Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, архимандрита Саве, игумана Високих Дечана, архимандрита Стефана, игумана Зочишта, архимандрита Илариона, игумана манастира Драганац и великог броја свештеника и свештеномонаха Епархије рашко-призренске.

Након прочитаног Јеванђеља, архиепископ Јован обратио се вернима беседом тумачећи јеванђељске поруке и указивајући на смисао и значај празника. У току Литургије, епископ Теодосије је рукоположио у чин ђакона Драгана Ђукића из Косовске Митровице, чиме је наша Црква постала богатија за још једног посланика на Њиви Господњој.

Учешће у Литургијском сабрању узеле су и монахиње манастира Грачанице и манастира Успења Пресвете Богородице из Ђаковице, ђаци и професори Призренске богословије, као и верни народ из Косовске Митровице, Грачанице, Осојана, Клине, Призрена, Гораждевца и других крајева наше земље. Прослави Спасовдана у манастиру Високи Дечани присуствовали су и Његова Екселенција амбасадор Краљевине Норвешке г. Јан Брату, заменик премијера у покрајинској Влади г. Бранимир Стојановић и представници Кфора и Унмика.

Након причешћа светим Христовим Тајнама обављен је чин литије око храма и освећење славскога жита и колача, да би напослетку братсво манастира послужило славски ручак за све присутне у манастирској трпезарији.

Извор: Епархија рашко-призренска

На манифестацији је учествовало преко 600 извођача, претежно деце узраста од 7-15 година. Наступило је 17 културно-уметничких друштава и појединаца са простора Косова и Метохије, између осталих КУД ,, Копаоник“ Лепосавић, КУД,, Метохија“ Гораждевац-Осојане, дечји ансамбл,, Венац“ Грачаница, дечји ансамбл,, Венац“ Лепина, КУД ,,Косовски божур“ Косовска Митровица, КУД,, Цветко Грбић“ Штрпце, КУД ,, Младост“ Готовуша, певачка група ,, Метохијски жубори и Гаврило Кујунџић“ из Велике Хоче, КУД,, Славуј“ Нови Бадовац, хор Призренске Богословије, као и гости етно група ,, Божури Царева града“ из Крушевца. Одржана је и изложба литерарних и ликовних радова косовско - метохијских основношколаца на тему „Видовдан“.

Манифестацији су присуствовали и заменик косовског премијера Бранимир Стојановић и председник општине Грачаница Владета Костић, ректор Призренске богословије у Нишу отац Милутин Тимотијевић, игумани и монаси из оближњих манастира и више стотина љубитеља фолклора и традиције са разних страна.Манифестацију је отворио игуман Михајло речима:

-Драго ми је да је Господ благоизволео да имамо благослов Божји на овај леп дан, да се окупимо и да овде у Душановој задужбини заједно прославимо Бога, а уједно да се и дружимо, да ви играте и певате. Нека вам Господ узврати двоструко на вашој љубави, пожртвованости и вашем доласку на ово наше место, на ову нашу светињу, манастир Свете Архангеле.

А Бранимир Стојановић се на отварању прво обратио родитељима, а потом и деци рекавши:

-Пре свега желим да се обратим родитељима уз поруку да верују и даље као што су веровали до сада. Преживели смо тешка времена и сада када је лакше, ми морамо да будемо још бољи, још спремнији и да градимо све оно што су неки други срушили. Да верујете, јер можете да сведочите како после великог страдања и ово место и ови храмови поново ничу из пепела да сведоче о нашем вековном постојању на овом простору. Драга дечице, једног ћете дана ви наставити оно што ми данас радимо. Данас својом лепотом и ведрином, осмесима, красите ово место. Радујте се животу, али обавезу коју ми данас носимо да градимо оно што су неки други срушили, једног дана ћете ви преузети, да оставите својој деци да се и она као што се и ви данас радујете радују на овим светим местима и чувају наше постојање које је вековно и које ће сигурно за још много векова овде постојати.

Ово је 15 за редом дечја смотра фолклора која се одржава од 2000.године. Првих десет је било одржано у Зубином потоку до 2010.године, а потом је Савез аматера Косова и Метохије донео одлуку да манифестација буде и на другим локалитетима широм Косова и Метохије како би деца могла да упознају све крајеве Косова и Метохије, да обиђу српске светиње и увеселе њихове порте, да се упознају са својим вршњацима и духовно се на најбољи начин едукују. По речима једног од организатора, Ђорђа Лакушића, председника Савеза аматера Косова и Метохије, у условима ограничене слободе кретања и високог ризика када су у питању деца, важно је да се на један достојанствен начин са пуно поноса окупе деца из свих крајева Косова и Метохије и да се места окупљања ,,зачине ведрином, музиком, надом и поруком да чувамо своју традицију, духовност, културу и достојанство“. Он је послао свету поруку са ове манифестације из Архангела:Порука коју данас шаљемо свету је јасна да су ово прадедовска огњишта. Деца знају шта је дедовина, знају шта је чување и неговање своје културе. Ми едукујемо децу да воле своју културу, да чувају своју духовност, да се што ближе и боље хомогенизују, а не упућујемо их да мрзе друге културе. Наша је порука да будемо јединствени, да будемо јачи, да будемо сложнији, одлучнији и да се сутра појави потреба на било ком делу Косова и Метохије да треба радити овакве врсте програма, ту смо и сви су у обавези да се одазову.

