У духовној радости вас позивамо да узмете учешћа у овом светом чину.

Епархија крушевачка

http://www.eparhijakrusevacka.com/najava-poziv-na-osvecenje-novog-hrama-na-bagdali/

Чланови Комисије за одбрану магистарског рада били су: председник Комисије др Владимир Вукашиновић, ванредни професор ПБФ, ментор Еп. др Игњатије Мидић, редовни професор ПБФ и др Ненад Макуљевић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Одбрани су присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, докторант на ПБФ монах Игњатије (Марковић), монаси манастира Букова јеромонах Симеон (Николић), јерођакон Илија (Јовановић), монах Платон (Јовић), презвитер Новак Бојанић, други пријатељи, као и породица кандидата – супруга Биљана и син Богдан. После усменог, сажетог излагања кандидата о резултатима до којих се дошло у магистарској тези, чланови Комисије су изнели свој критички осврт на магистарску тезу и кандидату постављали питања. По његовом одговору и након већања Комисије, председник исте је замолио све присутне да устану и саопштио резултат одбране да је протојереј Игор Ивковић „одбранио магистарску тезу“ и то похвално.

Да би стекао академски назив магистра теолошких наука дипл. теолог о. Игор је морао да напише самосталан научни рад у коме систематизује постојећа научна знања и даје допринос новим научним знањима. Он је у свом раду на 122 стране одбранио седам постављених претпоставки од којих је пошао у истраживању многослојног богословског и катихетског предања Цркве. Циљ његовог рада је био да докаже велики значај богословља утемељеног на Литургији за православни катихизис у државним школама. Евхаристијско богословље је средишња теоретска подлога свих грана богословља Цркве и данас има велики значај у погледу спекулативних и теоријских аргумената за програмске принципе православног катихизиса. Истраживање се темељи на компаративној богословској методи упоређивања катихетског харизматско-мистагошког труда ране Цркве, јелинизиране библијске мисли александријске школе, схоластицизма и његовог утицаја на предратну веронауку и данашњег православног катихизиса аутора Епископа пожаревачко-браничевског Игнатија. Његова неопатристичка синтеза је главни део истраживања и огледа се у откривању егзистенцијалних проблема и решења у светоотачком богословљу и њиховом стваралaчком представљању савременом човеку. Истраживање подвлачи јасну црту између неопходног предањског литургијског православног катихизиса, као функционалне и мистагошке категорије, и непредањског предратног схоластичког, као нефункционалне интелектуалне категорије која одводи од Литургије. Богословље утемељено на Литургији, као евхаристијско виђење Бога, Цркве, човека и Божје творевине, има једини православни богословски приступ историјској и есхатолошкој реалности Цркве, као и савременој екологији.

Емисија Острошки Светионик ће бити сличног типа као и многе друге тв емисије са гостом и водитељем, који је истовремено и аутор, али неће, за сада, имати утврђени термин, већ ће бити емитована када се буде указивала занимљива прилика.

Дијапазон тема ће бити широк, од уметности и философије, до социјалних и свих осталих савремено ангажованих тема, а свакако све утемељено у Христу и Православљу. Поред уобичајеног интервјуа и духовних предавања у оквиру ове емисије имаћемо и културно-уметничке догађаје, као што су рецитали, концерти и слично. У сваком случају, све оно што нам буде послао Свети Василије Острошки.

Будући да је аутор ове емисије, монах Арсеније Јовановић, без искуства, и аматер у овој делатности, унапред молимо за опроштај на могућим неправилностима и слабостима у техничко-професионалној изведби овога пројекта.

http://www.mitropolija.com/u-manastiru-ostrogu-osnovan-video-studio-ciji-rad-pocinje-emisijom-ostroski-svetionik-video/

Он је у разговору за „Дан“ поручио да људи који предлажу и заступају овај нацрт нијесу схватили да таква прича не може никоме донијети добро, осим нових дубоких подјела и немира у Црној Гори са несагледивим последицама. Владика Јоаникије сматра да се нацртом закона грубо нарушавају секуларност државе, уставно начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе, задире се у њихову унутрашњу аутономију, укидају раније стечени правни субјективитети цркава и вјерских заједница и одузима њихова имовина, а држави преносе надлежности карактеристичне искључиво за тоталитарне државе и њихове правне и политичке системе.

Народ препознао злу намјеру власти

Владика Јоаникије наводи да није јасан критеријум по којем се Министарство за људска и мањинска права руководило приликом одређивања мјеста у којима ће се округли столови одржавати.

– Како је могуће да су из учешћа у овој веома важној теми изостављени градови попут Никшића у коме се сваке године за празник Светог Василија Острошког Чудотворца окупља по неколико десетина хиљада људи, или Беране у коме се налази вјековно сједиште једне од најстаријих епархија на територији данашње Црне Горе? Министарство је приликом планирања округлих столова морало да има у виду да ће расправа о питању правног положаја цркава и вјерских заједница који се овим законом покушава уредити изазвати огромно интересовање грађана свих вјероисповијести, а што се показало у Бијелом Пољу и Котору. Међутим, и поред најбоље воље да грађани кроз питања и давање примједби и сугестија укажу представницима министарства да је овај нацрт закона у дубокој противрјечности са Уставом Црне Горе и другим међународним и домаћим прописима, власт је очигледно успјела у намјери да обесмисли скупове у сопственој организацији довођењем на њих распопа Дедеића и његове путујуће дружине. Оваква провокација власти изазвала је спонтану реакцију народа која је имала за последицу оно што су организатори и прижељкивали, а то је спречавање изношења бројне стручне аргументације којом би се показало да је једина судбина овог дискриминаторског нацрта закона његово безусловно повлачење из процедуре. Једно је сигурно, а то је да је народ у свим овим јавним расправама стављајући знак једнакости између власти и распопа Дедеића препознао њихову злу намјеру, којом би се угрозило вјековно постојање Цркве на овим просторима и извршила безочна отимачина храмова и црквене имовине – закључује Јоаникије.

