Заупокојна Литургија служена је у новосадском Световазнесењском храму. Литургију је служио архијерејски намесник новосадски први,протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење више свештеникâ и ђаконâ.

Опело над одром новопрестављеног слуге Божјег, јереја Миленка, служили су Њихова Преосвештенства Епископи бачки Иринеј и јегарски Порфирије уз саслужење архимандрита Јована Радосављевића, новосадског свештенства и ђаконства. Молитвеном сабрању за покој душе презвитера Миленка, осим супруге, ћерки и најближе родбине, присуствовали су бројни верници, духовна чеда и пријатељи оца Миленка.

Након одслуженог опела, Преосвештени Владика Иринеј је, у беседи, рекао да је Господ оца Миленка призвао у тешким временима да буде Његов служитељ, служитељ светог Олтара, да приноси бескрвну жртву Господу Богу живоме и носи свој и крст свог народа.

Такође, Епископ Иринеј је истакао и то да је током своје дугогодишње свештеничке службе, отац Миленко био трудољубив, увек радостан и спреман да помогне, како Владика истиче, и вернима и невернима, свима који су од њега тражили било какву помоћ.

Преосвештени Епископ је указао и на значајну мисионарску улогу, коју је сада већ блаженопочивши јереј Миленко, имао у радију Православне Епархије бачке Беседа. Својом благом речју, одмереним духовним саветима и поукама, отац Миленко је одговарајући на питања слушалаца радија Беседа, на питања верних људи, тешио и крепио њихове душе.

На све ове и многе друге дарове и врлине којима је Господ обдарио нашег оца Миленка, подсетио нас је у својој беседи Владика Иринеј, пастир и духовни вођа свих православних хришћана богомспасаване Епархије бачке.

Презвитер Миленко Јеловац рођен је 23. августа 1961. године у Пљевљима. Од стране Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја, у новосадском Саборном храму је 7. априла 2001. године рукоположен у чин ђакона, а 22. априла исте године у чин презвитера. Од 15. октобра 2001. до 28. фебруара 2013. године био је парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Од 1. марта 2013. године, постављен је за пароха новоoсноване треће парохије при храму Вазнесења Господњег на Клиси.

Отац Миленко се упокојио у Господу, у недељу, 16. фебруара 2014. године, пред почетак вечерњег богослужења, у свом парохијском храму Вазнесења Господњег у Новом Саду.

Beseda.rs

У нади да ћемо ујединити своје снаге око хуманог дјела и омогућити Петру да осјети радост живота, одрастања и дјетинства, желимo Вам свако добро од Господа.

ZA REPUBLIKU SRPSKU:

5722460000091111 Mikrofin Banka a.d. Banja Luka na ime Pantić Cvijetin;

SRBIJA: 355000320030214254 na ime Dijana Pantić;

UPLATE IZ INOSTRANSTVA:

MF BANKA A.D. BANJA LUKA

Vase Pelagica 22, 78000 Banja Luka

SWIFT : MFBLBA22

Beneficiary Customer

IBAN: BA395722460000091208

CVIJETIN (PERO) PANTIC,

ZVORNIK, PILICA DONJA BB

За додатне информације може се контактирати Цвијетина Пантића, оца маленог Петра, на број телефона: +38765/ 812- 117.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Актуелно
  

У програму ће учешће узети хор Музичке школе ''Стеван Мокрањац'' из Врања, као и Етно група ''Извор''. Организатори концерта су Фондација ''Свети Прохор Пчињски'', Музичка школа ''Стеван Мокрањац'' из Врања и Радио-телевизија Врање. Пријатељи концерта су 4. Бригада Копнене Војске Србије, гарнизон у Врању, ''Галетон'' и ЈКП ''Комрад'' Врање.

Позивамо све људе добре воље да дају свој допринос за обнову Краљевог конака, и притом уживају у изведби различитих музичких композиција, које ће ове вечери бити уприличене. Подсећамо, Краљев конак манастира Светог Прохора Пчињског, страдао је у ватреној стихији на дан Светога Саве, 27. јануара 2014. године, када је велики пожар захватио источну страну Краљевог конака, ширећи се на цео конак.

Прошле године, средствима Владе Републике Србије, преко Министарства културе и информисања и Канцеларије за сарадњу с цркванма и верским заједницама, знатно се радило на обнови Краљевог конака поводом припрема за обележавање значајних јубилеја, 700 година од обнове цркве од стране Светог Краља Милутина и 100 година од подизања Краљевог конака од стране Краља Петра I Ослободиоца.