Радост је блистала на лицима свих учесника манифестације, али и на лицима свих људи који су дошли са разних страна да их бодре својим аплаузима, али и да се диве младости, лепоти, шаренилу народне ношње и дивним звуцима изворне народне музике чији су се величанствени акорди преко Шар планине и Бистрице ширили не само Призреном већ и свим просторима Косова и Метохије.

Свим учесницима манифестације су додељене дипломе и пехари, а литерарни и ликовни радови су остали на дар Светим Архангелима. Манифестација је завршена песмама ,,Коло се вије крај манастира“ и ,,Видовдан“ уз које се развило коло широм манастирске порте и обгрлило зидине цркве Св. Архангела, осветивши их песмом и жељом да се ускоро цео манастирски комплекс обнови, а оваква окупљања буду што чешћа.

Извор: Епархија рашко-призренска, Pravoslavie.ru

• Косово и Метохија
  

|

Над одром оца Бојана беседу је одржао Преосвећени Владика г. Лукијан, нагласивши да је свештеник Бојан био пример вредног посленика на њиви Господњој, као и да ће Епархија осјечкопољска и барањска у сваком смислу помоћи удовој попадији да подигне њихову децу.

У име школских колега из богословских и студентских дана од оца Бојана опростио се протојереј-ставрофор Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи, а у име свештенства Епархије осјечкопољске и барањске протојереј-ставрофор Слободан Блажић.

Јереј Бојан Мајсторовић је рођен у Винковцима, 16. октобра 1981. године, од оца Марка и мајке Анђелке. Основну школу завршио је у Мирковцима. Средње богословско образовање стекао је у Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи, од 1996-2001. године. Након тога, апсолвирао је на фочанском Богословском факултету Светог Василија Острошког. Надлежни Епископ осјечкопољски и барањски Лукијан рукоположио га је у чин ђакона 2009. године, те га распоредио да служи у Вуковару. Следеће године, владика Лукијан га рукополаже за презвитера и поставља на Парохију сотинску, давши му на духовно старање још вернике Српске православне цркве из околних села: Мохово, Шаренград, Опатовац и Миклушевци. Након кратке болести, отац Бојан се упокојио у Господу 15. маја 2015. године. Иза себе је оставио супругу Драгојану, сина Андреја и кћерку Емилију.

Протојереј-ставрофор Слободан Блажић: Опроштајно слово

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваше Преосвештенство, браћо свештенослужитељи, ожалошћена породице, браћо и сестре, Патријарх српски Павле поучио нас је овим речима: Кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба живети тако, да кад се он упокоји да цео свет плаче, а само да се он радује. Сви ми који смо упознали оца Бојана знамо да се он трудио да тако живи. Зато се данас, браћо и сестре, туга разлила на многе стране. Тугује његова породица, родбина, кумови, многобројни пријатељи...Тугују Мирковци у којима је отац Бојан одрастао, Фоча у којој је Господа дубље спознавао и где је сазревао за свештеничку службу, Хан Пијесак попадије Драгојане, Негославци и Вуковар где је предавао веронауку и службовао као ђакон. Тугује његова парохија, Сотин са Опатовцем, Шаренградом, Моховом, Миклушевцима, цела Епархија осјечкопољска и барањска на челу да Преосвећеним Лукијаном и сва Српска православна црква, јер свој земаљски пут скончао је један надасве млад и вредан свештеник.

У овом тешком часу, браћо и сестре, када, као старозаветни пророк, видимо да је заиста само један корак између нас и смрти овоземаљске, присетимо се спасоносних речи Христових: Ја сам васкрсење и живот, ко верује у мене ако и умре живеће. Својим Васкрсењем Христос је заувек осмислио некада потпуно обесмишљени земаљски живот људи и све што он зна да носи са собом. Јер, како рече Апостол Павле, као што у Адаму сви умиру тако ће у Христу сви оживети.

Драги наш брате и саслужитељу Бојане, данас смо дошли да те испратимо пред лице Божије својим молитвама и са захвалношћу за свако доброчинство којим си задужио Свету цркву и свакога од нас понаособ.

Недостајаћеш нам на овим земаљским улицама. Недостајаће нам твој елан којим си ваљда најбоље што је било могуће оживео поверену ти парохију, твој дечачки хумор, твој осмех, твоја христоносна незлобивост, братска љубав и разумевање.

Али, састајаћемо се ми са тобом, у нашим црквама и манастирима, свуда где си славио име Божије. Виђаћемо се са тобом на Светим Литургијама, на дискосу, на коме смо сви живи у Христу, чекајући васкрсење мртвих и живот будућег века. До тада, вечан ти спомен, брате наш! Бог да ти душу прости, у миру Божијем почивај! Амин.

Извор: Епархија осечко-пољска

Отац Бојан је рођен 1981. године у Винковцима. Епископ осјечкопољски и барањски Господин Г. Лукијан рукоположио га је у чин ђакона 2009. а у чин презвитера 2010. године, када га је поставио за пароха у Сотину.

Вечан ти спомен, брате наш Бојане!

http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/

У Оку говори:

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић).

Емисију уређује и води: Јелена Обућина.

Митрополија се обратила министарству након што су Општина Даниловград и Секретаријат за урбанизам, комунално-стамбене послове, саобраћај и заштиту животне средине одбили све њене предлоге за проширење постојећих капацитета за изградњу саборног храма, конака за монахиње и монахе, као и гостопримнице за вјернике и госте.

