Ових дана, видели смо како земља зависи од неба. Без кише, воде и сунца она не може живети. Баш као и човек, коме без Бога нема хране, ни хлеба, ни вина - Светог причешћа, којим се са Богом сједињујемо и обожујемо. Након вишедневних киша, Господ је за Ђурђевдан даривао сунце, да нас греје док низом обичаја славимо Светог Великомученика Георгија. Ранохришћански Победоносац волео је Господа целим бићем и за Њега пострадао. Баш како данас, сведочећи свето име Христово, страдају мученици у Сирији. Али, да бисмо задобили светост и ушли у Царство небеско, не морамо да страдамо. Довољно је да љубимо Господа и све људе света, да праштамо, не светимо се и не осуђујемо, део је ђурђевданског слова владике Милутина на свечаности у манастиру Боговађа.

- Наша светост или пакао зависе од нас самих. Слобода дата човеку је велика тајна. Можемо љубити Господа или га вређати и псовати... Свети оци кажу да ако мрзимо и једног човека, Царство небеско је затворено за нас. Најлепше и најсигурније за све нас јесте да будемо са Богом и волимо сваког човека. Како је наш свети Патријарх Павле говорио: „Будимо људи!“. То није никакво чудо, то може свако - поручио је владика Милутин.

Честитајући славу обитељи Боговађе, владика Милутин заблагодарио је Господу што нам је подарио честито сестринство манастира на челу са мати Агнијом да се моли за нас. Такође, ваљевски архијереј помолио се да заступништвом Светог Георгија Господ умножи сестринство и верни народ који са њима молитвену љубав дели.

Извор: Епархија ваљевска

• Епархијске вести
  

На Литији су појали ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Мошти Светих превлачких мученика прво су бродом стигле на тиватску обалу Пине, одакле је Литија наставила градским улицама до цркве Светог Саве, гдје је служена вечерња служба.

У архипастирској бесједи многобројним Тивћанима и гостима из других крајева Боке Митрополит Амфилохије је казао да су кроз сву историју рода људскога царства и силе долазили и пролазили, а да је Црква Божија једина неуништива.

„Свака сила до времена, а Божја свевремена. Правда Божја је она која на крају побјеђује. И добро је да то знају и савремени моћници, било да су на истоку или на западу. Њихова сила и моћ су од данас до сјутра“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је поручио моћницима да Бог није Бог силе, него Бог правде.

„У имену Божјем је суд и правда, а не у људским замислима и намјерама, у људској саможивости и превари и Бога и самих себе и свијета. Тако је било кроз сву историју, тако је и данас“, закључио је Митрополит Амфилохије и додао да су свједоци те истине Свети Сава и Свети превлачки мученици.

Након вечерње службе, у тиватском Центру за културу одржана је традиционална смотра Црквених хорова Боке, чиме је завршена овогодишња духовна манифестација „У свјетлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“.

Р.В.

Тонски прилог Радија Светигора

http://www.mitropolija.com/kroz-tivat-veceras-prosla-litija-sa-mostima-prevlackih-mucenika/

Поред Часног крста, са Свете Горе на целивање у Русију биће понети и свето миро Светог Симеона Мироточивог и честице моштију светих Јована Кратовца, цара Лазара, краља Стефана Уроша, кнеза Стефана Штиљановића, мученикâ превлачких и Преподобне Анастасије (мајке Светог Саве српског).

Мошти ће пратити игуман манастира Хиландара архимандрит Методије у пратњи сабраће манастира, а боравиће у градовима: Владимиру, Москви и Санкт Петербургу од 15. до 23. маја.

У току Свете Литургије извршен је и чин монашења. Искушеник манастира Крке, Александар Радовановић (Гордон), студент теологије родом из Канаде, примио је постриг ангелског образа добивши монашко име Севастијан.

У својој беседи Епископ Фотије је рекао да смо данас имали велику духовну радост и да је монашење потресна Света Тајна која показује повратак човека Богу, повратак блуднога сина у наручје Бога и Оца, у заједницу Цркве Његове. То је велики догађај како за манастир Крку и Епархију далматинску, тако и за васцелу Цркву.