Извор: Епархија врањска

• Најаве
  

Најмлађима се искрено захвалио свештеник и уз поуку вјере свима подијелио иконице Богородице Млекопитатељнице благослов Поснице Светог Саве из Кареје са Свете Горе. Након послужења послије Свете Литургије весели дјечији осмјеси, граја и пјесма употпунили су радост свима окупљенима.

Увијек нова Света Литургија, увијек привлачи нове чланове у цркву која расте и буја, цвјета и мирише, увијек и изнова млађа и љепша.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Веронаука
  

Саслуживали су архијерејски намјесник угљевичко-јањски протојереј-ставрофор Драган Пејичић, парох протојереј-ставрофор Лазо Стјепановић, протођакон Славољуб Милошевић и ђакон Богдан Стјепановић. Света Читургија је одслужена у храму испуњеном вјерницима свих узраста, а велељепију богослужења допринијело је учешће црквеног хора ,,Свети Стефан Дечански“ из Брчког, под управом диригентице Вање Божић и СКУД-а ,,Драгуљ“и з Средњег Драгаљевца.

Након свете Литургије Владика је бесједио на тему покајања и љубави Божије према покајницима.

У продужетку духовног славља за ходочаснике манастира Драгаљевац мати игуманија Теодора са сетринством је приредила трпезу љубави. Поздравно слово Епископу и присутним гостима одржао је надлежни свештеник Лазо Стјепановић,а владика Хризостом се захвалио свима за незаборавно духовно искуство за које је обогаћен,те је обећао да ће чешће богослужити у нашем манастиру.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Епархијске вести
  

Црква Божја постала је богатија за два новопросвећена члана крштених рукама Владике шумадијског г. Јована. У ризу светлују обучени су Јаков, син пароха јеловичког јереја Дејана и Јасмине Тодоровић, и Лука, син ђакона Милоша и Мирјане Мијатовић.

Након прочитаног Јеванђеља, владика Јован је очински поучио сабрани народ о величини служења кроз унижавање и давање себе другима по речима Христовим: „Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се“ (Лк 14.11). Насупрот овога стоји наша гордост и сујета, кроз које себе стављамо изнад и испред других, што нас одваја и од Бога и од човека. Против ових страсти свагда се треба борити смирењем, сећајући се апостолских речи: „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат“ (Јак 4.6).

После Богу принете Евхаристије, владика Јован је са свештенством и народом остао на заједничкој трпези љубави у ресторану „Круна“, коју су припремили јереј Дејан и ђакон Милош.

Извор: Епархија шумадијска

• Епархијске вести
  

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ; протојереј-ставрофор Петар Миловац, парох оштролучки; протосинђел Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавац; јеромонах Методије (Крагуљ), духовник манастира Гомионица; протонамесник Драган Штевић, парох апатински, и ђакон Никола Перковић. Током Литургије, епископ Атанасије је замонашио у чин мале схиме манастирског искушеника Бранка Бојанића, давши му монашко име Трифун, по Светом Трифуну, мученику из трећег вијека.

У пригодној бесједи епископ Атанасије честитао је новопостриженом монаху, оцу Трифуну, али и братству манастиру Клисина, пожељевши да се братство ове свештене обитељи непрестано умножава, како би свјетлост монашког живота обасјала сав вјерујући народ. Истичући важност духовне обнове српског народа у духовности коју обилато пружа Црква Христова, Епископ је честитао окупљенима празник Сретења Господњег, са надом да ће свако Сретење постати истинско сретање са Богочовјеком Христом.

С обзиром да манастир Клисина прославља празник Сретења Господњег као једну од својих манастирских слава, епископ Атанасије је освештао славско кољиво и славски колач, а након свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређена је трпеза љубави. Посебну радост данашњем духовном сабрању дали су драги гости, коју су за ову прилику дошли чак из Црне Горе и Србије: игуманија манастира Дуљево мати Ангелина, Митрополија црногорско-приморска; сестре из манастира Жупа Никшићка, Епархија будимљанско-никшићка; монаси из манастира Ковиљ, Епархија бачка; и породица новопостриженог монаха Трифуна (Бојанића).

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Испред манастира Епископа је дочекао надлежни парох крстоносни прота Никола Пено, који руководи радовима на изградњи ове свете обитељи. После целивања часне трапезе у храму посвећеном овим преподобномученицима, Епископ је разгледао будући монашки конак споља и изнутра. С обзиром да је освећење основе конака било половином октобра прошле године, Епископ је био веома задовољан интензитетом градње а још више изгледом и квалитетом грађевине.