ДУП Острог-Глава Зете предвиђа и градњу модерне жичаре на овом рејону, која би туристе водила до Горњег манастира, а која, како цијене у Општини, не би нарушила амбијентални изглед манастира. С друге стране, како указује митрополит, аутори студије и ДУП-а указују да би амбијенталну цјелину манастира угрозиле црквене јединице.

Из Митрополије упозоравају да овим детаљним урбанистичким планом нијесу обухваћени неки објекти који већ постоје, упозоравајући да би његовим усвајањем то значило да ће бити порушени.

– Тражимо да се провјери лиценца правних и физичких лица за наведене послове обрађивача студије и ДУП-а. Такође, тражимо одговорност стручних и руководећих лица Управе за заштиту културних добара и Министарства културе која су дала препоруке у овом случају, а затим усвојили и донијели правно и стручно мањкаву студију и подржали исти такав нацрт ДУП-а – казао је митрополит Амфилохије.

Он указује да је на основу доступне документације неспорно утврђено да су ОпШтина Даниловград и обрађивач плана спроведеним поступком израде студије заштите културних добара и ДУП-а повриједили закон и упутства органа надлежног за послове заштите културних добара. Митрополит је указао да је и након тога Управа за заштиту културних добара такође прекршила законом предвиђени поступак и прихватила и донијела студију заштите културних добара.

– С обзиром на до сада озбиљан однос према другим планским документима у поступку доношења у којима смо учествовали, указујемо Министарству одрживог развоја и туризма да очекујемо да се са највишим степеном пажње узму у обзир чињенице и недостаци указани од наше стране и предузму потребне радње на њиховом отклањању, како би острошка светиња кроз савремени развојни, а никако кроз превазиђени некрофилски принцип, била у својој вјековној функцији светитељског и просвјетитељског цјелебног дјеловања и духовног преображавања читавих покољења, братског заједништва и помирења, народног окупљања и културног напретка Цркве и државе, никако подређивана туристичком утилитаризму и тренутачним идеолошким и политичким интересима, извориштима будућих спорова, поступака и расправа. Све би то било противно животу и учењу Светога Оца Василија, чијега архипастирскога Благослова и очинске љубави, а никако немилости, молимо, да би се сви удостојили, истакао је митрополит.

Митрополит је у допису министарству изнио примједбе на досадашњи ток поступка доношења нацрта ДУП-а Острог – Глава Зете, на коментаре на поједина планска и заштитарска рјешења, као и на пропусте у студији заштите културних добара, наводећи да имају карактер недобронамјерних. Он је истакао дио из студије у којем се наводи да је „у разматрању захтјева Митрополије црногорско-приморске за одређивање локације за изградњу саборног храма са крстионицом у заштићеној околини манастирског комплекса, утврђено да не постоје услови да се у овој зони омогући изградња новог вјерског објекта”.

– То је дато произвољно. Није наведено која је то заштићена околина, које су границе, који је режим заштите и ко је и када прогласио заштиту. Није наведено који то услови треба да постоје да би се омогућила изградња и како је обрађивач студије утврдио да их нема навео је митрополит у свом коментару.

На навод из студије да су „анализирајући искуства значајних манастира православне провинијенције на ширим просторима” констатовали „да се у њима манастирски живот оснива на изворним вјерским објектима и није познат примјер изградње новог вјерског објекта какав представља саборни храм”.

– То је нетачно. На примјер, манастир Савина је постојао прво са малом црквом, а касније је саграђена велика црква због потреба народа. Та велика црква, иако манастирска, управо због своје величине и дан-данас служи као саборни храм Херцег Новог. Манастир Цетињски је дограђиван све до деведесетих година прошлог вијека. Овоме треба додати чињеницу да нема ниједног православног манастира од Јерусалима до Кијева, Москве и Владивостока, без обзира из кога вијека био, да није дограђиван кроз вијекове, уз максимално чување свега старога, било да се радило о храмовима, било о грађевинама потребним за живот било монашког братства, било за поклоиике и посјетиоце. То важи и за сам манастир Острог кроз све вријеме његовог постојаља (1671-2015) – истиче митрополит.

На констатацију из студије да би свака нова грађевина тога типа и величине, на стрмом терену какав је подручје манастира, у цјелости нарушила доминантни изглед Горњег манастира Острог, митрополит је оцијенио да је таква оцјена произвољна.

– Подручје манастира нема уједначен нагиб терена. Предложена локација свакако није на изразито стрмом терену. Оно што је важније јесте да нигдје нема никаквог доказа за наведену тврдњу нити се може утврдити да је аутор студије ово питање озбиљно истраживао, каже митрополит.

Он сматра очигледим да је студија урађена узгред, како би се, како је рекао, задозољила форма и комплетирала документација.

– Уопште није испоштован законски поступак њене израде. Временске одреднице у овом случају постоје како би се темељито и благовремено сагледали сви параметри од значаја за опредјељење мјера и режима заштите према закону истакао је митрополит, додајући да је очигледно да је лиценца обезбијеђена по завршетку израде студије, те да привредно друштво није имало формалноправни капацитет за израду студије, што је „потпуно и недопустиво изигравање закона и поступка доношења студије и ДУП-а”.

Кажњени 500 еура

Митрополија црногорско-приморска платила је јуче казну од 500 еура коју јој је изрекао инспектор Одсјека за инспекцију за заштиту културних добара и културне баштине због неизвршавања рјешења о престанку извођења радова реконструкције и адаптације на манастиру Острог. Наводи се да митрополит Амфилохије, као одговорно лице, није извршио рјешење, односно није обуставо извођење радова.

