У другом делу састанка следио је договор око предстојеће редовне ревизије црквених општина и парохија подручног намесништва и подсећање на предстојеће дужности и обавезе за текућу годину. Као што је и уобичајено за сам крај састанка остала су актуелна питања, запажања, предлози и сугестије. Уз пригодно послужење архијерејски намеснијк протојереј-ставрофор Гавро Милановић се захвалио сабраћи и вероучитељима на ревносном одзиву, колегијалном и конструктивном сабрању.

Извор: Епархија сремска

• Веронаука
  
• Епархијске вести
  

Молитвено а затим и народним весељем у главном граду Аустралије просијала је молитва за целу православну српску заједницу у нашој просторно тако широкој Митрополији аустралијско-новозеландској. Молитвено и свечано је прослављен Дан Митрополије и монашка слава епископа Иринеја, Свети Иринеј Лионски.

На самом почетку свете архијерејске Литургије у храму Светог Саве у престоничком насељу Фарер епископ Иринеј рукопроизвео је у чин чтеца двојицу младих парохијана ове цркве, Мрада Ел-Сијуфија и Данила Јанковића, те их пастирским речима поучио их да се старају да се глас добре Јеванађелске речи увек чује са њихових усана, када вернима у цркви буду објављивали речи Светих Апостола.

Заједно са епископом Иринејем богослужили су протојереј-ставрофор Илија Драгосављевић, протојереји Јаков Јовић и Саша Стојановић из Перта и старешина храма протонамесник Горан Ћећез, као и протођакон Петар Мракић из Сиднеја који је био у пратњи Епископа а који је предивним појањем посебно улепшао Литургију. Највећи део појања понео је црквени хор под диригентском палицом матјушке Јелене Ћећез. Поред великог броја верника из Канбере присутан је био и амбасадор Србије, Његова Екселенција Мирољуб Петровић, са супругом Зденком и сарадницима, као и гости из Сиднеја и Мелбурна.

Присутан је био и протомајстор Милован Аранђеловић из Ђилонга који је изузетно заслужан за недавну обнову овдашњег храма Светог Саве дивним црквеним намештајем од махагонија, међу којим је иконостас и свети престо са читавим олтарним намештајем и стасидијама.

Духовно окрепљени архијерејском Литургијом и обогаћени архипастирском јеванђелском беседом Епископа уз спомињање чудесних мисли Светог Николаја Жичког на дневно јеванђеље, сви присутни провели су изузетно недељно поподне у слави празника Дана Митрополије и заједничком славском ручку са својим Владиком. Велики дан и весеље присутних обогатила је фолклорна група која је наступила у три различите узрасне групе, а након тога се и Владика придружио народу у Краљевом колу. Садржајем верских тема, тема културе и традиције испунили су програм ученици Српске школе кроз драмско извођење, песму, игру и рецитацију. Такође, изражена је захвалност многобројним ктиторима и приложницима храма у последњих неколико година.

Председница Кола српских сестара ”Косовка Девојка” гђа Весна Стојановић припремила је за овај посебни дан и част, једну изузетну торту. Наравно, традиционални специјалитети и овога пута нису изостали са изобилно богате трпезе коју су сестре припремиле и за ову прилику.

На крају богатог програма млади хармоникаш Данијел Радовановић подигао је на ноге и старо и младо да заиграју коло, којима ће овај дан у Канбери засигурно остати да се памти.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландкса

Епархијске вести

Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, дакле управо у доба Драгутиново.

Писани трагови о манастиру потичу из XV века и он је, у културном и духовном животу православног народа, био веома значајан. Турци су га, у више наврата, пљачкали и растеривали монахе, а није му наклоњена била ни Хабзбуршка монархија. У ондашњој обнови је велику улогу имао мудри митрополит Павле Ненадовић који је добро знао његов изузетан духовни и национални значај.

У манастиру од 1773. почива пуковник Александар Рашковић, последњи кнез из лозе Рашковића која, директно, порекло од свете лозе Немањића. Његов отац Атанасије је, непосредно пре Друге сеобе Срба у Панонију, у Старом Влаху подигао устанак против Турака, а ујак му је био предводник те сеобе, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Гробница Александра Рашковића откривена је случајно, приликом откопавања закоровљених темеља манастира, и у оквиру његове обнове биће реастаурирана.

