Исписивање графита је још једна провокација, вероватно са циљем да унесе немир међу братијом и радницима у манастиру. Није ово први пут да се исписују графити на зидовима манастира, али сваки пут је то ново упозорење братији да мора бити на опрезу, да се не опушта превише, јер Бог зна како све може бити. Осим вербалних провокација уназад десет година од почетка обнове манастира, које су ишле од псовки упућених братији и узвика,, Идите у Србију“, братији и народу у околини су познате чињенице да је братство манастира 1998. киднаповано од стране УЧК и да је ослобођено тек на интервенцију Међународног црвеног крста. Манастир је миниран и спаљен 1999. године и додатно оштећен у нередима 2004. године. Садашње братство вратило се у манастир након обнове, која је почела 2005. године.

Манастир је од 2010. године под заштитом косовске полиције, али очигледно, присуство полиције није сметало изгредницима да уђу у манастир, као што не смета ни онима који редовно провоцирају и вређају монахе пролазећи поред манастира.

Извор: Епархија рашко-призренска

• Косово и Метохија
  

Драга нам у Христу браћо и сестре! Као Епископ рашко-призренски и архипастир православног верног народа на древним просторима Раса, Косова и Метохије упућујемо овај јавни позив свим верним чадима наше Цркве да својим прилозима помогну изградњу храма Светог Саве у његовом родном селу Дежеви код Новог Пазара.

Изградња овог храма важна је не само за нас који живимо на овим просторима, сведочећи веру православну којој су нас својим животом и делима учили Свети Сава и свети Немањићи, већ и за све Србе широм српских земаља и у дијаспори. Док у Београду наша Црква и верни народ подижу велелепни храм Светог Саве на Врачару, у његовој родној Дежеви подижемо скромнији храм на месту где је највећи међу Србима светитељима угледао светлост овога света давне 1174. године, и први пут осетио топлину загрљаја својих благоверних и светих родитеља Стефана Немање и Ане, у монаштву - Симеона и Анастасије. Зато, с правом можемо да кажемо да животни пут Светог Саве почиње у Дежеви која је тада била у срцу српских земаља, недалеко од престоног Раса и древне и најстарије српске Петро-Павловске цркве, уз које ће касније бити подигнуте велелепне немањићке задужбине -Ђурђеви Ступови и Сопоћани, као сведоци колико је овај крај био и остао важан за српски народ и то не само за његову духовност и културу, већ и за његову државност.

Надомак Дежеве, у Петровој цркви, крштен је и отац Светог Саве, Свети Симеон Немања. Ту су одржавани народни српски сабори и доношене најсудбоносније одлуке које су утрле пут српској историји наредних векова. У српском двору у Дежеви живели су први српски владари, почев од жупана Немање и Светог краља Милутина коме је брат Свети краљ Драгутин управо на сабору Дежеви предао престо 1282. године.

С тога је изградња храма Светог Саве у Дежеви изградња заветне цркве, којом изражавамо благодарност за све оно што смо примили од Светог Саве и благородне лозе Немањића. Истовремено, ово је прилика за све Србе, где год они живели широм света, да уграде макар једну циглу у овај заветни храм, како би се дежевском долином поново зачула црквена звона у славу Бога коме су благочестиви Немањићи тако предано служили оставивши нам у завештање све оно што чини темељ нашег духовног и народног идентитета.

Остајемо у молитвеној нади да ће се на овај наш скромни позив одазвати сви они којима је стало да учврстимо наше постојање на овим историјским српским просторима и заједно покажемо да своју будућност можемо да градимо једино на темељу оних вредности које нам је оставио Свети Сава, први Архиепископ српски.

С благословом Божјим

SWIFT – BIC: DEUTDEFF

Name: DEUTSCHE BANK AG

City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

SWIFT – BIC: KOBBRSBG

Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

Street: Svetog Save 14

City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

IBAN/ Account Number: RS35205007390001724039

Company name: EPARHIJA RAŠKOPRIZ.I KOSOVSKOMET.