Овај велики догађај су својим појањем увеличали и студенти Православног богословског факултета из Београда.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне у трпезарији манастира Крке.

Извор: Епархија далматинска

Фотогалерија

Високопреосвећеног Владику г. Амвросија, који је поводом празника Васкрсења Христовог и предстојеће славе Саборног храма Светог Василија Острошког са својим сарадницима, професорима и студентима Петроградске духовне академије дошао у Епархију будимљанско-никшићку и град Никшић, како би учествовали у културно-духовној манифестацији "Дани Светог Василија Острошког“, добродошлицу је срдачним обраћањем пожелио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

"Ваш долазак у Никшић и свету заједницу овог светог храма подсјећа нас на старе везе овог града и цијелог нашег народа са светом Русијом, а посебно са Петроградском духовном академијом, која је школовала многе знамените људе, међу њима и многе српске епископе, духовне пастире на челу са патријархом Варнавом Росићем. Сјећамо се да се у тој школи једно вријеме школовао и новопросијавши Епископ жички и охридски Николај, велики свједок православне вјере у цијелој васељени и Преподобни отац Јустин Ћелијски. Колико се знаменитих личности из српског рода школовало у руским духовним академијама заслужује много већу бесједу и о томе би, свакако, требало да се напише лијепа књига и даће Бог да то једног дана буде“, рекао је епископ Јоаникије.

Он је истакао да је култ Светог Василија Острошког веома жив не само у Црној Гори, него у цијелом православљу.

"Био је Епископ овог града, више од 20 година је столовао у Никшићу, подвизавао се у Острошкој светињи, коју сте данас посјетили и поклонили се његовим светим моштима. Надамо се да ћете, приликом ових наших свечаности, моћи да осјетите његово присуство, а нарочито његово духовно покровитељство над градом Никшићем. Захваљујући његовој светости и небеској заштити којом нас је изобилно штитио кроз прошле вјекове, подигнут је овај свети храм, али уз братску помоћ велике Русије, тада царске Русије, Руског Светог Синода и лично Светог цара Николаја Романова, тако да ми имамо двије славе“.

"Као храмовну славу прослављамо Светог Василија Острошког Чудоворца као нашег заштитника, а ктиторском славом прослављамо новопросијавше царске мученике Цара Николаја, царицу Александру и њихову мученички породицу. Овај храм представља символ духовног јединства између нашег и руског народа, он сам собом свједочи о старим и спасоносним везама Црне Горе са Русијом. Да није било Русије и руске помоћи тешко би се нама јужним Словенима било одржати у доба петовјековног турског ропства, у доба тешких искушења, од таласа унијаћења и свега осталог што је сналазило наш народ. Увијек смо се ослањали на Русију и увијек смо Русију поштовали као своју мајку. Тако је наш народ од милоште изражавао своју љубав према Русији и Руској Православној Цркви“.

"Добро нам дошли драги Владико, имаћемо ту радост да заједно служимо, да се заједно Богу молимо, да се заједно наслађујемо Светим Тајнама Христовим и надам се да ћемо тиме допринијети заједнички учвршћивању наших братских веза. На многаја љета Преосвећени Владико и Вама и Вашим студентима и Духовној академији коју ви представљате“, казао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Ријечима добродошлице од стране домаћина владике Јоаникија захвалио је Високопреосвећени Архиепископ г. Амвросије, такође, најсрдачнијом бесједом.

Доксологију у Саборном храму у Никшићу служило је свештенство архијерејског намјесништва никшићког у присуству вјерног народа који су се радовали овом свечаном чину.

Повезане вести:

• Архиепископ петергофски Амвросије у посјети Епархији будимљанско-никшићкој
  
• Дани Светог Василија Острошког у Никшићу
  
• Преображена љепота у Христу
  

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Изложбу чине радови неколико наших познатих иконописаца, дуборезаца и калиграфа и експонати рукодјеља монаха и монахиња из манастира у Црној Гори. Представљен је труд сестара Жупског манастира, манастира Дуљево, манастира Рустово, Архимандрита Исаије Крговића из манастира Бијела, монаха Арсенија Јовановића из Острога, Милице Перуничић, Зорана Балетића, Бориса Маркуша, Јелене Сјеколоће, Анастасије Боричић, Рада Пижурице и почившег Лабуда Шљукића.