У Бешеново су, рачунајући да је оно скрајнуто од путева, монаси из Сремске Раванице и Јаска, не би ли их спасили од дивљања усташа који су запосели Срем, на почетку Другог светског рата склонили мошти Светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша. Одатле су 1942. године, захваљујући напору и храбрости свештеника Радослава Грујића, пребачене у Саборну цркву у Београду. На љуту невољу и жалост нашег народа, усташе су, по налогу поглавништва НДХ, похарале Бешеново, а 1944. године немачка авијација га је бомбардовала и, као и цео манастирски Прњавор, сравнила са земљом.

Послератне власти су, прећутно, одобриле развлачење цигле и другог грађевинског материјала, а манастиру је одузет земљишни посед, да би, после жалбе игумана Никодима због тога, остао и без земљишног минимума. После тога, од манастира је остала само опустела рушевина Цркве и конака.

На нама је да сада, дајући колико можемо, исправимо деценијску неправду и манастир поново уздигнемо ка небу наше Свете Фрушке Горе.

Новчани прилози за помоћ обнови манастира Бешеново могу да се уплате на следеће рачуне:

1. динарски рачун број 340-11007646-60 отворен код Ерсте банке.

2. Девизни рачун манастира Бешеново и банкарска инструкција за уплате из иностранства је:

CORRESPONDENT BANK FOR (EUR, USD, JPY, AUD, DKK, CAD) INCOMING PAYMENTS:

SWIFT CODE: GIBAATWG ERSTE GROUP BANK AG WIEN, AUSTRIA

ACCOUNT OF THE BENEFICIARY WITH:

SWIFT CODE: GIBARS22

ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

BENEFICIARY:

IBAN: RS35340000001101007936

NAME: SRPSKI PRAVOSLAVNI MANASTIR BEŠENOVO

ADDRESS: ŽIKE BEGANOVIĆA BB, BEŠENOVO, SERBIA

За помоћ у грађевинском и другим неопходним материјалима можете се обратити директно игуману манастира Бешеново архимандриту Арсенију Матићу на следеће бројеве: 063/366-213 и 065/803-23-27. Фиксни телефон манастира Бешеново је 022/ 666 442

Са жељом да се Богу молимо у овбновљеном манастиру Бешеново, поздрављам Вас и желим мир и здравље од Бога!

Извор: http://manastirbesenovo.org/

http://www.spc.rs/sr/obnovimo_najstariji_frushkogorski_manastir

У славу хероја чувене Колубарске битке, чије је војевање започело баш у овим крајевима, група ентузијаста окупљена у Грађевинском одбору Црквене општине Славковица, јуна ове године, отпочела је градњу храма посвећеног ранохришћанским светитељкама. У корак са временом, израђен је и веб сајт http://www.nasa-nada.rs/, да се верни широм света са богоугодним делом упознају. Аутор пројекта овог монументалног сакралног здања је угледни архитекта Предраг Ристић. Темељ ће крајем септембра осветити Епископ ваљевски Милутин. Тим свечаним чином Епархија ваљевска прославиће стогодишњицу Колубарске битке.

„Да ли ће слобода умети да пева онако како су сужњи певали о њој?“, записао је велики српски поета Бранко Миљковић. Записао у своје доба. А питање и одговор свевремени су аманет. У освит двадесетог века, цвет српске младости усни слободу као најузвишенији идеал пред којим и сопствен живот беше мален. Домови постадоше згаришта. Загрљај најмилијих у збеговима чежња. Радост у ишчекивању... Мајке, сестре, драгане, чељад неодњихана... Тек молитва у магновењу куршума, да се на Литургији, венчању и крштењу поново саберу. Струганички див мудро их и храбро поведе хладног новембра Лета Господњег 1914., од Сувобора диљем Западне Србије. Победе над моћним завојевачем низаше се као перле на девојачким ђерданима. Беше нестварно солдатским зналцима. Белу заставу разви аустроугарска армија, а српски ратници уђоше у светске анале и уџбенике војних школа. Име Војводе Живојина Мишића и данас се скинуте капе изговара где год се о командовању прозбори. Његови јунаци достојни су наследници храбрих предака. На нама, који уживамо благодати слободе, јесте да им подаримо вечни спомен. Јер заборав је грех! Храм на рову - гробу њиховом најлепша им је почаст. Да се у њему збију сва славља, која су прижељкивали правити и походити.

