Споменик једном од најзначајнијих српских владара, испред Музеја Републике Српске открио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, а освештао га је Патријарх српски Иринеј.

"Ово је још један догађај у Бањалуци који оснажује упорно оно што желимо свакоме да кажемо - да је наша тежња да развијамо слободну, демократску, што јачу и што самосталнију Републику Српску", рекао је Додик обраћајући се великом броју грађана Бањалуке и угледних гостију. Додик је нагласио да је сасвим легитимна тежња једног народа да направи државу. "И наша тежња јесте да Република Српска буде што мање ентитет и што више држава. И то показујемо као своју искључиву способност кроз вријеме које је иза нас, а тек треба да докажемо у времену које долази", истакао је Додик.

Његова Светост Патријарх српски Иринеј рекао је да је Стефан Немања оставио трајан споменик у српској историји, те да су неке његове поруке упућене Србима и данас актуелне. "Ријечи Стефана Немање упућене Србима су да чувају своју вјеру, језик, културу и историју. Те ријечи било би добро данас поновити и у Републици Српској и Србији и Србима широм свијета", нагласио је српски патријарх.

Патријарх Иринеј рекао је да је таква поука и савјет Стефана Немање потребна и данас српском народу. Његова светост паријарх Иринеј рекао је да је велика част што је данас откривен споменик Стефану Немањи у Бањалуци, први такав у српским државама Републици Српској и Србији.

Патријарх Иринеј је освештао споменик Стефану Немањи, уз саслужење владике бањалучког Јефрема и свештенства Бањалучке епархије.

Откривању споменика присуствовали су предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, потпредсједник Српске Емил Влајки, министри у Влади Српске, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, дикректор Републичког секретријата за вјере Драган Давидовић, градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, предсједник Фонда "Достојанство" Мирослав Паровић и други угледни гости и грађани Бањалуке.

Споменик је дјело новосадског умјетника Љубомира Шћепановића, а поклон је новосадског фонда "Достојанство", чији је оснивач Организација "Трећа Србија". На овај начин обиљежава се 900 година од рођења Стефана Немање. Предсједник Додик у Палати Републикеје разговарао са Патријархом српским г. Иринејем, а сусрету је присуствовао и Владика бањалучки г. Јефрем.

Извор: http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=124020

• Епархијске вести
  

У време када је ово писано, Србијом је владао син и наследник ктитора Студенице, велики жупан Стефан. Његов портрет је насликао савременик 1208. године. Ово дело чува се и данас у ризници манастира. Стефан је постао Краљ Првовенчани, каснији Симон Монах, а Бог је благословио Студеницу његовим светим и чудотворним моштима. Кроз векове, празник Пеподобног Симона у Студеници се слави светло и радосно. Народ га зове Краљевдан.

Светло и свечано је било и ове године. Епископ жички Јустин је, уочи празника, стигао у манастир Студеницу где је целивао мошти Преподобног Симона и началствовао бденијем, а сутрадан светом Литургијом, на којој је беседио. Свечаном карактеру службе допринели су појци хора „Мојсије Петровић“ из Београда. Владика је током дана остао у дружењу са народом, а посебно са монаштвом.

Прилог уз фотографије:

- фреска Стефана Првовенчаног - Преподобног Симона Монаха, најстарији портрет који је радио његов савременик 1208. године у Студеници у време док је био велики жупан.

- кивот са моштима Преподобног Симона, средина 19. века, поклон Кнегиње Персиде, мајке Краља Петра I Карађорђевића.

СПЦ

Он каже да је познато да је у Хрватској предизборна кампања, али, како је оцијенио, ово је већ превазишло сваку мјеру.

"Нажалост, мислили смо да је Хрватска након уласка у ЕУ промијенила неке своје ставове и прихватила вриједности и стандарде за које се залажу земље чланице ЕУ", рекао је Будимир.

Он закључује да се на овај начин жели дати подршка такозваној Хрватској православној заједници, која већ дјелује на подручју Далмације и отворено заговара геноцидне идеје противне хрватском Уставу и нормама европског демократског друштва.

"Вјерници у западној Славонији већ су на великим искушењима и са оваквим идејама сигурно се немају ничему добром надати. Вјеровали смо да ће избором новог екископа Јована доћи нека боља и срећнија времена и за овај дио нашег напаћеног народа, али оваквим односом и осудом епископа Јована, без покрића, агонија ће бити настављена. Овакво дјеловање пријети да уруши крхки мир који је тешком муком успостављен", констатовао је Будимир.

