Вујановић је оцијенио да се кривично дјело „нарушавање неповредивости стана“ односи на просторије становања, „што црква није”. Он је казао да то дјело подразумјева продирање у туђи стан или просторије, што у овом случају није прецизсно описано у чињеничном опису оптужнице.

- Законодавац је превидио ове одредбе у смислу да се штите затворене просторије. За то се не могу сматрати службене просторије, навео је Вујановић у образложењу пресуде.

Он сматра да у диспозитиву чињеничног описа приватне тужбе није јасно прецизирано ни друго кривично дјело, односно да су окривљени, по тврдњама приватних тужилаца, обили цркву „тако што су.помоћу електричне бушилице на батерије, или другог подесног средетва, обили браву на вратима“.

- Суд није овлашћен да цијени чињенични опис приватне тужбе јер би тиме ишао на штету окривљених. У диспозитиву оптужног акта није описано ово кривично дјело, а суд није везан за правну квалификацију која је дата, образложио је Вујановић, уз оцјену да наведена кривична дјела не могу бити у стицају на начин на који је то описано у оптужници.

Он је додао да то не значи да право на својину није неприкосновено, „али га не штити само кривично законодавство, већ и друга законодавства”.

Правни заступник Митрополије Далибор Каварић оцијенио је да је судија Ненад Вујановић хтио да подучи приватне тужиоце да правду траже на другом мјесту, „при.чему је вјероватно мислио на Марс“.

Он је подејетио да је Митрополија прво поднијела кривичну пријаву ОДТ-у, али да су они оцијенили да нема елемената кривичног дјела, те да треба да туже по приватној тужби.

- Када смо то сами урадили, Основни суд је, као што се види, оцијенио да у таквим радњама нема елемената кривичног дјела и да окривљени могу, кад год им падне на памет и гдје год хоће, да.уђу, да разбијају, да бајају и да врше своје обреде по свом нахођењу. То значи да сваки грађанин може да не поштује туђу својину и да може да улази у било чији објекат, да се служи приватним стварима, да узима шта му треба, јер је Основни суд прогласио право својине и заштиту права својине мртвим, закључио је Каварић.

Извор

Светом службом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа. Учесници сабрања били су и ходочасници из Новог Сада и Ниша. На почетку службе обављеноје освећење новиосаграђене храмовске припрате са куполом.

У току Литургије кроз Свету тајну крштења Цркви Божјој је прибројано десет нових хришћана, а у чин чтеца произведени су Владимир Милуновић и Павле Божовић.

У литургијској бесједи владика Амфилохије је рекао да је ово свето мјесто овјенчано мучеништвом двојице свештеника и четрдесет ђака момишићких пострадалих од Турака 1688. године.

„И у наше вријеме се догађају слична овјенчавања. Да поменемо, и треба да је чешће поменемо Јаглику Пивску. Када су 1943. усташе и фашисти спалили Пиву и побили на стотине стараца, жена и дјеце, међу њима је била и та честита породица Аџића, отац, мајка и браћа. Убачени су у њихову запаљену кућу, а оставили су Јаглику безбожници. Отимали су се око ње, најљепше дјевојке у Пиви тога времена. А она се отргла, улетјела у огањ и сагорела“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

„Зато смо је и насликали у Храму Христовог Васкрсења и припрема се њено житије да и она, као и момишићки мученици буде прибројана лику светих, лику мученка, јер она већ јесте тамо зајеедно са мученицима севастијским, двојицом свештеника и четрдесет ђака мученика момишићких“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је Нади Гогић из Пиве, мајци тринаесторо дјеце, уручио Златни лик Петра Другог Петровића Његоша. Уручујући јој одликовање, он је подсјетио на стих Тина Ујевића „срце је мајке срце Богомајке“. „Нека су благословене такве мајке“, казао је Митрополит Амфилохије. Уз одликовање, Митрополит је госпођи Гогић уручио и 1300 евра.