Верни народ Црквене општине Славковица, са својим парохом свештеником Александром Васиљевићем, сабрао се око Грађевинског одбора за градњу Цркве спомен- костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мајци им Софији у засеоку Грађеник, у селу Кадина Лука. Владика Милутин благословио је ово богоугодно дело и са радошћу ће крајем овог месеца осветити темеље храма. Живимо у времену материјалне оскудице, али ваља нам овај храм саградити зарад прошлости и будућности, поручује председник Грађевинског одбора Младен Драшкић. Да на северним падинама сувоборског Рајца засветли пред очима свију нас и наше деце, чија ће будућност чврсте темеље имати управо на јунаштву оних који су им земљу у наслеђе предали.

Извор: Епархија ваљевска

• Епархијске вести
  

А управо задатак школе јесте да потпомогне тај пут према вјечности, да школа својим програмима, својим плановима, а професори и родитељи својим немаром и острашћеношћу не покваре и не затамне пут који је Христос, који је Бог Створитељ, усадио у човјеку онда кад га је створио од праха земног и „дуну му дах и поста човјек душа жива“. За ту живу душу се треба борити и, ево, ми се вечерас молимо да Господ опамети нас старије да на дјецу гледамо као на непоновљиве личности Божје. Иако су они сада мали они ће, ако Бог да, порасти; да не порасту са комплексима, да не порасту са лошим карактером у комплексима стицања, каријере или нечега што је пролазно и што нема вјечну вриједност.

Погледајте, драга браћо и сестре, драга дјецо, како је Свети Сава осмислио нашу просвету, нашу школу, нашу медицину. Све је било натопљено благодаћу и зато је одисало лакоћом и водило човјека према том спасоносном циљу. И сви генијални умови, ма којој цивилизацији припадали, били су религиозни, били су везани за вјечност, јер та везаност стално човјека покреће напријед. А човјек кад је везан за пролазну ствар, кад ту ствар достигне постаје уморан, резигниран и не зна куда би даље. Али, кад се човјек бори за вјечност и иде путем вјечности онда се отварју нова поља, нове радости и нове перспективе. Зато, с помоћу Божјом, вечерас се молимо да наши домови буду радост за дјецу, да наше школе буду ликоливнице нових личности гдје ће наша дјеца ићи са радошћу, а не са морањем, гдје ће оно што уче бити највећих естетских, моралних, интелектуалних вриједности, да у њима то оштри ум, да срце у њима омекшава и постаје питомије, а да душа буде што богочежњивија. Свака школа и свако васпитање се познају по својим даровима.

• Епархијске вести
  

Када је пре пет деценија дошла у Малу Ремету, Рафаила је затекла само рушевине – било је то време глади, сиромаштва, али и велике одбојности власти према Цркви и манастирима. Како је рекао архимандрит манастира Гргетега игуман Доситеј, било је то време када сте пре подне били гладни, а поподне жедни! Конак је био запаљен, а мати је спавала сама готово под ведрим небом. Да би се прехраниле, онa и још једна монахиња која је овде била од раније, ишле су у надницу код сељака и у сељачку радну задругу да би зарадиле за храну и нешто новца уложиле у оправку конака. Брале су липов цвет, сушиле га и продавале. Од манастирског шљивика је била већа зарада: пекла се ракија и продавала, а новац улаган у оправку и сређивање ове светиње.

За нас данас, из нашег угла, овакав живот је незамислив по свему, али и по великој дисциплини и приљежном раду, а за све то време богослужење се није смело пропустити.

