Митрополит црногорско приморски Амфилохије сматра да је тај закон битан за свеукупно друштво и да се тиче свих нас. Он је указао на то да се у Црној Гори, према посљедњим статистикама, више од 90 одсто грађана изјаснило као вјерујући.

Он је оцијенио да је проблем Нацрта у називу области којом се законодавац бави и указао да је у Нацрту формулисано да се говори о вјерским заједницама, преноси МИНА.

Он сматра да је елементарно за сваког човјека као личност, као и за установу којој припада, ако се ради о поштовању њега и његовог достојанства, да му се каже име, наводећи да се та установа коју он представља зове црква и да се не препознаје у имену „вјерска заједница“.

„Основна примбједба Нацрта закона је – назови ме по имену“, навео је он.

Професор Ђорђије Блажић је, говорећи о управном правном аспекту тог закона, оцијенио је да је у поређењу назива закона и његове садржине нејасно да ли се уређује слобода вјероисповјести или административни аспект регистрација уписа и брисања и слобода које вјерске заједнице имају по Уставу и свим материјалним законима.

„Да се не би десило да послије два или три мјесеца кад се усвоји овај закон, мора поново Парламент да га мијења и да га усаглашава са стандардима новог закона о управном поступку које је наметнула Европска унија, потребно је усагласити његове одредбе“, навео је Блажић.

Он је казао да слобода вјероисповјести није државно, већ природно право које се стиче рођењем, додајући да је улога државе да штити то право.

Блажић сматра да ће бити проблема у реализацији овог закона, додајући то не може да се ради без ресорног Министарства.

Професор Саво Марковић сматра да Нацрт закона садржиантицивилизацијске одредбе и поруке и руши начело секуларности.

„О каквој слободи вјероисповјести говоримо када територијалну организацију цркве одређује држава и она се мора поклапати са границама државе и када сједиште цркве мора бити у Црној Гори“, навео је он, оцијењујући да је ријеч о концепту државне цркве и религије.

Протојереј Гојко Перовић навео је да постоји политички и правни ниво овог проблема.

„Нацрт закона правно је неупотребљив. Да ли је политички употребљиво да нам неко потури правно неупотребљив текст – бојим се да јесте“, поручио је он.

Посланик Горан Даниловић казао је, указујући на члан 11 у којем се наводи да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може простирати ван државе, да Влада као предлагач Нацрта уређује ствари у Црној Гори и ван ње.

„Овај текст ће, као и резолуција о НАТО-у, објединити оне које су се расули прије пола године и ово у политичком смислу има употребну вриједност“, навео је он.

Према ријечима Даниловића, овај Нацрт има за обавезу да посвађа три темељне традиционалне вјероисповјести у држави и унесе нејединство.

Посланик Милан Кнежевић оцијенио је да је Нацрт у потпуности доречен и да се, како је навео, ради о државном пројекту којим се црногорска приморска митрополија покушава у потпуности маргинализовати.

Адвокат Драган Шоћ оцијенио је да је Нацрт закона у потпуности супротан вјековној традицији постојања и дјеловања вјерских заједница, посебно цркава.

Он сматра да је овај Нацрт изузетно опасан.

„Боримо се за закон од 1977. године, јер је бољи од овог“, закључио је Шоћ.

http://www.in4s.net/index.php/mitropolit-amfilohije-predstavljam-crkvu-ne-vjersku-zajednicu/

Саслуживали су свештеници наготинског намесништва, уз појање хора Саборног храма свете Тројице, под вођством г. Светлане Кравченко.

У овој цркви која чува више од два века предања о црквено верском животу овога краја, давно је своје прве музичке кораке почео и Стеван Мокрањац, стварајући један богат и незабораван музички свет, који је прославио њега, стару неготинску цркву и Неготин. Многе знане и мање познате личности овога града стасавале су уз ову цркву и она је постала заувек саставни део њихових биографија.

На данашњем литургијском сабрању наша Епархија је добила још једног молитвеника, духовног пастира и служитеља Господњег, молитвеним заступништвом Пресвете Богомајке. Епископ Иларион је у чин свештеника рукоположио ђакона Марка Пајчина, дипломираног теолога из Београда, који ће бити парох при храму Свете Тројице у Неготину и предавати верску наставу у знаменитој Неготинској гимназији.