Митрополит Амфилохије такође је уручио захвалнице приложницима који су помогли градњу црквене припрате, као и парохијанима који су помогли градњу подгоричког саборног храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

„Православље и религиозност „Новог доба“

Лична срећа као идеал савременог човека

• Однос Православља и тзв. религиозности „Новог доба“ (New age), синкретистичког верског покрета, који се јавља међу хипицима шездесетих година у Калифорнији, а потом прелива у западну Европу, није догматска, канонска нити пак литургијска тема. Ради се о маргини црквеног живота, продукту интеракције Цркве и света. Јер, Црква пребива у свету и исти људи који су чланови друштва су део Цркве и у њу уносе свој поглед на живот. Век за нама био је век идеологија (комунизам, фашизам и економизам), у које се „мали“ човек разочарао и, окренувши се себи и свом непосредном окружењу, почео да ствара „алтернативну веру“ са личном срећом, као искључивим циљем, рекао је проф. др Зоран Крстић на трибини „Православље и религиозност Новог доба“, коју је у Ваљевској гимназији, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, приредила Светосавска омладинска заједница.
  

Човека данашњице не занимају велике идеје. Индивидуалац је, неретко на рубу нарцисоидности, фокусиран на садашњи тренутак и земаљске циљеве. Прича о Царству небеском далека му је. Како свака темељна идеја има алтернативу, тако ју је нашао и учењу традиционалних цркава. Религиозност „Новог доба“ обухвата и Хришћанство и далекоисточна веровања, и веру у Васкрсење и реинкарнацију. Нема институције и свештенство. Шири се литературом, филмом, музиком... Будући да је лична срећа на пиједесталу циљева савременог човека, његов апсолутни приоритет је здравље, као њен основни предуслов. Отуда имамо мноштво витамина, чајева и препарата у апотекама, али и у телевизијским рекламама. Нема ничег спорног у тежњи здрављу, објашњава проф. др Зоран Крстић. Проблем за савременог човека јесте како да оправда болест и осмисли патњу.

• Погледајте богате госпође које са 70 желе да изгледају као да им је 30 година. Старост и болест је немогуће прихватити јер су то синоними за несрећу. У свести данашњег човека поистовећују се здравље и спасење. Он одбија да осмисли патњу те му је немогуће говорити о распетом Христу. Религиозност „New agea“ заснована је на „све је лепо, сви се волимо, Христос нас воли...“. Али без подвига и патње нема Хришћанства. Наша Црква је у опасности јер тај вид религиозности не сме да прихвати зарад придобијања младих људи за своје чланове- сматра др Зоран Крстић, професор огромног педагошког искуства.
  

Света Писма ће бити подијељена једној генерацији ученика вјеронауке на простору Епархије зворничко-тузланске. Захвални смо Светом Архијерејском Синоду на разумијевању и очинском односу према нашој молби. Утврдили смо да велики број дјеце и православних домова нема ову свету књигу која је не само уџбеник него и књига живота која нас руководи кроз цијели живот.

Сигурни смо да ће наша дјеца имати велике користи од овога поклона који ће добити од Епархије зворничко-тузланске.

У организацији Мисијског фонда расписали смо конкурс за ученике вјеронауке за израду темата за Васкрс. Темате ће радити ученици вјеронауке осмих и деветих разреда. Седамнаест ученика који се највише потруде, као и ученици који буду учествовали на епархијском такмичењу из вјеронауке, биће награђени тродневном екскурзијом по манастирима Србије. На тај начин дјеца ће моћи да се друже и упознају са духовним, културним и историјским наслијеђем наше Цркве и нашег народа.

Теме на које ученици могу писати своје радове су:

1. Васкрсење Христово основ наше вјере

2. Покајање као промјена начина живота

3. Новозавјетне заповијести - љубав према Богу и човјеку

4. Црква заједница љубави

5. Хришћански начин живота

Епархијско такмичење из вјеронауке ове године биће одржано у Лопарама 29. марта 2014. године.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

• Епархијске вести
  

+

Вођа бугарских расколника ”Патријарх Пимен” није никада био Патријарх бугарски, већ је самог себе прогласио за таквог, ствoривши раскол у Бугарској Православној Цркви, да би као бивши архијереј био пензионисан, након што је у октобру 1998. године на Свеправославном сабрању превазиђен тај раскол у Бугарској Православној Цркви. Епископи Пименовог ”Бугарског Алтернативног Синода”су, уз покајничка писма и по крајњем снисхођењу, по одлуци поменутог сабрања, примљени у канонски поредак Бугарске Православне Цркве само као титуларни епископи, без епархија и епископских надлежности и сви су они поменути у одлуци са тог Свеправославног сабрања. Дедеић није међу њима. Јер је он у вријеме тог ”рукоположења” већ био рашчињен од стране Васељенске Патријаршије, тако да је било потпуно неважеће и неканонски да буде рукоположен за епископа од било које Православне Цркве на свијету, понајмање од стране расколничке бугарске групације, која је настала у Бугарској Православној Цркви, која и сама нити је икад имала, нити данас има било какве канонске надлежности у Црној Гори.

