<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/485/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D; &#x43A;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x442;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x459;&#x430;&#x446; &#x437;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x412;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x435;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x45A;&#x435;&#x433; &#x443; &#x41A;&#x430;&#x440;&#x430;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B0%D1%86-%D0%B7%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-r3681/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/016f125c887f7b8e800bdb48b4190315.jpg.b249f3535a423ab5d8c196df529f7bc4.jpg" /></p>
<p>Овај свечани чин обавио је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика и протојереја Дејана Ћитића, в.д. архијерејског намесника прешевског, у присуству великог броја верника села Карадник и околних села бујановачке општине, као и оних који живе и раде широм Србије и дијаспоре.</p>
<p>Епископ Пахомије одржао је слово благодарности ктиторима и приложницима овог Светог храма и свима онима који су се на било који начин укључили у изградњу, а прочитан је и текст повеље.</p>
<p>Ученици Основне школе "Бранко Радичевић" из Карадника извели су пригодан културно-уметнички програм.</p>
<p>Извор: Епархија врањска</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti" rel="external nofollow">Епархијске вести</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3681</guid><pubDate>Thu, 01 May 2014 11:46:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x459;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x443; &#x421;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x420;&#x443;&#x434;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B3-r3671/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/df2cf25918f469ea66509553fe80a52d.jpg.63219fa659e1b2563e7f40c2026b2710.jpg" /></p>
<p>Освећење су обавили свештеници из Рудог: протојереј-ставрофор Саво Брадоњић, протонамјесник Горан Терзић и јереј Василије Цвјетковић.</p>
<p>Ктитор храма биће прота Стеван Гагић са породицом из Даласа, САД, који ће финансирати комплетну изградњу и уређење храма, док је земљиште за будући храм на Црквини даривао Слободан Рађен из Рудог.</p>
<p>По предању, на овом локалитету је постојао храм који је половином XVI вијека подигао велики везир Мехмед паша Соколовић. Он је ову цркву подигао за своју мајку, која је, за разлику од његовог оца, остала вјерна својој православној вјери. Нажалост, писаних трагова о некадашњом храму нема, али је зато код српског народа овог краја стално било присутно живо предање о њеном постојању, које се преносило до данашњега дана.</p>
<p>Великом броју присутних вјерника обратио се надлежни парох Василије Цвјетковић, рекавши да су прошли вијекови откако је на Црквинама утихнула молитва, и није се чула пјесма и благодарност Богу.</p>
<p>„Милошћу Божијом, управо у ове дане Пасхе Господње, у дане свељудске радости, окупили смо се овдје, и благодаћу Духа Светога освештали мјесто будућега храма. Свака обнова храма је и уједно и наша обнова духовна , али такође и дуг који смо имали према нашим прецима, и то према Светом патријарху Макарију, обновитељу Пећке патријаршије, и свим Соколовићима, који су били поријеклом управо са овог парчета земље гдје данас стојимо,“ нагласио је отац Василије.</p>
<p>Он је заблагодарио ктитору и дародавцу земљишта на великој љубави и жртви у испуњавању вјековне жеље народа овога краја.</p>
<p>Планирано је да почетком мјесеца маја 2014. отпочну радови на изградњи храма, како би до краја ове године храм био стављен под кров.</p>
<p>Извор: Митрополија дабробосанска</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti" rel="external nofollow">Епархијске вести</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3671</guid><pubDate>Mon, 28 Apr 2014 09:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443;: &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x448; &#x411;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;, &#x433;&#x43B;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x446;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D0%B1%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B3%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%86-r3669/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/839227fb3d5586bd192036a9a488aefb.jpg.28d38dc8a306b21ade9f4fef55c9e2c1.jpg" /></p>
<p><strong><span style="font-family:'times new roman';">Узор младима треба да буду </span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';">људи који се боре да данас буду бољи него </span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';">јуче,</span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"> а сутра бољи него данас</span></strong></p>
<p><em><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">О животу младог човека данас у Србији, о његовим узорима, вредностима, односу према себи и ближњима , као и о значају веронауке у васпитању младог човека у савременом свету разговарали смо са нашим младим глумцем Милошем Биковићем.</span></span></em></p>