Данас је у овом манастиру, са обновљеним конаком и капелом, служена Света Литургија. Началствовао је Епископ сремски Василије, а саслуживали су архимандрити Доситеј (Гргетег) и Филимон (Каона); архијерејски намесник румски протојереј Сретен Лазаревић; крстоносне проте Мирко Тишма и Крсто Максић; протонамесник Радослав Радовановић; јереј Лазар Војводић; јеромонаси Клеопа (Стефановић) и Јустин (Јеремић); ђакони Слободан Вујасиновић и Никола Јанчић (Епархија шабачка)

За певницом су данас у славу Господу појали ректор Карловачке богословије (у пензији) протојереј-ставрофор Душан Петровић и проф. Горан Власац, као и вероучитељ Бранислав Керечки.

Игуманија мати Рафаила, позната као велики послушник и радник, скромна по свему, лично није желела да се обележи њена шестодеценијска служба – али се Владици не противречи. Епископ сремски Василије, прави архипастир, стара се о својем монаштву, свештенству, епархиотима. Потрудио се да се данас прослави шест деценија анђелског образа мати Рафаиле, али и да пошаље поруку свему монаштву Епархије сремске и шире, јер без монаштва се не може.

Од раног јутра чуле су се најлепше речи добродошлице: „Сестре моје миле“, говорила је сестрама које су полако пристизале у манастир. Ту су биле игуманије фрушкогорских манастира са сестринством: мати Гаврила (Раковац), мати Параскева (Јазак), мати Анастасија (Врдник), мати Антонина (Петковица) и мати Анисија (Беркасово), као и сестре из других манастира; ту је био и архимандрит Стефан, игуман манастира Велика Ремета.

Рафаила је пореклом из села Пљева код Шипова; замонашена је са 19 година. После смрти оца, и њена мајка је дошла у Малу Ремету, где се замонашила (монашко име Михаила) и касније умрла, као и рођена сестра (монашко име Ангелина). Свој иметак и средства уложиле су у манастир и успеле да га обнове, подигну конак и капелу.

„Својим крхким женским бићем, душом и телом предана Господу, али снагом Духа Светога који нам даје снаге да постигнемо многе ствари што као људи не можемо, само благодаћу Духа Светога мати Рафаила је много чега урадила, постигла и принела Господу на жртву ...“ - казао је Епископ сремски Василије после Свете Литургије, захваливши игуманији Рафаили и додао: „Само да си, мати, палила свеће и носила мантију, носила образ монашки и молила за све нас све ове деценије, много је, а да не говоримо о подвизима који су само Богу знани...“ У наставку јој је даривао крсно знамење које ће убудуће носити. Још је Епископ сремски Василије пожелео да свакој игуманији и свима монахињама фрушкогорских манастира овако долазимо на славље и обележимо дугу монашку, подвижничку службу.

Окупљени око трпезе љубави сасслушали су архимандрита Доситеја, игумана манастира Гргетега, који је казивао о животу наше Цркве шездесетих година прошлог века:

„У овом, за мене трепетном тренутку, када поменемо шездесетогодишњицу, да смо само све време празновали – било би много; а поготово кад је у питању шездесетогодишњица једног распетога живота... Пре 79 година рођена је наша данашња слављеница, на крштењу Роса Марковић. Роса је задојена вером својих родитеља који нису били писмени граматички, али писмени науком над науком, па су знали да јој ту веру усаде у она тешка и суморна времена, када су се људи стидели један другог због вере у Христа, због крсне славе. Та православна породица која је дошла из Босне, убризгала је у срце младе Росе да, понета младалачком жељом и неустрашивим идењем за Христом, узме крст свој и дође у врлетни Јазак...“

Животопис мати Рафаиле сликар може представити као море из кога је тешко издвојити детаље... Мати Рафаилу, замонашену у Осогову, у Скопској црној гори, Божји промисао и благослов блаженопочившег патријарха Германа довели су у фрушкогорске манастире.