Портал "Дневно.хр" пренио је да је у Пакрацу за 17. октобар у 18.00 часова у кино сали "Хрватски дом" планирано одржавање јавне трибине под називом "Све за Хрватску – Хрватску низашта", гдје ће многи хрватски "официри и драговољци" говорити о значају постављања "нишког специјалца" владике Јована за викарног епископа патријарха српског у Пакрацу.

Организатор позива све грађане Хрватске, а посебно хрватске "бранитеље" да на тај дан дођу у Пакрац, "покажу достојанство, али и искажу негодовање".

"Бранитељи" Пакраца тврде да се владика Јован током "Домовинског рата", као припадник падобранске јединице "Нишких специјалаца" борио на најтежим подручјима, међу које се може сврстати и град Пакрац и град Липик, као и околна мјеста.

Његово преосвештенство владика славонски Јован није учествовао у ратним дејствима у Славонији 1991. године.

У манастиру је од августа 1991. године, а у Војсци Србије од 2002. у својству војног свештеника.

На дан празника, 8. октобра 2014. године, митрополит Порфирије је саслуживао Патријарху московском и све Русије г. Кирилу на светој Божанственој Литургији у Свето-Троицко Сергијевој Лаври, манастиру који представља један од најважнијих духовни средишта Руске Православне Цркве. Овом приликом, митрополит Порфирије је разговарао са патријархом Кирилом. У срдачном разговору Митрополит је упознао свог домаћина са ситуацијом и проблемима са којима се суочава православни народ у богоспасаваној Митрополији загребачко-љубљанској, као и пастирском раду и духовним изазовима са којима се сусреће као новоизабрани Митрополит.

Истога дана, у Свето-Троицко Сергијевој Лаври, Високопреосвећени Митрополит др Порфирије се састао са Високопреосвећеним Митрополитом волоколамским др Иларионом, председником Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. У пратњи Високопреосвећеног Митрополита др Порфирија били су Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, јеромонах Никон (Цветичанин) и монах Николај (Кокановић) из манастира Ковиља, заменик председника Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов, сарадник Секретаријата Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије А.Ј. Хошев, директор Руског дома у Марибору И.Д. Романов и саветник директора компаније Терме Марибор Т. Ројс.

У веома пријатном и конструктивном разговору истакнути су проблеми православних у савременом свету. Током разговора архијереји су посебну пажњу посветили питањима сарадње Митрополије загребачко-љубљанске и Руске Православне Цркве на пољу пастирске бриге руских држављана који живе на подручју Хрватске и Словеније, као и о другим важним темама из живота Цркве. Током сусрета митрополит Иларион је честитао митрополиту Порфирију увођење на трон Митрополита загребачко-љубљанских и пожелео му Божју помоћ у новој и одговорној служби.

На самом крају, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије је захвалио свом домаћину на гостопримству и љубави, а Митрополит волоколамски г. Иларион је изразио своју благодарност и понудио личну помоћ и подршку у решавању свих проблема и унапређењу духовног живота у Митрополији загребачко-љубљанској.

foto: http://www.patriarchia.ru/db/text/3783298.html и https://mospat.ru/ru/2014/10/08/news109247/

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

СПЦ

Са 1. септембром почела са радом 2 вртића и 4 школе које је обновила Фондација Ана и Владе Дивац. 3. септембра заједно са нашим партнером Еуробанком свечано смо отворили обновљени вртић у Убу. 16. септембра отворили обновљени вртић Невена у Обреновцу захваљујући партнерству са компанијом П&Г.

Завршени су радови на обнови издвојених одељења основних школа у Башину, Јелаву и Медошевцу и ђаци су на време кренули у школу.

У току су радови на обнови Прве обреновачке школе који ће бити завршени до средине октобра.

Уз подршку компаније П&Г Фондација обнавља Центар за смештај и дневни боравак деце са сметњама у развоју у Обреновцу а радови су почели средином септембра.

Захваљујући нашим донаторима, компанијама П&Г, Wиенер Стадтисцхе осигурању, Норвешкој амбасади, УниЦредит банци и бројним индивидуалним донаторима помажемо обнову скоро 70 породичних кућа оштећених у поплавама.