<p><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Милоше, к</span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">олико је важна Православна вера у животу младог човека данас?</span></span></strong></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Суштински. Ја сам као и сваки човек грешник. Једино што у мом животу може да ме води путем на коме могу да се поправим је </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">П</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">равославље. Једино што ми даје осећај потпуног испуњења је </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">П</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">равославље. Веронаука је корак ка томе. Наравно ако, као и у сваком другом предмету, предавач осећа љубав и искрено преноси своје емоције и искуства на ученика. </span></span></p>
<p><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Ко су </span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">по твом мишљењу </span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">младима узори данас</span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">, а </span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ко би требало да буду?</span></span></strong></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Данас су узори политичари који имају идеологију а немају идеале, (част изузецима), певачице које певају текстове које су им други написали, неки људи који су учествовали у ријалити програмима и постали познати по томе што су дозволили да се њихова интима претвори у јавно експлоатисану патолошку, болесну игру у којој учествује цела нација. Страни, духом сиромашни, често психички нездрави популарисани и празњикави пиони и полтрони, носиоци неког потрошачког духа који је мени потпуно стран и одбојан.</span></span></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">А требало би да буду људи који разликују материјални свет од духовног, људи који се боре да данас буду бољи него </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">јуче,</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> а сутра бољи него данас, људи који умеју да признају себи своје грешке и да раде на њима, образовани људи али не само образовани, него и људи који своје образовање користе да би могли да дају дијагнозу свету у коме живе и помогли његовом оздрављењу. Шта ти вреди ако си успешан богат и с</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">е</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">бичан? Ако живиш у страху да ће ти богатство или здравље пропасти? Зар можеш бити срећан ако су људи око тебе несрећни, а има много оних који пате. Сваког је човека Бог створио са неким разлогом. Зато је важно да човек препозна своју мисију. Ако свој живот мериш ситним, смртним интересима онда си и ти ситан човек ма колико био успешан.</span></span></p>
<p><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Ко је теби узор у животу и у занимању којим се бавиш?</span></span></strong></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Мој професор Драган Петрови</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ћ</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> Пеле зато </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ш</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">то зна да смо сви од Бога настали и да свако има свој задатак. Зато </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ш</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">то се одрекао </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ж</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">еље коју има сваки глумац, да буде јако славан и много је читао и радио на себи, постио и молио се није се предао </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ж</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ељи да заради велику количину новца и зато све </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ш</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">то ради и говори о</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">дј</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">екује </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ч</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">истом и јаком енергијом која плени, која је јединствена. </span></span></p>
<p><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Која је твоја </span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">п</span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">орука младима који размишљају да ли да изаберу веронауку</span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> у свом основном или средњошколском образовању</span></span></strong><strong><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">?</span></span></strong></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Ја сам похађао веронауку. Али то ми није било довољно. Поред тога читао сам и дела св. Владике Николаја, житије св. Серафима Саровског, Достојевског, св. Аве Јустина... ишао у </span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Ц</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">ркву и разговарао са духовником. То ми је дало снагу да сваки животни изазов превазиђем. У једном тренутку, а таквих је тренутака недопустиво мало у мом животу, искрено сам се обратио Богу, и Он ме је услишио са таквом силином хитрошћу и ширином да нисам могао ни да сањам а камо ли заслужим такве награде и успех који ми је послао. Заиста све у животу што сам добио, није последица само мог рада, а рад и труд су заиста неопходни</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> (</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> гледао сам многе моје колеге који се труде без резултата</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">)</span></span><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;"> већ комбинације рада, молитве и што је најважније Божије милости.</span></span></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Разговор водио</span></span></p>