Најстарији свештеник прота Тишма, који деценијама познаје мати Рафаилу и служи у Малој Ремети, захвалио је Господу што га је упутио у ову светињу и верује да су Покров Пресвете Богородице којем је манастир посвећен и игуманија учинили да буде везан за ову светињу, и као свештеник лично и са својом породицом.

У знак благодарности за монашку службу и велики труд и истјазања, верници из Батајнице су игуманији мати Рафаили даривали крст и штап, а слово захвалности је произнео протојереј-ставрофор Крсто Максић.

За мати Рафаилу и верни народ за време трпезе љубави стихове је казивала Зорица Мишчевић, директор Установе за неговање културе „Срем“ из Сремске Митровице, песме је појала Наташа Стојковић, уредник програма, док је омаж мати Рафаили произнела Весна Петровић, саветник Библиотеке „Григорије Возаревић“ из Сремске Митровице.

До манастира Мала Ремета долази се кроз истоимено село – читаво село – главна улица са редом ушорених кућа са леве и десне стране, неке празне и остављене, неке запуштене. Мештани се сећају да су ту на овом потезу живели радници са породицама који су били ангажовани на разним манастирским пословима.

Имање манастира је било велико, засађено пољопривредним културама и воћним засадима. Манастирска земља одавно припада другима. Реституцијом треба да се врати у манастирско власништво (нешто мање од 600 јутара), али до данас није било помака по том питању.

Ако би и неко поставио питање, шта ће толика земља на две монашке душе, можемо једноставно одговорити – нека земља буде ономе чија и јесте да њоме може хранити друге поред себе, јер оно што је Богом благословено, имаће напретка; то нам је показала и животна прича игуманије мати Рафаиле, која је само једна међу многим нашим монахињама које служе Господу и моле за све нас.

Манастир Мала Ремета има најмање сестринство и нада је у Господа да ће се сестринство умножити, а помоћ свакога доброг човека је добродошла, јер у манастиру има пуно посла које наше монахиње, мати Рафаила у осмој деценији живота и сестра Ефросинија, не могу тако лако обавити.

Током 1588. године у турском попису наводи се манастирско имање које и није било мало. Можда је и зато током 1566. године одређена откупна цена од чак 6000 аспри (акчи). Манастиру није био суђен миран живот тако да је недуго потом спаљен (вероватно од Турака) и одмах затим расељен. Од тада је овај манастир напуштен, али (чини се 1679. године) патријарх Арсеније Чарнојевић дозвољава монасима манастира Раче да се населе у Малу Ремету.

У то време манастир је био у потпуним развалинама, па су га монаси из Раче обновили. Можда од тог догађаја и потиче прича да је краљ Драгутин Малу Ремету поклонио овим монасима. Од тада се овај манастир води као метох Беочинског манастира. Из тога времена потиче и манастирски печат. Нема сумње да су рачански монаси обновили Малу Ремету, али какве су природе били грађевински радови које су они обавили, тешко је рећи. Тек од 1739. године почиње се градити црква уз помоћ Станка Милинковића из села Шуљма. Да је и тада Мала Ремета била метох манастира Беочина, види се из уговора са зидарима где је наведено да се нова црква налази на „грунту манастира Беочина, звано Реметско“.

Зорица Зец

• Култура
  

Служио литургију: Владика Андреј

Након вечерње литургије поздравио је присутне вернике, и изразио задовољство што је упознао и ову парохију.

- Осећам велику радост што сам са вама јер знам да сте ви веома квалитетна верска заједница. Прегледао сам нешто мало од књига код нашег архијерејског намесника и зачудио се шта сте све ви одрадили кад су питању активности и хуманитарни рад. Од када су у нашој отаџбини биле велике поплаве, ви сте највише сакупили помоћи како бисте помогли онима којима је она била најпотребнија, а да не набрајамо друге активности. Приметио сам да је у овој заједници уз труд оца Мирослава, развијен духовни живот. Ја сам искрено задивљен свим што сам овде видео и затекао - рекао је између осталог владика Андреј.

Он је верницима у кратком предавању говорио и о празнику Велика Госпојина. После кратке беседе, владика Андреј је разговарао са верницима, који су му прилазили и целивали му руку.