На крају, подсјећамо на ријечи одлуке од 9. априла 1997. године Светог Синода Васељенске Патријаршије о рашчињењу Мираша Дедеића:

”...бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања, убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.

Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”

• опширније можете прочитати на http://www.mitropolija.com/nove-obmane-i-neistine-o-pravoslavnoj-crkvi-u-crnoj-gori/
  

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  
• Епархијска саопштења
  

Епархијски управни одбор Православне епархије врањске обратио се Заводу за јавно здравље Врање - Центру за хигијену и хуману екологију, како би се извршила анализа воде. Извештај о испитивању сачињен је 07. марта 2014. године, а резултати показују да је предметна вода исправна за пиће и да са аспекта испитиваних параметара Одговара одредбама Закона о безбедности хране и Правилника о хигијенској исправности воде за пиће.

Извор: Епархија врањска

• Епархијске вести
  

На Светој Литургији су саслуживали протојереји-ставрофори Милорад Љубинац и Миломир Ковач, протојереј Вања Јовановић, јереји Митар Млађеновић и Миљан Рађеновић, јерођакон Порфирије из манастира Тврдош, као и ђакон Владислав Ковач. Древна средњовјековна грађевина била је мала да прими све вјернике који су ове прве недјеље Васкршњег поста дошли на богослужење и причешће.

Присуство бројних вјерника, међу којима је и много младих и дјеце, обрадовало је и владику Атанасија, јер то доказује опстојност српског народа и вјере.

Свети храм, који се први пут се помиње 1539. године, а изграђен је на темељима још старије цркве свједочанство је нашег постојања у Сарајеву. У својој бесједи владика Атанасије захвалио је Богу што су вјерници који га походе остали боголика усправна бића са свим својим врлинама.

Истог дана владика Атанасије посјетио је у Епархијском дому у Сокоцу Митрополита дабробосанског г. Николаја. Митрополит Николај је том приликом, у знак захвалности и на молитвено сјећање, епископу Атанасију поклонио фототипско издање Сарајевског преписа Законоправила Светог Саве, које је ове године објавила Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“.

Извор: Митрополија даборбосанска

• Епархијске вести
  

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије и молитвено учешће вјерног народа. Након Литургије у којој су вјерници, у великом броју, приступили светим тајнама Тијела и Крви Христове, празнична литија је прошла око манастирског храма, а прочитан је и Синодик Православља. Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ г. Јоаникије:

"Овај свети дан Прве недјеље Часног поста, а ова недјеља зове се Чиста недјеља зато што постом и молитвом чистимо душу и тијело, посвећен је светим иконама. То је Црква установила још од давнина, а у 8. и 9. вијеку потврдила поштовање светих икона. Можемо сликати лице Божје зато што се Бог оваплотио, примио људску природу, примио људско тијело, постао видљив, можемо сликати и лице Пресвете Богородице, светитеља Божјих, оних који су се Христу уподобили, сликамо њихове свете ликове преображене. То су вјечни ликови који ће засијати у царству Божјем, као што сликамо и новопросијавше светитеље, а тако и започиње култ нових светитеља које Црква рађа“.

"Најприје се сликају иконе, тражи се онај вјечни лик светитељев који је већ засијао пред лицем Божјим. Када имамо новопросијавше светитеље, као што је наш Свети Владика Николај или Преподобни Јустин, Симеон Дајбабски и многи други мученици и свештеномученици, њихов лик се кроз сликање икона, тражи неких стотињак година док се тај њихов лик, на неки начин, не препозна у Цркви и овдје на земљи, као што је препознат пред лицем Божјим горе на Небу. Зато ћемо, драга браћо и сестре, послије ове свете службе и послије Светог причешћа ићи у литију око храма да прославимо лијепо овај празник икона“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Он се осврнуо и на још један велики празник - Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, који данас слави Црква Божија.