<p><span style="font-family:'times new roman';"><span style="font-size:12px;">Јереј Дејан Трипковић</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3669</guid><pubDate>Sun, 27 Apr 2014 19:57:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x442;&#x438; &#x423;&#x427;&#x41A; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43F;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x412;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%83%D1%87%D0%BA-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-r3664/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ac02c8329357b50b4a2f492764a1ba18.jpeg.893e7b70b5e5c9e750f9b9d207aaf990.jpeg" /></p>
<p>Епархија Рашко-призренска овај акт доживљава као отворену претњу манастиру Високи Дечани и његовом братству који су у последњих 15 година тзв. међународног мира на Косову и Метохији четири пута оружано нападани гранатама од стране албанских екстремиста, и којима су више пута упућиване претње,. Нажалост, ова провокација и претња није ништа друго до последица националистичке реторике која се већ годинама шири у локалним медијима на албанском језику против овог манастира у коме су монаси за време рата поред осталих помагали и албанским избеглицама. <a href="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/9852/image%20%281%29.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="med_image%20%281%29.jpeg" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/9852/med_image%20(1).jpeg"></a></p>
<p>Овај најновији инцидент такође је показатељ да је безбедност српских светиња на Косову и Метохији и даље угрожена, па чак и у случају да ту светињу обезбеђују припадници КФОР-а.</p>
<p>Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава данас је писмено обавестио међународне представнике о овом најновијем инциденту и затражио појачане мере заштите за ову светињу, која је од 2005. године на списку светске културне баштине УНЕСКО. Иако овакве провокације угрожавају безбедност живота монаха и православних поклоника као и бројних туриста из целог света, оне највише штете Косову које је данас једини простор на територији Европе где су хришћански споменици и светиње и даљe угрожени.</p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64);"><span style="font-family:Georgia;">Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске</span></span></p>
<p><span style="color:rgb(62,62,64);"><span style="font-family:Georgia;">Грачаница, 24. април 2014. год.</span></span></p>
<p> <a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/grafiti-uck-ispisani-na-kapiji-manastira-visoki-decani" rel="external nofollow">http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/grafiti-uck-ispisani-na-kapiji-manastira-visoki-decani</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3664</guid><pubDate>Fri, 25 Apr 2014 07:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x440;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x43E;-&#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-r3663/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6fe5da029902ae97e42819c568f391b2.jpg.d000354474e7f9e5112039b8427875a8.jpg" /></p>
<p>У тексту који је 21. априла објавио приштински Телеграф под насловом „Порушићу цркву Св. Никола“ (Gashi: Do ta rrënoj edhe “Sveti Nikollën”) поменути косовски министар износи неистините тврдњу да је још незавршена црква Св. Спаса у центру Приштине подигнута нелегално (Министар чак и не зна назив цркве, што само показује његову обавештеност о овом питању). Српска Православна Епархија Рашко-призренска поседује сву потребну документацију које су издале надлежне институције када је црква грађена и изјава поменутог косовског министра не може се другачије тумачити него као покушај етничке и верске дискриминације.</p>
<p>Познато је да је у центру Приштине подигнута велика римокатоличка катедрала, а започета је и градња централне џамије. Дискриминаторски однос према Српској Православној Цркви наноси велику штету самом министру Гашију и институцијама коју представља, поготово због тога што је Српска Православна Црква недавно директно из самог врха владе Косова обавештена да влада подржава завршетак градње овог храма, о чему су обавештени и међународни представници на Косову и Метохији. Стога изјаву г. Гашија у најбољем случају можемо схватити као његову личну политичку авантуру која је у служби предстојећих косовских избора.</p>
<p>Иначе, због својих неумесних медијских изјава и покушаја политизације питања културне баштине министар Гаши је већ блокирао рад мешовите Комисије за имплементацију заштићених зона којом поред њега председава и специјални представник ЕУ за српску православну баштину.</p>
<p></p>
<div style="text-align:right;">
<p>Дато у канцеларији Епархије рашко-призренске</p>
<p>Грачаница, 22. април 2014. године</p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p>Извор: Епархија рашко-призренска</p>
<ul>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_eparhijske_vesti_kosovo_i_metohija" rel="external nofollow">Косово и Метохија</a><br>