Потписивање уговора са 7 породица у Обреновцу о додели грађевинског материјала за обнову кућа уз финансијску подршку Wиенер Стäдтисцхе.

Испорука грађевинског материјала за обнову 12 кућа у Параћину и 17 у Свилајнцу.

Обновљене три куће самохраних мајки у Бијељини и Мионици. Фондација Ана и Владе Дивац једна је од организација партнера немачкој организацији АСБ у реализацији Пројекта “Пружање подршке за обнову поплављених домаћинстава и локалних привреда у Србији” који се финансира од Европске Уније. Преко Фондације ће у оквиру овог пројекта бити додељена финансијска помоћ за најмање 70 малих предузећа у општинама Ваљево, Осечина, Мали Зворник и Љубовија.

Током септембра, тимови Фондације обишли су преко 100 предузетника и пољопривредника у овим општинама са циљем одабира најугроженијих породица које су због поплава остали без извора прихода.

Извор: Фондација Ана и Владе Дивац

• Епархијске вести
  

Епархија бачка са индигнацијом одбацује оптужбе Ненада Чанка на рачун Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, објављене на интернет-порталу дневних новина Блиц, 7. октобра текуће године.

Јасно је да Ненад Чанак, као и његов партијски друг Александар Јовановић, у свом препознативом циркусантском стилу бестидно злоупотребљава име Срђана Алексића и нападима на Српску Православну Цркву и Епископа бачког покушава да исполитизује напоре Црквене општине новосадске да уреди простор у пасажу црквеноопштинске зграде у улици Змај-Јовиној бр. 4 у Новом Саду. Жалосно је што се увредљиве, политикантске и човека недостојне изјаве наведених субјеката уопште објављују, али и то је један од показатеља моралне и културне деградације нашег друштва. Они који се наводно заклињу у толеранцију и демократију злоупотребљавају дате им грађанске слободе, нарушавају слободу других грађана и користе говор мржње искључиво у циљу јефтине самопромоције. Ово је очигледно када се њихове изјаве посматрају из перспективе припремâ за предстојеће покрајинске изборе. Цена коју због таквих неодговорних појединаца и тоталитараца под маском плаћају сви грађани Србије, а посебно Новосађани, превисока је, али она не представља проблем Ненаду Чанку и његовим партијским друговима.

Епархија бачка одлучно одбија да учествује у циркусу који у јавном мњењу праве Ненад Чанак и његови послушници и тражи заштиту својих Уставом зајемчених права. Уосталом, зар се може очекивати ишта смислено и културно од човека који сâм за себе сведочи да живи од недостатка доказа?

Беседа

Диван и праведни краљ српски Владислав посведочио је своју светост и овом светињом милешевском коју је подигао да нас духовно греје и окупља осам векова. Акатист Светом Сави, празнично бденије и молебан косовским мученицима служен је уочи славе 6. октобра. У манастиру Милешева се три стотине шездесет пет дана чита акатист оцу српском, Светитељу Сави. Поводом ктиторске славе манастира Милешеве и славе Епархије милешевске Његово Преосвештенство Епископ милешевски Филарет служио је свету архијерејску Литургију.

На радост свих светитеља српских, посебно на радост ктитора манастира Милешева Светог краља Владислава, народ се причестио, у вери укрепио, саборовао читавог дана, и свом дому благодат и радост понео. Беседио је архимандрит Нектарије (Јанковић):

„У благодатној радости Духа Светога данас смо сабрани у најлепшој традицији нашега народа, у духу прославе осам векова Милешеве, у ктиторској слави светог краља Владислава. Данас је слава Милешевске епархије. Велики је овај дан за манастир Милешеву, за Милешевску епархију, за нашу Цркву. Овакав дан и свечаност многи би пожелели да имају, али није свима дато. Али овде у Милешеви, у овој Милешевској епархији оваквих дана има неколико. Што је више оваквих дана у Милешеви, то је доказ да смо на путу Божјем, на путу Светога Саве.

Славећи осам векова Милешеве и Светог краља Владислава, ми гледамо у будућност, носећи вредност и искуство прошлости. Овде у Милешеви почивају ћивот и рука светог оца нашега Саве, Архиепископа и Просветитеља српског, овде почива и ћивот са моштима светог краља нашега Владислава. Славимо данас и Симона Монаха (Стефана Првовенчаног). Славимо и преподобног Давида, жупана Димитрија, који је постао монах и подигао Давидовицу.