Street: GRAČANICA

City, Country: GRAČANICA, REPUBLIC OF SERBIA

• Епархијске вести
  

|

Хиландар – У Светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена манастирска слава – Ваведење Пресвете Богородице. На велику радост хиландарског братства, прославу је својим присуством увеличао и Његово Преосвештенство епископ моравички г. Арсеније, викар и званични изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уз њега, слави су присуствовали и званични изасланици Томислава Николића, председника Републике Србије, Радослав Павловић и генерал Милорад Симић. По древном обичају, пројављујући блиске везе два манастира, почасно игуманско место је заузео игуман Светог манастира Ватопеда, Високопреподобни архимандрит г. Јефрем. Прославу великог празника употпунили су и гости свештенослужитељи, светогорски монаси, као и велики број поклоника из српских земаља и целог света.

Молитвена и евхаристијска прослава започела је свеноћним бдењем уочи самог празника. Уз служење епископа Арсенија, светогорских игумана и осталих свештенослужитеља, лепоти богослужења допринели су најбољи светогорски појци. За десном певницом протопсалт је био чувени светогорски појац јеромонах Антипа. Уз њега је био и старац Дамаскин из Новог Скита. За левом певницом појало је братство хиландарске келије Светог Николе -Буразери.

Служба је завршена Светом литургијом, након које су сви прешли за славску трпезу постављену у трпезарији Светог краља Милутина, која се налази одмах уз саборни храм. За трпезом су беседили Његово Преосвештенство епископ Арсеније, ватопедски игуман Високопреподобни архимандрит Јефрем и игуман Хиландара, Високопреподобни архимандрит Методије.

Слава манастира Хиландара, Ваведење Пресвете Богородице, још једном је окупила мноштво верног народа, светогорске монахе, представнике српске цркве и народа, као и драгу браћу из целог света, сведочећи заједништво и јединство у Господу. Ове темељне вредности које су поставили манастирски ктитори, Преподобни Симеон Мироточиви и Свети Сава Српски, вековима су се преносиле све до данашњих дана у којима их садашње хиландарско братство, преузимајући завете отаца, брижно чува и негује.

Галерија фотографија овде:

http://hilandar.net/svecano-proslavljena-slava-hilandara-vavedenje-presvete-bogorodice/

Литургијским сабрањем је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије. Саслуживали су архимандрит Гаврило, архимандрит Данило, јеромонах Душан из Епархије браничевске, јеромонах Василије, јереј Миломир Гвојић, јереј Бранислав Тодорић, јереј Саво Косојевић, јереј Радован Димитрић, ђакони Угљеша Пилингер, Зоран Радић и Бранимир Јокић. Обзиром да је лепавински манастир посвећен Пресветој Богомајци и да је под покровом надалеко чувене Њене чудотворне иконе, а престони храм подигнут управо у славу празника Ваведења, многобројни верни народ походио је ову светињу на дан храмовне славе и учествовао у светој Литургији.

Сабрању верних који су пристигли из различитих крајева Митрополије загребачко-љубљанске, али и из других Епархија наше Цркве, обратио се митрополит Порфирије говорећи о Пресветој Богородици, свагдашњој заштитници и брзој помоћници хришћана.

- Пресвета Богородица је заштитница већма од других рода људског, али прије свега и изнад свега покровитељица монашког рода. Знамо сви за славну и велику, чудотворну Свету Гору коју је она основала, коју она својим омофором закриљује и коју она заступа пред Лицем Божјим и пред Престолом Његовим. Пресвета Богородица јесте молитвеница и пред Богом наша заштитница. Она која брзо дјела и која брзо услишава наше молитве. Пресвета Богородица јесте и примјер за углед за све нас, браћо и сестре. Зато јој се молитвом и обраћамо, али зато се и трудимо, скромно и смирено, макар да желимо да личимо на њу, јер она је од својих најранијих дана још од мајчине утробе била одређена да таквом љубављу према Богу себе припреми да се Бог кроз њу нама јави у свијет, да кроз њу дође и сиђе међу нас, да у наше име, у име читавог људског рода буде та пећина кроз коју долази Бог и нама се јавља, истакао је Митрополит.