У својој беседи владика Иларион је поздравио вернике, рекавши да у Цркви одувек постоје различитости, јер у њој постоје различити дарови, дати служитељима Божијим, којима они зависно од њихових година, тј. телесног узраста служе Господу, дајући свако од себе колико може. Подсетио је верне да је недавно боравио у Херцеговини, приликом освећења храма у Пребиловцима, и да је искрено задивљен побожношћу тамошњег верног народа, као и велелепним Саборним храмом у Требињу. У требињском храму постоји фреска знаменитих срба, међу којима је и Стеван Мокрањац.

Управо је то веза са Неготином данас, јер нам је из тога града стигла и супруга новог свештеника дипломирани теолог г. Марија Пајчин. Одавно је отац Марко осетио призив Божији за ову свету службу и дошао је у неготинску Крајину, знајући да је свугде земља Господња – рекао је владика Иларион, након чега му је пожелео да у свом пастирском раду умножава поверене му благодатне дарове.

Посету Неготину владика Иларион је употпунио обиласком парохијских домова у којима станују свештеници са својим породицама, упознајући се тако са потребама за уређење и унапређење услова становања у њима.

фотогалерија : http://eparhija-timocka.org/rukopolozenje-u-bogorodicinoj-crkvi-u-negotinu/

У свом предавању Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је објаснио колико је битна вјера и какав је њен однос према рационалном знању, кад је у питању образовни процес у Богословијама.

• прилог Радија Светигора
  

• Вера
  

|

Манифестација је овога пута посвећена хиљаугодишњици мученичке кончине Светог Јована Владимира, зетскога краља мученика (1016 – 2016.).

Сабору присуствује преко 1 500 дјеце, полазника школа вјеронауке из свих крајева Црне Горе.

У литургијској проповиједи на крају Свете литургије, Митрополит Амфилохије је рекао да Господ Исус Христос воли све људе и сва створења, али да највише воли дјецу.

„Зато је и рекао својим ученицима, кад су их они спречавали да приђи њему: Пустите дјецу да долазе к мени“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије услиједила је на платоу испред Цетињског манастира свечаност званичног отварања манифестације.

Позрављајући дјецу, Митрополит Амфилохије је казао да се налазе на Цњетињу, у духовном и краљевском центру, поред руке Светог Јована Крститеља и моштију Светог Петра Цетињскога.

„Ево нас ове године да прославимо онога првога краља, Петровићи су наследници његови, краља зетскога, дукљанскога, српскога Јована Влаимира, и да обиљежимо хиљаду година од кад је он мученички настрадао и себе и своју жртву уградио да би нас освијетлио и просвијетлио. И зато је он једно од најдивније дјеце у нашему роду и народу“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је рекао да се Свети Јован Владимир од малих ногу васпитавао у страху Божјем.

„Отприлике као и ви данас“, казао је Владика дјеци отварајући манифестацију.

У име Престонице Цетиње, учеснике Сабора је позравио секретар Секретаријата за омлаину Божидар Дрецун.

У наставку Санбора дјеца ће показати своје знање из вјеронауке, цртања, хорског и соло пјевања.

Биће организован квиз знања о Светом Јовану Влаимиру, а професор историје Предраг Вукић дјеци ће одржати предавање о овом светитељу Цркве Божије.

Овогодишњем сабору присуствују донедавна амбасадорка Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренко, представници Амбасаде Руске Федерације, директори цетињских основних школа, као и представници наше мањине у Албанији.

Р.В.

http://www.mitropolija.com

Желео сам да постанем апостол Православне цркве и ево то ми се остварило каже за „Новости” отац Андреј (42), који је рођен у средњоамеричкој држави Салвадор, где је похађао римокатоличке школе, студирао хемију и фармацију на националном универзитету.

Осам година отац Андреј је радио као фармацеут у болницама у Салвадору, клиникама и апотекама, да би се потом почео бавити изучавањем матерњег језика, а затим је постао предавач на локалном универзитету. Он је дете родитеља чији отац је био економиста и професор државног универзитета, а мајка секретар те установе.