После разгледања манастриског конака Епископ је учинио пастирску посету проти Николи и био је љубазно угошћен у његовом дому.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

• Епархијске вести
  

Сретењска прослава је отпочела светом архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске. Служби Божјој присуствовали су Престолонаследник Александар II Карађорђевић и принцеза Катарина, државни секретар у МУП-у г. г. Владимир Божовић, председник Општине Аранђеловац г. Бојан Радовић, као и многобројни верни народ.

У беседи одржаној након прочитаног Јеванђеља, владика Јован је истакао величину празника Сретења, али и неизмерни значај сретања, тј. сусрета Бога и човека, које се десило и на овај празник, а и небројано пута у историји Цркве Христове. Наше лично, али и саборно сретање са Господом јесте најпре и највише у светој Литургији и кроз Литургију, што су добро знали наши преци, те су тим сазнањем и таквом вером и живели. Овај празник нас подсећа и учи да је циљ нашег живота сусрести се са Господом, иако Га не видимо лицем у лице, како Га је видео Свети Симеон. Иако Га не видимо тако, видимо Га очима душе наше на свакој Литургији, али и у другоме и кроз другог човека.

На крају свете Литургије владика Јован је преломио славски колач, а потом са свештенством у Марићевића јарузи одржао помен за покој душа свих устаника који су својим животима платили слободу српског народа. После помена, на спомен обележје су положени венци. У име Владе Републике Србије говор је одржао г. Владимир Божовић, а затим су беседили и венце положили Престолонаследник Александар и председник Општине Аранђеловац, као и председник Задужбинског друштва Први српски устанак из Орашца.

У наставку свечаности изведен је пригодан музичко-сценски приказ под називом: „Земан дошо, ваља војевати“, који су извели познати глумци уз пратњу музичког састава „Бело платно“. Овом приликом додељена је традиционална награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ г. Ранку Јововићу, песнику из Подгорице, за збирку песама „Спаси Боже“. Награду песнику је уручио академик Матија Бећковић, а г. Јововић је произнео једну од својих песама, чиме је програм Сретењских свечаности и завршен.

Извор: Епархија шумадијска

Саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ; протојереј-ставрофор Петар Миловац, парох оштролучки; протосинђел Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавац; јеромонах Методије (Крагуљ), духовник манастира Гомионица; протонамесник Драган Штевић, парох апатински, и ђакон Никола Перковић. Током Литургије, епископ Атанасије је замонашио у чин мале схиме манастирског искушеника Бранка Бојанића, давши му монашко име Трифун, по Светом Трифуну, мученику из трећег вијека.

У пригодној бесједи епископ Атанасије честитао је новопостриженом монаху, оцу Трифуну, али и братству манастиру Клисина, пожељевши да се братство ове свештене обитељи непрестано умножава, како би свјетлост монашког живота обасјала сав вјерујући народ. Истичући важност духовне обнове српског народа у духовности коју обилато пружа Црква Христова, Епископ је честитао окупљенима празник Сретења Господњег, са надом да ће свако Сретење постати истинско сретање са Богочовјеком Христом.

С обзиром да манастир Клисина прославља празник Сретења Господњег као једну од својих манастирских слава, епископ Атанасије је освештао славско кољиво и славски колач, а након свете Литургије у трпезарији манастирског конака приређена је трпеза љубави. Посебну радост данашњем духовном сабрању дали су драги гости, коју су за ову прилику дошли чак из Црне Горе и Србије: игуманија манастира Дуљево мати Ангелина, Митрополија црногорско-приморска; сестре из манастира Жупа Никшићка, Епархија будимљанско-никшићка; монаси из манастира Ковиљ, Епархија бачка; и породица новопостриженог монаха Трифуна (Бојанића).

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Вријеме у коме живимо испуњено је многим страховима: страх од непознатог, страх од изазова, страх од људи... Бјежећи од реалности, често се затварамо у себе, скривајући се у најмрачнијим дубинама људске свијести. И ту, у измишљеним свјетовима и разбацаним лажним вриједностима, мислимо да смо нашли мир и сигурност. За разлику од нас, дјеца ометена у развоју (са посебним потребама), живе у потпуно различитим свјетовима. Када би могли бар мало завирити у њихов свијет и на тренутак посматрати њиховим очима, вјерујемо да би се изненадили оним што би пронашли. Оно чиме они мисле и размишљају, шта осјећају и дијеле са другима јесте оно што смо ми, нажалост, одавно изгубили – а то је ЉУБАВ.

