Будући да Црквена општина Смољана нема никаквих материјалних средстава а село нема имућнијих вјерника који би могли материјално да помогну санирање штете на крову и враћање Крста на храм, позивамо све људе добре воље који било каквим прилозима могну да помогну Црквену општину Смољана како би што пре била извршена санација штете и тиме се храм заштитио од даљег пропадања.

Контак особа је јереј Бојан Митрић, парох Парохије I петровачке и администратор дела парохије смољанско-бравске 065/965-919; е-пошта: bojanmitric@hotmail.com

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

• Епархијске вести
  

Владику Јована и седиште Епархије славонске посетили су министар просвете и културе у Влади Републике Српске др Горан Мутабџија, генерални конзул Републике Србије у Републици Српској г. Владимир Николић и директор Секретаријата за вере у Влади Републике Српске г. Драган Давидовић.

Преосвештени Владика је госте упознао са актуелним стањем у којем се Епархија пакрачко-славонска данас налази, а затим их је повео у обилазак Саборног храма и Владичанског двора који су још у фази обнове, и изнео им потребе, могућности и планове реконструкције овог комплекса.

Нарочит нагласак је стављен на неопходност повратка библиотеке Епархије пакрачко-славонске у Владичански двор, као и на посебну улогу коју Епархија има у целини Православне Цркве и наше помесне Цркве, са обзиром да се у њој налази манастир Јасеновац.

Истог дана, владика Јован је имао радни састанак са органима заштите културних добара Пожешке жупаније, с којима је разматран ток даље обнове Саборне цркве Свете Тројице, а посебно израда иконостаса, пошто је у последњем рату већи део изворног иконостаса нестао, а један део је уништен.

Састанку су поред владике Јована присуствовали др Жарко Шпаничек, архитекта инж. Зоран Фумић, конзерватор гђа Данела Вујанић, вајар г. Милан Ракочевић и старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић. Закључено је да је израда иконостаса приоритет и договорено је да се сместа приступи његовом пројектовању, а потом и изради.

Извор: Епархија славонска

• Епархијске вести
  

|

У Саборном храму испуњеном верним народом Божјим северозападне Индијане, свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, уз саслуживање више свештеника и протођакона Милована Гогића. Овом духовном догађају неизмерно се радовала црквена заједница Светог пророка Илије која је своје духовно испуњење у прослави историјског дана, 50 година сведочења живе вере Христове, пронашла у евхаристијској радости. Многобројна деца и парохијани приступили су светој тајни причешћа и на тај начин осетили радост, саборност и значај литургијске прославе.

Можемо слободно рећи да је мисионарски етос православног живља у овој црквеној заједници одувек био усмерен ка остварењу и испуњењу у живом учешћу верних у евхаристијском сабрању и радовању у залогу бесмртности. Ово евхаристијско славље употпуњено је дивном и поучном беседом епископа Лонгина чија несебична пастирска љубав покрива и чува све верне парохијане ове наше заједнице.

Мисионарска делатност епископа Лонгина испуњена правим духовним мерилима смирења, трпљења, разумевања и очинске поуке, свакодневно умножава и охрабрује верни народ да остане на путу Христовом и на путу живог сведочења Јеванђеља Христовог. На крају свете Литургије, презвитер др Александар Новаковић, старешина храма, захвалио је бираним речима епископу Лонгину, браћи свештеницима и верном народу Божјем и честитао им радосни евхаристијски догађај и сабрање у коме већ педесет година остварујемо јединство са Васкрслим Христом.

Најзаслужним члановима Црквено-школске општине Светог пророка Илије, који су својим радом и сведочењем допринели да овај прелепи црквени комплекс, где лепотом доминира Саборни храм, буде понос нашег народа у Америци, додељена су посебна одликовања. Епископ Лонгин као добар пастир који брине о својим епархиотима препознао је тренутак и највишим црквеним одликовањима које додељује Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве наградио најзаслужније чланове Црквено-школске општине Светог пророка Илије за њихов несебични допринос и љубав према Светој Цркви.

Уз велелепно појање црквене песме „Многаја љета“, грамате је прочитао протојереј-ставрофор др Лука Новаковић, а заслужним појединцима одликовања је уручио епископ Лонгин. Орден Светог Саве другог реда добио је г. Младен Максимовић, а Орден Светог Саве трећег реда г. Милан Ђукић, док је орден Деспота Стефана Лазаревића добио г. Стево Добријевић. Орден Светог цара Константина добили су г. Милорад Стојић и г. Давид Максимовић. Преосвећени епископ Лонгин уручио је и петнаест грамата Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја заслужним парохијанима Црквено-школске општине Светог пророка Илије. Ово велелепно литургијско славље настављено је у црквеној дворани где је припремљен свечани програм уз трпезу љубави.

