Од четвртка 23. октобра нова цена смс-а за број 1033 биће 100 динара уместо досадашњих 50 динара. Са новом ценом, ваша донација од једне поруке биће довољна да се припреми један оброк за гладне на Косову и Метохији. Због све тежих услова за живот и рад на Косову и Метохији, трошкова хране и режија који су више него дупло порасли од 2008. године, када смо започели хуманитарну акцију, али и честе оскудице у средствима за рад били смо принуђени да после 7 година повећамо цену поруке са 50 на 100 динара.

Захваљујући средствима које сте до сада донирали, број народних кухиња и корисника је утростручен са две на шест кухиња и са 600 на преко 2100 људи. Народне кухиње сада свакодневно прехрањују социјално најугроженије из енклава Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток као и ђаке пешаке из три Основне Школе из Новог Брда и Клине који, у својим школским кухињама, добијају редовни оброк и ужину.

Mолимо вас да за разумевање и даљу подршку у нашој заједничкој борби за опстанак и останак јер без ваше редовне подршке и помоћи нећемо моћи и даље да обезбедимо редовне оброке за нашу угрожену браћу са Косова и Метохије.

Епархија Рашко-призренска и њена Добротворна организација Мајка девет Југовића се од срца захваљују свима који су се одазвали хуманитарној акцији и на тај начин помогли најугоженијима на Косову и Метохији.

Извор: Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
  

Митрополиту Амфилохију награда је уручена на свечаности у руском граду Пјатигорску, 16. октобра 2014. године. Гала-концертом и додјелом награда писцима завршен је Пети међународни словенски литерарни форум ”Златни Витез”, који је ове године био посвећен 200. годишњици рођења чувеног руског писца Михаила Љермонтова. Литерарни форум је организован у склопу словенског форума умјетности ”Златни витез”.

Организатори форума су Министарство културе Руске Федерације, Савез писаца Русије, Литерарни институт А. М. Горког а уз подршку Федералне агенције за штампу и мас медије, владе Ставропољског краја и администрације града Пјатигорска. У њему је учествовало преко 50 писаца из Русије, Србије, Украјине, Бјелорусије итд…

Почасни покровитељи форума су Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, предсједник Руског културног фонда и предсједник Кинематографског савеза Русије народни умјетник Русије Никита Сергејевич Михалков, док је почасни предсједник форума Валентин Григоријевич Распутин, лауреат државних награда СССР, члан Патријаршијског културног савјета.

Предсједник Међународног словенског литерарног форума је народни умјетник Русије, члан Патријаршијског културног савјета и Друштвеног савјета Министарства културе Руске Федерације, лауреат Горковске литерарне премије и носилац ордена Светог Саве првог Степена г. Николај Патрович Бурљајев.

Слоган овогодишњег форума био је: ”За моралне вриједности, за узвишење човјекове душе”.

Ове године по први пут на форуму је додијељена ”Гран-При” награда, коју је добио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије за књигу ”Љетопис новог косовског распећа”, која говори о косовским дешавањима, а која је преведена на руски и енглески језик.

Примајући награду Високопреосвећени Митрополит је казао да му је веома драго због добијене награде, међутим то је награда свих оних пострадалих који су цијеном својих живота бранили Косово и Метохију.

Између осталих лауреати су и – писац Александар Проханов, добио је главну награду за велики допринос литератури, вологодска пјесникиња Олга Фокина, публициста из Уфе Михаил Иванов (аутор књиге ”РУСКИ КРСТ. Есеји руског самосазнања”) и Владимир Бондаренко за дјело ”Љермонтов. Мистични геније”.