У жељи да разбију предрасуде, млади богослови-волонтери, ученици средње богословске школе у Фочи, учествују у радионицама са дјецом ометеном у развоју. Радионице су резултат вишемјесечне сарадње Управе Богословије и Центра за ментално здравље Дома здравља у Фочи. Петар, Лука, Драган, Анђела и Савка, дјеца су ометена у развоју, које су ученици Богословије упознали приликом волонтерских посјета Дому здравља у Фочи. Будући да су поменута дјеца у више наврата изразила жељу да посјете ову духовну школу, та посјета је реализована у сриједу, 12. фебруара 2014. године, на празник Света Три Јерарха. Млади богослови: Бобан, Ранко, Димитрије, Иван и Милан упознали су их са животом у Богословији кроз свој један радни дан, показујући им просторије у којима свакодневно проводе вријеме: школски храм, собе у којима спавају, учионице, фускултурну салу, трпезарију... Дјеца су била видно одушевљена оним што су видјела. Отварајући своја мала срца, пренијела су дио љубави и на младе богослове. Уз писање, цртање и пјесму, волонтери су стицали нова знања рада са дјецом ометеном у развоју. Ово искуство, које ће им сигурно бити од користи у животу, управо је испуњење Спаситељевих ријечи да онај који прими једно такво дијете у име моје, мене прима (Мт 18,5).

У четвртак, 13. фебруара, у просторијама Центра за ментално здравље одржана је креативна радионица у којој су штићеници центра заједно са богословима правили предмете од папира, украсних трака, љепила и темпера, а у сврху продајне изложбе од чијих средстава се финансирају даљи пројекти.

Извор: www.bogoslovija.org

• Епархијске вести
  

Своју побожност Свети Јован Златоусти платио је прогоном и страдањем за земаљског века, као и многи који беспоговорно Христов крст прихватише. Тако је и данас, када прослављамо Пренос моштију Светог Јована Златоуста. Побожни су гоњени, али су нам снага и радост са небеса Свети Владика Николај и Ава Јустин, наши молитвеници и путокази, који су знали предивне речи да упуте у част великог пастира Цркве Христове. По узору на наследнике Јованових гонитеља, који су тражили од свеца опроштај, преневши му мошти у Цариград, молићемо наше Владику Николаја и Аву Јустина да заједно са њим измоле од Господа милост и човекољубље, поручио је у празничној беседи у манастиру Ћелије, на слави капеле, Епископ нишки др Јован. - Колико је Свети Јован Златоусти носио благодати, толико су били узбуркани духови тог времена. Свети оци кажу да славу Божју прати страдање. Тако је било са свим светитељима васељене. Рај би, речи су светих, био сиромашан без Епископа цариградског Јована. Свети Сава га је јако волео те је и на иконама често сликан са њим. Често га је цитирао Ава Јустин, писац драгоцених "Житија светих"... Кад год дођем у Ћелије, обузме ме радост од појања мати игуманије и сестара. Требало би увек да се сећамо тих дивних монаха и монахиња, који су чували дух овог светог места - речи су Владике Јована бројним верницима на богослужењу у чувеној епархијској светињи. Ава Јустин сведочио је Христа мученички у време комунистичке страховладе. Захвалан Господу на искушењима, трпељиво их је прихватао, указује Владика Јован. Светосавска философија Оца Јустина – "у Христу и са Христом" каже да само на смиреноумљу можемо заснивати свој живот.

По завршетку свете архијерејске Литургије, пререзан је славски колач и приређена трпеза љубави за бројне учеснике сабрања. Свечаност је употпуњена дивним појањем ћелијског сестринства предвођеног високопреподобном мати игуманијом Гликеријом и групе „Лира“ из Ваљева. Речи поздрава и љубави за трпезом присутнима је упутио протојереј-ставрофор Љубисав Аџић, умировљени парох ваљевски.

Извoр: Епархија ваљевска

• Епархијске вести
  

Централна тема Симпосиона је била мјесто хришћанске теологије у савременом свијету. Да ли теологија може и треба да има значај у јавном животу, а не само унутар црквене заједнице? Превазилазећи априорне позитивне или негативне одговоре на ово питање, намјера скупа је била да критички вреднује актуелно мјесто теологије у нашем друштву и да покуша да постави смјернице за будућност. На скупу су узели учешће релевантни предавачи који су ову тему освијетлити из четири перспективе. Свакој од њих била је посвећена засебна сесија.

