Овим путем обавјештавамо свештенство и вјерни народ Епархије захумско-херцеговачке и приморске да се, усљед позитивног резултата теста на Ковид-19, налазимо у самоизолацији.

Уз блаже симптоме болести, надамо се брзом опоравку. Из тог разлога, нећемо бити у прилици да учествујемо у богослужењима божићног периода као што је претходно најављено.

Молимо свештенство и вјернике да се у овим празничним данима у својим молитвама сјећају свих потребитих и болесних и да се са пажњом и љубављу односе једни према другима, дјелатно се трудећи да и сви наши ближњи, без обзира на године, имовне или здравствене прилике или неприлике у којима се налазе, осјете радост и спокој Божића. 

Желећи вам мирне и благословене празничне дане, као и свако добро од Христа Богомладенца, шаљемо вам наш архијерејски благослов и упућујемо радосни поздрав:

Срећан Бадњи дан! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

Епископ ЗХиП

+ Димитрије

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Са званичне интернет странице Епархије ваљевске доносимо видео запис Божићног разговора са Његовим Преосвештенством Eпископом ваљевским Г. Исихијем.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Епископ сремски г. Василије су у уторак 4. јануара 2022. године у Шапцу посетили Епископа шабачког г. Лаврентија који се опоравља после лечења на Војномедицинској академији.

Предстојатељ Српске Цркве се интересовао за здравље Епископа Лаврентија и пожелео му је брз и успешан опоравак, уз напомену да, и сада, својом мудрошћу, знањем, љубављу према роду и Богу води ваљано ову Епархију са најближим сарадницима, бројним монаштвом и свештенством и верујућим народом овог дела Србије којем је оставио задужбине у Соко Граду, Богоштици и Богосавцу и дела Светог Владике Николаја Охридског и Жичког.

Патријарх Порфирије и Епископ Василије,пожелели су срећне божићне празнике најстаријем архијереју  Српске Цркве, Преосвећеном владици Лаврентију (87) који непрестано делује на Њиви Господњој већ 55 година.

Свјатјеши Патријарх Порфирије и Епископ сремским су пожелели Епископу Лаврентију да се опорављен и крепак, у сваком погледу, врати потпуно делању на „Њиви Господњој“ као што је био свих минулих година и деценија, службујући у расејању и отаџбини.

Владика Лаврентије је узвратио радошћу због ове божићне посете казавши да је Патријархова и његова пажња за њега и Епархију шабачку баш уочи Божића, нешто што је посебан дар Божји, пожелевши Патријарху српском да мудро управља Црквом на многаја љета.

У пратњи Патријарха српског и Епископа сремског Василија био је епархијски ђакон Горан Власац.

Посебну пажњу и љубав за владику Лаврентија показују његови први сарадници, Високопреподобни архимандрит Нифонт (Павловић), архијерејски заменик, протојереј-ставрофор Мирко Вилотић, секретар Епархије и ђакон Раденко Пантић, који су Патријарху Порфирију и Епископу сремском Василију били домаћини.

Извор: Телевизија Храм

 

Епископ мохачки Дамаскин: „Сабрали смо се не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису.”

У уторак, 4. јануара 2022. године, у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому („Рацијиˮ) у јужној Бачкој.

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је парастос невиним жртвама Погрома (,,Рације”) у Бачкој, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке.

Беседећи по завршетку парастоса, Преосвећени владика Дамаскин је рекао:  