Острог није Акропољ

Митрополит Амфилохије је посебно указао да је у студији нетачно приказана тражена локација саборног храма, на основу чега је дата произвољна оцјена неприхватљивости. Навео је да студија предјела није урађена, због чега сматрају да је и то разлог да се нацрт ДУП-а окарактерише као мањкав.

Уочава се основна идеја органа укључених у процес формализовања одређених интереса на простору манастира Острог, који се огледа у основној програмској идеји израде ДУП-а да се планирају и изграде потребни садржаји на Глави Зете, а да се притом оствари њихова веза са комплексом манастира Острог. Такође, да се ни у ком случају не дозволи манастиру Острог да својим садржајима конкурише планираним садржајима на Глави Зете. Мало је рећи да овакав став произилази из непознавања хришћанског и манастирског живота и разлога постојања острошке светиње, не само од локалног, него и од васељенског значаја. Манастир Острог није Акропољ, ни Помпеја, како га је неко представио на последњој јавној расправи, него је он живи пулсирајуђи организам чије су срце и основна вриједност, ради које све у њему постоји и око које се све сабира кроз вијекове – мошти Светог Оца нашег Василија Острошког. Управо је то оно што се дугорочно превиђа, игнорише, заборавља и скрнави, како студијом, тако и предвиђеним детаљним урбанистичким планом, наглашава митрополит.

Заобишли закон

Митрополит Амфилохије, „имајући одговорност пред највећом црногорском и једном од највећих хришћанских светиња, а уочавајући висок степен произвољности, површности и незаконитости кроз које се одвија овај процес, те извјесним и несагледивим штетним последицама које би овај документ проузроковао у будућности”, указао је даниловградској општини и министарству на чињенице из којих су, како наводи, проистекли очигледни пропусти.

Предсједник Општине Даниловград је 13. јуна 2014. донио одлуку о изради ДУП-а Острог-Глава Зете. У образложењу ове одлуке стоји: „Имајући у виду интересовање власника земљишта”, што не одговара истини у односу на простор манастира Острог. Ни Митрополија ни манастир Острог ниједним писмом нијесу тражили израду ДУП-а. Програмским задатаком је наведено да се „предвиди реализација исказаних захтјева и намјере локалне самоуправе, инвеститора и корисника простора“. У овом случају се ова формална тачка програмског задатка изгледа односи само на подручје дијела плана и то оног у приватном власништву. По закону, студија је морала бити израђена прије доношења одлуке о изради ДУП-а. Затим, према закону и упутствима Управе за заштиту културних добара студија је морала бити израђена за цијелу територију општине Даниловград, како би се њеним интегралним карактером опредијелило мјесто подручја ДУП-а са мјерама и режимима заштите. Обрађивач ДУП-а и нарочито наручилац Општина Даниловград са својим Савјетом за просторно планирање потпуно су занемарили закон и упутства Управе за заштиту културних добара, које је својим писмом од 11.7.2014. наложила поступање у овом предмету. У наведеном писму су набројане обавезе Општине Даниловград поводом израде било којег ДУП-а на својој територији, између осталог и „да је Општина Даниловград била у обавези да достави план израде планских докумената, а за чије је потребе требало да претходи израда студије заштите културних добара”. Даље, „за потребе просторног плана и детаљних планова ове општине, израђује се само једна детаљна и свеобухватна студија заштите културних добара општине Даниловград. Студијом се обухватају и обрађују сва заштићена културна и потенцијална добра и предвиђају мјере и режим њихове заштите”. Тим дописом Управа је Општини доставила и списак заштићених културних добара на подручју општине додао је митрополит Амфилохије, указујући да ни Управа потом није испоштовала, наводе из свог писма.

Док су трајале катастрофалне поплаве и отварала се нова и нова клизишта, слушали смо на ТВ екранима различите изјаве и гледали људе, често немоћне и несрећне пред стихијом. Гледали смо како невоље уједињују људе. У тим околностима најбоље се могла видети радост давања. Радост, која је била обострана. Најпре онога ко је давао, а ништа мање онога ко је примао. У сталном контакту са пострадалима, на територији целе Епархије ваљевске, у тренуцима пружања помоћи пострадалима, најдубље сам разумео речи Господа Исуса Христа изречене устима Апостола Павла – "блаженије је давати, него примати" (Дап. 20, 35). Сам Бог је дао Сина свога за спасење света, а сам Син Божји дао је Себе да се разапне да бисмо ми имали живот вечни.