Звонко Јовановић са владиком Андрејом

Видно расположен, владика Андреј се интересовао колико дуго живе и како у Швајцарској живе наши земљаци.

Лариса Сергејева из Цириха у цркву је довела свог двогодишњег унука Фјодора.

- Дошла сам да упознам нашег новог владику, изузетно ми је драго што сам разговарала са њим - рекла је Лариса.

Своје одушевљење новим владиком не крије ни Стеван Ерић из Винтертура.

Обележена Велика Госпојима

У присуству владике Андреја у цркви Успенија Пресвете Богородице одржана је литургија и обележен празник Велика Госпојина.

- Велика радост је што смо добили једног таквог владику, који ће сигурно разумети наше проблеме јер је рођен у расејању. Надам се да ће нас дуго водити правим путем, а ми ћемо се трудити да радимо што боље - казао је Стеван Ерић.

Своје утиске и запажања о првом сусрету са владиком није крила ни Јелена Kузмановић из Цириха.

- Божанствен је осећај срести се са нашим новим владиком и поразговарати с њим, врло је комуникативан, прави човек из народа - вели Јелена и додаје:

- Већ неко време нисмо имали владику, па је добро што је и то коначно решено.

Владика Андреј је разговарао са потпредседником Скупштине дијаспоре Звонком Јовановићем о животу наших људи у расејању.

Извор: Вести

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/14/08/29.08.2014.o.ivan_terzic_paroh_crkve_u_razani.mp3

Радио Слово Љубве

Борба је попримила међународне размере и створила све услове за упис Мораче са њеним природним и цивилизацијским благом у светску баштину под заштитом Унеска. Па, уместо да Влада Црне Горе већ одавно кандидује Морачу за упис у светску организацију, она и далје очајнички настоји да Морачу потопи са њеним кањонима, старим десетинама милиона година, са њеном флором и фауном јединственом на планети, археолошким налазиштима и пећинама, светски познатом лавром Немањића каже Бећировић.

Све је то, посебно економска неисплативост електрана на Морачи и смртна опасност од милијарди кубних метара воде у вештачким језерима над Подгорицом, одавно безброј пута речено и поновлјено. Али, упркос свему томе, пропалим тендерима, од којих последњи пре две године одбијањем италијанске компаније „А2А“ да се упусти у „потопителјску“ авантуру, власт „повампирује“ причу о електранама, истиче Бећировић.

Еколошка удружења и невладине организације у Црној Гори поручују да су планови изградње ХЕ на Морачи у супротности са цилјевима више директива Европске уније и крше начела међународних конвенција о заштити природе. Страхује се да би изградња акумулационих језера на овој реци, уз трусни терен, била константна претња за Подгорицу и зетску равницу низводно од брана.

Ко ће победити у овом „рату за Морачу“ знаће се врло брзо. Електропривредници истичу да би уз улагање око 580 милиона долара био изграђен ланац ХЕ који би годишње производио 740 милиона киловат-сати струје, што би било од огромног значаја за Црну Гору.

Са друге стране, еколози траже да се одустане од тог посла, док се Комнен Бећировић узда у подршку невладиног сектора и исгакнутих експерата за очување природе широм света.

Митрополија је против

Став Митрополије црногорско-приморске је да би изградњом хидроелектрана на Морачи био угрожен и манастир. У међувремену су организовани научни скупови а стручњаци из разних области су углавном били против овог пројекта. Сматрају да не постоји начин да се манастир физички заштити с обзиром на то да се цео плато налази на конгломератној стени.

оспод Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човjек или боље рећи Богочовjек. Дошао је да човjека палог у каљугу гријеха ишчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од гријеха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане насљедник царства Божијег. Дошао је и донио људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лијечи болесне, тјеши ожалошћене; једном ријечју да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забиљежио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи."

"У овој Христовој причи, упоређује се царство Божије са царем, који је ријешио да се обрачуна са својим слугама. Доведоше му једног дужника, који му бјеше дужан десет хиљада таланата. Огроман дуг, тако да дужник није имао могућности да тај и толики дуг врати. Дужник куца на врата милосрђа свог господара, паде, клањајући се господару, и рече: "Причекај ме, и све ћу ти платити" (Мт.28,26). Милостиви господар знајући да овај дужник није у стању уопште да врати дуг, а имајући срце испуњено милосрђем, сажали се на свога дужника, "пусти га и дуг опрости му".