„Високопречасни оци, драга у Христу браћо Мошоринци, који сте се сабрали данас овде у вашем храму, гости, драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас овде у Мошорину, као што се и сваке године сабирамо у једном од местâ где се десио овај тешки злочин, овај погром над цивилним становништвом у Бачкој, јер управо у ово време, пре осамдесет година, почео је овај страшан злочин у Чуругу, а наставио се по околним местима у јужној Бачкој. И нама, који живимо у данашњем времену, тешко је схватити тако нешто што се догодило вашим пријатељима и рођацима, вашим дедовима и прадедовима. Али велики Његош каже: Завист, злоба, адско наслиједије, то човјека ниже скота ставља. И заиста, у тој једној његовој изреци, односно стиху из Луче Микрокозме, ми можемо да видимо шта може завист и злоба, односно нељудскост да учини од човека – да га стави ниже од скота и да учини такав један злочин. Али, ми смо се овде сабрали не да говоримо о неком реваншизму или освети, или да такве помисли имамо у себи, него да молитвено обележимо спомен на све оне који су невино пострадали ових дана пре осамдесет година, када су температуре, за разлику од данас, биле много ниже и када су људи хапшени, мучени, понижавани и, на крају, убијани и бацани у Дунав или Тису. Можемо само да замислимо кроз шта је прошао тај невини народ, који није знао због чега страда, јер није имао неке кривице на себи, али су страдали да би уплашили злочинци друге и да би у том страху живео народ за време окупације. У овом храму је служио и проповедао вашим прецима и чувени прота Светозар Влашкалић, који је управо на Бадњи дан ухапшен, пострадао, мучен и одведен до оближњег вама Шајкаша, али на какав начин вучен и мучен и тамо пострадао. Пострадали су и многи други из овога села, али и из читаве јужне Бачке. Молимо се Богу, Који је Дародавац свих добара, да и њима дâ вечна добра у Царству Своме, да их прими као Своју децу коју ће да препозна. А нама, који смо се данас сабрали овде у овом предивном сеоском храму, да Господ дâ снаге да се молимо за покој њихових душа, да чинимо помене, као што их и чинимо и као што је и током ових осамдесет година само Црква чинила; да их не заборављамо у нашим молитвама; али, у исто време, да смогнемо снаге да живимо и ми њиховим животом, а то јесте у вери, и да – ако не дај Боже дођу таква времена – и ми будемо спремни да прихватимо крст страдања.  Нека би Господ њима дао вечни покој и Царство небеско, а вама, који сте се овде данас сабрали у ове претпразничне дане пред велики празник Рождества Христовог, нека би Господ дао мир у души, спокој у вашим срцима и снаге да праштате и да опростите. Нека је покој свим невино пострадалим жртвама погрома у јужној Бачкој. Бог душу да им прости!ˮ

После парастоса, Епископ мохачки г. Дамаскин је уручио дарове награђеним учесницима књижевног конкурса и ликовних колонија одржаних током претходне године.  За најбољи ликовни рад у оквиру ликовне колоније под називом „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђен је рад Наташе Домазетов из Новог Сада. За најбољи ликовни рад током ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ награђена је Дејана Малетин из Мошорина. За најбољу песму на књижевном конурсу „Живи смо – Погром 1942. годинеˮ награђена је Дајана Петровић из Ваљева, за песму Писмо Миклошу Хортију. За најбољу причу на поменутом књижевном конкурсу награђен је Вељко Етински из Новог Сада, за причу Сведоци су преживели. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, Преосвећени владика Дамаскин је поделио благодарнице Црквене општине мошорнске учесницима ђачке ликовне колоније „Браћа Белоцићˮ.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Недељу светих отаца 2. јануара 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља сећање на Светог Игнатија Богоносца, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Буково уз саслужење протосинђела Симеона, протојереја Игора Ивковића и јерођакона Марка.

У току Литургије Епископ је преломио славски колач који је принео монах Игнатије, сабрат манастира Буково, прослављајући свог небеског заштитника.

Беседећи о данашњем празнику владика Иларион је рекао да старозаветни Христови преци по телу нису могли да се причешћују и сједињују са Господом онако како ми то данас чинимо, те је њихова вера почивала на ономе што је записано а не на ономе што су својим очима видели или што су могли да окусе својим чулима како ми то данас чинимо причешћујући се. Управо та њихова непоколебљива вера у једнога Бога завређује да их се Црква сећа и молитвено их прославља.