"Молимо се Крститељу Господњем Јовану, учитељу покајања да нас научи духовном животу, да нас научи да исправљамо своје мисли и своја дјела, да нас научи правој, истинитој вјери. Свети Јован Крститељ као почетак свему поставља ријечи: "Покајте се, јер се приближи Царство Божје“. Говори, дакле, да исправљамо свој живот, своје намјере, мисли, дјела, да се миримо са ближњима својим, да живимо честито и побожно, а све то има смисла зато што долази, већ је дошло Царство Божје,. Чим је дошао Господ у овај свијет ту је и Царство Божје, а ми не знамо кад ће бити тај моменат, када ће се оно, заиста, успоставити у свој својој пуноћи. Оно личи на ове наше празничне свечаности, које су изображење вјечног и непролазног Царства Божјег, вјечне заједнице између Бога и људи, међу људима међусобно“.

"Молимо се Крститељу Господњем Јовану, учитељу покајања да нас научи духовном животу, да нас научи да исправљамо своје мисли и своја дјела, да нас научи правој, истинитој вјери. Свети Јован Крститељ као почетак свему поставља ријечи: "Покајте се, јер се приближи Царство Божје“. Говори, дакле, да исправљамо свој живот, своје намјере, мисли, дјела, да се миримо са ближњима својим, да живимо честито и побожно, а све то има смисла зато што долази, већ је дошло Царство Божје,. Чим је дошао Господ у овај свијет ту је и Царство Божје, а ми не знамо кад ће бити тај моменат, када ће се оно, заиста, успоставити у свој својој пуноћи. Оно личи на ове наше празничне свечаности, које су изображење вјечног и непролазног Царства Божјег, вјечне заједнице између Бога и људи, међу људима међусобно“.

"Тиме се ободрујемо, драга браћо и сестре, што је Господ већ дошао у овај свијет, извршио дјело спасења, крв Своју излио за нас, очистио људску природу, препородио је, обновио је, осветио је, учинио нас, по благодати Божјој, дјецом Оца нашег небеског. Зато се и молимо молитвом Оче наш. Сви они који су крштени имају слободу да се моле молитвом Оче наш, јер су усиновљени Богу и Оцу, Цару вјекова, Богу, Творцу неба и земље и Спаситељу свих људи. Зато је важно да знамо да смо призвани да се често причешћујемо Светим тајнама Христовим, али и да се за причешће припремамо постом, молитвом, и покајањем. То је оно што је најважније“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

• Епархијске вести
  

Началствовао је Високопреосвештени Архиепископ аустралијски г. Стилијан из Васељенске Патријаршије, а саслуживали су Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве г. Иринеј и викарни Епископ аполонијски г. Серафим из Васељенске патријаршије као и бројно свештенство Васељенске, Српске и Антиохијске Патријаршије. Црква Светог Николе у Мериквилу, једна од највећих православних цркава у Сиднеју, била је испуњена верним народом различитих нација и језика, али једне заједничке вере.

Пред крај службе пред епископима су, са иконама у рукама, ишли ђакони и свештеници, а за Епископима народ и појци, чинећи опход какав приличи празнику Тријумфа православља. Епископи су са Царских двери прочитали синодикон православља на грчком, српском и енглеском, а затим су сви присутни поделили трпезу љубави у парохијском дому.

На крају вечери Високопреосвештени Архиепископ Стилијан срдачно је захвалио свима који су се окупили те вечери на заједничкој молитви и за заједничком трпезом, посебно издвојивши Преосвештеног Епископа Иринеја. ”Епископ Иринеј је изузетно вредан за међусбсну сарадњу наше Цркве у Аустралији; у њему и његовој Цркви имамо велику подршку и ослонац” истакао је Архиепоскоп. Владика Иринеј се захвалио у име Српске Православне Цркве на лепим речима и на радост верника на грчком језику поновио истину коју смо врло често говорили када нам је пре двадесетак година било најтеже о искреном и доказаном пријатељству Грчкога народа.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Пре литије, владика Јован је у јутарњим часовима у Саборном храму служио свету архијерејску Литургију, на којој се верном народу обратио богонадахнутом беседом. У 16 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над неправославнима, Крста над некрстом, Истине над лажју, Правде над неправдом, Добра над злом, Бесмртности над смрћу. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство града Крагујевца и верни народ кренули су у свечану литију кроз Крагујевац, носећи у рукама иконе светих на тај начин символизујући победу Православља.