Митрополит Порфирије честитао је славу архимандриту Гаврилу и братији, а свим верницима пожелио благословен празник који прослављамо данас са светим Хиландаром и читавом Црквом.

Након евхаристијског сабрања, трудом архимандрита Гаврила, настојатеља Манастира и његовог братства, припремљена је трпеза љубави за све вјернике.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

• Епархијске вести
  

|

Митрополит Порфирије је анализирао различите друштвено-религијске теме и одговарао на питања која се односе на вјерски и национални идентитет и актуелни положај православних Срба у Републици Хрватској. У емисију су се укључивали муфтија Исламске заједнице у Хрватској др Азиз еф. Хасановић, рабин Јеврејске заједнице Луциано Моше Прелевић, г. Жељко Мраз, вањски члан Саборског одбора за људска права и права националних мањина и заинтересовани гледаоци. Уредник и водитељ међурелигијске емисије "Екумена" је Августин Башић. Емисија се емитује уживо посљедњег петка у мјесецу на Првом програму Хрватске радиотелевизије. О гледаности емисије најбоље говори податак да се емитује пуних 15 година.

Повезана вест:

• Митрополит Порфирије учествовао у раду Конференције о дискриминацији
  

• Видео
  

Предсједник фестивала, Јевгениј Никифорович Константинов је на отварању рекао, да су главни критеријуми избора за приказивање у такмичарском дијелу умјетнички и професионални квалитет. Треба напоменути учешће познатих Тв и продуцентских кућа, као што је на пр. Руска национална тв, чији су програми као по правилу субвенционисани од Минис​тарства за културу Руске Федерације, Секретаријата за културу Москве, до далеког истока, Бјелорусије, Украјине, Француске, Пољске. Фестивал је трајао од 24 до 27 новембра, због чега је програм био прилично згуснут и одвијао се у двије пројекционе сале истовремено., од 10 до 22 сата, са краћим паузама. И поред тога сале су биле препуне, уношене су додатне столице, чак се сједјело на поду.

Наша српска православна црква је била заступљена са једним краткометражним филмом, насталим трудом братства манастира Острог, уз благослов високопре​освећеног митрополита Амфилохија​. ​

Филм „Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ награђен је: Дипломом Лауреата телевизијског конкурса- за убједљиво екранизовано свједочанство истинског чуда наше вјере. Треба напоменути да смо одмах добили позив за учешће на Сретенском фестивалу „Встреча“, у фебруару 2015 и Бугарском фестивалу у мају 2015 године.

Повод за пријем јесте USAID-ов четверогодишњи пројекат изградње повјерења, разумјевања и одговорности за будућност, који има за циљ побољшање услова живота вјерника свих вјероисповјести у Босни и Херцеговини.

Епископ Атанасије је упознао саговорнике са условима живота вјерника Српске православне Епархије бихаћко-петровачке са нарочитим освртом на вјернике који живе на подручју Федерације Босне и Херцеговине, тј. у Унско-санском и Ливањском кантону. Његово Преосвештенство истакао је да међурелигијски дијалог у многоме условљен социјалним и друштвеним правима вјерника приликом запошљавања. Тамо гдје је приметна дискриминација православних вјерника, теже је говорити о успешности међурелигијског дијалога. Тај проблем, нажалост, постоји.

На крају овог сусрета епископ Атанасије је изразио захвалност гостима на посјети и спремност да подржи међурелигијски дијалог на подручју Епархије бихаћко-петровачке који се и сада одвија под покровитељством Америчке агенције за међународни развој USAID, CRS (Catholic Relief Services) и Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини.

