступа најширу слободу личности, свакога ко жели да се бори за добро свог народа и уједно назначује на који начин се то добро може постићи. Упозорава да се моткама и каменицама не може постићи ништа добро, као што је давно рекао наш народ - да зло добра донети неће. Онима који су пре тридесет година насред Теразија извређали патријарха Павла требало је доста времена да се за то покају, а овима који сада неосновано прозивају патријарха Порфирија требаће времена да схвате ширину његове мисли и дубину његове бриге и љубави за поверени му народ.

Тензије нису ништа мање ни у Црној Гори...

- Уверен сам да су заваде у Црној Гори произведене на вештачки начин. Оне су опасне, али су и решиве. Многима су добро дошле поделе у нашем народу и дуго се на њима радило и споља и изнутра. Природно је да нам треба времена да их превазиђемо, да се братски разумемо и измиримо. Сигуран сам да је то искрена жеља код свих без обзира на то ко је сада на којој страни.

Немиле сцене поновиле су се на Цетињу и после вашег устоличења. Као да се поједини не мире са тим што сте сели на трон Светог Петра Цетињског?

- Радо помињем оне свечане тренутке када смо дубоко осећали јединство целе православне Црне Горе која је предвођена нашим патријархом Порфиријем устоличавала свог митрополита. Ту свечаност није могло да поквари ни паљење гума, ни прављење хаоса на Цетињу. За тај хаос није криво већинско, традиционално и честито Цетиње, него појединци из врхушке бившег режима. И овом приликом као и много пута досад показало се да кроз Цркву, њено христолико заједништво живи Његошева Црна Гора и да је снажи благослов Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког.

Често се од тзв. грађанских снага и у Србији и у Црној Гори чује да се Српска Православна Црква меша у државна питања. Има ли ту истине?

- У свим цивилизованим земљама са хришћанском већином пожељно је да Црква буде активни чинилац друштва. Она као баштиник вековног духовног искуства, предања и знања увек може и треба да помогне широј друштвеној заједници у разрешењу суштинских животних питања која се тичу смисла живота. Што се тиче оних који нас блате и оптужују за све и свашта, па и да се бавимо страначком политиком, мени је жао што су пали из веронауке и што су се својевољно и заслужено, надам се привремено, до њиховог покајања, нашли изван окриља Цркве.

Једном сте рекли да ће доћи дан када ћемо "на својим раменима изнети камење на Ловћен и вратити Његошеву капелу". Колико је тај дан близу?

- Верујем да ће се то догодити зато што је повратак капеле на Ловћен испуњење Његошевог аманета да његове кости почину у цркви дуг и обавеза целе Црне Горе према њеном највећем генију. Рушење капеле је био налог са врха комунистичких власти које су се у том злочину поистоветиле са некадашњом аустроугарском окупационом силом која је срушила Његошеву капелу 1916. године.

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.

Напори саорганизатора су имали благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и првојерарха Руске Православне Заграничне Цркве Митрополита источноамеричког и њујоршког г. Илариона. Окупљање и радне сесије од 24. новембра одржавале су се у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, благодарећи Његовом Преосвештенству Епископу сремском г. Василију и ректору тог најстаријег богословског училишта у Срба протојереју мр Јовану Милановићу.

Научно саборовање је отворио Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин прочитавши поздравно слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Проректор Кијевске духовне академије кандидат историјских наука Владимир Бурега прочитао је поздравно слово Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, а касније су прочитани поздравни говори Његовог Високопреосвештенства Митрополита источноамеричког и њујоршког г. Илариона и декана Светотројицке духовне семинарије из Џорданвила др Николаја Јурјевича Шидловског. Учесницима научне конференције се обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит берлински и немачки г. Марко.

Конференција је организована у 8 сесија са укупно 23 реферата, од којих је тек 4 прочитано преко електронске платформе, што показује намере учесника и организатора да се конференцији придода на озбиљности и значају у складу са мерама заштите од пандемије коронавируса. Научни радови који су већ припремљени и предати за штампу обрађују егзодус руских избеглица, формирање Руске Православне Заграничне Цркве, односе Руске Заграничне Цркве и Српске Православне Цркве, архивско и културно наслеђе зарубежних Руса, канонско-правне импликације живота и рада Руске Цркве у иностранству, као и промене у њеном постојању у времену после Другог светског рата па све до краја 20. века.

На госте из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Француске, Немачке, Словачке, Украјине и Русије, учеснике и акредитоване посетиоце, посебан утисак је оставио боравак у Српском Сиону – Сремским Карловцима, колевци и центру Руске Заграничне Цркве (1921–1944. године). У току научне конференције Архив Српске Православне Цркве посетио је г. Сергеј Викторович Шумило, кандидат историјских наука, проучавалац и одличан познавалац украјинских веза са Светом Гором, директор Међународног института Атоског наслеђа, разматравши могућност јачања научне сарадање између Архива Српске Православне Цркве, иницирану потписивањем Меморандума о заједничкој сарадњи. Том приликом у присуству колектива Архива Српске Православне Цркве г. Шумило је уручио директору др Радовану Пилиповићу одликовање Украјинске Православне Цркве за заслуге на културно-просветном пољу, орден Светог Нестора Летописца другог степена.

Извор: Инфо-служба СПЦ

У недељу 28. новембра 2021 године, у Саборном храму светог великомученика и победоносца Георгија у Крушевцу, свету архијерејску Литургију служио је викарни Епископ марчански Господин Сава, уз молитвено присуство домаћина Епископа крушевачког Господина Давида.

Епископу Сави на светој Евхаристији саслуживали су: секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ протосинђел Нектарије, старешина Саборног  храма протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Милојковић, протопрезвитер Ненад Радосављевић, презвитер Ненад Драгичевић, ђакони Ненад Матић и Никола Николић.

По прочитаном одељку из светог Јеванђеља, надахнуту беседу је изговорио владика Сава, тумачећи прочитану перикопу "о Гадаринском бесомучнику", из кога је Господ изагнао мноштво демона. Уједно, владика је пожелео свим присутним верницима благословен почетак Божићног поста, кроз који се целим својим бићем припремамо за прослављање великог празника Рођења Богомладенца Христа.

На крају свете Литургије Епископ крушевачки г. Давид поздравио је госта и сабрата Епископа Саву и протосинђела о. Нектарија најискренијим речима топле добродошлице у Богомспасавану Епархију крушевачку, у своје име, у име свештенства, монаштва и верног народа, исказавши велику радост и захвалност Господу на овом великом дану и светом сабрању.

У наставку је у Епископском двору уприличено послужење за госте и служашче свештенство и настављено је Литургијско саборовање.

Извор: Телевизија Храм