У богатом програму посебно треба истаћи говоре угледних преставника из духовног и националног живота који су истакли важност и значај Црквено-школске општине Светог пророка Илије на очувању духовних и националних вредности српског народа у Америци. Црквени хор при Саборном храму отпевао је неколико духовних песама које су духовно окрепиле сваког присутног у црквеној сали. Потпуно одушевљене и овог пута изазвао је наступ фолклорне групе која је показала како се негује и чува традиција нашег народа на америчком континенту. Свечани програм употпуњен је видео приказом историјских догађаја који су се догодили у животу и раду Црквено-школске општине Светог пророка Илије.

У трпези љубави учешће је узело око 700 званица, а велику захвалност дугујемо свим оним чланицама Кола српских сестара које су одвојиле своје драгоцено време да се побрину око служења и спремања гала банкета. Посебну захвалност за планирање и организовање овог велелепног догађаја изражавамо г. Давиду и гђи Зори Максимовић, као и свим члановима одбора за припрему прославе 50 година рада и живота Црквено-школске општине Светог пророка Илије. Овај дан беше посебан за све присутне а посебно за утемељиваче Црквено-школске општине Светог пророка Илије који добише посебне захвалнице за њихову одлучност у вери и љубави да остану у загрљају Мајке Цркве и саграде овакво предивно духовно место где ће генерације православних верника налазити своје духовно укрепљене у чаши спасења. Слободно можемо рећи да краја овако једном предивном духовном догађају нема, јер већ данас долази до новог почетка у животу, раду и сведочењу вере православне у нашој светој заједници. Ово заиста беше предиван догађај који нас ојача и охрабри да наставимо да духовно растемо и узрастамо у вери православној.

Извор: Саборни храм Светог пророка Илије у Мервилу

• Епархијске вести
  

|

Током Литургије ријечима бесједе обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, пожеливши добродошлицу Преосвећеном Епископу жичком г. Јустину.

"Драга браћо и сестре, имамо велику радост да нам је у госте стигао Преосвећени Владика жички г. Јустин. Са великом радошћу га дочекујемо, благодаримо му што је дошао, а повод његовог доласка је такође значајан. Ове године навршава се 900 година, велики јубилеј, од рођења Светог Стефана Немање - Преподобног Симеона Мироточивог, који је објединио Рибницу, Студеницу, Хиландар и све српске земље, цијело наше отачаство сабрао у једно, цио наш народ објединио, просветио, Богу га приближио, а онда, преко својих синова Светитеља Саве и Светог Стефана Првовјенчаног, још више уздигао свој народ тако да је из њега израсла светородна, света, велика и славна, преславна лоза Немањића“.

"И овај манастир је такође везан за Немањиће, као и манастир Морача и многе друге светиње о чему нам је лијепо синоћ бесједио Високопреосвећени Митрополитм а ми смо имали, поводом тог великог јубилеја, поводом одржавања Међународног научног скупа о Светом Стефану Немањи, ту радост да саслужујемо Преосвећеном владици Јустину, Епископу жичком, у славној, великој светињи нашој Студеници“.

"Ту смо мали лијеп дан, уживали смо гостопримство Преосвећеног Владике, Игумана и братства манастира Студенице, а Преосвећени је даље наставио да подржава овај научни скуп, па је дошао до Берана и до Подгорице. Јуче смо саслуживали Високопреосвећеном Митрополиту, цио дан били у Подгорици и, ево, стигли смо и до Никшића, који је опет везан за Немањиће, јер је познато да је у средњем вијеку у Никшићу био дворац Немањића гдје су они повремено боравили када су обављали своје послове у овим западним крајевима српске земље. То не треба да заборављамо. Био је и немањићки манастир Светог великомученика Димитрија мироточивог гдје је столовао касније Свети Василије и та предања треба да обновимо, а најљепши повод је био управо овај – 900 година од рођења утемељитеља нашег народа и у духовном и у сваком другом смислу Преподобног Симеона Мироточивог“.