Незапамћене поплаве које су прошлог пролећа погодиле Србију све су нас задесиле неспремне. Кише су дошле изненада и обрушиле се на људе, животиње, имања, труд и стварање свог српског народа. Вода са неба, вода у готово заборављеним, а тада изненада подивљалим и разорним поточићима, натопљена, тешка земља што се кида и мрви све у свом паду пред собом, столетна стабла изваљена и попречена, куће од којих се само димњак издиже над стакластим мутним морем набрекле воде, путеви којих више нема и никуда не воде, изгубљени погледи, страх и очај раздвојених породица, мирис страдања – то је била слика – слика којом је овековечен мај и почетак јуна 2014. године у нашој земљи. Једна од најтеже пострадалих територија обухватила је подручје Епархије ваљевске. Нико није очекивао такве страхоте, али занемелост и немоћ, најбржом могућом реакцијом заменила је солидарност, хуманост, помоћ! У хуманитарној акцији, која је иницијативом Епископа ваљевског г. Милутина отпочела 16. маја 2014. године, Епархија ваљевска прикупила је 80 милиона динара за помоћ пострадалима. Највише новца – преко 40 милиона динара дато је намесништву посавском, односно Обреновцу и околним местима, будући да су поплавни таласи у овом делу епархије оставили најтеже последице. Ваљево је добило око 14, Лајковац 5, Осечина 8, Уб 5,5 милиона динара. Када су ови подаци обнародовани на недавној конференцији за штампу, привукли су велику медијску пажњу. Обимна документација сведочи да је сав новац наменски утрошен, због чега је реализаторима акције савест чиста, рекао је тим поводом секретар Владике Милутина и координатор Центра за прикупљање помоћи јереј Саша Максимовић. А настојало се да се помогне свима којима је помоћ потребна. Подаци о угроженима прикупљени су од парохијских свештеника и надлежних општинских комисија, као и посредством лично упућених молби.

Ваше Преосвештенство, Ви сте на челу Епархије ваљевске од 2006. године. На територији коју обухвата Ваша Епархија, у којој наш народ живи вековима, прошле године су се десиле катастрофалне поплаве. Повод за овај разговор је начин на који се наша Црква, на челу са Вама, у овоj Епархији борила са недаћама које су задесиле народ, и на који начин је унесрећенима пружена подршка и помоћ?

– У овим великим невољама, наша Црква је посведочила да је ДАВАЊЕ божанског порекла. Сходно томе, Црква није била само пасивни посматрач збивања. Напротив, верно завету да је хришћанство непрекидно давање (материјално и духовно), свештенство и монаштво Епархије ваљевске, од почетка разарања, непрестано је бдело над богомповереним му народом, штедро му пружајући све видове подршке. Од утехе, савета и молитве до материјалних добара у тренуцима борбе за пуки опстанак, а потом за обнову и изградњу свега оштећеног и уништеног.

Да ли су клирици Епархије ваљевске били укључени у одбрану од поплава и касније у санацију последица, у којој мери и на који начин?

– Од првог дана поплава, клир Ваљевске епархије своје мисионарске активности базирао је на пружању помоћи верном народу у превазилажењу последица природне катастрофе. Док су трајала разарања, свештенство и монаштво прожало је психо­социјалну подршку, односно тешило и храбрило народ. Јер, знате и сами, материјалне последице катастрофе се пре или касније отклоне. Али, ожиљци који на души остану могу трајати дуго. Истовремено, при свим епархијским храмовима и манастирима, прикупљана је хуманитарна помоћ у виду основних животних потрепштина. Уз свесрдну помоћ вероучитеља и чланова Светосавске омладинске заједнице, свештенство и монаштво је прикупљало и делило помоћ угроженима, који су били смештени у колективним центрима или каквим другим смештајним објектима. По стишавању поплавних таласа, када се живот враћао својим нормалним токовима, свештеници су сагледавали стање у својим парохијама и епархијском Центру за прикупљање помоћи достављали спискове парохијана, чија су домаћинства уништена или оштећена у поплавама. Тиме су знатно олакшали посао координаторима акције, који су вршили дистрибуцију средстава. Дакле, као духовни отац богомповерене ми Ваљевске епархије, могу са радошћу да констатујем да је овдашње свештенство и монаштво дало немерљив допринос у отклањању разних врста последица ове природне непогоде.

У домаћим медијима недавно је велика пажња поклоњена вестима из Ваљевске епархије – о помоћи која је раздељена страдалима од поплава. На који начин су и од кога прикупљена средства и друга материјална помоћ?

– Најпре смо прикупљали воду, храну, средства за хигијену, одећу, обућу и друге основне потрепштине, будући да је велики број људи био принуђен да напусти своје домове и привремено буде без ичега. Шлепери су пристизали сваког дана из Епархија бачке, нишке и аустријско­швајцарске, Митрополија црногорско­приморске, загребачко­љубљанске и аустралијско­новозеландске, Добротворне фондације СПЦ "Човекољубље", Подворја Московске Патријаршије у Београду, као и из саме Епархије ваљевске. По стабилизовању ситуације у природи, посветили смо се прикупљању средстава за отклањање последица на стамбеним и инфраструктурним објектима, као и установама од виталног значаја за живот нашег народа. Обилазили смо терен, слали извештаје и апеле за помоћ. Нарочиту подршку пружили су нам медији – црквени и световни, објављујући коректно и благовремено све информације за добробит акције. Фондација "Патријарх Павле" даривала нам је 80 милиона динара, због чега смо неизмерно благодарни на разумевању и састрадалности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, који управља средствима Фонда са именом дивног светог човека из рода српског. Именом, које улива поверење и на добра дела надахњује хришћане широм света. Вредне новчане дарове добили смо и од Епархије аустријско­швајцарске, којом је у то време администрирао Епископ бачки г. др Иринеј (Буловић) и Митрополије аустралијско­новозеландске, на челу са Епископом г. Иринејем (Добријевићем). Такође, наша епархија међу првима је добила вредну помоћ од Добротворне фондације СПЦ "Човекољубље", захваљујући којој је "стало на ноге" стотине пољопривредних домаћинстава у општинама Лајковац и Уб, обезбеђена пумпа за избацивање воде у девастираној обреновачкој цркви и много тога још. Од срца им свима благодаримо!