Подстичући вернике да чешће долазе на свету Литургију и причешћују се, владика је закључио – Црква Христова је наш дом много више него што су то куће у којима смо рођени. Тамо где смо рођени, рођени смо за смрт и пролазност а Црква је наш дом где се рађамо и обнављамо за живот вечни.

Извор: Епархија тимочка

Симболичним везивањем Владике Исихија, духовног оца свих нас који на подручју Епархије ваљевске живимо, Нина, Сара и Милица отпочеле су свечано обележавање празника Отаца у Епархијском дому. Заједно са својим мајкама и очевима – свештенослужитељима на подручју Ваљева и околине, малишани различитих узраста дошли су да добију пакетић и умноже радост долазећег празника Рођења Богомладенца Христа. Дарујемо, јер се радујемо што ће Господ да се роди, рекао је Владика Исихије, посебно појаснивши симболику везивања, које карактерише припремне недеље пред Божић.

Кад се одвежемо то значи да се одвезујемо од материјалних ствари овог света. Деца ће добити поклоне, који треба да значе да волимо своју децу и да се бринемо о њима. Као што Господ воли нас, тако родитељи и сви одрасли треба да воле децу. Не само своју децу, него сву децу овог света. Да се сви потрудимо да будемо добри и да Господ буде радостан зато што волимо једни друге, као и да сви ми живимо у радости зато што волимо једни друге – рекао је Владика Исихије.

Након Владичиног обраћања уследило је даривање у знак љубави на коју нас Господ позива да у њој пребивамо. Сваком детету понаособ Владика Исихије упутио је благослов и уручио дар справљен од слаткиша и којечега што деца воле. Сабрање је употпуњено божићним и традиционалним песмама, које су малишани извели уз помоћ свестране уметнице Дајане Петровић.

* * * 

У сусрет празнику Рођења Богомладенца Христа, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија, Коло српских сестара „Преподобна Мати Параскева“ при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, предвођено духовником протонамесником Немањом Павловићем, пошиљкама хране, хемијских средстава за домаћинство и црквеним предметима обрадовало је српске породице у Глини и Петрињи (Република Хрватска), чији су домови пострадали у разорном земљотресу крајем 2020. године. Вредност пошиљке је 20 хиљада евра, а дарови су испоручени данас у присуству Епископа ваљевског Г. Исихија и горњокарловачког Г. Герасима

Разорни земљотрес (6, 2 степена по Рихтеровој скали) оставио је страховите последице по живот људи у Глини и Петрињи. Неки су остали без ближњих, неки без домова, сви без спокоја, а са страхом и надом у свитање неког лепшег јутра. Оног, сакупљених крхотина и обновљене свакодневице. Тло се, каже духовни им отац Владика Герасим, још увек није смирило. Али, борба за обновом живота не стаје и сваки добар ветар вредан је злата. Баш онакав какав је данас упућен из Посавине… Иако физички километрима удаљени од градића у Банији и Крајини, хумани људи из Обреновца пожелели су да тамошњој браћи и сестрама дане наступајућег Најрадоснијег празника бар мало улепшају даровима, у духу јеванђељске љубави коју смо нарочито позвани да творимо према онима који страдају. Обреновачке мироносице окупљене у Колу српских сестара  и духовник им протонамесник Немања Павловић прикупили су помоћ у храни, кућној хемији и предметима за молитвени живот, која је данас испоручена. У знак благослова, прве пакете су утоварили Епископ ваљевски Г. Исихије и Епископ горњокарловачки Г. Герасим, као и председник Градске општине Обреновац Мирослав Чучковић.  Благосиљајући данашњи скуп, Владика Исихије је навео да је основно што треба да чинимо за пострадале то да се молимо, али уз молитву треба да се трудимо да помогнемо колико је у нашој моћи.

Зато смо се овде постарали да сакупимо помоћ за 200 домова. Сваки од тих пакета садржи основне потрепштине, али и по једну дивну поруку од наших најмлађих. Деца из обреновачких вртића су спремила по цртеж са најлепшим жељама за сваки пакет. То ће значити можда више и од саме помоћи. Захваљујемо свима који су уложили труд у ову акцију и надамо се да ће да буде на корист свима који примају и који дају, јер Црква је један организам и када страда један део, страдају сви – рекао је Владика Исихије.