"Преосвећени Владико хвала вам на љубави и подршци. Ово је прва Ваша посјета, па ћемо ми учинити, надамо се, једну званичну посјету. Да нам дођете, позваћемо вас кад буду неке наше свечаности епархијске. У овим братским посјетама, непосредним има нечег много приснијег и милијег срцу, али, свакако, и једно и друго је значајно. Овај пут, као и раније увијек кад смо се сретали, срели смо се у братској љубави, заједно се Богу помолили, а од свега је најважније што сте данас овдје служили Свету Архијерејску Литургију, што сте се помолили Богу и за ову свету обитељ и за вјерне у овом мјесту и за сву Цркву Божју“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

На ријечима срдачне добродошлице захвалио је Владика жички Г. Јустин, благосиљајући вјерни народ и сестринство свете обитељи Жупског манастира.

"Велика ми је радост Преосвећени Владико и драги у Христу брате Јоаникије што долазим у свету Црну Гору која почива на моштима светитеља Божјих. Духовно правило неписано је да када се дође у један свети, освештани манастир, као што је овај ваш овде, коме сте Ви духови отац, да не треба говорити много духовне поуке, али ја морам да изразим своју огромну радост што вам доносим благослов Свете Горе Атонске у којој сам недавно боравио са Свјатјејшим Патријархом нашим Иринејем у делегацији која је била, поводом 100 година Првог светског рата, где смо посетили наше гробове, наше покојнике на Зејтинлику и свуда су наши војници падали за Крст Часни и слободу златну“.

"Велика је моја радост што се сусрећем са благоверним и благочестивим народом који се надахњује сваког дана светињом Божјом. И ја једино могу да сведочим да је велика радост бити и пребивати стално у светињи Божјој, у цркви Божјој, живети смислом да сваког дана и сваког часа ми себи припремамо на Небу место где ћемо вечно живети, јер овај овде живот је нама дат привремено да њиме задобијемо поново рај Христов. Јер, рај за нас почиње још овде на земљи, почиње тако што, прихвативши науку Христову, причешћујући се Телом и Крвљу Господа Христа ми себи ставарамо залог будућег вечног живота, а у том вечном животу, ако Бог да, сусрећемо и Светог Симеона и Светог Саву и Светог Василија Острошког и све угоднике рода нашег православног“.

"Нека Господ Бог увек зближава нас православне хришћане, да се вечно радујемо у Оцу и Сину и Духу Светом, да нам да снаге да препливамо узбуркано море овог живота зато што је овај живот нама дат привремен, да њиме купимо вечност. Тешко је живети у овом свету без Бога, тешко је и са Богом, велика су искушења, али каже Господ речима апостола Павла: „Јарам је мој благ и бреме је моје лако“ и сви који смо пошли тим путем, знамо да имамо искушења, имамо тешкоће, али без искушења и тешкоћа нико се не може спасити. Нека Господ Бог да снаге да учинимо све оно што је потребно и себи обезбедимо, милошћу Божјом, трудом нашим малим, љубављу Пресвете Богородице и Светог Јована, живот са свима светима“, закључио је на крају свог архипастирског слова Његово Преосвештенство Владика жички г. Јустин.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

• Епархијске вести
  

Парох подгорички и директор Радио „Светигоре” јереј Предраг Шћепановић на питање да ли се литија организује због Параде поноса казао је за „Дан” „да је циљ овогодишње литије да се људи подстакну да се рађају дјеца, да не буде више абортуса и других видова убистава, дроге и других пошасти савременог свијета”.

Литија се организује из разлога што су у савременом свијету угрожене породица као „мала црква“ и традиционалне породичне вриједности. Врши се пропаганда у име наводне слободе, али је у ствари ријеч о насиљу. Нема слободе без одговорности, јер бити слободан не значи чинити што год зажелимо, односно то би водило у анархију. Став цркве је дефинисан Светим писмом гдје је наведено даје Бог створио мушко и женско и дао им заповијест „рађајте се и множите и напуните Земљу“, а у књизи Мојсијевој се каже да је гадно истополно општење, цитирамо „са мушкарцем не лежи као са женом, гадно је“ (Трећа књига Мојсијева, 18 глава, 22 стих). Позивамо све људе да чују глас божији дат у Светом писму и да размисле, јер по ријечи апостола народа, светог апостола Павла, „све ми је слободно, али ми није све на корист“, јер ћемо на Страшном суду божијем дати одговор на своја дјела и поступке каже Шћепановић.