Новине су писале о томе да је на ваљевском подручју, захваљујући новцу који је обезбедила Епархија, санирано речно корито Колубаре поред Храма Васкрсења Господњег, као и два клизишта на пута до манастира Пустиња. Шта се дешава са појединачним случајевима, односно да ли је помоћ пристигла и до угрожених породица и домаћинстава, и да ли је акција прикупљања помоћи завршена?

– Настојали смо да помоћ стигне на адресе свих угрожених и искрено се надамо да смо у томе успели. Према списковима комисија локалних самоуправа, оформљених за стручне процене оштећења, помоћ од Епархије ваљевске пристигла је до 120 угрожених породица. Мештанину Ребеља Милошу Арсићу купљена је нова кућа, две куће су комплет опремљене, док су осталим корисницима помоћи обезбеђени: новац, грађевински материјал, столарија, бела техника, намештај... Врста помоћи одређена је на основу процене надлежне комисије. Такође, захваљујући епархијској хуманитарној акцији саниране су последице поплава на вртићима, школама и другим установама чији рад унапређује квалитет живота људи. Хуманитарна акција за помоћнугроженима у мајским поплавама је завршена. Тренутно, посвећени смо прикупљању новца за куповину куће дванаестогодишњој Милици Шугић из Попучака, која живи са болесном баком у привременом смештају без икаквих сигурних прихода. О њој брину чланице Кола српских сестара "Преподобна Мати Евгенија" при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Колико је светиња пострадало и како тече обнова угрожених православних храмова и других објеката (конака, парохијских домова, капела, гробаља...)?

– Страховите последице поплаве су оставиле на Храм Свете Тројице у Обреновцу и пратеће објекте. Успели смо све да их отклонимо и обреновачка црква је поново лепа, као да се ништа није догодило. Слава Богу, на територији Ваљевске епархије није страдала ниједна више богомоља.

Преосвећени, каква је сарадња Ваше Епархије са домаћим институцијама, односно са локалним и републичким властима, и има ли је?

– Одлична! Заиста, презадовољан сам сарадњом Ваљевске епархије како са локалним, тако и са републичким властима. Представници световних власти често долазе на црквене свечаности у Ваљеву, Осечини, Лајковцу... И обрнуто. Свештенство, монаштво и ја лично радо походимо градске манифестације. Такође, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије др Милета Радојевић чест је и веома радо виђен гост у Ваљевској епархији. Заједничким снагама радимо у славу Господа и за добро народа Божјег и то је сјајно. Нека нам Господ помогне да сарадњу још унапредимо и да она траје на многаја љета!

Каква је сарадња са другим помесним Православним Црквама, и какву улогу у обнови и помоћи су имали братски православни народи – руски, грчки...?

– Тешко да могу наћи довољно лепих речи да опишем своја осећања при помену подршке народа сестринских нам Цркава. Посредством Фонда "Патријарх Павле", стигла нам је помоћ од Руске и Бугарске Патријаршије, Грчке и Кипарске Архиепископије. У име верног народа чији сам духовни родитељ, још једном бих им упутио речи благодарја са молитвом да им свеблаги и свемилостиви Господ умножи сва добра и подари мир и радост!

Извор: Епархија ваљевска

• Интервјуи
  

|

Потом је Литија, на челу са Митрополитом Г. Амфилохијем и свештенством, који су донијели Свете мошти са Превлаке, кренула са обале Пине кроз град Тиват.

На главној градској раскрсници прочитано је Свето Јеванђеље и молитва Богу за јединство, за помирење, за љубав и истину овога града, Боке, Црне Горе и цијеле Васељене. По доласку Литије испред храма Светог Саве Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије је ријечима архипастирске поуке поздравио окупљени вјерни народ рекавши да цјеливајући Свете мошти Превлачких Свештеномученика дивних свједока Христа распетога и васкрслог, ми у ствари, цјеливамо ране Христове и Његово голготско распеће.

,,Сви мученици кроз вјекове сараспињали су се Христу, христолики постајали, Христову љубав свједочили. Они су носиоци и живи свједоци Божанске љубави која се открива овоме свијету, љубави према Богу и према ближњима. И ове Свете мошти свједоци су те Божанске, христолике љубави. А нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за Бога и ближње своје, онако како су се жртвовали Свети мученици превлачки и како се жртвовао и Свети отац наш Сава Архиепископ и просветитељ Српски коме је овај Свети храм посвећен и чије спаљивање моштију данас празнујемо. У току цијелог свог живота Свети Сава је био носиоц Христовог Крста и проповједник Христа распетога и васкрслога, свједочећи га и својом ријечју и својим животом. Он је био један од оних који је, по узору на прве апостоле Христове, крштавао свој народ . Свети Сава- равноапостолни Светитељ признат у свим хришћанским народима- говорио је Митрополит Г. Амфилохије о Светом Сави Српском пред црквом њему посвећеној у Тивту.

Митрополит Амфилохије се у бесједи сјетио и оних милион и пет стотина хиљада јерменских мученика који су пострадали за Христа 1915-1916. године као свједоци Христови.