</li>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/saopstenja_eparhijska_saopstenja" rel="external nofollow">Епархијска саопштења</a><br>
</li>
</ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3663</guid><pubDate>Thu, 24 Apr 2014 19:45:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x438;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x435;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x447;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%B5-r3655/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8ad4517b7c7d06cddc30f63a87d550ff.jpg.960f9f0d0b0b9f580ad03f1b88b3ddf7.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://eparhija-timocka.org/" rel="external nofollow"><strong>http://eparhija-timocka.org/</strong></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<ul>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti" rel="external nofollow">Епархијске вести</a><br>
</li>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/zivot_mediji" rel="external nofollow">Медији</a><br>
</li>
</ul>
<p>|</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3655</guid><pubDate>Wed, 23 Apr 2014 10:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x458;&#x430;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r3654/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e85b5491c1906ccc07e799d9d1c33d5c.jpg.c7eab5009c676c5dc44eed9855413bb5.jpg" /></p>
<p>Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећеног Епископа липљанског г. Јована, служио је 22. априла 2014. године свету архијерејску Литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обиљежавања Дана пробоја јасеновачких логораша.</p>
<p>Литургија је служена као помен свим невино страдалим јасеновачким жртвама. У обраћању вјерницима патријарх Иринеј рекао је да храм Светог Илије у Млаки лежи на мученичкој земљи на којој је страдало стотине хиљада мученика само зато што су били Срби и православци. „То је била њихова једина кривица, а зликовци су мислили да збришу с лица ове земље сав српски род и православни народ“, рекао је патријарх Иринеј.</p>
<p>Он је додао да је тешко објаснити шта је те људе мотивисало на такав злочин. Према његовим ријечима, то је злочин већи од животињског и злочин који ни ђаво није чинио. „Страдали су људи, жене и народ, а најтрагичиније је што су страдала невина дјеца. Племенита Дијана Будисављевић спасила је више од 12.000 дјеце, а колико је тек дјеце страдало то ће за народ и историју остати вјечно тајна коју ће многи жељети да ублаже“, рекао је патријарх српски.</p>
<p>Патријарх Иринеј је нагласио да је земља на којој се простирао логор Јасеновац натопљена крвљу и испуњена костима. Он је додао да страдање невиног српског народа у том логору није било узалудно, јер су се они ријешили мука и своје патње коју је само Господ видио.</p>
<p>„Сигуран сам да их је Бог наградио, јер се нису хтјели одрећи свог имена и вјере. Овај храм Светог Илије у Млаки носи све ране нашег народа, невиних жена и још невиније дјеце који су страдали, јер су били анђели“, рекао је српски патријарх пред око 200 окупљених вјерника.</p>
<p>Његова Светост је нагласио да је страдање српског народа у логору Јасеновац најбољи доказ докле човјек може да падне. „То није учинио странац из друге религије, већ што је најстрашније то су починили хришћани. Нећу да их осуђујемо или проклињемо али то не смијемо да заборавимо. Само дјело проклиње, а оставимо Господу да им суди јер постоји закон и правда Божија“, појаснио је патријарх српски окупљеним вјерницима.</p>
<p>Света стратишта, поручио је патријарх српски, не смијемо да заборавимо. „Зато је овај храм важан јер се душе страдалих радују овој литургији, помену и храму. Нека им је слава и нека им Господ дарује вјечни живот“, навео је патријарх Иринеј.</p>
<p>Литургији је присуствовало око 200 вјерника. У својству изасланика предсједника Републике Српске Милорада Додика на литургији је био и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, као и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац.</p>
<p>Село Млака било је у Другом свјетском рату сабирни центар логора Јасеновац за жене и дјецу са Козаре. Дневно је од глади, врућине и заразних болести умирало више од 30-оро дјеце. На овом мјесту налази се неколико великих стратишта. У овом селу, удаљеном 12 километара од Јасеновца, прије Другог свјетског рата живјело је око 1.500 становника. Комплетно становништво, међу којима и 250-оро дјеце, у прољеће 1942. године одведено је у логоре.</p>
<p>Данас у селу Млака живи око 40 српских повратника. Село је разрушено, путна инфраструктура је у веома лошем стању, тако да се и до цркве Светог Илије тешко стиже макадамским путем. Обнову цркве Светог Илије иницирао је Секретаријат Владе Републике Српске за вјере, а у плану је да храм у потпуности буде обновљен током народне године.</p>
<p>Извор: РТРС</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti" rel="external nofollow">Епархијске вести</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3654</guid><pubDate>Wed, 23 Apr 2014 10:57:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; - "&#x412;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43B;&#x43E;&#x43D;" &#x43C;&#x438;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430; &#x413;&#x430;&#x448;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x430;&#x432;&#x459;&#x443;&#x458;&#x435; &#x434;&#x430; &#x45B;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x448;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443; &#x443; &#x446;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x443; &#x41F;&#x440;&#x438;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-quot%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BDquot-%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r3650/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3c363001593bed8cf05609230a5c3a46.jpg.8fd95757d3fd52affe2b00d12dd65fc0.jpg" /></p>