На његове речи, благодарјем се надовезао брат му у Христу Епископ горњокарловачки Г. Герасим на територији чије епархије се налазе пострадали градови.

Ово је заиста леп гест пажње и љубави људи који се сећају своје браће. Тај део моје епархије се још увек опоравља од земљотреса. Људи се сналазе на разне начине, али више од свега за оне који примају помоћ значи спремност овдашње Цркве – Вашег епископа, свештенства и добрих људи да помогну људима који су унесрећени. Православни смо , јеванђеље нас учи да будемо попут милостивог Самарјанина. Из тог разлога данас сам овде да из ваших руку и срца прихватим овај дар за моје епархиоте – рекао је Владика Герасим, благодарећи Владики Исихију, Колу српских сестара Обреновца и свима који су себе уградили у ово богоугодно дело. А ту су, поред мноштва верног народа, и Градска општина Обреновац и привредници овог краја. Међу њима посебан допринос пружио је Жељко Роксандић, родом из Мајских Пољана у Глини, кога је ратни вихор средином деведесетих довео у Обреновац, али везу са завичајем у својој души никада није прекинуо.

Извор: Епархија ваљевска

На дан када се наша Света Српска Православна Црква молитвено сјећа Светог Игњатија Богоносца и Светог Данила другог, Архиепископа Српског, а уједно почиње и претпразништво Рождества са сјећањем на Оце и Праоце, богослужио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко - тузлански г. Фотије у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Бијељини.

Част  да дочека епископа припала је госту, јереју Браниславу Кличковићу који је парох при храму Светог Саве на Врачару.

Велики број вјерника се окупио да узме благослов од свог Архијереја и да заједно са њим молитве узноси Господу у овом велелепном храму. 

Сви смо се данас причестили Телом и Крвљу Христовом и то је пуноћа наше вере, браћо и сестре, рекао је Епископ Фотије у својој бесједи и додао, Бог нам је дао из љубави самога себе да се причешћујемо Њиме. И ту нема разлике између нас који се причешћујемо у олтару и народа који се причешћује у наосу храм, данас овде са три путира.

У наставку Преосвећени владика је говорио о данашњем празнику рекавши да је љубав једна и јединствена и Бог нам дарује управо себе да би ми били оци.  Да би били слични оцима Старог Завета који су праслика Христа. Да би били слични оцима у Новом Завету који су проповедали Јеванђеље Христово по читавом свету, крштавали и приводили народ Цркви. Зато је данашњи празник велики јер нас подсећа да и ми треба да будемо оци у породици, они који живе у браку. Отац да буде глава породице и да иконизује Христа у својој породици. Да води бригу о породици, да се бори и страда за њу. Да је пример љубави и жртве. Никако да буде тиранин у кући, јер тиранство нема везе са хришћанством. Хришћанство је закон љубави и стоји у супротности са тиранијом.

Бесједећи о страдању светог Игњатија Богоносца кога данас прослављаму Владика Фотије је казао да његов пример треба да нас данас храбри, који смо можда мало малаксали духом. Да нам Бог да снаге да ако треба да страдамо, страдаћемо. Али Бог ће нам дати снаге ако идемо правим путем као што је ишао свети Игњатије. На свом путу страдања он је тешио друге хришћане, као добри пастир како би и они могли да исповеде своју веру по мери која се од њих тражи.

На нама јерархији је данас велика одговорност да свој народ упућујемо путем Божјим, наставио је Преосвећени своју бесједу, да будемо бодрог и јуначког духа. Ми Срби смо такви били кроз историју. Народ јуначког духа. Народ Косова и Метохије. Народ који има светолазаревски завет. Светосаваски завет. И у ово наше време нећемо да се покоримо онима који нам ропство као слободу нуде.