За посљедње три године учешће у форуму су узели и постали лауреати истог многи словенски писци и пјесници, међу којима су и Добрица Ћосић, Љиљана Хабјановић-Ђуровић (Србија), Михаил Шелихов, Чеслав Кирвељ, Иван Чарота (Бјелорусија), Борис Олејник, Станислав и Ана Минаков (Украјина), Николај Петев, Најден Велчев (Бугарска), Владислав Бахревски, Дмитриј Володихин, Вера Галактионова, Николај Зиновјев, Виктор Лихоносов, Михаил Лобанов, Валентин Сорокин, Лидија Сичева, Виталиј Третјаков, Сергеј Шаргунов (Русија) и многи други.ж

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

Свечаном доксологијом служеном у суботу, 18. октобра, са почетком у 13 часова началствовао је игуман манастира Бањска високопреподобни отац Данило. Старјешина храма, протонамјесник Данило Радмиловић, обратио се пригодним поздравним словом упутивши епископу Сергију ријечи искрене радости и дубоке захвалности поводом његовог првог доласка у Диселдорф, престони град њемачке покрајине Сјеверне Рајне-Вестфалије. Преосвећени епископ Сергије је том приликом захвалио окупљеном свештенству и народу, а посебно присутном Епископу и сабрату у Христу, Владици рашко-призренском г. Теодосију.

Владика Сергије се у бесједи осврнуо на значај који прва посета новоизабраног Епископа има за верни народ Средњоевропске епархије. Прва посета Епископа представља, по речима владике Сергија, чин поновљеног устоличења у владичански трон сваке литургијске заједнице понаособ.

После доксологије, епископ Сергије је обишао храм, капелу посвећену Светом Ђорђу Кратовцу и Парохијски дом Светог Симеона Мироточивог. Епископи Сергије и Теодосије су затим увели Срђана и Мирјану Цвијетић у свету тајну брака, на велику радост младенаца и присутнога народа. У навечерје недјеље и празника Светог апостола Томе служено је вечерње богослужење.

Сутрадан у 18. Недјељу по Духовима, ехваристиско сабрање предводио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење домаћина владике Сергија и игумана манастира Бањска високопреподобног оца Данила, архијереског намјесника за Северну Рајну-Вестфалију протопрезвитера-ставрофора Неђе Јањића, нирнбершког пароха протопрезвитера Маринка Радмила и диселдорфских пароха: протонамјесника Данила Радмиловића и Душка Спасојевића и презвитера Неђељка Ђокића. Благољепију свете Литургије доприњело је торжествено пјеније Српских православних појаца из Београда и црквеног хора.

Епископ Сергије се у надахнутој бесједи послије Јеванђеља посебно захвалио епископу Теодосију, позвавши сабрани народ на дјела љубави и милосрђа према нејакима и угроженима, посебно се сећајући мука и страдања вјернога народа на распетоме Косову и Метохији. Тим поводом епископ Сергије је упутио позив народу да се укључи у обнову манастира Бањска на Косову и Метохији, средњевјековног манастира и задужбине Светог краља Милутина. Даровавши епископа Теодосија владичанском панагијом епископ Сергије је поделио нафору присутноме народу.

Након свете Литургије уприличен је пријем за високе званице који су се одазвали позиву г. Душка Перића, предсједника Црквеноопштинског управног одбора. Пријему су присуствовали генерални конзул Белгије г. Николас Бујк, представници генералног конзулата Румуније, власник ВАЦ групе г. Бодо Хомбах, представници покрајинске и градске власти.

Поводом прве посјете епископа Сергија цркви Светог Саве у Диселдорфу изведен је у сали Парохијског дома музичко-сценски приказ „Бањско злато“, који осликава блиставу еру владавине Светог краља Милутина, изградњу његове задужбине Бањске, али и потоњи егзодус српског народа са распетог Косова и Метохије. „Бањско злато“ је организовано под покровитељством Владе Републике Србије и представља заједнички пројекат са Епархијом рашко-призренском. Реализацији овог програма у Диселдорфу посебно је доприњело ангажовање г. Небојше Кошутића, генералног конзула Републике Србије у Диселдорфу.