Извор: Епархија биухаћко-петровачка

• Епархијске вести
  

Духовни живот штићеника ове установе константно напредује. Од првог дана лепо прихваћен, о. Дејан Трипковић, уз богослужења, приређује духовне трибине, посете светињама и својим проповедима храбри и теши младиће како би се, у вери оснажени, врлински вратили животу по изласку на слободу. Благодатни плод његове мисије јесу стална причешћа, а на празник егинског чудотворца радост примања Свете тајне крштења поделили су штићеници Александар и Никола.

- Највећи међ' „од жене рођенима“, Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи позива нас да се покајемо јер се приближи Царство небеско. Тај позив и данас снажно одјекује. Јер, не знамо час у ком ће Господ други пут доћи. Крштење је ново рођење. Тим чином, у Христа се облачимо, како певамо на Светим Литургијама, и постајемо нови људи. Благодат крштења чувамо и умножавамо живећи хришћански, по узору на Јеванђеље Христово и житија светих Божјих људи- поручио је свештеник Дејан Трипковић на литургијском сабрању у капели Светог Саве КПЗ- а Ваљево.

Светој тајни причешћа, поред новокрштених, приступило је још неколико штићеника, а духовник Трипковић све је даривао књигом „Нема лепше вере од хришћанске“ Митрополита Амфилохија (Радовића) и Епископа Данила (Крстића). У празничном сабрању учествовао је и васпитач Предраг Томић.

Ј. Ј.

Предавање др Влајка Пановића, специјалисте медицинске психологије

25. новембра 2014. године у 19 часова, Конференцијска сала Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву.

Богослужењу је, поред наших сународника са Косова и Метохије, присуствовало и преко двеста поклоника из других делова Србије, али и Албаније и Црне Горе. Јутрос је света Литургија почела у 9 часова.

• Косово и Метохија
  

Око Свете Трпезе још су саслуживали и игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, игуман манастира Буково (Тимочка епархија), архимандрит Козма, као и свештеномонаси и свештеници Жичке епархије. Многобројни верни народ учествовао је у овој великој празничној радости која је увеличана са три духовна догађаја.

У току Свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео у чин архимандрита, протосинђела Дамјана, секретара Епархијског Управног Одбора, а ђакона Новицу Благојевића, епархијског координатора за верску наставу, рукоположио је у чин свештеника.

На крају евхаристијског сабрања, прослављајући своју Крсну славу, владика Јустин је преломио славски колач са владиком Марком и свима присутнима.

У поздравном говору Епископ брегалнички Марко је, обраћајући се присутнима изразио осећање благодати која се на све присутне излива молитвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне Цркве које се уприличава на светој Литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у Крв и Тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом.

– „Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом,и са небесном Црквом која је за нас невидљива, али се то на светој Литургији остварује и вечност продире у време.

Драги владико, дозволите да пренесем поздраве нашег утамниченог Епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он Вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог Вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и Господом Исусом Христом који је наш Спаситељ. Нема другог начина него да се држимо Цркве, да се држимо тог јединства, јер ван Цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини Спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је владика Марко„.

преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност, Епископ Марко је пожелео да, Епископу Јустину, свети архангел Михаил, и остале Силе бестелесне, и даље буду сапутници који ће чувати њега и Епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог Извора који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и охрабри све православне вернике у Македонији.

– „Надамо се да ће Бог ускоро да помогне Вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам Бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са Вама на многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена Крсна слава“ – поручио је брегалнички владика Марко.

епархија жичка

Имам обичај да моју епархију поредим са Месопотамијом, онако смештену између река Саве и Дунава са Фрушком гором, необичном планином, јединственом у свету, јер је најгушће насељена светињама. Држећи пред собом управо објављену „Споменицу владичанства сремског” на 1.200 страна, владика сремски Василије кроз опис географског положаја Епархије сремске уводи нас у дуги ход историје која датира од првих векова хришћанства, древних сирмијумских епископа, преко славних карловачких митрополита и патријараха до сремских владика и данашњих дана. У разговору за „Политику”, владика Василије напомиње да издавачки подухват није имао циљ само историјски преглед живота Српске цркве на овим просторима, већ и сећање на обнову, физичку и духовну, која и данас траје.