Он подсјећа да је Содому и Гомору Бог сатро са лица Земље са свим њеним житељима, изузев праведног Лота, због гријеха полног општења мушкараца са мушкарцем, жене са женом, и уопште живота мимо божијих заповијести.

Када људи живе разуздано, дешавају се велике катаклизме и природне катастрофе. Содома и Гомора су били поред Мртвог мора и дан данас су опомена људима да не злоупотребљавају слободу дату од Бога. Ово не напомињем да бих неког плашио или одвратио од пута који је кренуо, већ као свештеник који је дужан да људима укаже на опасности живота упркос Богу. Пастирске ријечи опомене понекад звуче грубље, али то не каже овај или онај владика или свештеник, већ Свето писмо која је ријеч божија дата људима, да му буде рефлектор, путоказ у свијету таме и мрака, истакао је Шћепановић. м.с.-ми.н.

Света Петка заштитница породице

Литија ће проћи од Саборног храма улицама Подгорице, Далматинском улицом, преко моста Миленијум, Улицом слободе, Булеваром Светог Петра Цетињског и опет до храма. Шћепановић појашњава да је литија молитвени ход којим се призива божији благослов, а да се ове, као и прошле године, организује догађај у част Свете Петке чији је култ везан за породицу и поштовање божијих заповијести.

Христова дјевица Света Петка, светитељка која је живјела крајем 10. и почетком 11. вијека заштитница је великог броја домова. Сви Бјелопавлићи је славе, дио данашњег подручја Васојевића, Загарача и Грбаваца, и многи други, а и многи храмови су посвећени њеном имену. Њен култ је увијек везан за породицу и поштовање заповијести божијих. Он је живјела у складу са Светим писмом и Светим предањем православне цркве. Овогодишња литија је посвећена одбрани лика божијег и људског образа, иконе божије, светињи брака и рађању дјеце, а у спомен 365 отаца Седмог васељенског сабора. Литија је молитвени ход којим се призива благослов божији са небеса на житеље мјеста у коме се организује литија. У прошлости су литије, нарочито кроз села гдје је живио велики број људи, одржавале за све веће потребе народа суше’, град, поплаве и друге непогоде, када је народу пријетила 6ило каква опасност, народ је тражио од владике и свештеника да светом водицом покропе усјеве и домове, да се помоле за здравље и мир свих житеља. Прије Другог свјетског рата су биле честе литије, али су оне одлуком атеистичких власти забрањене од 1945. па све до 1989. године, каже Шћепановић.

С обзиром на однос државе према Српској православној цркви (СПЦ) и Митрополији црногорско-приморској (МЦП), који се, по Перовићевој оцјени, у битноме разликује од односа са другим вјерским заједницама, чини се да „наша грађанска и демократска секуларна држава има проблеме са придјевом српска који се налази у званичном имену Цркве.“

– Све се то дешава само и искључиво Српској православној цркви; са њом није потписан уговор о сарадњи, само за њене храмове се тражи прелазак у државно власништво, јавни сервис у широком луку заобилази њене скупове… Рекло би се да наша грађанска и демократска секуларна држава има проблеме са придјевом српска који се налази у званичном имену Цркве, или можда са чињеницом што је њено званично сједиште у Београду, односно у Пећкој патријаршији? Можда ни Црква није најсрећнија што данас у православљу доминирају национални предзнаци у именима помјесних цркава, али то је унутрашња тема саме Цркве. Баш је непринципијелно и недемократски када Држава показује амбицију да расправља о тој ствари. Представник наше Владе је одлетио у Рим да потпише уговор који регулише положај црногорских римокатолика, а онда се иста Влада буни зашто је сједиште Православне цркве изван Црне Горе. Некоме у Влади смета назив СПЦ, а не смета му древни и званични назив Барског надбискупа који, између осталог, гласи Примас српски. Тих и таквих непринципијелности има колико хоћете, а на њима се не могу градити здрави и нормални друштвени односи, оцјењује Перовић у разговору за „Дан“.

Он каже да су тежње државе да узме Цркву под своје штетне и анахроне и да више наликују средњем вијеку, а не савременим и напредним демократијама.

– Може неко рећи да је тај назив Српска црква антицрногорски, а ја бих таквог човјека питао да ли је назив државе Црна Гора антисрпски? Наравно да није. И један и други назив, име Цркве и име Државе, представљају наслеђе вјекова и имају своје историјско оправдање, али је суштина и основно настојење рада и постојања, како Цркве, тако, ваљда, и Државе, универзалног. космополитског и грађанског карактара, а не национализам. Нити назив државе приморава грађане да буду Црногорци по нацији, нити овакав назив Цркве било коме од вјерника намеће српски национални идентитет, истиче Перовић.