Добородошлицу Високопреосвећеном Архиепископу петергофском г. Амвросију и Преосвећеном Епископу г. Јоаникију, који су присуствовали отварању изложбе, те бројној публици, свештенству и монаштву, сабраним у Дому Светог Василија Острошког у чије име се, већ 18 година за редом, организује ова културно-духовна манифестација, пожелио је јереј Мирко Вукотић.

Сабрање је благословио Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

"Дани Светог Василија Острошког“ су наша припрема, наше приближавање празнику Светог Василија да бисмо кроз ту припрему узели што присније учешће у прослави самог празника. Сваки од наредних дана, почевши са овом вечерашњом изложбом, је празник за наше очи, за наше уши и за наш ум. Вечерас имамо прилику да гледамо преображену љепоту у Христу, преображену љепоту лика човјечијег, односно оног лика у коме се огледа лице Божје. Имаћемо прилике да својим духовним чулима слушамо појање наших хорова и гостујућег хора Петроградске духовне академије, коју је довео са собом Високопреосвећени Архиепископ Амвросије, наш драги гост, ректор петроградске Духовне академије коме још једном желимо добродошлицу“.

"Имаћемо прилике и да чујемо поетску, књижевну ријеч и да учествујемо у свечаности додјеле књижевне награде „Извиискра Његошева“ уочи самог празника. Најављујем да ће наш овогодишњи лауреат, господин Милован Данојлић доћи да прими то високо књижевно признање. Врхунац свега биће наше учешће у великим молитвеним празничним догађањима, учешће у светој Литургији и осталим духовним свечаностима на сам празник и, свакако, онај завршетак празновања Светог Василија Острошког, она свенародна јединствена литија кроз град Никшић која нас све позива да у њој учествујемо“.

"Нека ови дани припреме, свечани дани, буду благословени. У њима се унапријед радујемо великом празнику, радујемо се милости коју Господ, молитвама Светог Василија Острошког, излива на овај град, на свој народ и на цио васиони свијет. Нека "Дани Светог Василија Острошког“ буду свима на радост, да су благословени и ми у њима да нађемо благослов Божји“, поручио је Преосвећени Епископ.

Изложбу је пригодном бесједом отворио јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки.

Он је казао да ова изложба „речитије од сваког говора и документованије од сваког догађаја говори о нераскидивости Иконе са Литургијским животом Цркве“.

"Јер, људи који су стварали ове иконе су сами чланови, свједоци, саучесници и сапричасници реалног литургијског живота њихове црквене заједнице. Зато и кроз ову изложбу можемо сагледати у којем стању се налази наш данашњи црквени живот. Она нам управо и говори о степену црквеног живота у којем су оне настајале“.

"Када је тај степен кроз историју био висок и црквена умјетност је била на висини, а када је, пак, црквени живот слабио или је наступио период његовог опадања, па чак и пропадања, пропадала је црквена умјетност. Али, вечерашња изложба кроз ове лијепе, јасне иконе и разноврсно манастирско рукодјеље говори о тома да црквени живот на овим просторима доживљава једну врсту обнове и преображаја и потребу да оно из дана у дан буде богатије, разноврсније и на још већем, савршенијем нивоу“.

"Кроз ову изложбу, можемо слободно рећи, доживљавамо васкршњи етос Православне Цркве кроз који пројављујемо свој трајни идентитет који ће Бог општим васкрсењем подарити људским бићима и цјелокупој творевини. Овим ријечима и учинисмо ову изложбу отвореном“, казао је свештеник Јокић.