"Но, овај незахвални дужник великог дуга, срете свог дужника, који му је дуговао у односу на његов дуг од десет хиљада таланата, једну незнатну суму новаца – само сто гроша и умјесто да опрости и он ових сто гроша, он незахвалан и немилосрдан "ухвати свог дужника и стаде давити", да би натјерао овог дужника да дуг одмах врати. "Причекај ме, и све ћу ти платити, моли овај. Но овај не хтједе, него га одведе и баци у тамницу"."

"Ова прича је врло поучна за наш живот и међусобни однос нас људи у свом земаљском животу. Бог је извор љубави и милосрђа. Створио нас је из превелике љубави; из те љубави послао је и Сина свога да људе ослободи од дугова – гријеха. Ми смо људи врло често незахвални према Богу – велики смо грешници и дужници. Он о нама брине, промишља; даје нам све из своје неисцрпне ризнице добара, све што је потребно за одржавање нашег живота. Брине о нашој души и њеном спасењу. Преко нашег анђела хранитеља, чува нас и брани од сваког зла и безакоња. Све добро што имамо од Бога је; и све је Божија својина; а оно што је у нама грешно – то је наше власништво. Да ли смо благодарни и захвални Богу, за сва добра која нам безгранично даје? Ми смо незахвални. Примамо Божије дарове као да је то наша лична заслуга, а не израз великог Божијег милосрђа и његове љубави. Непрестано падамо у гријех, и тиме наш дуг према Богу стално расте. Многима је то постала навика, гомилати свој дуг према Богу, без жеље и труда да се почне, мало по мало, макар да враћа понешто од нашег дуга; да би једног дана, благодаћу Божијом, почели редовно и ревносно да одужујемо свој дуг. Наш милостиви Отац небески је поред велике љубави, коју нам указује, и дуготрпељив и многомилостив. Он нас за наше преступе не кажњава ни одмах нити у оној мјери колико ми својим порочним животом заслужујемо. Он нама продужује вријеме за отплату нашег дуга, јер жели и чека да се ми покајемо; када види да се ми искрено кајемо, он нам опрашта наше дугове; чак нам и сам помаже да смогнемо снаге за отплату свога греховног дуга."

"Господ је према нама и сувише милостив. Да ли ми узвраћамо том мјером брату своме? Он нам опрашта. Да ли ми опраштамо своме брату незнатан, мали дуг – обичну људску увреду? Господар услиши молбу свом дужнику; опрости му велики дуг. Овај, пак баци у тамницу свог дужника за једну маленкост – за сто гроша. Зато га господар прекори: "Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој" (Мт.18,32–34)."

"Ево корисне опомене за све нас. По нашим усрдним покајничким молбама Господ нам опрашта наше дугове – гријехове, те с пуним правом очекује да и ми опраштамо увреду брату своме. Знамо да је царство Божије, царство љубави и милосрђа“, бесједио је отац Никола.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

• Вера
  

Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион посетио је, први пут након свог устоличења, Кључко намесништво, и у 11. Недељу по Духовима, 24. августа 2014. године, служио Свету архијерејску Литургију у храму св. Георгија у Кладову. Саслуживали су свештеници овог намесништва, који су од данас духовно богатији за још једног сабрата и саслужитеља. Епископ Иларион је у току Литургије рукоположио ђакона Богдана Томића, теолога из Вишеграда, у чин презвитера, доделивши му на опслуживање упражњену корбовску парохију, и тако на радост верних поставио још један камен у темељ духовне обнове и препорода наше епархије, уз помоћ нових, младих свештенослужитеља који долазе у Тимочку епархију, да служе у цркви Божјој и буду добри пастири повереном стаду.