Он додаје да Црква у Црној Гори у свом унутрашњем духовном животу и мисионарском раду остварује „богомдани напредак на свим могућим пољима“, да се повећава број људи који живе црквено, да се обнављају и граде богомоље, да се умножава број најразличитијих заједница унутар Цркве (кола милосрдних сестара, омладинска братства, школе вјеронауке, народне кухиње…).

– Рекло би се да Црква живи и ради неометано. Па, ипак, убијеђен сам да су за нашу државу и друштво у ком живимо штетне ситуације попут оне на Ивановим Коритима, када испред црквице које је у власништву Митрополије црногорска полиција упорно изједначава власнике и провалнике. Лоше је и када, рецимо, представници Владе више пута одлазе на свечаности које организује медреса у Тузима, а никада не дођу ни на једну свечаност коју приређује Цетињска богословија. Сматрам да је најштетнија она појава када службе безбједности и полиција означе поједине свештенике као неподобне и штетне по друштво, а такав потез ничим не објасне нити докажу, јер свештена лица трпе невиђене тортуре на основу тих њихових процјена, упозорио је Перовић.

Коментаришући састав радне групе која ради на изради Нацрта закона о слободи вјероисповјести, у којој нема представника вјерских заједница и цркава, Перовић каже да такав састав радне групе указује на недостатак политичке воље да тај закон буде квалитетан.

Он указује да држава нема једнак однос према свим вјерским заједницама и црквама.

– Из примјера које сам до сада навео потпуно је јасно да нема тог уједначеног односа. Примјер одсуства те уједначености је и недавни случај, о коме је писао ваш лист, односа Престонице према иницијативи Митрополије да јој буде додијељен плац за изградњу гробљанске капеле на Новом цетињском гробљу. Наша иницијатива је игнорисана и одбијена, а једна слична нашој је одобрена. Људи показују своју непринципијелност, али ипак ће Господ одлучити о свему, поручио је Перовић.

Он упозорава да се у једном дјелу јавности промовише „крајње нездрава и штетна прича” да се нечија имовина може уступаги другоме против воље власника.

– Знам да један мањи дио црногорске јавности поменуту „једнакост пред државом” замишља или види тако да храмове и имовину који су вјековно власништво Митрополије и СПЦ треба уступити на коришћење једној групи грађана, једној НВО, али то је, по мени, потпуно изопачено схватање. Не може се нечија имовина уступати другоме против воље власника. Е, сад. ако неко сматра да та имовина не припада СПЦ, па још ако је такав човјек црногорски патриота, онда је судски систем ове државе једини пут да то своје мишљење провјери и потврди. Каква је то љубав према држави а не вјерујеш њеним институцијама и игноришеш њихов рад, пита Перовић.

Он указује да питање повраћаја црквене имовине до данас није ријешено, уз напомену да се она не враћа, и да се постојећа имовина непрестано доводи у питање медијским спекулацијама и „толерисањем дјеловања провалника“.

– Недавно је правни тим Митрополије пред институцијама ове државе обесмислио Владину иницијативу о томе да један црквени храм постане власништво Владе. Шта ће Влади једне секуларне и грађанске државе храм, тим прије што знамо да тај храм није археолошка руина, нити конзервирани споменик, већ жива, богослужбено активна богомоља, нагласио је Перовић.

Расправљају о Цркви, а не баве се њеним проблемима

Перовић сматра необјашњивим неке јавности објелодањене унутарпартијске активности политичких чинилаца, нпр. то да Демократска партија социјалиста (ДПС) на својим страначким конгресима расправља о питањима Православне цркве, а да се, с друге стране, не бави круцијалним проблемима са којима се она годинама суочава.

– Врло је чудно, готово необјашњиво, то што овдашња владајућа партија на својим страначким конгресима расправља о питањима Цркве, и то искључиво о питањима Православне цркве, а да држава Црна Гора, којом та партија политички управља већ деценијама, просто игнорише неколико крупних питања од велике друштвене важности, као што су повраћај црквене имовине, доношење закона који регулишу однос Државе према Цркви, потписивање међусобног уговора који је црногорска држава потписала са свим могућим вјерским заједницама осим са СПЦ – истакао је протојереј Перовић.