<p>Епархија Рашко-призренска примила је најновију изјаву г. Дардана Гашија, косовског министра за просторно планирање, као отворену провокацију која има за циљ да наруши међуетничке и међуверске односе на Косову и Метохији поготово сада у време највећег хришћанског празника Васкрсења Христовог. </p>
<p>У тексту који је 21. априла објавио приштински Телеграф под насловом „Порушићу цркву Св. Никола“ (Gashi: Do ta rrënoj edhe “Sveti Nikollën”) поменути косовски министар износи неистините тврдњу да је још незавршена црква Св. Спаса у центру Приштине подигнута нелегално (Министар чак и не зна назив цркве, што само показује његову обавештеност о овом питању). Српска Православна Епархија Рашко-призренска поседује сву потребну документацију које су издале надлежне институције када је црква грађена и изјава поменутог косовског министра не може се другачије тумачити него као покушај етничке и верске дискриминације.</p>
<p>Познато је да је у центру Приштине подигнута велика римокатоличка катедрала, а започета је и градња централне џамије. Дискриминаторски однос према Српској Православној Цркви наноси велику штету самом министру Гашију и институцијама коју представља, поготово због тога што је Српска Православна Црква недавно директно из самог врха владе Косова обавештена да влада подржава завршетак градње овог храма, о чему су обавештени и међународни представници на Косову и Метохији. Стога изјаву г. Гашија у најбољем случају можемо схватити као његову личну политичку авантуру која је у служби предстојећих косовских избора.</p>
<p>Иначе, због својих неумесних медијских изјава и покушаја политизације питања културне баштине министар Гаши је већ блокирао рад мешовите Комисије за имплементацију заштићених зона којом поред њега председава и специјални представник ЕУ за српску православну баштину.</p>
<p>Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске</p>
<p>Грачаница, 22. април 2014. год.</p>
<p>Текст у приштинском телеграфу</p>
<p><a href="http://www.telegrafi.com/lajme/gashi-do-ta-rrenoj-edhe-sveti-nikollen-2-43740.html" rel="external nofollow"><strong><span style="text-decoration:underline">http://www.telegrafi.com/lajme/gashi-do-ta-rrenoj-edhe-sveti-nikollen-2-43740.html</span></strong></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3650</guid><pubDate>Tue, 22 Apr 2014 14:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; &#x432;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x445; &#x458;&#x430;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%85-%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%B0-r3648/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5ef9a5c326567154d96172aca2d1431b.jpg.9ea36b1fab1836a5f93bec553fa74ddb.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="unnamed_3.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u12/unnamed_3.jpg"></p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/izlozhba_vaskrshnjih_jaja" rel="external nofollow">Епархија нишка</a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti/eparhijske_vesti" rel="external nofollow">Епархијске вести</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3648</guid><pubDate>Mon, 21 Apr 2014 12:31:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x40A;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x438; &#x435;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x438; &#x442;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-r3645/</link><description><![CDATA[<p><span style="color:rgb(76,81,85);"><span style="font-family:Sintony;"><span style="background-color:rgb(252,252,252);">Његова Светост Патријарх српски Иринеј посетиће сутра, на празник Васкрсења Христовог, 20. априла 2014. године, Тимочку епархију. Посетом је предвиђен долазак у Зајечар, седиште Тимочке епархије, око </span></span></span><strong>18:30</strong><span style="color:rgb(76,81,85);"><span style="font-family:Sintony;"><span style="background-color:rgb(252,252,252);"> часова, након тога, Патријарх Иринеј у пратњи епископа Јустина, посетиће Неготин око </span></span></span><strong>19:30</strong><span style="color:rgb(76,81,85);"><span style="font-family:Sintony;"><span style="background-color:rgb(252,252,252);"> часова а затим и ман. Буково.</span></span></span></p>
<p><span style="color:rgb(76,81,85);"><span style="font-family:Sintony;"><span style="background-color:rgb(252,252,252);">У понедељак, 21. априла Патријарх ће служити Свету Литургију у селу Душановац код Неготина са почетком у 9 часова. Повод је освећење фрескописа сеоске цркве.</span></span></span></p>