Музичко сценски приказ „Бањско злато“, које за циљ има буђење свијести о обнови Милутинове задужбине, настао је по режији и драматизацији драмске умјетнице Јасмине Стоиљковић (оживела лик Јелене Анжујске) и премијерно је у дијаспори изведен у Диселдорфу, а уз учешће драмских умјетника Војина Ћетковића (краљ Милутин), Небојше Дугалића (архиепископ Данило) и Дејана Цицмиловића (народни пјевач). У овом музичко-сценском приказу узели су учешће народни свирач Никола Митић, народни појац Јована Бараћ, пјевачка група из Београда Српски Православни Појци, и фолклорни ансамбл „Моравац“ при храму светога Саве у Диселдорфу под умјетничким руководством Сандре и Павла Аничића.

СПЦ

Свету Архијерејску Литургију су служили Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим и Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин у зсаслуживање свештеника Слободана Јовића, Василија Цвијановића, Марка Матића, Зорана Савића и месног свештеника Ђурице Гордића.

Такође, присутни су били о. Душан Буњевић и ђакон Трива Павлов.

Пре Св. Литургије у чин чтеца произведен је Дарко Вујетић који већ дуги низ година свесрдно помаже у олтару на богослужењима.

Поред великог броја парохијана, Литургији су присуствовали верници и из других парохија, Џексона, Лос Анђелеса, Мораге, Саратоге и Окланда.

После Свете Литургије, одржан је свечани славски банкет на коме су додељене Архијерејске грамате признања заслужним парохијанима.

СПЦ

Међународна православна добротворна организација ( IОСС ) настављајући да помаже подручја пострадала у овогодишњим поплавама широм Србије, упутила је, 20. октобра, хуманитарну пошиљку становницима Текије код Кладова, месту у којем су последице недавних поплава у Епархији тимочкој видљиве на сваком кораку.

Ова изузетно вредна помоћ састоји се у више од 100 тона грађевинског материјала (цемента, креча, глет масе, лепила и др), намењеног за 50 породица из Текије и 12 породица из Грабовице, које ће тиме напокон санирати своје оштећене домове и уселити се у њих пре надолазеће зиме.

Уручењу ове драгоцене донације, која је стигла са благословом Епископа аусталијско-новозеландског г. Иринеја, присуствовао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион са свештеницима кладовског намесништва и представник IОСС-а г-дин Ненад Прелевић. Они су потом обишли Текију и разговарали са мештанима којима је највећи проблем недостатак средстава за реновирање првенствено стамбених објеката.

Захваљујући заједничком споразуму Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја и Епископа тимочког Илариона, и у наредном периоду IOCC ће наставити да помаже ова места, а ускоро ће стићи и новчана помоћ за опремање Основне школе „Светозар Радић“ у Текији, свим потребним наставним средствима.

епархија тимочка

Р.В.

http://www.mitropolija.com/hor-sv-nektarija-eginskog-iz-finske-16-oktobra-odrzao-koncert-u-sabornom-hramu-u-podgorici/

То је уједно и први (за сада) сајт неке Цркве на ћириличном домену.

Сајт је оптимизован и за преносне уређаје, па му се може приступити и са мобилних телефона и осталих "паметних" уређаја.

У Тузли, сједишту Епархије зворничко-тузланске од 1852. године, уприличен је значајан културни догађај 16. октобра 2014. године.

Архив Српске Православне Цркве је у сарадњи са Црквеном општином тузланском, а са благословом епископа Хризостома и Светог Архијерејског Синода организовао изложбу архивских докумената и фотографија на тему „Митрополија зворничко-тузланска уочи и за вријеме Првог свјетског рата 1891-1918. године“. Свечана сала у здању Епархијског двора је дочекала званице које су имале прилику да погледају 16 паноа са 110 брижљиво изабраних докумената који се односе на црквени живот Митрополије зворничко-тузланске прије избијања Првог свјетског рата, затим живот и прошлост српских православних епархија у Босни и Херцеговини у вријеме рата, као и опште прилике у Српској православној цркви у освит њеног уједињења и проглашења обновљене Патријаршије.