Обиљежили 151 годину постојања

Према Перовићевим ријечима, заинтересованост за школовање на Богословији „Св. Петар Цетињски” је велика, а са аспекта црквених потреба је и више него довољна, у просјеку, годишње дипломира од 15 до 20 свршених богослова.

– Увијек је било и биће оног младог свијета који трага за одговорима на вјечна питања и који хоће да се, до краја и без резереве, стави у службу њиховог одгонетања, увјерен је ректор Цетињске богословије.

Кандидати ову школу уписују по завршеном основном образовзњу, а свршени богословци, са дипломом богословије, могу да упишу богословски факултет.

– Постоји и препорука највиших црквених власти да будући кандидат за свештеника треба да има завршен факултет, а не само средњу школу. Како ми у Црној Гори немамо факултет, наши свршени богослови школовање обично настављају на факултетима широм православних земаља, од Србије и Републике Српске, па до Грчке и Русије, објашњава Перовић.

Он истиче да Цетињска богословија постоји од 1863. и да ове године улазе у 151. годину рада.

– Тај рад је био прекидан, школа је мијењала своје називе и намјене од привремене богословије, преко богословскоучитељске школе, па до данашње савремене православне богословије, која непрекидно ради од 1992. Радимо на Цетињу као насљедници најстарије средње школе у Црној Гори. Немамо адекватан простор за рад. Зграда Биљарде у којој је наша школа радила деценијама претворена је у музеј. Надамо да ће неко из државне управе имати слуха да нам надокнади тај губитак и да нам помогне око изградње савременог школског објекта. Али, то је ваљда тема за онај случај када се комплетан однос црногорске Државе према Цркви поправи и нормализује, сматра Перовић.

Он напомиње да је Цетињска богословија средња школа интернатског типа, у којој школовање траје пет година, гдје су предавачи углавном теолози из Црне Горе са стручним педагошким квалификацијама.

– Имамо и професоре који предају оне предмете који нијесу богословски, који су такође компетентни за обављање свог посла. Примјера ради, информатику предаје универзитетски професор Машинског факултета, а српски језик и књижевност доктор те научне области, истиче Перовић.

Ана Топаловић

Извор: Дан

http://www.mitropolija.com/protojerej-gojko-perovic-za-dan-crnogorskoj-vladi-smeta-ime-srpska-pravoslavna-crkva/

Од четвртка 23. октобра нова цена смс-а за број 1033 биће 100 динара уместо досадашњих 50 динара. Са новом ценом, ваша донација од једне поруке биће довољна да се припреми један оброк за гладне на Косову и Метохији. Због све тежих услова за живот и рад на Косову и Метохији, трошкова хране и режија који су више него дупло порасли од 2008. године, када смо започели хуманитарну акцију, али и честе оскудице у средствима за рад били смо принуђени да после 7 година повећамо цену поруке са 50 на 100 динара.

Захваљујући средствима које сте до сада донирали, број народних кухиња и корисника је утростручен са две на шест кухиња и са 600 на преко 2100 људи. Народне кухиње сада свакодневно прехрањују социјално најугроженије из енклава Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток као и ђаке пешаке из три Основне Школе из Новог Брда и Клине који, у својим школским кухињама, добијају редовни оброк и ужину.

Mолимо вас да за разумевање и даљу подршку у нашој заједничкој борби за опстанак и останак јер без ваше редовне подршке и помоћи нећемо моћи и даље да обезбедимо редовне оброке за нашу угрожену браћу са Косова и Метохије.

Епархија Рашко-призренска и њена Добротворна организација Мајка девет Југовића се од срца захваљују свима који су се одазвали хуманитарној акцији и на тај начин помогли најугоженијима на Косову и Метохији.

Извор: Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
  

Митрополиту Амфилохију награда је уручена на свечаности у руском граду Пјатигорску, 16. октобра 2014. године. Гала-концертом и додјелом награда писцима завршен је Пети међународни словенски литерарни форум ”Златни Витез”, који је ове године био посвећен 200. годишњици рођења чувеног руског писца Михаила Љермонтова. Литерарни форум је организован у склопу словенског форума умјетности ”Златни витез”.