Изложба икона и манастирског рукодјеља биће отворена до 12. маја.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

Сам храм светог Георгија је дио великог комплекса „Вјенчац град“ чији је идејни творац г. Милош Капор, начелник одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове у општини Невесиње. После презентације пројекта јавности, за градњу храма заинтересовали су се водећи људи из удреужења „Шиповци“. Удружење се обратило надлежном епископу молбом за благослов да у цјелости преузме на себе подвиг изградње храма Светог Георгија. Добивши благослов Шиповци су одпочели са градњом у септембру 2013. год. и до маја ове године изградили најзахтјевнији дио пројекта. До сада су завршени земљани и бетонски радови који су били најзахтјевнији дио пројекта због специфичности терена и захтјевности самог пројекта. Мада чудно звучи када се каже да је у оквиру поменутих радова урађен већи дио посла, мислимо да ће из фото прилога бити јасно о чему се ради.

Након богослужења, владика Григорије је похвалио упорност и визију ктитора и позвао све присутне да својим прилозима учествују у изградњи храма, напоменувши да колико је битна спремност ктитора да самостално изведу пројекат до краја, толико је битно и учешће свих вјерних, без обзира на обим учешћа.

У име ктитора, окупљеном народу, бираним ријечима обратио се господин Јован Шиповац, предсједник удружења „Шиповци“. Јован је говорио о мотивима за изградњу оваквог пројекта и о самој градњи цркве, те да се удружење осјећа почаствованим због благослова који су добили за изградњу овог храма. Он је своје обраћање завршио цитирајући светог владику Николаја Велимировића који је рекао да ако имамо вјеру можемо имати и љубав, и ако изгубимо љубав изгубићемо много, али ако изгубимо вјеру изгубићемо све. Нека им Господ молитвама свога угодника светог Георгија дарује истрајност да започето доврше на општу духовну корист и на славу имена Божијега!

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Епархијске вести
  

На дан прослављања светог великомученика и победоносца Георгија, Његово Преосвештенство епископ тимочки г. Јустин,служио је Свету Архијерејску Литургију у Кладову, уз саслужење свештенства и свештеномонаштава епархије.Овим евхаристијским сабрањем прослављена је храмовна слава, уз присуство великог броја верног народа. У току Литургије владика Јустин је правом ношења напрсног крста одликовао старешину храма протојереја Милована Благојевића, а звањем протонамесника одликовани су јереји: Дејан Пајић, Мирољуб Павловић, Самуило Шергић, Вукашин Симоновић и Радоје Мијовић. свечано празновање употпуњено је рукоположењем новог посленика на њиви Господњој, ђакона Дарија Комненовића из Бора у чин презвитера.

Након јеванђеља владика Јустин се богонадахнутом беседом обратио сабраном народу.

Прослава светог Георгија у Кладову почела је дан раније манифестацијом "Ђурђевдански дани". У порти храма св. Георгија отворена је изложба ликовних остварења по мотивима природе кладовског краја сликара Николе Скрлатовића, а своје радове у дуборезу изложио је дуборезац Милош Петрић. Удружење жена "Мисија креатива" представило је своје умеће као благо народних руковорина, у ткању , везу и плетењу по традиционалним мотивима.

Истог дана, у 19 часова у храму одржан је концерт хора ОШ "Вук Караџић" и хора Друштва "Нада" кога представљају деца са посебним потребама.

Фото галерија: http://eparhija-timocka.org/proslava-sv-velikomucenika-georgija-u-kladovu/

У недељу Мироносица, 04. маја 2014. године, у цркви Св. апостола Петра и Павла у Кобишници код Неготина, обављено је групно крштење деце и њихових родитеља. Крстило се 30-оро, већином ученика веронауке ОШ „Стеван Мокрањац“ из Кобишнице, ученика припремног разреда, као и деце млађег узраста са родитељима. Идеја је потекла од вероучитељице Жикице Манић, која успешно води наставу веронауке, учећи децу значају Св. Тајне Крштења и неопходности учествовања у литургијском животу у нашој Светој Цркви. Крштење је обавио надлежни парох протојереј Трандафир Јанковић, истакавши колико је позитиван утицај веронауке, јер знања која стичу на овим часовима деца преносе и у своје домове. Своје новокрштене ученике и њихове родитеље поздравила је и вероучитељица, позвавши их да и у наредним разредима похађају веронауку као неодвојиви део образовања младих.

http://eparhija-timocka.org/grupno-krstenje-u-kobisnici-kod-negotina/

У храму Светог Великомученика Георгија пресечен је славски колач у присуству садашњих и бивших ученика Књажевачке гимназије чланова секције из веронауке. Том приликом су ученици отпевали тропар Светом Николају Српском.