Окупљене званице је у име Црквене општине тузланске поздравио јереј Милош Тришић који је предочио намјере и жеље православних Срба Тузле и њихове живе цркве да учине корак даље на успостављању историјског памћења и сјећања на српску црквену прошлост града. Отварању изложбе су присуствовали фра Марио Дивковић, гвардијан самостана Св. Петра и Павла у Тузли заједно са представницима Конзулата Републике Хрватске у Тузли. Директор Архива Српске Православне Цркве господин Радован Пилиповић је у свом обраћању објаснио концепцију историјско-архивистичке изложбе, поздравивши госте из Крајине, заправо из Бихаћа, Ратка Кнежевића, директора Јавне Установе Кантоналне и Универзитетске Библиотеке – Бихаћ са сарадницима, као и игумана Светобогородичиног манастира Крупа код Обровца оца Гаврила Стевановића, рођеног Тузлака, који је превалио пут из православне Далмације да би посјетио и присуствовао овој културној манифестацији, у граду у коме је одрастао. Специфично еснафско повезивање архивиста унаприједило је и присуство запослених из Кантоналног Архива у Тузли, господина Зурића и госпође Исић, са којима су ангажовани у Архиву СПЦ измијенили професионална искуства. На изложби је било очитовано присуство архијерејских намјесника Епархије зворничко-тузланске који су изразили жељу да у својим мјестима дочекају и угосте изложбу „Митрополија зворничко-тузланска уочи и за вријеме Првог свјетског рата 1891-1918. године“. Архијерејски намјесник тузлански протојереј-ставрофор Стево Јовић је у име Преосвећеног владике Хризостома поздравио окупљене, пренијевши његове архијерејске благослове и благожеланије да се историјска истина шири „ко смо били и ко јесмо“. Значају ове историјско-архивистичке изложбе су допринијели својим присуством и игумани историјских манастира, Озрена отац Данило Радојичић и Папраће, отац Игнатије Илић.

Аутори изложбе су Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ и Милош Матијевић, архивиста у истом Архиву. Саставни део поставке је штампани каталог који је водич кроз изложбени простор, али и мали наративни историјски подсјетник. Архив Српске Православне Цркве је успоставио традицију да сваке године у октобру постави по једну изложбу која је ретроспектива његовог рада, а са Епархијом зворничко-тузланском је имао итекако плодотворну сарадњу. Идеја је и замисао да изложба обиђе и друге градове сједишта архијерејских намјесништава Епархије. Овом изложбом се подсјећа на историјски значај Тузле у црквеној прошлости српског народа, али и вриједност и могућност даљих историјских истраживања, како у централном црквеном архиву, тако и у епархијском архиву у Бијељини.

Јереј Милош Тришић

http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=42011

http://eparhijazvornickotuzlanska.info/index.php/2013-06-17-20-33-21/eparhijske-novosti/1017-otvorena-izlozba-u-dvoru-u-tuzli

Заповест Господња јасно налаже да оно што не желимо да нама чине други, не чинимо ни ми њима, и свако ко себе сматра хришћанином обавезан је да испуњава вољу Божју. Наши суграђани муслиманске вероисповести нису и не могу бити одговорни за провокативне иступе својих сународника из Албаније и свако угрожавање њихових живота и имовине је за осуду. Држава је дужна да заштити све своје грађане, а оне који чине безакоње да изведе пред лице правде.

У наставку доносимо саопштење Исламске заједнице Србије, које можете преузети у ПДФ формату .

Извор: Епархија бачка

• Епархијска саопштења
  

|

Више пута је обнављан а скромна грађевина сведочи о скромним могућностима ктитора и обновитеља јер се

обнова вршила на старим темељима. Вероватно је подигнут у време Деспота Стефана Лазаревића, у време

Српске деспотовине, када се формирао нови слој властеле (стара је погинула на Косову).