Организатори форума су Министарство културе Руске Федерације, Савез писаца Русије, Литерарни институт А. М. Горког а уз подршку Федералне агенције за штампу и мас медије, владе Ставропољског краја и администрације града Пјатигорска. У њему је учествовало преко 50 писаца из Русије, Србије, Украјине, Бјелорусије итд…

Почасни покровитељи форума су Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, предсједник Руског културног фонда и предсједник Кинематографског савеза Русије народни умјетник Русије Никита Сергејевич Михалков, док је почасни предсједник форума Валентин Григоријевич Распутин, лауреат државних награда СССР, члан Патријаршијског културног савјета.

Предсједник Међународног словенског литерарног форума је народни умјетник Русије, члан Патријаршијског културног савјета и Друштвеног савјета Министарства културе Руске Федерације, лауреат Горковске литерарне премије и носилац ордена Светог Саве првог Степена г. Николај Патрович Бурљајев.

Слоган овогодишњег форума био је: ”За моралне вриједности, за узвишење човјекове душе”.

Ове године по први пут на форуму је додијељена ”Гран-При” награда, коју је добио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије за књигу ”Љетопис новог косовског распећа”, која говори о косовским дешавањима, а која је преведена на руски и енглески језик.

Примајући награду Високопреосвећени Митрополит је казао да му је веома драго због добијене награде, међутим то је награда свих оних пострадалих који су цијеном својих живота бранили Косово и Метохију.

Између осталих лауреати су и – писац Александар Проханов, добио је главну награду за велики допринос литератури, вологодска пјесникиња Олга Фокина, публициста из Уфе Михаил Иванов (аутор књиге ”РУСКИ КРСТ. Есеји руског самосазнања”) и Владимир Бондаренко за дјело ”Љермонтов. Мистични геније”.

За посљедње три године учешће у форуму су узели и постали лауреати истог многи словенски писци и пјесници, међу којима су и Добрица Ћосић, Љиљана Хабјановић-Ђуровић (Србија), Михаил Шелихов, Чеслав Кирвељ, Иван Чарота (Бјелорусија), Борис Олејник, Станислав и Ана Минаков (Украјина), Николај Петев, Најден Велчев (Бугарска), Владислав Бахревски, Дмитриј Володихин, Вера Галактионова, Николај Зиновјев, Виктор Лихоносов, Михаил Лобанов, Валентин Сорокин, Лидија Сичева, Виталиј Третјаков, Сергеј Шаргунов (Русија) и многи други.ж

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

Свечаном доксологијом служеном у суботу, 18. октобра, са почетком у 13 часова началствовао је игуман манастира Бањска високопреподобни отац Данило. Старјешина храма, протонамјесник Данило Радмиловић, обратио се пригодним поздравним словом упутивши епископу Сергију ријечи искрене радости и дубоке захвалности поводом његовог првог доласка у Диселдорф, престони град њемачке покрајине Сјеверне Рајне-Вестфалије. Преосвећени епископ Сергије је том приликом захвалио окупљеном свештенству и народу, а посебно присутном Епископу и сабрату у Христу, Владици рашко-призренском г. Теодосију.

Владика Сергије се у бесједи осврнуо на значај који прва посета новоизабраног Епископа има за верни народ Средњоевропске епархије. Прва посета Епископа представља, по речима владике Сергија, чин поновљеног устоличења у владичански трон сваке литургијске заједнице понаособ.

После доксологије, епископ Сергије је обишао храм, капелу посвећену Светом Ђорђу Кратовцу и Парохијски дом Светог Симеона Мироточивог. Епископи Сергије и Теодосије су затим увели Срђана и Мирјану Цвијетић у свету тајну брака, на велику радост младенаца и присутнога народа. У навечерје недјеље и празника Светог апостола Томе служено је вечерње богослужење.

Сутрадан у 18. Недјељу по Духовима, ехваристиско сабрање предводио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење домаћина владике Сергија и игумана манастира Бањска високопреподобног оца Данила, архијереског намјесника за Северну Рајну-Вестфалију протопрезвитера-ставрофора Неђе Јањића, нирнбершког пароха протопрезвитера Маринка Радмила и диселдорфских пароха: протонамјесника Данила Радмиловића и Душка Спасојевића и презвитера Неђељка Ђокића. Благољепију свете Литургије доприњело је торжествено пјеније Српских православних појаца из Београда и црквеног хора.

Епископ Сергије се у надахнутој бесједи послије Јеванђеља посебно захвалио епископу Теодосију, позвавши сабрани народ на дјела љубави и милосрђа према нејакима и угроженима, посебно се сећајући мука и страдања вјернога народа на распетоме Косову и Метохији. Тим поводом епископ Сергије је упутио позив народу да се укључи у обнову манастира Бањска на Косову и Метохији, средњевјековног манастира и задужбине Светог краља Милутина. Даровавши епископа Теодосија владичанском панагијом епископ Сергије је поделио нафору присутноме народу.