Како се рађају светитељи? Владислав се роди од Стефана Првовенчаног, Стефан Првовенчани се роди од Стефана Немање, преподобни Давид роди се од Вукана. Рођени су као светлост од светлости, светитељ од светитеља. Како се рађају дивни мужеви? Од дивних мужева! Како се умножава племенитост? Племенитим и благочестивим радом, васпитањем, благочешћем и христољубљем.

И радујмо се што имамо светитеље, не само архиепископе, не само монахе и монахиње, не само свештенике. Имамо свеце и владаре као ретко који народ. Они нас повезују кроз векове. Ништа вредније и светије у једном народу нема од светих Божјих људи. То је мера и достојанство једног народа.Када се вратимо на хиљаде година уназад, па погледамо земаљске народе, шта је остало по чему их препознајемо? Неки се препознају по велелепним грађевинама, културама које данас не постоје. Историчари проучавају остатке тих култура какве су биле. Православни народи имају своје светитеље, они нас подсећају којем народу припадамо. Ми градимо свој идентитет славећи њих. Зашто су свети краљ Владислав, Симон Монах и Монах Давид? Да ли зато што су припадали српском народу или другом народу?

Сви земаљски народи су призвани да буду Божји. Али ти људи: краљ Владислав, Симон Монах и преподобни Давид осветили су себе и прославили кроз свете тајне и свете врлине. Нису тако рођени. Они су рођени као и ми од оца и мајке, били су деца, учени су, васпитавани. Они су препознали оно што је свето у прецима својим, они су се угледали на њих, и на свете пре њих. И они су крштени као ми, долазили су на свете службе, причешћивали се, постили су, исповедали се. Али они нису никога собом оптеретили, нису својим животом стали на сенку брата свога, нису чинили неправду једни другима. Нису људе клеветали. Трпели су увреде и боле које су им други наносили. Свети краљ Владислав, Симон Монах и преподобни Давид послушали су реч Христову: „Ко хоће за Мном да иде, нека узме крст свој и пође за Мном.“

За краља Владислава његов животописац бележи: „Млад заволе да служи Богу светошћу и правдом.“ Владар служећи влада. Служећи Богу најбоље се служи народу. Најближи је Богу онај који је најближи човеку. Свети краљ Владислав није се задовољио тиме што је постао владар, као што се данашњи владари задовољавају и мисле да је то једини смисао њиховог владања. Владислав је владао кратко време, свега девет година. Али Божја се не мери по времену.

Мера владања није кад је ко крунисан, него како је ко владавину завршио.

Свети краљ је носио мир Божји у себи; пленио је својим ликом, својим смирењем, својом добротом. Диван и праведни краљ српски посведочио је своју светост и овом светињом милешевском коју је подигао да нас духовно греје и окупља осам векова. И ми смо призвани на светост, на светињу. Свети краљ Владислав је слика какав треба да буде хришћанин, но ми често копирамо све што не ваља. Оптерећују нас наше мане, наши греси, наше поделе, неразумевања, мржња и пакост. Немојте гајити илузију да ће нам бити боље. Биће нам боље када сви будемо бољи. Христос нека буде окосница нашега живота!

Славећи краља Владислава, Стефана Првовенчаног и преподобног Давида, поучимо децу своју ономе чему су они учили поданике своје, а то је лепота вере православне и сагласје Цркве и државе. Без духовног живота нема културе и господствености. Без обзира на то каква је животна ситуација, има спасења јер има Спаситеља. Наш живот у времену и вечности зависи од нашег односа према Цркви. Бог вас благословио на много година! Живели и у Милешеву долазили! Амин!

Изложба скулптура Велимира Каравелића

Поводом ктиторске славе, у знаку обележавања осам векова манастира, у манастирској порти је отворена изложба скулптура под називом Тишина аутора Велимира Каравелића, магистра примењеног вајарства. О изложби и раду др Каравелића говорио је историчар уметности Душан Миловановић.