<p><a href="http://eparhija-timocka.org/novi/patrijarh-irinej-u-timockoj-eparhiji/" rel="external nofollow">http://eparhija-timocka.org/novi/patrijarh-irinej-u-timockoj-eparhiji/</a><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="patrijarh_0.jpg" data-src="http://eparhija-timocka.org/novi/wp-content/uploads/2014/04/patrijarh_0.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3645</guid><pubDate>Sun, 20 Apr 2014 15:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x444;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430;, &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x41F;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x430;, 2014.</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-2014-r3638/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/75bc237b8b8c59620c903ab203040e43.jpg.84a87535a628b995837fd49c2b333ae6.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px">Уважена директорка, часни оци, цењене колеге носиоци просвете, културе и науке овог града, представници општинске управе, учена господо професори, најдражи ученици,</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Користим ову прилику да вам најпре пренесем срдачне поздраве и благослове нашег владике, епископа браничевског, г. Игнатија и његове поруке наде у васкрсење и љубави у Христу Исусу, Победиоцу смрти.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Већ више од 40 дана, од како је почео Велики Пост, ми ишчекујемо Христа, његов долазак и његово и наше Васкрсење. Особито интензивно то чинимо у данима ове Велике или Страдалне седмице, када су сви наши уздаси и погледи усмерени ка васкршњој, пасхалној ноћи, оној ноћи када се Велика субота преображава у Васкрс, јер она је ноћ светлија од дана, ноћ смисла и одговора на сва питања људског бића. А сума људске упитаности о себи, другоме, смислу и постојању, своди се на проблем свих проблема – на проблем смрти.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Све што човек чини, био тога свестан или не, желео то себи да призна или не, све у позадини има грчевиту борбу против смрти: и када се науком трудимо да продужимо живот, то чинимо јер смо свесни да је живот највећи дар и не желимо да се заврши; и када се свим облицима уметности боримо да нас неко дело наших руку надживи, то чинимо јер се бојимо заборава – те верне слике нашег ишчезнућа, што нам улива језу у кости; и када промишљамо ту реалност, филозофирамо о њој, то чинимо да бисмо увидели пут избегавања или, не дај Боже, мирења са „владарком ужаса“; чак и када се женимо, удајемо, зидамо домове и децу рађамо, опет је у позадини чежња за вечношћу и личним опстајањем…</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Хришћани су људи који се крштавају и улазе у Цркву, јер верују да постоји један човек, који је проблем смрти решио на дефинитиван начин, њеним уништењем. Зато и носе његово име и само због тога остају у његовој заједници, без обзира на личне грехове њених чланова.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2014_vaskrsnji_festival_velika_plana_1s.jpg" data-src="http://kultura.sabornost.org/pictures/2014_vaskrsnji_festival_velika_plana_1s.jpg"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px">Богослужења Цркве у овом периоду приказују нам Христа, кога најближи пратилац издаје, кога људи муче, коме се његов изабрани народ руга, кога човек – његово створење, на послетку и убија. У тајни страдања Сина Божјег, Христа, на Велики петак, човек спознаје Тајну Бога у кога верује. Тај дан је показао зашто свога Бога, Свету Тројицу, називамо речју Љубав. Ништа друго, наиме, не може објаснити жељу Бесмртног да за своје створење прође кроз муку и умре, осим несхватљиве, божанске љубави. Са величанственошћу љубави увек заједно иде непрегледни океан слободе, најузвишеније сличности твари са Творцем. Ни по чему, наиме, нисмо ми и Бог слични, осим тиме што смо слободни до провокације: Бог до те мере да га ниједна људска теодицеја не може оправдати (ко ће оправдати Аушвиц?!), а ми до тих граница да Творцу кажемо: „Ти за мене не постојиш“. Управо у тој драми слободе, одвијају се мистерија Великог петка, као и тајна ћутања Велике суботе. „Бог не може да страда, божанска природа је нестрадална“, упозоравају нас филозофи. „Јахве не сме да умре, поништиће се све, стварање, историја, па и његов изабрани род“, подсећа нас старозаветни народ. Али, ми, са апостолом Павлом, проповедамо „Христа распетога, Јеврејима саблазан, а Јелинима лудост“ (1Кор 1, 23).</span></p>
<p><span style="font-size:14px">У чему је тајна? Тајна је, уважени пријатељи, у откривеној истини да је Бог у кога ми верујемо слободна личност. Он је изнад свих закона, мерила, правде или логике. Слободан је да живи вечно, али и да из љубави према нама умре за нас. Бога нашега, у кога верујемо, не одређује никаква судбина, сила, норма, принцип или идеја, па да се он понаша на основу такве законитости. Управо у томе лежи нада створеног света. Само Бог који је јачи од свих стега природе, може да постане човек, да ради људи прође животни пут човека, да окуси сву реалност живота своје творевине, па чак и смрт. Он то може, а због љубави према нама, то и хоће и то је учинио.