Након свете Литургије уприличен је пријем за високе званице који су се одазвали позиву г. Душка Перића, предсједника Црквеноопштинског управног одбора. Пријему су присуствовали генерални конзул Белгије г. Николас Бујк, представници генералног конзулата Румуније, власник ВАЦ групе г. Бодо Хомбах, представници покрајинске и градске власти.

Поводом прве посјете епископа Сергија цркви Светог Саве у Диселдорфу изведен је у сали Парохијског дома музичко-сценски приказ „Бањско злато“, који осликава блиставу еру владавине Светог краља Милутина, изградњу његове задужбине Бањске, али и потоњи егзодус српског народа са распетог Косова и Метохије. „Бањско злато“ је организовано под покровитељством Владе Републике Србије и представља заједнички пројекат са Епархијом рашко-призренском. Реализацији овог програма у Диселдорфу посебно је доприњело ангажовање г. Небојше Кошутића, генералног конзула Републике Србије у Диселдорфу.

Музичко сценски приказ „Бањско злато“, које за циљ има буђење свијести о обнови Милутинове задужбине, настао је по режији и драматизацији драмске умјетнице Јасмине Стоиљковић (оживела лик Јелене Анжујске) и премијерно је у дијаспори изведен у Диселдорфу, а уз учешће драмских умјетника Војина Ћетковића (краљ Милутин), Небојше Дугалића (архиепископ Данило) и Дејана Цицмиловића (народни пјевач). У овом музичко-сценском приказу узели су учешће народни свирач Никола Митић, народни појац Јована Бараћ, пјевачка група из Београда Српски Православни Појци, и фолклорни ансамбл „Моравац“ при храму светога Саве у Диселдорфу под умјетничким руководством Сандре и Павла Аничића.

СПЦ

Свету Архијерејску Литургију су служили Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим и Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин у зсаслуживање свештеника Слободана Јовића, Василија Цвијановића, Марка Матића, Зорана Савића и месног свештеника Ђурице Гордића.

Такође, присутни су били о. Душан Буњевић и ђакон Трива Павлов.

Пре Св. Литургије у чин чтеца произведен је Дарко Вујетић који већ дуги низ година свесрдно помаже у олтару на богослужењима.

Поред великог броја парохијана, Литургији су присуствовали верници и из других парохија, Џексона, Лос Анђелеса, Мораге, Саратоге и Окланда.

После Свете Литургије, одржан је свечани славски банкет на коме су додељене Архијерејске грамате признања заслужним парохијанима.

СПЦ

Међународна православна добротворна организација ( IОСС ) настављајући да помаже подручја пострадала у овогодишњим поплавама широм Србије, упутила је, 20. октобра, хуманитарну пошиљку становницима Текије код Кладова, месту у којем су последице недавних поплава у Епархији тимочкој видљиве на сваком кораку.

Ова изузетно вредна помоћ састоји се у више од 100 тона грађевинског материјала (цемента, креча, глет масе, лепила и др), намењеног за 50 породица из Текије и 12 породица из Грабовице, које ће тиме напокон санирати своје оштећене домове и уселити се у њих пре надолазеће зиме.

Уручењу ове драгоцене донације, која је стигла са благословом Епископа аусталијско-новозеландског г. Иринеја, присуствовао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион са свештеницима кладовског намесништва и представник IОСС-а г-дин Ненад Прелевић. Они су потом обишли Текију и разговарали са мештанима којима је највећи проблем недостатак средстава за реновирање првенствено стамбених објеката.

Захваљујући заједничком споразуму Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја и Епископа тимочког Илариона, и у наредном периоду IOCC ће наставити да помаже ова места, а ускоро ће стићи и новчана помоћ за опремање Основне школе „Светозар Радић“ у Текији, свим потребним наставним средствима.

епархија тимочка

Р.В.

http://www.mitropolija.com/hor-sv-nektarija-eginskog-iz-finske-16-oktobra-odrzao-koncert-u-sabornom-hramu-u-podgorici/

То је уједно и први (за сада) сајт неке Цркве на ћириличном домену.

Сајт је оптимизован и за преносне уређаје, па му се може приступити и са мобилних телефона и осталих "паметних" уређаја.