,,На Цркви Христовој се остварују оне ријечи Христове: Ако Мене гонише и вас ће гонити. Сва је Црква Христова таква до ових најновијих времена. Гоњен је Христос, гоњени су и они који су Његови. Христос је убијан, распет и Васкрсао, тако је исто и Црква Његова распињана кроз историју у својим Светим, вјерним свједоцима и увијек изнова васкрсавала. И градња овога храма је започета прије рата а онда је дошло вријеме распећа и прогона Светога Саве, па се и после рата чекало дуго времена, све до 1967. године када је поново дозвољено да се овај Свети храм заврши. И многи други храмови су започети, распети а онда васкрсавали и васкрснули. Овај храм је такође свједок Христовог распећа и Његовог Васкрсења а и ми, који смо крштени у име Оца и Сина и Духа Светога, смо Његови свједоци“-нагласио је Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски.

Потом је у храму Светог Саве служена Вечерња служба на којој су сви сабрани могли да се поклоне, цјеливају мошти Превлачких мученика и узму благослов ових великих Светитеља пројављених у наше вријеме.

Свечаност је завршена Сабором хорова Боке.

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-predvodio-litiju-sa-mostima-prevlackih-mucenika-ulicama-tivta/

Епархија славонска позива све да својим доласком и куповином улазнице по цени од 3.000,00 динара помогну обнову Саборног храма и Владичанског двора у Пакрацу. Поменуте вечери планиран је следећи програм: приказ историјата Епархије славонске; приказ обнове Саборног храма и Владичанског двора; беседа Епископа пакрачко-славонског Г. Јована; наступ славонске музичке групе "Црни бисери". Контакт особе у Србији су свештеник Сретен Лазаревић 064-426-624, Владо Марковић 063-85-84-049 и Никола Михајловић 063-72-43-601.

Прота Василије Томић је до коначне одлуке Светог архијерејског Сабора постављен за заменика администратора Епархије канадске, односно патријарха Иринеја. У ексклузивном разговору за "Вести" прота Томић каже да је заменик епископа функција уобичајена у Епархији, а у овом случају администратора. - Обављам текуће послове и све остале административне послове, када то администратор није у могућности - каже наш саговорник.

Откуда прота Василије Томић на другој страни, а не на страни владике Георгија?

- Морам да Вас исправим, ја нисам на другој страни, ја сам на страни цркве. Заиста сам заступао владику Георгија свих протеклих 30 година и искрено сам веровао да је и он на страни цркве. Када је 2012. у Канади боравио патријарх Иринеј, на његов захтев разговорали смо у четири ока више од сат времена, а тема је била - оптужбе против владике Георгија. У том разговору бранио сам и одбранио владику од свих оптужби. Дубоко сам веровао у то што сам говорио и верујем да ми је и Његова светост патријарх Иринеј поверовао. Прошле године на Октобарском сајму књига сусрео сам се поново са патријархом Иринејом, који је био у друштву висококотираних личности из црквеног и световног живота. Издвојио се из тог друштва и замолио ме да поново разговарамо о оптужбама против владике Георгија. Поновио сам све што сам говорио и раније, а патријархов коментар је био кратак: босанска лукавштина. Био је то за мене отрежњујући моменат - која је то мера и где се граничи жртвовање за владику Георгија. Тада је владика Георгије уживао подршку готово целог свештенства у Епархији канадској. На Епархијској скупштини у фебруару ове године, одржаној у Кичинеру, првог дана на братском састанку, владика Георгије је прочитао подужи текст у којем је оптужио свештенике. Уследиле су бурне реакције свештеника и састанак се завршио у прилично непријатном тону. Сутрадан сам разговарао са владиком Георгијем и предложио му да некако "испегламо" овај спор, да се "спусти лопта", да идемо даље као јединствени и да све остане у нашем кругу. Сутрадан, у недељу, на литургији, владика је без икаквих консултација с њим, преместио протојереја-ставрофора Душана Гњатића из цркве Света тројица у Кичинеру у цркву Свети Ђорђе у Ватерлоу. Тим поступком отворило се осиње гнездо међу свештеницима, отворила се Пандорина кутија. Тај моменат био је разлог да сам владици написао писмо 10. марта, у ком сам навео да више не рачуна на мене, да га више нећу заступати, јер не могу против браће, хоћу да останем неутралан. Говорио сам: заступао сам те, а сада пошто долази црквена комисија коју је формирао Свети архијерејски синод, ако бих тако наставио, то би било супротстављање највишој црквеној извршној власти. Ако срљаш у провалију раскола, ту линију ја не прелазим. Одговорио ми је на писмо, али о садржају тог писма не бих овом приликом говорио.

Одговор владике Лонгина

Поводом састанка са свештеницима у Ватерлоу, где је у својству председника Епископског савета СПЦ за Јужну и Северну Америку владика Лонгин, замолили смо га за информације из прве руке. Од владике Лонгина "Вести" су добиле следећи, писани одговор: "Ја сам био на састанку јер ме је свјатјејши патријарх звао да се обратим свештенству а и људима са речима Његове подршке и благослова. Никакве друге инструкције ја нисам добио нити преносио. Прота Василије је архијерејски заменик и он има наредбу и благослов да обавља своје обавезе у склопу овлашћења. То је све што имам да кажем. Свако добро од Господа".

Прота Василије Томић такође истиче да се Пандорина кутија међу свештеницима отворила када је владика Георгије преместио протојереја ставрофора Душана Гњатића из цркве Света тројица у Кичинеру у цркву Свети Ђорђе у Ватерлоу. Тај моменат је, како каже саговорник "Вести" био разлог за писмо које је 10. марта послао владики, и у њему навео да га више неће заступати, те да хоће да остане неутралан. "Говорио сам, заступао сам те, а сада пошто долази црквена комисија коју је формирао Свети архијерејски синод, ако бих тако наставио, то би било супротстављање највишој црквеној извршној власти", рекао је прота Томић у првом делу разговора за "Вести", који сада настављамо.