Светом Литургијом началствовао је Епископ Фотије, а саслуживали су му, протојереј - ставрофор Драган Илић, старјешина светопантелејмоновског храма, затим протојереји Радиша Јокић, Григорије Врачевић и Синиша Шаренац, пароси при овом храму, горе поменути гост, јереј Бранислав Кличковић те ђакони Немања Спасојевић, Лазар Илић и Бранислав Недић.

Одмах по почетку Свете Литургије рукопроизвео је, Епископ Фотије, у чтеца богољубивог вјероучитеља Славишу Тубина.

Данас смо, на празник Отаца, добили два нова оца наше свете цркве да буду заједно са братством овога светог храма. Да служе и Богу се моле, и да носе бремена и своја и нашега народа као свештеници и пастири.

У наставку Свете Литургије, Епископ Фотије је рукоположио ђакона Бранислава у свештени чин јереја, а затим и чтеца Славишу у чин ђакона.

За најмлађе су обезбијеђени пакетићи, које је по завршетку Литургије дјечици подијели Преосвећени Владика Фотије уз нафору.

Касније је, као наставак Литургије, за све присутне уприличена трпеза љубави.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Централни помен у знак сећања на невино страдале у злогласном јануарском Погрому (,,Рацији”) у јужној Бачкој, биће одржан у уторак, 4. јануара 2022. године, у Мошорину.

У храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, парастос невиним жртвама Погрома (,,Рације”) у Бачкој, са почетком у 12 часова, служиће Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког господина Дамаскина и свештенства Епархије бачке.

Молимо све заинтересоване медијe, чији представници би желели да присуствују парастосу у храму Силаска Светога Духа на апостоле у Мошорину, да Информативној служби Епархије бачке упуте молбу за акредитацију на адресу epbackainfo@gmail.com, најкасније до понедељка, 3. јануара 2022. године у 12 часова.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј изражава своју благодарност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију и уваженим члановима Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве што су исказали очинску бригу за своју духовну децу где год били широм наше дијаспоре, а нарочито у Њујорку, како бисмо сви заједно могли васпоставити мир, слогу и искрену братску љубав међу тамошњим парохијанима, и тиме унапредити изградњу изгорелог храма.

Досадашњи рад на храму и његовој заштити награђен је 6. маја 2021. године врхунским признањем, наградом „Луси Г. Мозес“. Да живимо сви у слози, Свети Саво ти помози!

Из Канцеларије Епархије источноамеричке

У четвртак 23. децембра 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог Јована Деспота српског, Његово Високопреосвештенство Митрополит Француске, западне и средње Европе антиохијског Патријархата Г. Игнатије началствовао је светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог Саве у Паризу.

Повезане вести:

Упокојио се у Господу Епископ западноевропски Лука (1950-2021)

Патријарх Порфирије поводом упокојења епископа Луке: Са искреном вером и апостолском једноставношћу громогласно је проносио Реч Христову

Архимандрит Данило (Љуботина) о почившем Епископу западноевропском Луки: Владика Лука ће бити вечна суза пред Богом за наш народ

Обавештење о сахрани новопрестављеног Епископа западноевропског Луке

Високопреосвећеном Митрополиту Игнатију, саслуживали су Преосвећена господа Епископи, хвостански Јустин, викар Патријарха српског и хумски Јован, викар Епископа диселдорфског и немачког Григорија. Након евхаристијског сабрања, Његово Високопреосвештенство Митрополит Француске Г. Димитрије из Цариградске Патријаршије, служио је опело блаженоупокојеном Епископу Луки, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита Француске, западне и средње Европе антиохијског Патријархата Г. Игнатија, Епископа Јелисеја, викара Митрополита Јована, Епископа Ригијског г. Иринеја, викарног епископа из Цариградске Патријаршије, те Преосвећене Господе Епископа, хвостанског Јустина, викара Патријарха српског и хумског Јована, викара Епископог диселдорфског и немачког Григорија, свештенства из многих дијацеза и епархија у западној Европи. 