Изложбу је званично отворио Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу, на тему просијавшег злата манастира Милешеве кроз векове:

"Први уметници фрескописци ушли су у Милешеву далеке 1219. године, када су осликали фреску Светога Саве и портрете лозе Немањића, Пресвете Богородице милешевске и најлепше фреске на свету Белог Анђела милешевског – фреску која је постала симбол сликарске уметности и чијом се првом сателитском сликом на овом свету подичила Европа. Уметници фрескописци су поново походили Милешеву у 16. веку када је маузолеј Светога Саве, манастир Милешева, после обнове поново фрескописан. На срећу, испод фресака из 16. века остале су сачуване и највредније фреске с почетка 13. века. Од тада су прохујали векови.

Милешева је седам пута рушена и паљена да би коначно у другој половини деветнаестог века била темељно обновљена и када су на њеним куполама засијали крстови који и данас духовношћу зраче.“

Од данас у амбијенту Свете Милешеве у простору омеђеном Галеријом за средњевековно фрескосликарство, величанственом милешевском Ризницом, непроцењиво вредном манастирском Библиотеком, биће скулпторска дела песника и монаха, аутора др Велимира Каравелића, свим путницима намерницима на радост.

Свечаност отварања је својим појањем увеличао црквени хор.

Манастир Милешева је на сунцу блистала, благочестив народ дочекивала и објавила и данас сву лепоту Православља, објавила да је наша вера једини наш Пут, Истина и Живот.

Учинило нам се да је Господ за трен зауставио Сунце и један зрак над Милешевом поставио, а онда га из часа учас премештао да би лице Милешеве са свих страна обасјао.

• Епархијске вести
  

|

Први досељеници српског порекла у Шведску долазе непосредно после Другог светског рата. Било их је две врсте. Једни су дошли као заробљеници који су ратним вихором доспели у Норвешку. Доведени су због изградње путева и пруга кроз норвешке врлети ради планираног немачког удара на Совјетски Савез са севера. Други су пребачени из разних логора по Европи непосредно после рата. Касније емиграције долазе из економских разлога и трају до данашњих дана.

Црквена општина у Стокхолму датира свој почетак од 1975. године, а садашњи храм Светог Саве је започет 1990. године, када је освећен камен темељац од стране новоизабраног Епископа британско-скандинавског г. Доситеја и Епископа славонског г. Лукијана. Уз нови храм планира се и духовно-културни центар, Светосавски центар. Но, све што се дешавало у Отаџбини и те како се одражавало на живот, рад, и опште осећање и расположење Срба у дијаспори. Из тих разлога, започети радови су успорени, како би се помоголо својој угроженој Цркви и народу у Отаxбини.

И благодарећи Богу, дошла је пуноћа времена да се на најсвечанији начин обележи историјски тренутак освећења храма Светог Саве и комплетног живописа. У суботу, 4. октобра 2014. године, многобројни верни народ са свештенством дочекао је свог Архипастира и Поглавара, Његову Светост Патријараха српског г. Иринеја. После одслужене доксологије, дијецезан Епархије британско-скандинавске г. Доситеј је топло заблагодарио Патријарху на његовој љубави и бризи, коју је исказао својим доласком у Шведску да би освештао најсевернији храм наше Цркве у Европи.

У недељу, 5. октобра 2014. године, величанствени храм је освештао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене и Преосвећене господе архијереја: Митрополита Клеопе из Васељенске Патријаршије, Епископа Макарија из Румунске Православне Цркве, Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, Епископа канадског Георгија, Епископа бачког Иринеја, Епископа јегарског Јеронима и домаћина, Епископа британско-скандинавског Доситеја, као и преко 40 свештеника и двојице ђакона.

Овом великом догађају за нашу Цркву у Скандинавији и Епархији британско-скандинавској присуствовао је многобројни верни народ, као и Њихова Краљевска Величанства престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, представници других цркава у Шведској, Архиепископ сиријске Јаковитске цркве г. Јулије Абдулахал Гало Шабо, Епископ дохалкидонске Сиријске цркве г. Диоскор Бењамин Атал, који су и одликовани орденом Светог Саве за несебичну братску љубав коју су показивали минулих година према нашој Цркви и народу, представници Римокатоличке цркве и Протестантске цркве Краљевине Шведске, као и амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској, Његова Екселенција др Душан Црногорчевић, и амабасадори православних земаља у Шевдској.