Први пут се помиње 1467. године у "Тефтеру браничевског субашилука", под именом "Идин", уписан заједно сa

селом Војска. Из "Тефтера" се може видети да манастир плаћа турцима порез у износу од 20 акчи што указује

да је у то време манастир био сиромашан. Старо име манастира "Идин" је вероватно грешка турског писара који

је, претпоставља се, "Ваведење" скратио у "Идин" али то је нерешена претпоставка.

Турски попис из 1572. помиње манастир код села Гранчар али се не може рећи са сигурношћу да је то "Томић".

Највероватније се ради о манастиру "Јаковић" јер се он налази ближе тој локацији. У време владавине султана

Мурата III 1574-1595 године, манастир је постојао и у њему живи један монах. Касније се губе помени о њему.

Манастир поседује више хектара шуме што се види из "Повеље" књаза Србског Александра Карађорђевића из

1887. године. Наиме, то је тапија(гаранција) у којој, између осталог, пише "...да калуђерима нико не смета...".

Поменута повеља се данас налази у библиотеци Црквене општинe Војска, у лошем је стању због раније небриге,

а пронашао ју је и архивирао свештеник Теодоровић Зоран.

Манастир је одувек био мушки, а због скромних могућности и положаја увек је био манастир пустињског типа са

једним монахом или малобројним братством. Пошто је манастир био парохијска црква селима Војска и Рајкинац,

мештани су га поправљали и обнављали али не довољно.

Духовно оживљавање манастира је започело за време Игумана оца Јакова. Тада је у склопу старог конака саграђена

сала за госте уз помоћ приложника. Акцију скупљања средстава је водио парохијанин из села Војска Душан Милојевић.

Озбиљнији радови на обнови светиње почињу када је Игуман манастира био отац Серафим Тошић. Неколико дана

након избијања пожара 3. марта 2004. године у манастиру Хиландар, када је цео српски народ задесила та велика

несрећа, изгорео је и стари конак манастира Томић. Гостинска сала је спашена захваљујући брзој интервенцији

ватрогасне јединице. Тај исти пожар је уједно био почетак изградње новог конака о којој се старао отац Серафим.

Саграђена је и помоћна зграда која је предвиђена за продавницу и горионик за свеће.

Након одласка оца Серафима, по Благослову Епископа Браничевског Господина Игнатија, у манастир крајем 2005. год.

долази сестринство а настојатељ манастира постаје отац Николај. Конак манастира се комплетно преуређује и добија

потпуно нову физиономију. Све помоћне просторије и келије су до детаља сређене а зидови живописани.

Упоредо са тим се ради и потпуна рестаурација Цркве у порти манастира. Кров је промењен и урађен је плафон са

полукружним сводом.Испред улаза у цркву су постављена два стуба од млевеног камена и изнад самог улаза је

мозаик са ликом Св. Ап. Томе. Фрескописан је олтар и добар део храма. Олтар је одвојен од брода цркве прелепим

ниским иконостасом. Под је урађен од гранитних плочица са два полукружна мозаика. Стари звоник је срушен и подигнут

је нови. Изграђен је нови конак на месту некадашње мале куће који је предвиђен за гостопримницу. Урађена је нова зидна

ограда од камена, два летњиковца, чесма, бунар и мост комплетно рестауриран, потпорни зид и још један нови мост,

гаража, подрумске просторије и прелепа фонтана у порти. Има пуно разноврсног цвећа и растиња. Фасаде свих

манастирских објеката се у бордо боји у коју се уклапа црвена боја камена зидне ограде, моста, бунара и чесме.

Манастир је сада женски а настојатељ манастира је мати Текла.

Такође, само природно окружење манастира је прелепо. Налази се на платоу изнад саме реке Велике Мораве и опасан

са две стране брдима.