Писмо Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, прочитао је његов изасланик на овом молитвеном сабрању, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Јустин, викар Патријарха српског. 

Извор: Телевизија Храм

Поводом обележавања седам деценија од оснивања Покрајинског завода за заштиту споменика културе, 15. децембра 2021. у Скупштинској сали Магистрата у Сремским Карловцима одржана је свечана академија, уз присуство ресорног републичког министарства и покрајинских секретаријата, Српске православне цркве, Задужбине Светог  манастира Хиландара, разних установа културе и других институција.

Том приликом је у име Задужбине Светог манастира Хиландара Миливој Ранђић, директор Задужбине, од Завода за заштиту споменика културе примио захвалницу за успешну дугогодишњу сарадњу у области заштите културног наслеђа.

Завод слови за једну од најстаријих и најуспешнијих установа у области заштите културног наслеђа у Србији и региону. Захваљујући њој пописано је, валоризовано, заштићено и очувано на стотине споменика културе у Војводини, али и ван граница наше земље. Стручњаци Покрајинског завода посебно истичу рад на Светој Гори.

„Што се тиче покретних споменика културе имали смо непрекидну подршку Завода“, истиче Миливој Ранђић.

Присутнима се у име Завода за заштиту споменика културе обратио директор Саша Мартиновић, док је у име Министарства културе и информисања Републике Србије поздравне речи скупу упутио специјални саветник за културно наслеђе Зоран Вапа, доскорашњи директор ове покрајинске установе.

Свечаној академији присуствовали су викарни епископ топлички г. Јеротеј и епископ будимски г. Лукијан.

На свечаности епископ Јеротеј, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, пренео је честитке Његове Светости запосленима у Заводу и прочитао писмо у ком се поглавар СПЦ осврће на сарадњу цркве са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, називајући га, не партнером него сабратом, који читавих седам деценија учествује у очувању српске културне и црквене баштине. У писму се наглашава да се СПЦ поноси оним што је Завод учинио на заштити споменика културе чији највећи део припада цркви, због чега је Свети Синод и одликовао ову институцију орденом Светог Саве.

„За понос нам служи и чињеница да у Покрајинском заводу као и у републичком и регионалним заводима раде стручњаци који су се школовали у Академији СПЦ. Чињеница да црква школује кадрове који ће чувати њено благо отвара нова поља сарадње са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе“, стоји у писму патријарха Порфирија.

Поводом овог јубилеја, Покрајински завод за заштиту споменика културе представио је и монографију „Првих 70 година“.

У музичком делу програма наступио је Хор Карловачке богословије.

Извор: Хиландар

Поводом 800 година од Утемељења првобитне Епископије хумске, из штампе је изашао први том петотомне монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, под називом Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. 

С благословом Његовог преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Димитрија, издавачи Шематизма Епархије захумско-херцеговачке и приморске су Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Мостар–Требиње и Видослов, Београд–Требиње.

Главни уредник је протопрезвитер – ставрофор Радивоје Круљ, а редакцију чине: Епископ Димитрије Рађеновић, игуман Василије Копитић, игуман Сава Мирић, игуман Данило Павловић, игуманија Павла Ћузулан, игуманија Текла Даскалаки, протојереј-ставрофор Владан Перишић, протојереј-ставрофор Велимир Ковач, протојереј-ставрофор Небојша Коловић, протојереј-ставрофор Младен Жуловић, протојереј-ставрофор Милан Бужанин, јереј Александар Шмања, јереј Марко Гојачић, јереј Саша Којовић, јереј Младен Чалија, јереј Ратко Зубац и јереј Стеван Дурић.