На свечаном отварању симпосиона уводно излагање имао је умировљени Епископ ЗХиП Атанасије (Јевтић). Излагање епископа Атанасија као и осталих учесника Симпосиона можете преслушати на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке.

ПРВА СЕСИЈА

• Богољуб Шијаковић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Философија и теологија у контексту савремености
  
• Ђорђе Вукадиновић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Хабермас и Рацингер: философија и теологија у савременом (западном) друштву
  
• Миша Ђурковић, Институт за европске студије, Београд Европска десница између демократије и конзервативне револуције: политика и религија у савременој Европи
  
• Никола Кнежевић, Протестантски теолошки факултет, Нови Сад Религија, теологија и политика у савременом западном дискурсу и контекстуални тео-политички изазови
  

ДРУГА СЕСИЈA

• Излагање Епископа браничевског Игнатија (Мидића)
  
• Јосип Пејаковић, Народно позориште, Сарајево Култура теологије
  
• Олег Солдат, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука Култура Запада као нова скинија и историјске диспензације Логоса
  
• Давор Џалто, The American University of Rome, Рим, Институт за студије културе и хришћанства, Београд Изазов савремености: хришћански одговор на проблем „апостериорности“ и плурализма
  

ТРЕЋА СЕСИЈА

• Излагање Епископа липљанског Јована (Ћулибрка)
  
• Петар Јевремовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Реторика моћи и теологија као знање
  
• Дејан Николић, Богословија Светих Ћирила и Методија, Ниш Теологија и наука: корени проблема
  
• Излагање Епископа стобијског Давида
  
• Алексеј Тарасјев, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд Биологија, теологија и друштво
  
• Малиша Пушоња, Универзитет у Београду, Филозофски факултет (докторанд), Београд Човек у контексту технолошког развоја комуникација
  

ЧЕТВРТА СЕСИЈА

• Фра Миле Бабић, Фрањевачка теологија, Сарајево Теологија у сувременом свијету
  
• Слободан Антонић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Дехристијанизација и српско друштво
  
• Нино Распудић, Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет, Загреб Кршћанство и постмодерна: „слаба мисао“ Ђанија Ватима
  
• Завршна ријеч Епископа захумско-херцеговачког Григорија на свечаном затварању Симпосиона „Теологија у јавној сфери“
  

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Богословље
  

Повод боравка био је учешће на слави богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки. Владика Атанасије је стигао 11. фебрура у поподневним часовима у манастир Крку, где га је дочекао домаћин епископ Фотије са братијом манастира Крке и ученицима Богословије. Уследила је свечана доксологија у току које је владика Фотије срдачно пожелио добродошлицу владици Атанасију.

У пригодној бесједи, отпоздрављајући владици Фотију, епископ Атанасије је захвалио на срдачном дочеку и поручио да је дошао након много година у манастир Крку, како би учествовао у великој свечаности славе Богословије, али и како би обновио своје завјете које је давних година примио испред олтара Светоархангелске обитељи.

У навечерју празника свечано вечерње је служио владика Атанасије.

На дан празника великих светитеља и учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоутог, свету Литургију су служили владика Атанасије и владика Фотије, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархија далматинске, дабробосанске, бихаћко-петровачке и многобројног благочестовог народа. У току Литургије преломљен је славски колач и освештано жито. Владика Фотије је у току Литургије посебно захвалио владици Атансију на посјети и истакао значај празника Света Три Јерарха.

Послије Литругије, ученици богословије приредили су предивну академију у част својих заштитника. А након свечане академије, уприличена је свечана трпеза љубави у древној трпезарији манастира Крке.

Завршавајући своју посјету Епархији далматинској, владика Атанасије је захвалио владици Фотију и игуману манастира Крке оцу Никодиму на срдачном гостопримству.

Поред манастира Крка, епископ Атанасије је посетио и древни манастир Крупу. Путујући од Крке ка Крупи, Владика није могао да сакрије своје емоције, изразивши велико задовољство што је након толико година поново дошао у Далмацију, гдје је некада као монах и професор живео и радио. Нажалост, нису се могле сакрити ни тужне емоције, пролазећи од Кистања, Зеленграда, Обровца, гдје се виде напуштене и спаљене куће наших мученика Крајишника...

На вратима манастира Крупе игуман Гаврило срдачно је дочекао владику Атанасија и показао му храм и ризницу манастира. Владика се захвалио оцу Граврилу на гостопримству и наставио свој пут преко Велебита и Бихаћа до своје резиденције у Босанском Петровцу.

• бесједа епископа Атанасија
  

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Епархијске вести