Овогодишњи колачар је била Јована Кинђер а за наредну годину је колач преузео Ђорђе Стефановић. Ученици са веронауке прослављају своју славу од 2006. године и сви досадашњи колачари су уписани на полеђини славске иконе.

Поводом крсне славе, Друштво за српску духовну и биолошку обнову „Источник“, у сарадњи са Књажевачком гимназијом и ОШ „Дубрава“, расписало је 6. ликовни и литерарни конкурс за ученике основних и средњих школа на теме: „Свети Николај Српски“ и „Слобода“

На конкурс су приспели радови из целе Србије и Републике Српске а свечана додела награда ауторима најуспешнијих радова у три категорије и отварање изложбе ликовних радова одржаће се 8. маја 2014. г. у 19:30, у Дому културе у Књажевцу.

Поред отварања изложбе ликовних и читања награђених литерарних радова, у сарадњи са Домом културе у Књажевцу, биће одржан и концерт српске народне и духовне музике под називом: „Слобода изнад истока и запада“ у Друштвеном клубу Дома културе.

На концерту наступају:

- Музички састав Источник, кога чине ученици веронауке Књажевачке гимназије и

- Небојша Мастиловић, као специјални гост из Београда са својим ауторским композицијама са новог албума „Све српске звезде“.

Позивамо све наше дугогодишње пријатеље и сараднике да и овом приликом својим присуством поделе са нама радост ове свечаности, као и све људе, љубитеље музике, поезије и лепе речи да доћу и присуствују овом догађају.

http://eparhija-timocka.org/proslavljena-slava-pravoslavne-omladine-knjazevacke-gimnazije-istocnik-sveti-nikolaj-srpski/

Ову најновију изјаву највишег представника Косовске владе Српска Православна Епархија Рашко-призренска доживљава као наставак медијске кампање против наше Цркве на овим просторима, а која је започела недавном изјавом министра за просторно-планирање Дардана Гашија и најавом евентуалног рушења поменуте цркве.

Изјава г. Тачија дубоко вређа верска осећања српског православног народа на Косову и Метохији, јер су управо под изговором уклањања тзв. „Милошевићевих цркава“ од 1999. године на овим просторима албански екстремисти уништили 150 православних светиња, од којих су многе из средњег века. Зато се коришћење овакве реторике не може другачије објаснити него као охрабрење и уступак онима који будућност Косова желе да изграде на рушевинама српских цркава, домова и гробаља. Са таквим изразима етничке и верске нетолеранције Косовске институције продубљују дух неповерења између грађана на овом простору, јер док се са једне стране чују проевропске изјаве и позиви на толеранцију, с друге се наставља са радикалном реториком.

Изградњу храма Христа Спаса није започео Милошевић нити политичари, већ блаженопочивши Патријарх Српски Г. Павле 1990. године, као тадашњи Епископ Рашко-призренски. Градња ове цркве била је израз потребе српског православног становништва тадашње Приштине у којој је живело око 40.000 Срба и у којој је постојала само мала гробљанска црква Св. Николе (коју су екстремисти запалили 2004. па је потом делимично обновљена). Храм Христа Спаса је грађен у складу са свим законским регулативама тога времена, а проблем што Приштински универзитет и албански политичари не могу да толеришу православни храм у центру града само показује колики је степен нетолеранције већинског албанског становништва у овом граду у коме данас живи само педесет српских душа.

Док је у непосредној близини храма Христа Спаса недавно изграђена велика римокатоличка катедрала, а тренутно се започиње са градњом једне од највећих џамија на Балкану, напади у медијима од стране највиших косовских званичника представљају најгори облик нетолеранције према СПЦ са циљем да се униште трагови и избрише идентитет који српски народ вековима гради на Косову и Метохији.