Православни пут почео сам да крчим тек онда када сам отворио хришћанске и историјске књиге и почео да сазнајем много више о православној вери и српској цркви каже отац Андреј. Када сам се у Бразилу срео са свештеником СПЦ, касније мојим духовним оцем, пожелео сам ово што ми се ево у Црној Гори дешава уз благослов нашег оца Амфилохија. Сада сам као монах веома срећан.

Нешто северније од престоног Цетиња, у врлетима Бјеласице на Кључком тавору митрополит Амфилохије рукоположио је у чин ђакона Рафаила Дариа Падиља Гомеза из Медељина у Колумбији. Ђакон Рафаил (35) има четворо деце, а до сада је радио са супругом у адвокатској канцеларији у Медељину и он ће бити ђакон у тамошњој парохији Пресвете Тројице.

Јеромонах Симеон из епархије у Буенос Ајресу приближио ми је сву лепот}? православне вере и од тог А тренутка мој мења и иде ка Богу каже за наш лист отац Рафаил. ~ Ја сам породичан човек који има супругу Марту и четворо деце: Самуела, Даниела, Изабелу и Михаила, који ме прате у литургијским службама. Као и ја, и моји родитељи и брат моје супруге су на путу православља. Задивљен сам маленом Црном Гором и светињама које она чува.

Епархија буеносајреска формирана је 2011. одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, а за администратора је постављен митрополит црногорскоприморски Амфилохије. За кратко време рукоположено је 15 епископа и свештеника, а по америчком континенту почеле су да ничу православне црквене општине као печурке после кише.

Отац Андреј нови апостол

Буеносајреско-централно-јужноамеричка епархија СПЦ у лику оца Андреја добила је још једнога свога апостола.

То јесте његова жеља каже митрополит Амфилохије. Одрастао је у Римокатоличкој цркви, али тражећи пунођу вере и пуноћу сазнања истине Вожје, пришао је Цркви православној и ево га, кренуо Је заиста блаженим путем, Божјим путем, православним путем, путем Светога Андреја Првозванога, оногапрвог ученика Хрстовог.

Велиша Кадић

http://www.mitropolija.com

Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”. На жалост, те речи нити је епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде.

http://www.mitropolija.com/predavanje-prof-dr-boska-milovanovica-u-manastiru-ostrogu-vjera-bez-djela-mrtva-je-vera-video/

Свето богослужење увеличао је радостан чин саборног крштења кроз које је Цркви Христовој прибројано шест нових чланова, крштених у име Оца и Сина и Светог Духа, а ријеч је о породициДарка Томовића, који живи и ради у Њемачкој.

Архипастирском бесједом сабраним вјерницима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о ријечима Светог апостола Павла које пјевамо на сваком крштењу„Ми који се у Христа крстисмо у Христа се обукосмо“.

"Свети Оци говоре да је исто обући се у Христа и сјединити се са Христом, исто је примити Христа у своје срце, своју душу, своје мисли као и обући се у Христа или сјединити се са Христом. Али, зашто ми, драга браћо и сестре, три пута ову пјесму пјевамо на крштењу? Трипут се обилази око Јеванђеља или око иконе и пјева се, понавља се трипута - зато што је велика и дубока тајна, зато што духовни живот има своје степене, а они који су крштени тиме су призвани да живе новим животом, да живе божанским животом. То је оно за чим чезне боголика душа човјекова“, казао је он.

Владика је додао да је сваки човјек боготражитељ и богочежњив само многи тога нијесу свјесни. Многа страдања, патње и негативне последице човјек трпи, јер није свјестан да је његова душа боголика, да је душа вреднија и важнија од свега у свијету.

"Ми смо овдје имали крштење једне честите породице и, хвала Богу, данас смо се сабрали сви заједно. Крштење није приватни чин, свето крштење је чин који има значаја и за Небо и за земљу, радује се и Небо и земља свакој новој души која се спасава, која улази у вјечну, непропадљиву и неразориву заједницу Цркве Божје, која улази у заједницу са Христом Господом, радује се сва Црква. Како да се не радујемо када смо добили нове чланове, како да се не радује породица кад се рађају дјеца здрава, честита, напредна“.