– Када сам дошао у епархију 1986. године затекао сам 35 монаха и монахиња у свим фрушкогорским манастирима и рушевине које се могу видети и на страницама ове књиге. Умолио сам његову светост патријарха блаженопочившег Германа са неколицином архијереја да први пут после Другог светског рата дође на Фрушку гору и да као поглавар Српске цркве прогласи обнову фрушкогорских манастира. То је и учињено у разрушеном Шишатовцу. Обнова и данас траје, иако за ових више од тридесет година нема ниједног фрушкогорског манастира у којем бар нешто није урађено. Жеља ми је била да оставимо и неки писани траг о свим тим збитијима и свему ономе што смо сви заједно, не само владика, него и житељи ових простора, па и шире, урадили. Епархија данас има 186 парохија, 120 црквених општина, 142 активна свештеника, 20 манастира и 154 монашких лица. У свим нашим манастирима, окупљена чељад даноноћно се моли Богу – напомиње владика Василије.

„Месопотамски” положај епархије условио је да и она тешко пострада у мајским поплавама. Тих најцрњих дана са патријархом и неколицином архијереја и владика Василије је свакодневно био на терену. Са кризним штабовима и поплављеним, али куражним народом, остајало се и до дубоко у ноћ, прича сремски епископ. И није то био први пут да се владика Василије среће са људском несрећом и онима који су у трену остали без ичега. Епархија сремска била је деведесетих година прошлог века прва станица таласа избеглица из Хрватске, Славоније, БиХ. Више од 35 свештеника са породицама примио је владика Василије, дајући им парохије. Са народом су тада у Епархију сремску склањане и иконе и светиње из српских храмова у Далмацији и Славонији. Оне се данас чувају у ризници у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, где се налази и седиште владике сремског. Хрватска страна затражила је у априлу пред Европским парламентом у Стразбуру да повратак „опљачканог хрватског културног блага” буде део преговарачког пакета за улазак Србије у Европску унију. Добар део „хрватског културног блага” чине управо светиње из цркава и манастира Српске православне цркве од којих су неке сравњене са земљом.

– Ми знамо чије је то благо, а и они то јако добро знају. Ја сам члан комисије Светог архијерејског сабора која се бави управо том проблематиком. Наш је услов да се неке сачуване драгоцености врате у обновљене и адекватно обезбеђене богомоље, око којих је сабран и наш народ. Дакле, праведно је да вредна уметничка остварења поново украсе православне светиње на територији Хрватске, након што се наш српски народ врати на просторе својих дедова и прадедова – каже владика Василије.

Епархија сремска, иначе, наследила је бројна раскошна здања која су градили карловачки митрополити и патријарси. У свом поседу Карловачка митрополија, богата и моћна, некада је имала 25.000 хектара земље и шума. Данас сремски епископ покушава да кроз процес реституције поврати оно што им је одузето после Другог светског рата: 6.000 хектара шуме, углавном на Фрушкој гори, и отприлике исто толико зиратне земље.

– Враћено нам је до сада мало више од половине онога што потражујемо. Не знам због чега се одуговлачи. Када су одузимали био је довољан један потез пера. Сада када треба да врате, стотину папира нам траже да докажемо да је то било наше – каже владика Василије.

Тај период после Другог светског рата био је доба великих искушења за Сремску епархију и њене предстојатеље. У рату разрушени фрушкогорски манастири трпели су даља разарања, а владике су своју архијерејску дужност обављале под будним оком полиције.