После освећења и свете архијерејске Литургије уприличен је свечани ручак у великој сали Сиријске цркве у Стокхолму. Овом приликом одликован је велики број ктитора и добротвора храма Светог Саве у Стокхолму. Током своје званичне архипастирске посете, Његова Светост посетио је поменуте сиријске Епископе. Патријарх је у поздравној беседи заблагодарио на великој љубави и подршци коју су у временима наших страдња показивали нашем угроженом народу и Цркви у свим угроженим подручјима, од Книна до Косова и Метохије. Свјатјеши Патријарх је исказао велику забринутост због страдања хришћана у Сирији и уопште на Блиском истоку, и подсетио на слична страдања нашег народа током читаве своје историје, а нарочито последњих година на Косову и Метохији због верског и националног идентитета.

Задњег дана посете, Његова Екселенција Душан Црногорчевић, амбасадор Републике Србије у Краљевини Шведској, приредио је је у част Његове Светости и делегације свечани пријем и коктел у Амабасади Републике Србије у Шведској.

Пре једног века, аустроугарска војска, код Куртовића Аде, прешла је Дрину и одмах по уласку у Прњавор почела да убија становнике тог села. У Основној школи, Милутиновића кући и на железничкој станици, живот је изгубило око 700 цивила.

Према речима Ђорђа Живковића, у Прњавору је тада убијено више од половине становника, деце, жена, трудница, стараца.

Због великих жртава мештана Прњавора и отпора аустроуагарској војци, краљ Александар Карађорђевић је 1934. године одликовао цело село.

"То је једино село у Србији које носи ово највише одликовање", наглашава Душан Радосављевић из Прњавора. "Само три места у Србији носе Карађорђеву звезду - Београд, Шабац или Српски Верден и Мачвански Прњавор.

Парастос и помен, који је служио епископ шабачки Лаврентије са свештенством шабачке епархије, одржан је на месту где се, пре 80 година краљ Александар обратио мештанима Прњавора.

"Овај споменик подигнут је у време владавине мог деде, краља Александра, чију осамдесету годишњицу смрти данас обележавамо. Мој отац, краљ Петар Други, овде је одавао почаст сенима храбрих Мачвана. ", рекао је Њ. к. в. Александар Други Карађорђевић. "Србија има много тога да научи из своје прошлости, гледајући у будућност, тежећи ка бољем животу свих својих грађана."

У оквиру духовне свечаности, у Прњавору су положени и венци на споменик краљу Александру и Арчибалду Рајсу, који је обавестио свет о страдању становника овог села.

Посетиоци су могли да виде и коњанике са барјацима и беле голубове, симбол мира. Приликом посете Прњавору, породица Карађорђевић уручила је и хуманитарне пакете за четрдесет социјално угрожених породица.

РТС

Грађанин Јовановић је овом приликом на себи својствен начин оптужио Српску Православну Цркву да је злонамерно уклонила таблу са натписом Пролаз Срђана Алексића и да нема намеру да је врати на старо место.

Грађанин Јовановић је злоупотребио медије како би обмануо јавност и, користећи се неистинама и говором мржње, исконструисао причу тако да је Цркву поставио насупрот лика и дела Срђана Алексића, што је апсолутна бесмислица. Јер, Црква дело љубави које је показао Срђан Алексић поштује као остварење хришћанског идеала записаног у Јеванђељу: ,,Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јов.15, 13)“.

Грађанин Јовановић је намерно прећутао чињеницу да је улична табла привремено склоњена ради обнове фасаде и да ће после завршетка радова бити враћена. Наравно, грађанину Јовановићу није пало на памет да похвали напор Црквене општине да уреди овај пролаз када то већ нису урадиле градске власти док је именовани председавао градском скупштином, а ништа боље нису поступили ни они који су дошли после њега.

Црквена општина новосадска са индигнацијом осуђује нецивилизовано понашање грађанина Јовановића и позива јавност, посебно невладин сектор, да учини исто и стане у одбрану имена и дела Срђана Алексића од злоупотребе минорних политичких — боље рећи политикантских — фигура које својим неистинама и нападима на Српску Православну Цркву покушавају да изиђу из политичке анонимности, посебно сада када нас ускоро очекују покрајински избори.