"У таквој смо прилици и ми када се крштавају нови вјерни, а то значи да се укључују у ту заједницу и да су призвани да живе новим животом, а не онако као што често бива, наш народ је давно рекао, ја често понављам, код многих, а то је нажалост више од 90%, важи она народна„крсти вука, вук у шуму“. Примили су свето крштење и свето знамење, примили су светињу у себе, а живе као незнабошци, за Цркву не маре, нити у њу долазе, евентуално када га снађе нека мука“, рекао је Епископ Јоаникије.

Његово Преосвештенство је поручио да се не треба лишавати "вјечног блага које Господ даје и које Господ обезбјеђује души људској у овом свијету, а то значи у свима свјетовима и у свима вјековима“.

"Надамо се да ће ова честита породица наставити да долази у цркву, да се не лишава Божје благодати, Божје милости, Божје љубави, Божје истине, силе и правде, то је оно на шта су призвани овим крштењем“.

"Свето крштење је темељ на коме треба зидати, а најбоље се зида ако се, заправо, узиђујемо у храм Божји, у Цркву Божју, у заједницу Цркве Божје, ако градимо ту заједницу, ако смо њени активни чланови. Онај Који савршава дјело, наш је само труд, али Онај Који свршава дјело Божје то је сам Господ Исус Христос Који је глава Цркве, у Кога се ми облачимо, с Ким се сједињујемо, Коме се клањају Небеске силе, све војске анђелске и сви свети Кога прослављају“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Осим новокрштених, Светом путиру приступили су бројни вјерници, који се током Госпојинског поста припремају за ову свету тајну.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка

• Епархијске вести
  

|

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су домаћин, Епископ далматински г. Фотије, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, франкфуртски и све Немачке Сергије, брегалнички Марко, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројни свештенослужитељи из више епархија наше свете Цркве.

Литургијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу; игуман студенички архимадрит Тихон, игуман житомислићки архимандрит Данило и намесник манастира Ковиља јеромонах Исихије.

Богослужењу су присуствовали и саветник Председника Републике Србије г. Радослав Павловић, саветник Председника Републике Хрватске г. Андро Крстуловић Опара, председник Скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, шеф Кабинета Председника Републике Србије г. Мирослав Латиновић, генерални секретар Председника Републике Српске г. Синиша Каран, директор Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, саборски заступник Милорад Пуповац, надбискуп задарски монсињор Желимир Пуљић, изасланик Кардинала загребачког монсињор Недјељко Питарић, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.

На крају торжествене архијерејске Литургије, присутнима се обратио домаћин сабрања, Преосвећени Епсикоп далматински г. Фотије, чију беседу у целости преносимо:

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, уважени високи гости, браћо и сестре,

Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у Њему (Пс. 118, 24), јер се данас Господ Христос преобразио на гори Тавору, да би своје ученике, али и све нас и читаву творевину „причестио“ Својом нетварном светлошћу. То и јесте тајна Царства небеског – Бог на сабору богова, живи и мртви, ангели и људи, окупани и просвећени небеском неприступном светлошћу у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа.

Својим крштењем на реци Јордану, Господ наш и Спаситељ Исус Христос је читаво старозаветно предање, представнике закона и пророка узвео на узвишенији ступањ познања Бога као Свете Тројице, док је на гори Тавору пројавио пуноћу свога божанства и преко својих ученика Петра, Јакова и Јована призвао све људе и читаво човечанство „да не окусе смрти док не виде Царство небеско које је дошло у сили“ (Мт. 16, 28). Преображење је, дакле, пуноћа светог крштења, циљ или teloj, како су говорили древни Грци и есхатолошки смисао постојања човека и целокупне творевине. Бог је све створио да би у Христу било преображено и на тај начин добило своју вечну ипостас и спасење. Тако говоре Свети Оци када тумаче надумни догађај Преображења Христовог на Тавору. Тавор је у Новом Завету икона новог и вечног раја са кога су потекле три реке богословља: литургијског, догматског и аскетског (исихастичког), напајајући Нови Израиљ – Цркву Христову – „речима вечног и непролазног живота“ (Јн. 6, 68).

Заиста је Преображење Господње пуноћа празника, пуноћа наше вере, наше наде и љубави. У њему се крије одговор на сва космолошка, антрополошка и ехатолошка питања, у њему је одговор на сва питања живота и смрти, почетка и краја, јер је Преображење предукус Васкрсења.