Епископ Рашко-призренски

ТЕОДОСИЈЕ

Призрен-Грачаница, 2 мај 2014. год.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/episkop-teodosije-najostrije-osudjuje-izjavu-kosovskog-premijera-tacija-o-hramu-hrista-sp

Пред почетак Литургије Владика је у капели манастирског конака замонашио искушеницу ове свете обитељи Милу Перић давши јој монашко име Марија.

Новопостриженој монахињи Марији Владика је пожелио да је Господ молитвама њене небеске покровитељке Свете Марије Египћанке укријепи радошћу, миром и сваким Божанским изобиљем.

„А изнад свега смиреноумљем и трпљењем у све дане твога живота“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Владика је потом са свештенством служио Литургију на темељима храма Свете Матроне, уз молитвено учешће многобројних вјерника.

У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља он је рекао да на овом свијету постоје само двије врсте људи – они који обоготворавају смрт, пролазност и ништавило и они који знају да је човјек биће створено за бесмртност.

„Бесмртност се остварила кроз Христа Господа и остварује се кроз оне који су Његови, који Њега љубе, који су Његово сјеме, који су Његовим сјеменом оплођени“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио да је таква била Света Матрона Московска.

„Мученица и страдалница од свога рођења, по људским мјерама рођена саката, ништавна, слијепа. Шта би њен живот представљао да је она себе схватила као смртно и пролазно биће, да је се није дотакла сила Божја, свјетлост Христова и да није сав свој живот принијела Христу Богу на дар и постала сасуд благодати Божје“, објаснио је Владика Амфилохије.

На крају Литургије благосиљан је славски колач, а онда је приређена славска трпеза хришћанске љубави са празничним умјетничким програмом.

Р.В.

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-sluzio-liturgiju-u-manastiru-svete-matrone-u-grblju/

Овај свечани чин обавио је Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, уз саслужење протојереја-ставрофора Перице Митића, архијерејског заменика и протојереја Дејана Ћитића, в.д. архијерејског намесника прешевског, у присуству великог броја верника села Карадник и околних села бујановачке општине, као и оних који живе и раде широм Србије и дијаспоре.

Епископ Пахомије одржао је слово благодарности ктиторима и приложницима овог Светог храма и свима онима који су се на било који начин укључили у изградњу, а прочитан је и текст повеље.

Ученици Основне школе "Бранко Радичевић" из Карадника извели су пригодан културно-уметнички програм.

Извор: Епархија врањска

• Епархијске вести
  

Освећење су обавили свештеници из Рудог: протојереј-ставрофор Саво Брадоњић, протонамјесник Горан Терзић и јереј Василије Цвјетковић.

Ктитор храма биће прота Стеван Гагић са породицом из Даласа, САД, који ће финансирати комплетну изградњу и уређење храма, док је земљиште за будући храм на Црквини даривао Слободан Рађен из Рудог.

По предању, на овом локалитету је постојао храм који је половином XVI вијека подигао велики везир Мехмед паша Соколовић. Он је ову цркву подигао за своју мајку, која је, за разлику од његовог оца, остала вјерна својој православној вјери. Нажалост, писаних трагова о некадашњом храму нема, али је зато код српског народа овог краја стално било присутно живо предање о њеном постојању, које се преносило до данашњега дана.

Великом броју присутних вјерника обратио се надлежни парох Василије Цвјетковић, рекавши да су прошли вијекови откако је на Црквинама утихнула молитва, и није се чула пјесма и благодарност Богу.

„Милошћу Божијом, управо у ове дане Пасхе Господње, у дане свељудске радости, окупили смо се овдје, и благодаћу Духа Светога освештали мјесто будућега храма. Свака обнова храма је и уједно и наша обнова духовна , али такође и дуг који смо имали према нашим прецима, и то према Светом патријарху Макарију, обновитељу Пећке патријаршије, и свим Соколовићима, који су били поријеклом управо са овог парчета земље гдје данас стојимо,“ нагласио је отац Василије.

Он је заблагодарио ктитору и дародавцу земљишта на великој љубави и жртви у испуњавању вјековне жеље народа овога краја.

Планирано је да почетком мјесеца маја 2014. отпочну радови на изградњи храма, како би до краја ове године храм био стављен под кров.

Извор: Митрополија дабробосанска

• Епархијске вести