Да ли су Вас контактирали чланови Синодске комисије?

- Пошто сам неколико година био архијерејски заменик, а пошто Комисија није наишла на сарадњу владике Георгија, владика Теодосије, као председник Комисије, преко секретара Комисије, протојереја ставрофора Велибора Џомића, рекао је да обавестим свештенство да буду спремни да се ставе Комисији на располагање и да сведоче о догађајима у Епархији канадској. Ја сам саслушан и рекао сам што сам рекао, шта су други говорили, то не знам. Сви свештеници су ме следили у оданости црквеном поретку, и немамо, у овом тренутку, ниједног свештеника који није изразио подршку Светом архијерејском синоду. Сви смо ми дужни да се повинујемо највишој црквеној извршној власти и да се понашамо тако како буду долазиле инструкције од Светог архијерејског синода - закључује протојереј ставрофор Василије Томић, заменик администратора Епархије канадске, патријарха Иринеја.

САСТАНАК У ВАТЕРЛОУ

На чију иницијативу је 1. маја одржан састанак са свештеницима у Културном центру "Свети Ђорђе" у Ватерлоу?

- На моју иницијативу, на овај састанак су позвани свештеници из источноканадског намесништва и тада смо решавали нека актуелна питања, а састанку је као председник Епископског савета СПЦ за Јужну и Северну Америку присуствовао и владика Лонгин. Предложили смо и привремени савет, повереништво Епархије, а с обзиром на то да је то само иницијатива, са именима не бих излазио у јавност.

БАРИКАДЕ У ЕПАРХИЈИ

Покушали сте да након састанка у Ватерлоу преузмете и управљање Епархијом канадском?

- Са владиком Лонгином и 18 свештеника из Ватерлоа смо се упутили у Милтон, да сходно налогу Светог архијерејског синода и патријарха Иринеја, преузмемо управљање Епархијом. Пред манастирском капијом, где је седиште Епархије, затекли смо препречен камион, двојицу људи из агенције за обезбеђење и једног човека са пајсером у руци. У просторије манастирског конака дозвољен је улазак владици Лонгину, касније и мени. Разговору су присуствовали потпредседник Епархијског савета Франсоаз Арсић, почасни потпредседник Илија Ракановић, секретар Епархије др Давор Милићевић и благајник Недељко Петковић. Њих уопште није интересовало зашто смо дошли, једино сам успео прочитати акт који одређује ово што радимо. С њихове стране изложен је захтев да се ништа не дира до окончања Сабора, који почиње 14. маја. О овоме сам известио Свети архијерејски синод, патријарха Иринеја, као и владике Теодосија и Максима.

В. Мачар, "Вести"

На фотографији у наслову: прота Василије Томић

Суд је наложио да докази у процесу поново размотре како би се елеминисале противречности и дало јасно и сигурно оправдање за кривично дело прање новца за које је Јован Вранишковски претходно осуђен.

Условна слобода епископу Јовану Вранишковском по решењу Кривичног суда у Скопљу траје до 23. марта 2017. године.

Вранишковски је осуђен 2013. на вишегодишњу затворску казну по оптужби канонски непризнате Македонске православне цркве да је, док је био њен владика, проневерио 250.000 евра.

Епископ Јован је био владика МПЦ, али је 2004. године ступио у канонско јединство са СПЦ и предводи Српску цркву у Македонији.

За ослобађање епископа СПЦ Јована Вранишковског заузела се крајем прошле године Македонска православна црква, по чијој је тужби осуђен.

http://www.mitropolija.com/vrhovni-sud-makedonije-u-cjelosti-ukinuo-prvostepenu-i-drugostepenu-presudu-arhiepiskopu-jovanu/

У суботу 2. маја, у манастиру Сретења Господњег у Ескондиду, игуман Сава је на Светој Литургији саслуживао месном Епископу, а у недељу 3. маја на слави Светог Георгија у истоименој парохији, о. Сава Дечанац је био главни гост на свечаном банкету.

Извор: Епархија западноамеричка

• Епархијске вести
  

Беседећи на 22. зачало Јеванђеља од Јована, владика Јован је објаснио речи Христове да је Он хлеб живота који је сишао са Неба рекавши да је све што је добро, љубав и Бог су сишли управо с Неба: -За тај велики дар који примамо треба да узвратимо љубављу. Наша права Домовина је на Небу, па су самим тим наш ум, срце и наша осећања везана за Небо. Да господ није сишао са Неба ништа на земљи не би било спасоносно. Ко једе од тог Хлеба и пије из те Чаше приступајући Христу, Господ га неће одбацити. Они који се не причешћују су духовни мртваци. Оно што се Христом не храни, на крају умире. Без причешћа личношћу Господа под видом Хлеба и Вина ми не можемо остварити заједницу с Богом. Важно је да знамо да нас Господ позива да му приђемо овакви какви јесмо, али са вером.

-Наша тежња да будемо као Господ биће препозната иако смо обични грешни људи који желе да у Цркви Телу христовом буду заједно са Оцем, Сином и Духом Светим, поручио је епископ Јован.

Након причешћа верних, Епископи су посетили су братство Старе Милошеве цркве у Парохијском дому.

Извор: Епархија шумадијска

• Епархијске вести
  

|