Ваша Светости,

Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Крки благодаћу Духа Светога, Који од Оца исходи (Јн. 15, 26), да би просвећени светодуховском – таворском светлошћу видели преображенога Христа и једни друге као своју браћу. Тим циљем је била руковођена и благочестива Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана Силног, када је подизала овај манастир, да би православни Срби Буковице и све Далмације могли се Богу молити, преображавајући своја бића светим тајнама наше Цркве, које су ништа друго до снопови таворске светлости.

Надахнут истим Духом кир Теодор, Митрополит дабробосански, који у то време столоваше у манастиру Рмњу, подиже при овој крчкој обитељи 1615. године богословско училиште, да буде расадник светлости, расадник свештенства и монаштва, које ће са народом овога краја носити крст православног сведочења кроз историју.

Од свога оснивања крчка богословија је постала једно са Епархијом далматинском. Када је живела богословија – живела је и Епархија. Када би се гасила и затварала богословија – гасио се и живот у овој Епархији. То је најчешће било у време великих страдања, када су моћне империје које су владале овим просторима (Венеција, Млеци, Аустрија и Турска), прогонили православне Србе да би проводиле своју земаљску политику и интересе у чему се свакако не може препознати дух Преображења, већ на жалост пре дух таме и деструкције. Због тога се крчка богословија често селила: 1832. године у време Епископа далматинског Јосифа Рајачића она прелази у Шибеник, да би мало касније 1841. године била премештена у Задар, тадашње седиште Епархије далматинске, где ће бити све до краја Првог светског рата 1920. године. После Другог светског рата, владика далматински Стефан (Боца) враћа богословију поново у манастир Крку, своје историјско седиште, где ће радити све до новог погрома Срба у Далмацији у трагичном рату од 1991. до 1995. године. Међутим, како је Божија увек последња, даде Бог да се поново обнови рад ове богословије 2001. године, те она после апокалиптичке пустоши поново постаје знак наде, преображења и васкрсења нашег народа у древној и апостолској Далмацији.

Велика имена и значајни људи везани су за наш манастир Крку и богословију: Никола Тесла, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Владан Десница, Милош Црњански, Мирко Королија... Из ње је до сада изашло близу хиљаду свештеника - владика, игумана и духовних радника, којих је било и данас их има на свим континентима. Они су плод и изданци ове светиње и наше богословије и најбољи сведоци значаја овог најстаријег богословског училишта СПЦ.

Ми се данас, празнујући празник Преображења у Крки, сећамо и великог владике далматинског Никодима Милаша, који се упокојио тачно пре сто година. Без Милаша, по нашем скромном мишљењу, ни камен на камену не би остао од светог Православља у Далмацији. Милаш је био истински пастир овог народа, који је својим богословљем светих канона и Православном Далмацијом оставио неизбрисив траг у историји СПЦ, а посебно у Епархији далматинској. Милаш је био велики пријатељ кијевске и царске Русије, члан Краљевске академије наука, многих учених друштава широм Европе, али и онај ко је искрено бринуо о своме народу и очувању његвог културног и националног бића. Милаш је синоним далматинске Епархије, њен учитељ Православља, а ако Бог да, једног дана и у Диптиху светих, јер би тиме био и остао путоказ свима нама „својим животом и учењем“, како Васељенском Православљу, тако и пуноћи хришћанске Цркве.

Ваша Светости, браћо Архијереји, драги гости,

Хвала што сте данас дошли у манастир Крку да заједно обележимо овај велики јубилеј Епархије далматинске и пуноће СПЦ. Молим Вас да нас непрестано имате у својим молитвама, како бисмо достојно носили крст свој и крст повереног нам народа, народа распињаног али и васкрсаваног. Епархија далматинска са својим немањићким светињама Крком, Крупом и Драговићем, опстала је и постоји и данас и врши своју мисију. Томе свакако доприноси и наша обновљена крчка богословија, која ево прославља 400 година од свога оснивања. Оно што је утемељено на Крајеугаоном Камену (1.Пт. 2, 6) – Господу Христу – вечно је и неуништиво. То је управо оно што нас је и данас сабрало и преображава, чинећи од нас слабих и смртних људи, христолике личности и сведоке вечне и нетварне таворске светлости. Благословите.

Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поздравио све окупљене вернике и све пријатеље ове велике светиње, у којој се на данашњи празник Господњи вековима окупља христољубиви и братољубиви народ Далмације: - Данас су са нама овде и сви они који се силом прилика и неприлика налазе расејани по целом свету. Сигуран сам да су они данас са нама у својим мислима и молитвама, и сигуран сам да се сећају времена када су на овом месту славили велики празник Преображења Господњег.

У више него надахнутој беседи, Патријарх је подсетио да је ово место освећено Божјом благодаћу коју је овде својевремено донео Свети апостол Павле, као и благословом моштију ранохришћанских мученика похрањених у катакомби испод манастира. - Од тада до данас ово место сија благодаћу Божјом и вековима привлачи оне који желе да уздигну свој ум и срце ка Господу, поручио је патријарх Иринеј, нагласивши да је сваки човек икона Божја, без обзира којој раси и ком народу припада: - Сви смо народ Божји и деца Божја. То је највећи дар од Бога. То је порука Јеванђеља, порука Христова упућена свима нама. То је и тајна данашњег великог празника!

Говорећи о славној и мученичкој историји Богословије Света Три Јерарха, Патријарх је захвалио на труду и пожртвованости свима онима који годинама изводе генерације врсних богослова, нових апостола, који шире реч Божју. – Из ове школе вековима излазе духовни хероји одушевљени Божјом речју и Јеванђељем, нови апостоли Цркве, поручио је патријарх Иринеј.

Патријарх је са наглашеним пијететом говорио и о Епископу далматинском Никодиму Милашу, који се преставио у Господу пре равно стотину година: - Никодим Милаш је велико име наше историје. Велики угодник Божји, велики ум који је задужио наш народ и Српску Цркву.

Патријарх Иринеј је подсетио да су на простору Далмације у XIV веку поред манастира Крке подигнута још два манастира, што сведочи о вековном присуству српског народа у овим областима. Патријарх је поручио да је зло које је претрпео српски народ у блиској прошлости највећа трагедија: - То што се догодило - посебно имајући у виду да се молимо истом Богу, читамо исту свету Књигу, исто Јеванђење - ни Творцу није било мило. Десило се да се браћа заваде и почињена су злочинства од којих се и само Небо постидело. То се увек догоди када се човек одвоји од Бога. То је последица пада људи, последица човековог греха. То нису радили Божји људи. Човек Цркве подноси и трпи зло. Помолимо се да такве трагедије остану далеко иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. Хришћански мислити и хришћански живети, љубити пријатеље и непријтеље своје - начин је да се зло искорени и излечи. Данас је тешко време. Патријарх Павле је својевремено рекао да се зло не може победити радећи зло. На данашњи велики празник ова светиња поручује свима: Морамо се преобразити, нека рђави постану добри, а добри бољи и најбољи. Тако управљајмо нашим животима. Живели и Бог вас благословио.

Празнично саборовање настављено је богатим културно-уметничким програмом.

Погледајте фотографије на сајту СПЦ

„Срби су у 14. вијеку у Далмацији подигли своје манстире Крку, Крупу и Драговић, који су постали духовни центри“, рекао је епископ Фотије у интервјуу Срни поводом наведеног јубилеја који ће сутра и у сриједу, 19. августа, бити обиљежен у манастиру Крка у Хрватској.

Епископ је навео да ће обиљежавању четири вијека Богословије Света Три Јерарха и стотину година од упокојења епископа далматинског Никодима присуствовати Његова светост патријарх српски Иринеј.

Према његовим ријечима, посјета Његове светости патријарха српског Иринеја је веома значајна за српски народ у Далмацији, али и Хрватској.

„Ово ће бити посјета мира, јер је потребно да се престане са ратном реториком. Људи на овим просторима вапе за миром, благословом божијим и јеванђељским језиком“, истакао је епископ Фотије у интервјуу Срни.

Он је изразио очекивање да ће велики број вјерника присуствовати овом значајном јубилеју.

„Надам се да ће доћи велики број нашег народа са свих страна, не само из Далмације, него и из Републике Српске, Србије, као и из иностранства, као што је обичај на Преображење“, додао је епископ Фотије.