Сарадници на тексту су: +Епископ Атанасије Јевтић, епископ Максим Васиљевић, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука, протојереј-ставрофор Александар Илић, протојереј-ставрофор Никица Ајдер, јеромонах Марко Прцовић, јереј Миодраг Вртикапа, јереј Душко Којић, јереј Бранимир Боровчанин, јереј Драго Зубац, јереј Душко Шаровић, јереј Славко Лаловић, јереј Бранко Калаба, јереј Милош Мандић, јереј Мирослав Бошковић, протојереј Небојша Радић, ђакон Александар Црногорац, ђакон Бранислав Рајковић, монах Игњатије Марковић, јеромонах Теофил Петровић, монахиња Јустина Брковић, Горан Комар, Зоран Козић, Срђан Милошевић, Андреј Јефтић, Горан Брборић, Тијана Башић, Маја Чучковић, Нада Ајдер, Милена Капор, Драгана Радовановић, Борис Антељ, Милош Ивановић, Вук Бачановић, Предраг Јовановић, Слободан Шакотић, Александар Пантић, Драган Шуковез, Јелена Килибарда, Драгана Будалић, Зорица Гојачић, Неда Радан, Милица Ковач, Мишо Станисављевић, Стојанка Гудељ, Бранка Јанковић, Владо Ружић, Горан Гуровић и Мирко Лечић.

Рецезенти књиге су: др Милан Гулић, др Драга Мастиловић, др Вукашин Милићевић и др Милош Ивановић, лектор и коректор је мр Данијела Јелић. За фотографије је био задужен Младен Вујадиновић, а избор старих фотографија направили су Здравко Јефтић и јеромонах Теофил Петровић. Дизајн, графичку припрему, слог и прелом радила је Божана Ђурић, а идејно рјешење насловне стране израдио је ђакон Бранислав Рајковић. Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске, чији је директор господин Драган Давидовић, у штампарији Атлантик – Бања Лука, а у тиражу од 1000 примјерака.

„Вијековима је у оним подручјима које обухвата Епархија захумско-херцеговачка и приморска вјера тијесно повезана са идентитетом, са опстанком, са свакодневним животом, обичајима, страдањима и надањима … Недаће и ратови никада нису били јачи од вјере и жеље за обновом … Зато је међу корице ове књиге смјештена жива вјера претходних генерација Херцеговаца и Херцеговки и њиховог вјерског живота, без обзира на то колико су у том периоду били слободни да је исповиједају. Вјера која се огледа у животу васкрслих Пребиловаца и мостарске Саборне цркве, на коју у сумрак опет пада мостарско сунце, када већ на цијели град падне мрак, и која се узвисила попут Херцеговачке Грачанице на Црквини; вјера која се исповиједала у Дужима, Добрићеву, Завали, Тврдошу, Житомислићу, али и у свим сеоским црквама у које су долазили наше баке и дједови, облачили најсвечанија одијела, везена и плетена, у недјељни дан или на слави своје цркве, која је уносила радост и смисао у живот ових тежака.“ (Из предговора Епископа ЗХиП Димитрија Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске)

„Ове и сљедеће (2020/2021) године славимо 800 година од установљења Епископије хумске (захумско-херцеговачке и приморске) … Тим поводом, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије дао ми је задатак да окупим најбоље историчаре, библиографе, научнике и да кренемо у пројекат израде и штампања капиталних дјела о нашој епархији … Замисао је била, још од првог састанка Уређивачког одбора, 2. јануара 2018. године, да у овом јубиларном шематизму буде „све и свја“ у нашој епархији на исти начин и у истом обиму третирано и обрађено, од епископа до вјероучитеља и парохијана. У том смо науму, чини ми се, само дјелимично успјели.“ (Из поговора Шематизму Епархије захумско-херцеговачке и приморске, главног уредника, свештеника Радивоја Круља)

„Већ на први поглед читаоцу постаје јасно да се ради о дјелу у који је уложен огроман труд, воља, енергија и наравно ерудиција већег броја аутора. Исто тако, већ самим увидом у садржај може се закључити да се ради о једном пројекту који је од капиталног значаја не само за Српску православну цркву већ и за српску културу уопште … Шематизам, чији сетекст рукописа налази пред нама, представља не само вриједно свједочанство времена у којем је настао већ и прворазредни историјски извор, чија ће вриједност с протоком времена све више добијати на значају.“ (Из рецензије проф. др Драге Мастиловића)