Историјат написао:

Драган Б. Милић - Војска

Извор: Поуке.орг

Акција је посвећена обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свјетског рата и успомени на 16 припадника овог братства, који су своје животе дали за слободу отаџбине у Првом свјетком рату. Филип, Ђорђије, Трипко, Теодор и Живко су погинули на Гласинцу, Драгоје на Мојковцу, Јефто на Сувој Гори. 1916. године стријељани су: Марко, Милица, Милош, Илија, Ђурђа, Радован и Илија, а погинули су још и Никша и Симеун.

У исто вријеме, братство, на овај начин, жели да од заборава жели да отргне и јубилеј – 220 година од додјеле барјака братству Чворовића, које датира из времена династије Петровића.

Акцији, која је спроведена у Служби трансфузије крви никшићког Дома здравља претходио је помен припадницима братства Чворовића који су страдали у Првом свјетском рату, а који је, на михољске Задушнице у манастиру Жупа, служио надлежни парох протојереј Василије Брборић.

Несвакидашњој хуманитарној акцији прикупљања крви одазвало се 65 припадника братства од којих је 44 дало крв. У црквеној гостионици Пасха уприличено је пригодно послужење, гдје је сабране поздравио свештеник Василије Брборић, истичући да је давање крви за ближње благословено дјело.

"Лијеп је повод што сте се сјетили стогодишњице Првог свјетског рата у којем су наши преци положили своје животе за Крст часни и слободу златну. Ваше братство је данас, хвала Богу, вас 44 дали крв, угледајући се на наше претке, јер је братство Чворовића, како чујем, положило 16 живота у Првом свјетском рату за слободу наше отаџбине. Ваша намјера је да сваке године уочи Светог Луке, пошто је то ваша крсна слава, дајете крв. То је велико и благословено дјело, то је угледање на Господа Који је на голготској жртви за све нас положио живот, страдао и васкрсао“.

"Нека сте благословени и да тако лијепа и племенита дјела радите и у будуће. Свака врлина долази од Господа, зато све треба да везујемо за Цркву Божју, да долазимо у храм, да се окупљамо на светој служби Божјој, да се Богу молимо, да држимо постове, па ће Бог дати да урадимо и цркву коју смо почели, да обновимо и брвнару Марка Чвора и све што сте зацртали како доликује нашим прецима и вама као потомцима“, рекао је свештеник Брборић.

У име братства обратио се Илија Чворовић. Он је нагласио да су њихови преци животе своје положили, од Жупе до Мојковца, преко Суве горе и Гласинца, за слободу отаџбине, за част и углед братства, и тиме сачували барјак Чворовића који датира из времена династије Петровића.

"Ми њихови потомци у знак пажње и поштовања, те да би их сачували од заборава организујемо ову акцију добровољног давалаштва крви под слоганом "Наша кап крви нечији живот“. Захваљујем вам што овим хуманим гестом данас показасте да је братство Чворовића спремно дати крв како за слободу своје отаџбине тако и у временима мира како би сачували нечији живот. Дај Боже да за овакве врсте помоћи буде што мање потребе. Ова акција ће, надамо се, постати традиционална и спроводиће се сваке године, у октобру уочи Светог Луке, крсне славе братства“, поручио је Илија Чворовић.

Наш првенствени циљ, према ријечима Драгољуба Чворовића, секретара Удружења "Никшићи, Потомци братства Чворовића“ јесте обнављање идентитета братства и локалитета на Заграду гдје су први Чворовићи дошли 1504.

"Идеја је обнављање цркве нашег братства која је порушена, обнављање савардака и колибе Марка Чвора који је 1504. доселио ту по очевој смрти. Наш план је да се направи спомен-дом свим погинулим Чворовићима, да се обнови кула Чворовића, која ће служити за културна окупљања, да се направи библиотека и гувно по угледу на старо које се ту налазило. Жеља нам је да, заправо, направимо један комплекс који би служио како за само братство, тако и свим нашим пријатељима и цијелој Црној Гори, да људи имају гдје доћи, окупити се, гдје би могли да чују и виде више о нашој историји и о историји Црне Горе“.