У својој надахнутој беседи Епископ Иларион је честитао оцу Богдану на рукоположењу изразивши жељу да ће убудуће бити више кандидата, за свештенички чин, као и за монашки позив, из наше Тимочке епархије. Владика је још говорио о потреби за унапређењем црквеног живота али да је за то потребна воља и труд сваког од чланова евхаристијске заједнице једнога места, како свештеника тако и верних. Потребно је и ревносно слушање и испуњавање јеванђелских порука које се читају на Св. Литургији као и хришћански живот у нашим породицама, јер тако свако од нас постаје проповедник науке Господње.

Након евхаристијског сабрања, владика Иларион је наставио разговор са свештеницима и верним народом овог намесништва о свим питањима значајним за унапређење верског и црквеног живота.

Састанком је председавао секретар Одбора за просвету и културу Епархије браничевске и епархијски координатор, протођакон Златко Матић. Протођакон Златко је, најпре, изразио радост поводом поновног сусрета на дан летњег празника Васкрса, који нас подсећа на опште васкрсење. Протођакон Златко је, започињући формални део састанка, окупљеним вероучитељима поручио да име данашњег празника треба да им буде подсетник зашто су катихете — да преображавају децу.

Потом је ђакон Томислав Пауновић, локални координатор, поделио постављења вероучитељима за следећу школску годину и презентовао резултате које су вероучитељи пожаревачког актива постигли у прошлој школској години и циљеве за наступајућу школску годину. Ђакон Тома је нагласио да је одговорност вероучитеља ове године посебна због већег броја деце која се изјаснила да желе да слушају верску наставу (средње школе око 60%, градске основне школе око 60%, сеоске основне школе око 90%). Стога ће актив наставити започету активност на разрађивању програма Православног катихизиса на састанцима који ће се одржавати три пута месечно са истим циљем — утврђивати литургијско сабрање. Такође, планирају се и заједнички састанци са активом вероучитеља смедеревског округа. Ђакон Тома је подсетио и на сарадњу са децом која ће се наставити на пројектима представа, одржавања трибина — округлих столова и екскурзија.

Ђакон Златко је честитао вероучитељима за досадашњи рад уз констатацију да милошћу Божијом многи од нас већ сада могу назирати или видети плодове свога рада зато што гро многих црквених заједница чине млади. Ђакон је подсетио да треба сејати и даље, али и заливати само љубављу како би младе задржали на Литургији.

Ђакон Златко је подсетио да све полази из катедралног града, најпре Евхаристија и евхаристијска теологија, али и проблеми, и да је зато потребно да се сусрећемо и са другим активима како би међусобно јачали.

Ђакон је подсетио вероучитеље да се и ове школске године планирају такмичења за ученике 7. и 8. разреда основних школа и фестивал уметничких радова ученика средњих школа.

Ђакон Златко је подсетио да наша помесна Црква ове године прославља 20 године службе нашег епископа. Заблагодаривши Господу што нам је даривао еклисијално биће учитеља кроз нашег епископа, ђакон је подсетио да је прослава 20-огодишњице епископске службе започета предајом Образовног центра „Ecclesia Viminaciensis“ епископу и позвао вероучитеље у радни одбор организације предстојећег симпосиона.

На крају састанка протођакон Златко је пожелео вероучитељима срећан рад у новој школској години са жељом да буду још успешнији и да се сви заједно поносимо неописивим Богом који то све чини.

http://veronauka.sabornost.org/2014-8-sastanak-pozarevackog-aktiva

Разлог посете је семинар стручног усавршавања професора и наставника богословија, који се одржава под патронатом Светог Архијерејског Синода у организацији канцеларије за просвету наше Цркве. Семинар се одржава у Богословији Светих Кирила и Методија у Нишу и траје три дана.

Семинар је отворен данас, након служења свете Литургије коју су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Јован. Након прочитаног Јеванђеља све учеснике поздравио је Архипастир нишке дијацезе пожелевши свим учесницима благословен рад и пријатан боравак у Граду Нишу.

Слике са семинара

Беседа Епископа нишког Господина Јована

http://www.eparhijaniska.rs/images/audio/21.08.2014.Bogoslovija.mp3

Извор: Епархија нишка