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Син Божји, Господ Исус Христос креће на страдање, на пут неизвесности и сву своју наду полаже у Бога Оца. Будући да је себе без остатка и калкулисања поверио Оцу, Он га Духом Светим васкрсава у трећи дан након смрти. Од тог момента, па надаље, будући да је Христос и истинити човек, рођен слободним пристанком Марије Дјеве, макар један човек кличе: „Смрти, где ти је победа, отупео је твој жалац“. Људски род је јединствен и све оно што је могуће једном човеку, отворено је као могућност и свима осталима. Нада нашег васкрсења није празна, јер је Исус из Назарета васкрсао и јавио се својим ученицима, најпре апостолу Петру, па свим осталима. На питање доказа, одговарамо смело, подсећајући се невероватног преображаја апостола, у року од једне ноћи. Наиме, једанаесторица ученика се, након Христове смрти у Петак, разбежала, и иза стотину брава, као уплашени мишеви, стрепели су да их Римљани не нађу и не разапну их, као Исуса. У таквом исконском страху од смрти они проводе два дана. Шта им се то могло десити, питамо се, па да од зоре трећег дана, па до краја живота, они забораве на смрт, да не питајући више шта ће бити са њима или њиховим породицама, изађу из скровишта и јавно, по трговима и синагогама, проповедају тог истог Исуса, кога су се недавно постидели? Нешто или некога су видели… некога ко им је живот променио… не само њима, него и империји, цивилизацији, свету, космосу, творевини. Од тада се све другачије сагледава и мери, чак и године рачунамо, почев од Христа васкрслог.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><a href="http://kultura.sabornost.org/pictures/2014_vaskrsnji_festival_velika_plana_3b.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2014_vaskrsnji_festival_velika_plana_3s.jpg" data-src="http://kultura.sabornost.org/pictures/2014_vaskrsnji_festival_velika_plana_3s.jpg"></a></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px">Од тада се сва суштина људског умовања, ишчекивања и надања своди на две речи: Христос васкрсе! као и на потпуно слободан пристанак да се у тој реалности сагледа смисао живота, кроз одговор: Заиста (ваистину) васкрсе! То је знак распознавања оних који верују да у јединству са Христом могу да победе смрт, то је ознака личности, али и народа који се током историје није одрицао себе, своје Цркве и свог васкрсења. Ми смо народ који је одвајкада прослављао васкрсење Христово и своје, литургијским служењем, јер у православном искуству Литургија није сећање на један догађај из прошлости већ пре свега учествовање у њему као залог и предокус будућег Царства Божјег. Нека овај период црквене године буде прилика да се подсетимо истине о томе да постоји заједница која нас је очувала и изнедрила; сетимо се данас приче о томе како смо успели да опстанемо и очувамо име, и лично и народно. Нека свет види да имамо, носимо и можемо предати изворне поруке људима свога века, деци којој предајемо, коју образујемо по образу Онога који је васкрсао, младима које васпитавамо, свеобухватно хранимо.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Идеје напретка, прогреса, радости, песме, образовања, васпитања, узвишене естетике у име Христово и вечног живота, својствене су хришћанским народима, само зато што је све прожето вером у васкрсење, као љубав према другоме, што ће се потврдити у Царству Божјем.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">До тада нам остаје да у радости и нади чекамо Господа, на шта нас увек подсећају управо наши ученици, они који ће, надамо се, предање живота и љубави предавати даље, да уверени у Христов долазак носимо муке свако свог Великог петка, али и да бремена једни другима носимо, да нас Господ препозна као своје и уведе у вечни загрљај бесмртне љубави.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Дозволите ми, на крају, да све вас, помало унапред, али са пуно љубави, поздравим речима наше већ остварене наде: </span><span style="font-size:14px"><strong>ХРИСТОС ВАСКРСЕ!</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px">Хвала вам на позиву, пажњи и љубави.</span></p>
<p>Извор: <a href="http://kultura.sabornost.org/2014-vaskrsnja-manifestacija-velika-plana" rel="external nofollow">http://kultura.sabornost.org/2014-vaskrsnja-manifestacija-velika-plana</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3638</guid><pubDate>Fri, 18 Apr 2014 12:56:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;: &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x430;, &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435;&#x433; &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r3625/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f77fe6c862a9cdb781eadce02da232e1.jpg.84b52639e4288c99db78fb0466b186db.jpg" /></p>
<p></p>
<ul>
<li>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="02_2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/14/04/02_2.jpg"><br>
</li>
<li><br></li>
<li><br></li>
<li>
<a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/duhovni-seminar-u-gracanici-na-temu-presveta-bogorodica-posrednica-naseg-spasenja-govorio-arhi" rel="external nofollow">Информативна служба Епархије рашко-призренске преноси предавање оца Јована</a><br>
</li>
</ul>