Беседа

Донација у одећи, обући, средствима за хигијену, као и новчана помоћ уручена је у просторијама ЦО Грабовица протонамеснику Мирољубу Павловићу, који је овом приликом у име парохијана Грабовице, захвалио дародавцима из Шведске, као и превознику фирми „Есперганде“, подсетивши да су се житељи Грабовице најдуже борили са поплавама, јер се водена стихија најдуже задржала на овом подручју.

Извор: Епархија тимочка

• Епархијске вести
  

У току свете Литургије, владика Сергије је рукоположио у свештени ђаконски чин ипођакона Бојана Симића. Такође, за показану ревност према својој Цркви, Владика је одликовао парохијског ђакона Златибора Којадиновића у достојанство протођакона, док је архијерејску захвалницу уручио предсједнику ЦО Нирнберг г. Ђорђу Вученовићу и гђи попадији Зори Радмило, за труд око храма и парохије нирнбершке.

У својој бесједи након прочитаног Јеванђеља, владика Сергије је истакао значај вјере за хришћански живот у примјеру жене Хананејке према Богу, односно према Христу од кога је несумњиво тражила помоћ за своју кћер коју је мучио нечастиви.

Након свете Литургије, свештенство је благословило славски колач и жито у спомен Светог Сергија Радоњешког, имендана владике Сергија.

Извор: Епархија средњоевропска

• Епархијске вести
  

Зачеће Светог Јована Крститеља је крсна слава Пјешиваца, па се овај празник у народу ових крајева зове и Свети Јован Пјешивачки. У литургијској проповиједи након Светог причешћа Владика Јоаникије је рекао да је сав живот Светог Јована благовијест, од његовог зачећа до рођења, до живота у пустињи и проповиједи, до крштавања народа и припремања пута Господњега, а нарочито до славног и спасоносног догађаја када је срео Господа на ријеци Јордану и крстио га, и све остало што се са њим догодило, и његова мученичка смрт.

„Све се то претворило у благовијест и пјесму Господу Богу, спаситељу свијета, у славу Христа Господа. А његово зачеће и његово рођење били су преднајава Христовога зачећа и Христовога рођења“, казао је Владика.

Владика је казао да је проповијед Светог Јована била почетак јеванђелске проповиједи.

„Он је, заправо, проповиједао име Божје, али почевши са покајањем. Покајте се, јер се приближи царство Божје. Са истим тим ријечима и Господ Исус Христос је почео своју проповијед. И види се да је то, заправо, једна те иста проповијед. Живот Светог Јована Крститеља ушао је у Христову земаљску биографију“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Потом су благосиљани славски колачи данашњих свечара. Владика је са протојерејем-ставрофором Радомиром Никчевићем, који такође данас слави своју крсну славу, преломио славски колач.

Отац Радомир је заблагодарио Владици Јоаникију, свештенству и вјерном народу на присуству овом славском сабрању.

На крају Све службе Владика Јоаникије је на манастирском гробљу са свештенством служио помен ктитору овога скита блаженопочившем игуману острошком архимандриту Лазару Аџићу, Радовану и Стоји Никчевићима и монасима чији земни остаци овдје почивају.

Празнично саборовање завршено је славском трпезом хришћанске љубави у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

У среду, 1. октобра 2014., благословом владике Јустина, презвитери и ђакони таковског, качерског и гружанског намесништва састали су се са својим Владиком у Парохијском дому крај Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Владика је од свештенства свечано дочекан у порти, где су свештеници и ђакони, неко од њих по први пут, узели благослов од Првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасаване Епархије жичке.

Владика је прво обишао Цркву Свете Тројице у пратњи свих сабраних свештеника и ђакона, а затим је уследио радни део у сали Парохијског дома. Намесник таковски, као домаћин, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић поздравио је Епископа, а потом се Владика обратио свештеницима и ђаконима три намесништва. Нагласио је да долази као свој своме, као пастир своме стаду, учитељ и отац својој духовној деци, као изабрани од Свештеног Сабора Цркве Српске, Епископ Цркве Божје, са надом да свештенике и ђаконе затиче као добре и послушне синове, а верне као своју најмилију децу. После Његовог обраћања свештеници и ђакони, почевши од таковског намесништа, су се представљали своме Епископу, после чега је владика одговарао на питања својих духовних синова. По завршетку радног дела уследила је трпеза љубави.

Извор: Епархија жичка

Епархијске вести