По повратку литије у храм, Владика је одслужио молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим, похвалу за све ревнитеље православне вере. Тај Синодикон је донет 843. године у Цариграду. Црква је кроз своје векове била у борбама, мукама, трудовима и победама. И у време слободе и благостања, поједини чланови Цркве морали су водити борбу против греха и злог духа, против таме и лажи у свом сопственом животу. Морали су улагати труд за одбрану и обогаћење душа својих, тежећи у свему томе да постану учесници оне светле победе, коју је Христос задобио над грехом, смрћу и ђаволом. А то је победа вере православне, коју данас славимо.

Уз похвалну песму Тебе Бога хвалим, узнета је молитва Свевечном Творцу због сачуване чистоте православне вере, јер је како рече Преосвећени Владика, истина је тријумфовала над лажју, светлост над тамом, и православље над свим погрешним учењима.

По завршетку свечаног молебна, братство Саборног храма је организовало трпезу љубави за свештенство и монаштво Епархије шумадијске.

Извор: Епархија шумадијска

Повечерје са читањем молитава за почетак поста и чином међусобног опраштања Владика је служио у цркви Рођења Пресвете Богородице на Гавриници. У богослужењу је појањем учествовао сав клир Славонске епархије. (Више фотографија из богослужбеног живота Славонске епархије можете видјети на https://www.facebook.com/pages/Saborni-hram-Svete-Trojice-u-Pakracu/1443139332586618).

Епископ Јован је уз јутарња и вечерња богослужења прва три дана поста читао канон Светог Андреја Критског. Прву Пређеосвећену Литургију Владика је служио, уз саслужење свештенства Епархије, у цркви на Гавриници, а потом је имао братски састанак са свештенством на коме је одређен распоред великопосних богослужења на територији Епархије.

Одазивајући се позиву пожешког бискупа монсињора др Антуна Шкворчевића, владика Јован је посјетио 4. марта 2014. године Преузвишеног Бискупа у центру Бискупије у Славонској Пожеги. Послије Бискупових ријечи поздрава, владика Јован је Преузвишеном пренио поздраве са најбољим жељама Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, администратора Епархије славонске. Бискуп је узвратио ријечима лијепих успомена које носи из досадашњих сусрета са патријархом Иринејом и архијерејима Српске Цркве. На крају сусрета, послије размјене поклона, бискуп Шкворчевић је показао дио црквеног и културног блага које се чува у и библиотеци Пожешке бискупије. (Опширније о посјети Епископа липљанског Пожешкој бискупији можете видјети на адреси http://www.pozeska-biskupija.com/index.php/89-vijesti/2014/ozujak/2130-biskup-skvorcevic-primio-episkopa-jovana).

Преосвећени Владика Јован посјетио је истог дан парохијску цркву Светог великомученика Георгија у Пожеги, гдје га је парох протојереј Александар Бјелић упознао са приликама пожешке парохије и пословима везаним за наставак обнове цркве. У капели Свете Петке која је уз парохијску цркву, Владика је, уз саслужење протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића и оца Александра, одслужио изобразитељну службу.

У поподневним часовима 5. марта 2014. године Пакрац су посјетили г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, и вајар академик Миливоје Унковић, који су са владиком Јованом разговарали о обнови храма Светог Илије у Млаки, која је била дио комплекса јасеновачких концентрационих и логора смрти.

У четвртак, 6. марта 2014. године, епископ Јован је посјетио центар Вировитичко-подравске жупаније у Вировитици и сусрео се са жупаном г. Томиславом Толушићем, с којим је разговарао о положају Православне Цркве у региону и могућностима за унапређење њеног живота и рада. Посетом дому пароха вировитичког Јовице Гачића завршена је ова посета Епископа липљанског Епархији славонској.

СПЦ

У ноћи између 7. и 8. марта 2014.г. проваљена је црква Светог Илије у Ђеврскама. Непознати починитељи или више њих обили су улазна врата и насилно ушли у храм. Надлежни свештеник протонамјесник Ђорђе Веселиновић је обавијести полицију, која је извршила увиђај.

Овом приликом причињена је и већа материјална штета.

Надамо се да ће полиција пронаћи починетеље овог недјела.