„Од 1219. године Српска православна црква налази своје упориште и у племенитој земљи, која ће у XV вијеку бити земља „херцега од Светог Саве“. Тада, на крају друге деценије XIII вијека, основана је њена Хумска епархија, која траје пуних осам вијекова … Ангажујући се у изради Шематизма, Епархија је показала да схвата значај јубилеја, да разумије прошлост, али и да гледа у будућност, јер без разумијевања прошлости – нема ни будућности. Отуда пред читаоце ступа овај Шематизам као свједочанство прошлости и путоказ за будућност.“ (Из рецензије др Милана Гулића)

„Оно што важи за духовну топографију важи и за духовну фактографију – управо оно што нам доноси нови Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске … Епархија захумско-херцеговачка, светосавска Хумска епархија, једна је од мањих епархија Српске православне цркве … Једна од мањих, једна од сиромашнијих, једна од страдалнијих. И једна од најживљих. Ништа чудно, могло би се рећи, само још једна потврда тога да је сва наша вера у парадоксима … Стога није за чуђење ни то што је последњи васкрс Епархије захумско-херцеговачке почео у времену смрти. Епархија је свој самостални живот наново отпочела у времену када су, услед демонског излива братоубилачке мржње свих вера и адета, многи одустајали од вере у смисао живота. Хумска је земља свога епископа, након више деценија, коначно добила у тренутку када је његова катедра буквално одлетела у ваздух. Но, „Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима“ (Дап 7, 48; уп. 17, 24), а показало се да је у рукама тога епископа управо херцегова земља идеалан материјал за градњу оног нерукотвореног … Стога Шематизам Епархије захумско-херцеговачке на првом месту читам као сведочанство обнове тога јединога истинитог храма, чији је дивни симболички израз свршетак обнова катедралног храма Епархије у Мостару, чему управо у ове дане сведочимо. Но, као и сваки свршетак који са Богом бива, и овај је свршетак тек нови почетак.“ (Из рецензије проф. др Вукашина Милићевића, свештеника)

„Може се закључити да Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Јубилеј 800 година Епархије, 1220–2020. представља изузетно важно дело, и то не само за познавање црквених прилика на тлу Епархије. Захваљујући њему боље се може упознати богата историја и култура читавог подручја које Епископија обухвата. Књига је писана јасним језиком, а прегледна структура омогућава њено једноставно кориштење. Подаци садржани у њој биће неизоставни извор за будуће проучаваоце нашег времена.“ (Из рецензије др Милоша Ивановића)

Уз управо издати Шематизам, преостала четири дијела монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, који су у припреми, сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Поводом предстојећег обележавања осамдесетогодишњице Погрома (Новосадске рације), у уторак, 21. децембра 2021. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске одржана је седамнаеста седница Организационог одбора.

У раду седнице су учествовали: господин Мирослав Илић, председник одбора, чланови: протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, господин Мирко Штарк, председник Јеврејске општине Нови Сад, и госпођа Биљана Радованов, секретар одбора.

Учесници седнице су размотрили задатке поводом обележавања осамдесетогодишњице Погрома и сагласили су се да централни програм буде одржан у недељу, 23. јануара 2022. године, у подне, на Кеју жртава рације, док ће сви детаљи програма бити накнадно објављени.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На програму Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, поводом упокојења Епископа западноевропског Луке (Ковачевића), уприличена је емисија у спомен на овог знаменитог јерарха Српске Православне Цркве. Са гледаоцима једине црквене телевизије у нашој помесној Цркви, своја сећања о новопрестављеном Епископу Луки поделио је архимандрит Данило (Љуботина). Разговор је водила теолог Миланка Тешовић, новинар Телевизије Храм.

Повезане вести:

Патријарх Порфирије поводом упокојења епископа Луке: Са искреном вером и апостолском једноставношћу громогласно је проносио Реч Христову

Упокојио се у Господу Епископ западноевропски Лука (1950-2021)