<p></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_eparhijske_vesti_kosovo_i_metohija" rel="external nofollow">Косово и Метохија</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3625</guid><pubDate>Tue, 15 Apr 2014 11:15:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x430;&#x442;&#x438;&#x445;&#x443;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x43A;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA-r3622/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0874d936c0198b4c19e730118167698a.jpg.837efe8dcc7fb16442f8e0cedea0da8b.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px">Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске је у протеклом периоду уложио велике напоре у циљу развоја овог суштинског аспекта Верске наставе у модерном школском систему наше државе. Вероучитељи средњих школа у нашој епархији имали су прилику да се у протеклом периоду сусретну са великим бројем ученика која нису хришћани, који су, при том, изразили жељу да похађају часове православног катихизиса. Некрштени ученици који су преко својих вероучитеља изразили жељу да се крсте, у протеклом периоду, на часовима веронауке били су интезивно поучавани, у складу са Програмом Веронауке. Празник Христовог уласка у Јерусалим, којим почиње период најватренијег ишчекивања Васкрсења, био је најбољи повод да се сви катихумени саберу на једном месту, како би и по последњи пут пре него што буду крштени били поучени о </span><span style="font-size:14px"><em>залогу Будућег века</em></span><span style="font-size:14px">, који ће ускоро примити.</span></p>
<p><span style="font-size:14px">Поуком, записивањем имена фотизумена на једном месту, постављањем питања и разјашњавањем још увек нејасних места, састанак је окончан, с надом да ћемо сви заједно, као једно стадо, дочекати Пасху Господњу и долазак Царства Божјег.</span></p>
<p>Извор: <a href="http://centar.sabornost.org/2014-katihumenski-sastanak" rel="external nofollow">http://centar.sabornost.org/2014-katihumenski-sastanak</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3622</guid><pubDate>Mon, 14 Apr 2014 17:25:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E; - &#x41F;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x43F;&#x443;&#x442; &#x443; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-r3604/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/94a842fbd422f158ac3dc6f2749a2b63.jpg.cc06dfeed3a825ed29cd02523eb89904.jpg" /></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/videoseries?list=PLh3SRaVMpTZ6BBrQF400NtQVMpj0Oi2tj"></iframe></div></div>
<p>Циклус трибина „Православље и млади“- промоција књиге „Пост, пут у живот“</p>
<p><span style="font-size:14px;"><strong>Благотворна дејства посне хране</strong></span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Иако се постом припремамо да примимо Свету тајну причешћа „на отпуштење греха и на живот вечни“, како учи наша света Црква, телесна димензија поста вишеструко погодује здрављу нашег организма. Наиме, исхрана богата дијетним влакнима из воћа, поврћа и житарица (кувана пшеница и кукуруз) успорава варење, ствара осећај ситости те доводи до нормализације шећера и масноћа у крви. Хришћански пост садржи елементе вегетаријанске и медитеранске исхране, које доказано смањују ризик од гојазности, повишеног крвног притиска, дијабетеса и других хроничних болести, истакла је др Весна Димитријевић- Срећковић, ендокринолог, професор Медицинског Факултета у Београду и коауторка књиге „Пост, пут у живот- хришћански пост као метод превенције и лечења дијабетеса, атеросклерозе и канцера“. </span></p>
<p><span style="font-size:14px;">У Србији је све више људи који пате од тзв. метаболичког синдрома- повећања обима струка и повишених вредности триглицерида, шећера и крвног притиска. Метаболички синдром носи ризик од атеросклерозе, депресије, стерилитета и канцера, који данас има пандемијске размере. </span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Првобитна исхрана била је базирана на намирницама биљног порекла и људи су били знатно здравији у односу на време доминације меса. Нарочито црвеног (свињетина и јунетина), које погодује развоју разних облика карцинома. Иначе, храна животињског порекла обилује беланчевинама и засићеним масноћама, које узрокују повишен ниво холестерола и утичу на појаву атеросклерозе, објаснила је др Весна Димитријевић- Срећковић и посаветовала да се у исхрану уврсти маслиново уље, махунарке, рибе... Такође, нагласила је др Димитријевић- Срећковић, поред хране за тело, важно је да нахранимо и душу- опростимо свима и у молитвама не заборавимо велике светитеље: Светог Нектарија Егинског, Свете Лекаре Козму и Дамјана, Св. Луку Симферопољског и друге исцелитеље.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Књига „Пост, пут у живот“ представља јединство медицинске и богословске науке и изазвала је огромно интересовање јер је нека врста практичног приручника за очување здравља. Писана је за Хришћане, али и за оне који то тек треба да буду, посредством поста и других компоненти хришћанског живота, рекао је протојереј- ставрофор др Владимир Вукашиновић, коаутор књиге, професор Православног богословског факултета у Београду. Српска Православна Црква кроз историју имала је под својим окриљем мноштво болница, што упућује на изузетну бригу о здрављу људи. Пост се понајмање тиче хране јер се одиграва у нашој вољи, више но за столом. И важно је да постимо у заједници, да саборно јачамо своју вољу уздржавањем од уживања у храни, саветује проф. Вукашиновић.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Књига „Пост, пут у живот“ довела је у Ваљевску гимназију мноштво верног народа Ваљева, након Београда, другог града у ком је промовисана. Идеја за промоцијом књиге проистекла је из сусрета др Весне Димитријевић- Срећковић са Епископом ваљевским Г. Милутином, који се збио прошле године, у време када је покренута иницијатива за градњу Храма Светог Нектарија Егинског, надалеко познатог по исцелитељним молитвама. </span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Ј. Ј.</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3604</guid><pubDate>Fri, 11 Apr 2014 11:43:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