Он је навео да ће патријарх српски Иринеј сутра у послијеподневним часовима посјетити цркву Светог Илије и Римокатоличку цркву у Задру.

„Након тога предвиђено је вечерње богослужење у манастиру Крка и свечана академија. У сриједу, 19. августа, у 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија, након чега је предвиђен богат културни програм у манастиру Крка и Кистању“, најавио је епископ Фотије.

Он је напоменуио да ће Његова светост патријарх српски Иринеј у четвртак, 20. августа, посјетити Шибеник и Сплит.

„У Сплиту ће наш патријарх посјетити недовршени храм Српске православне цркве, а требало би да разговара и са градоначелником и представницима Римокатоличке цркве“, додао је епископ Фотије.

Он је подсјетио да је прије четири вијека Епархија далматинска била много већа него што је данас.

„Црквени живот тог времена био је веома напредан и због тога је било потребно основати Богословију, односно да свештеници преносе знање становништву. Оснивањем образовне установе очувани су култура, писменост и традиција српског народа на овим просторима“, додао је епсикоп Фотије.

Он је нагласио да светиње српског народа у Далмацији не смију да буду заборављене.

„Надамо се да ће ова прослава помоћи да се људи сјете свог родног краја и да виде да је ту могуће живјети. За нас је значајно, поготово за оне људе који тренутно не живе овдје и који су избјегли због посљедњег рата, да се врате и враћају на своја вјековна огњишта“, каже епископ далматински.

Он је подсјетио да према последњем попису становништва у Хрватској из 2011. године око 25 до 30 хиљада Срба живи на подручју Епархије далматинске.

„Раније је их је било око 100.000, а сада углавном живе старији људи. Потребно је да млади људи дођу и почну да обнављају своја имања“, каже епископ Фотије.

Манастир Крка налази се 3,5 километра источно од Кистања, у кањону ријеке Крке у Хрватској.

Од свога постојања манастир Крка је био најзначајнији духовни и културни центар православља у Далмацији.

Почетком 17. вијека у манастиру је основана школа за образовање свештеника. Садашња Богословија Света Три Јерарха основана је 1966. године, док је са радом као двогодишња школа почела 1964. године.

Борис Ного, Срна

1. Не постоји никаква „невидљива линија Владике бачког“ до које би смеле да се постављају летње баште, тобож да не би сметале владици Иринеју, како тврди извесни Игор Мићић, а преносе blic.rs и 021.rs, али постоји закон и одлука о утврђивању Владичанског двора у Новом Саду за споменик културе, као и одлука о уређењу Града Новог Сада, које јасно дефинишу заштићену зону и надлежности у вези са истом.

2. Чињеница да се у наведеним текстовима Градска управа за комуналне послове Града Новог Сада наводи као неко ко је надлежан да издаје дозволе за баште довољно говори о злонамерности ауторâ наводâ да „башту мора да аминује Владика“.

3. Епархији бачкој се нико од наведених медија није обратио ни усмено ни писмено; стога тврђење да се „на телефоне у Владичанском двору нису јављали” јесте, дакле, чиста измишљотина.

Ово је само још један од многих злонамерних напада на Цркву и Епископа бачког г. др Иринеја од стране препознативих медија, са циљем да се медијским клеветничким капмањама ослаби поверење народа у Српску Православну Цркву, али то, као ни много пута до сада, клеветницима неће успети.

У случају г. Ивановића саслушано је више десетина сведока од којих ниједан није директно довео осумњиченог у везу са злочином за који је оптужен. Боравак у притвору веома се лоше одражава на здравствено стање Ивановића и Делибашића, који у таквим условима нису у стању да на одговарајући начин припреме своју одбрану. То је и разлог зашто је г. Оливер Ивановић прибегао штрајку глађу, као последњем средству да укаже јавности на тешко стање у коме се налази. Са дубоком забринутошћу за његово здравље, Епархија апелује на ЕУЛЕКС и међународне представнике у Приштини да се брањеницима што пре омогући одбрана са слободе и што скорије окончање судског процеса, на што имају право по свим међународним конвенцијама.

Поводом овог питања Епархија Рашко-призренска обратиће се ЕУЛЕКС-у и свим међународним канцеларијама на Косову и Метохији.

Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске

Призрен-Грачаница, 11. август 2015

У суботу, осмог августа, 2015. љета Господњег, Црква Господња, сабрана на једном мјесту, мјесту Господњем, својим Евхаристијским сабрањем осветила је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, прослављајући новопројављене Мученике пребиловачке. Божанственом литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, уз саслужење шеснаест Епископа, великог броја свештенослужитеља и мноштва вјерног народа Божијег. У лику својих архипастира, презвитера, ђакона, монаха, појаца, чтечева, лаика.., светим моштима, и кроз њих Једином Светом, Једином Господу, Исусу Христу Васкрслом, поклониле су се Цркве широм Васељене: од Цркве западноамеричке, преко Британско-скандинавске, Аустралијско-швајцарске, Цркве у Далмацији и Славонији, Цркве у Босни, Црној Гори и приморју, Цркве београдско-карловачке, Жичке, Шумадијске, Браничевске, Тимочке, Косовско-метохијске, даље, Охридска Архиепископија, Атинска Архиепископија и Црква Еладе, са монахињама свештене обитељи Манастира Ормилије, до Цркве у Аустралији, а све у свези љубави и јединству са нашом домаћом Црквом захумско-херцеговачком и приморском. У навечерје ове светковине, уприличено је Вечерње богослужење у Манастиру Житомислићу, уз гостољубље братије високопреподобног архимандрита Данила.

Укрштајући у Пребиловцима простор и вријеме, небо и земљу, историју и вјечност, живуће на земљи и упокојене, Сабрање светих отпочело је сусретом вјерних са моштима њихових новопројављених заступника. Литију из села, предвођену Максимом, епископом западноамеричким и Епископом Теодосијем рашко-призренским, дочекало је сабрање са Патријархом Иринејем на челу. Опходом и полагањем моштију у крипту Храма Васкрсења Христовог, почело је његово освећење, али и, увијек изнова, освећење васколиког простора и времена Светом архијерејском литургијом. Током Литургије крштена је и у Цркву уведена Сара, Пребиловчанка, дијете повратника у ово село.

Непосредно након Литургије, на којој је бесједио Патријарх Иринеј, оно што се годинама говори у тами, казаше на видику, и што се деценијама шапће на уши, рекоше са крова новоосвећене цркве, Петар Божовић, доајен српског глумишта, академик Матија Бећковић, предсједник Републике Српске Милорад Додик и Епископ Григорије захумско-херцеговачки и приморски.

- See more at: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=18766#sthash.vI3vIz7X.dpuf

„Нека је свима на здравље и на спасење крштење у име Оца и Сина и Светог Духа. Крштење је ново рођење, човјек добија живот од својих родитеља, рођење је улазак у овај пролазни свијет, а духовним рођењем, то јест крштењем, рођењем водом и Духом, како Свето Писмо говори, ми се рађамо за вјечност и постајемо чланови Цркве Божје, оног вјечног и неразоривог Царства небеског, у њега се учлањујемо. Из њега од данас црпите живот, снагу, енергију, истину и правду Божју у Христу Исусу Господу нашем. Кроз свето крштење добија се опроштај својих и оних наслијеђених грехова, а што је још важније, добијате нови живот, ново биће, обнавља се људска природа. Кроз Свето крштење сједињује се са Господом Исусом Христом рођеним, оваплоћеним и васкрслим из мртвих“.

„Постајете чланови Цркве Божје и добијате могућност да се храните Небеским хљебом, да примате Свете Тајне, примајући Свете Тајне, хранећи се Небеским хљебом да живите новим, пуним животом“.

Послије Светог крштења, у Цркви имамо Свету Тајну миропомазања, када свештеник помазује Светим миром и говори „Печат дара Духа Светог“. У том моменту примили сте дар Духа Светог, Духа истине, силу Божју, пуноћу вјере православне, запечаћени Духом Светим, а то значи љубављу Божјом, истином, Божјом, правдом, свим даровима Духа Божјег“.

„Данас смо, драга браћо и сестре, поставили темељ, на том темељу треба да се зида, јер ако се на том темељу не зида онда ће та грађевина бити пуста, а то зависи само од вас“, поручио је, честитајући крштење новим члановима Цркве Божје, Његово Преосвештенство владика Јоаникије.