– Овде је пострадао и свети владика Варнава Настић, иначе рођен у Герију, у Индијани, али Сарајлија пореклом. У својим проповедима говорио је против комунизма и против неправде, па су га одмахзатворили у Зеници, а потом и у Сремској Митровици. Касније је стављен у кућни притвор у манастир Беочин, где је боравио заједно са секретаром патријарха Гаврила Дожића, његовим синовцем Душком Дожићем. Полиција га је пратила и даноноћно чувала, не би ли спречила неправедно утамниченог архијереја да сведочи о својим патњама, обраћа заблуделе и стиче следбенике. Владика Варнава је био амерички грађанин, између осталог, први је на овим просторима имао „пежо” који је добио из САД, док су га његови чувари пратили „фићом”, па су га молили да не вози пребрзо, јер га не могу стићи–прича владика Василије.

Варнава Настић умро је насилном смрћу, напомиње наш домаћин у карловачком Патријаршијском двору: после интервенције зубара, који му је ставио отров у зуб, Варнава је исте вечери умро. Тешка искушења за цркву наставила су се и касније, али је тадашњи сремски епископ Макарије срећном околношћу имао моћног заштитника.

– Он је био духовник у митровичком затвору пре Другог светског рата. У то време у затвору је био Моша Пијаде и они су се ту спријатељили. И кад год би локални комунисти вршили притисак на владику запиткујући га шта ћемо са манастирима, хајде да то претворимо у кафане, он би одмах звао Мошу, па би им он мало загрмео. Тако је владика Макарије, као на каквој клацкалици, читавог живота покушавао да очува наше светиње. Па и кад сам ја дошао у епархију, питали су ме шта ћемо с манастирима. Морао сам да им објашњавам да су освећени да буду богомоље, место сабрања, подвига и молитве и да то мора да буде тако. Хвала богу да су ме пустили на миру, а после су ме чак и помагали ти исти – каже владика Василије.

Јелена Чалија

Фото: З. Анастасијевић

Извор: Политика/Светигора

Вечерњу службу је служио настојатељ храма, отац Јован Алимпић, са бечким свештенством и гостима из околних парохија. На крају службе, епископ Андреј је поздравио црквено сабрање изразивши велико задовољство што се народ сабира у црквену заједницу чиме се Црква изграђује и учвршћује. Затим је Владика обавестио верни народ да је постигнут договор са београдским архитектом г. Драганом Бобићем о изради идејног пројекта реконструкције овога храма позвавши вернике да својим прилозима помогну обнову и преуређење храма који ће бити један од најзначајних у историји Срба у Аустрији.

У овом храму ће се окупљати сви слојеви нашега народа, а посебно омладина. У својој беседи, Владика је изразио наду да ће се у њему прославаљати значајни догађаји из наше народне и црквене историје, храм треба да постане средиште окупљања и наших значајних уметника, писаца, академика, историчара, педагога, духовника и теолога. Зато сви треба да учинимо да се храм украси и служи духовном и моралном препороду народа у аустријској престоници. Од Срба у Аустрији и Бечу очекује се доста јер је то народ који је у овој земљи веома поштован. Неће бити важно колико је ко даровао, већ је важно да смо сви укључени и да све чинимо од срца, нека висина прилога буде према народним могућностима.

После вечерње службе настојатељ храма је позвао сав народ на послужење у великој сали. За ову прилику, вредне жене Кола српских сестара из Беча припремиле су закуску. После молитве и свечаног обраћања Преосвећеног Владике, народ је заједно са својим Архипастиром отпевао неколико завичајних песама. Благодарећи епископу Андреју на великој подршци и бризи око реконструкције храма, отац Јован је изнео детаље о планираној реконструкцији храма и указао на израду идејног пројекта, у контексту усаглашавања са правним нормама и добијања грађевинске дозволе. На крају овог незаборавног народног збора, свим присутнима су подељене уплатнице којима се могу уплатити прилози на црквени жиро рачун за обнову и преуређење храма.

Извор: Епархија аустријаско-швајцарска

• Епархијске вести