"Наш план је широкообухватан како би се подстакла и остала братства и племена да се дружимо, да вратимо наш морал на мјесто које му приличи, да се повратимо духовно из посрнућа. Не сматрамо да је све то превише амбициозно, сигурни смо да ћемо уз помоћ братственика и људи добре воље остварити наше циљеве, а све са жељом да нашим потомцима оставимо нешто на шта ће бити поносни и да се не застиде наши часни преци потомака у оном времену кад се будемо срели“, истиче Драгољуб Чворовић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

• Епархијске вести
  

Освећење храма и свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ захумско-хецеговачки г. Григорије са свештенством Епархије. Многобројном окупљеном вјерном народу бесједио је епископ Григорије, који је захвалио на великом труду око подизања храма сестри Христини и бројним људима добре воље који су јој у томе помогали.

Извор: eparhija-zahumskohercegovacka.com

Епархијске вести

Манастир Буково прославио је, 14. октобра, празник Покрова Пресвете Богородице, славу манастирског Параклиса посвећеног овом чудесном догађају, великим црквено-народним сабором који је окупио свештенослужитеље и вернике из Тимочке и других епархија.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона, Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије, Епископа јегарског г. Јеронима, игумана студеничког Тихона, игумана ковиљског Исихија и протојереја Милана Радовића.

Обнављајући своје духовне темеље последњих деценија, манастир Буково узраста у сигурну тврђаву монаштва и благо уточиште верних душа, па тако и на данашњи празник, настављајући духовне радости манастирска обитељ је благодаћу Божијом добила новог игумана.

У току св литургије уз једногласно и радосно „Аксиос“ у чин архимандрита рукопроизведен је јеромонах Козма (Радовић), досадашњи настојатељ манастира Буково, а потом, на крају евхаристијског богослужења Епископ жички г. Јустин и Епископ тимочки г. Иларион увели су у игумански трон архимандрита Козму и уз давање игуманског жезла поверили му духовно старање над светом обитељи манастира Буково.

Празнична свечаност , заједно са домаћинима данашње славе настављена је благосиљањем и ломљењем славског колача.

Владика Јустин обратио се беседом рекавши: „Данас је велика радост у овоме светом храму који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Ви који сте годинама са нама знате са каквом муком и тешкоћом је изграђиван овај храм и овај конак. И сада после толико времена ми славимо прву славу ове капеле посвећену Покрову. И видите благодат Божију да су овде, поред надлежног Епископ вашег Илариона, присутна још тројица Епископа. То је доказ да смо ми овде заиста усрдно узносили молитве Пресветој Богородици. А зашто осећамо толику благодат? Зато што је Пресвета Богородица лествица којом је сишао сам Господ наш Исус Христос. Уселио се у утробу Њену која је шира од небеса и она је примила Господа славе, Спаситеља нашег…“

Заједничка прослава са верним народом поводом данашњих празничних догађања приређена је у новом манастирском конаку, у коме се окупило више стотина гостију, пријатеља и поштовалаца овог духовног центра Тимочке епархије. Честитајући новом игуману, архимандриту Козми, и пожелевши му пуно успеха у вођењу манастира, уз благодарност Пресветој Богородици и молитве да заштити манастир и све верне Својим светим Омофором, беседио је владика брегалнички г. Марко. Поздравним говором обратили су се и Епископ тимочки г. Иларион и Епископ јегарски г. Јероним . Новоизабрани игуман, архимандрит Козма, захвалио је свима на искреним честиткама, а посебно свом духовном оцу владики Јустину, као и садшњем владики Илариону на његовим молитвама и разумевању.

Прослава Покрова Пресвете Богородице већ годинама сабира велики број верника у манастир Буково, који долазе да се на овај велики празник помоле и затраже помоћ и заступништво Пресвете Богомајке, крепећи се духовним утешенијем као и исцелитељском водом са извора посвећеног Живоносном Источнику – Пресветој Богородици, који се налази поред манастирске цркве св. Николаја чудотворца.

извор: епархија тимочка