– Многе одредбе, карактеристичне за постојање, унутрашњу организацију, мисију и дјеловање цркава и вјерских заједница, које су, по природи ствари, морале да имају своје мјесто, у овом нацрту закона су изостављене. То је учињено са циљем да се вјерницима, свештенству, вјерским службеницима, црквама и вјерским заједницама што више отежа положај и дјеловање у друштву и у држави и онемогући им се остваривање слободе вјероисповијести онако како се то универзално људско право остварује у демократским државама и друштвима – оцијенио је владика Јоаникије.

Он каже да су бројне одредбе из нацрта закона првенствено уперене против Српске православне цркве (СПЦ), православних вјерника, црногорских држављана, „што су препознали, схватили и јавно саопштили представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице и шира јавност у Црној Гори“.

– Држава би требало да схвати да Цркву чине њено свештенство и вјерни народ који су, поред тога што су вјерници, истовремено и грађани ове државе – каже епископ будимљанско-никшићки.

Према његовим ријечима, на основу чланова 52 и 53 овог акта, нацрт би могао да понесе наслов Закон о национализацији и конфискацији храмова, манастира и друге црквене имовине.

– Посебно је проблематично спомињање 1918. године, односно на које се то границе из 1918. године мисли? Да ли то значи да ће Пећка патријаршија која се налази у Метохији, која је до 1918. године била у саставу Црне Горе, постати својина државе Црне Горе? Како ће аутори овог нацрта закона спровести у дјело „вртање“ цркава и манастира у Боки которској и Пашторвићима кад је општепознато да та територија до 1918. године није била у саставу Црне Горе? И поред добре воље, нијесмо у могућности да схватимо амбицију предлагача овог нацрта закона да се прилози и задужбине вјерника противуставно и противзаконито уписују као државна својина. Свједоци смо ових дана да се вјерни народ, а нарочито стручна јавност са запрепашћењем пита шта ће секуларној држави цркве и манастири? Умјесто да обећаном реституцијом Цркви врати оно што је неправедно отето послије Другог свјетског рата, овим законом се покушава узурпирати оно што јој је преостало – оцијенио је владика Јоаникије.

Упоређујући овај нацрт са законом из 1977. године, који је, како истиче, писан у духу марксистичко-атеистичке идеологије, владика Јоаникије тврди да је „бољи и савременији него што је то случај са рјешењима која се супротно европским и цивилизацијским вриједностима предлажу у 21. вијеку“ .

Истиче и да ће захтијевати да Министарство за људска и мањинска права уважи чињеницу да су предложеним законским рјешењем незадовољни представници свих традиционалних вјерских заједница и цркава у држави и из процедуре повуче „антицивилизацијски и дискриминаторски закон“.

– На дјелу је покушај фалсификовања историје и атак на унутрашње право Цркве, право на сопствено самоодређење. Православна црква је била и остаје отворена да, ради општег добра цјелокупног друштва и државе, помогне Црној Гори да донесе модеран закон којим би се уредила слобода вјероисповијести и правни положај цркава и вјерских заједница. Ми смо са своје стране и досад урадили доста, првенствено кроз организацију Међународног научног скупа у Бару 2008. године, а потом и кроз бројне округле столове дали допринос освјетљавању значајних тема које се односе на ову област – указао је владика.

Као посебно спорну одредбу, епископ будимљанско-никшићки види укидање правног субјективитета цркава и вјерских заједница које вјековима постоје у Црној Гори.

– Наше инсистирање на континуитету стечених права у складу је са самим бићем Цркве која је сачувала свој континуитет, идентитет, субјективитет, имовину и пуну аутономију сагласно канонском праву и поретку православних цркава. Континуитет и субјективитет који су признавале и потврђивале све досадашње државне формације на овим просторима представља минимум онога што треба да препозна и достојно уважи и држава Црна Гора – поручио је он.

Сматра да се са више одредби нацрта закона грубо нарушава аутономија цркава и вјерских заједница и на тај начин се ствара правни основ за неоправдано мијешање државе у њихове унутрашње послове. Једно од таквих рјешења, како наводи владика Јоаникије, односи се на „повјерљиво обавјештавање“ власти прије именовања највиших црквених великодостојника.

– Оно не само да намеће неразумну и неоправдану обавезу за цркве и вјерске заједнице које би умјесто да се као и досад баве вјерским, хуманитарним и социјалним питањима, требало да постану доушници власти, већ имплицира и да се без повјерљивог обавјештавања Владе не може извршити њихово именовање. Власт хоће да себи обезбиједи правни основ како би се неометано мијешала у избор вјерског поглавара чиме би се директно ограничавала и угрожавала вјерска слобода, што је недопустиво. Очигледно да ауторима овог нацрта закона није познато ни то да се у Православној цркви не врши „именовање“, већ митрополите и епископе бира Свети архијерејски сабор тајним гласањем, тако да ни патријарх нема могућност да унапријед буде упознат о избору будућег црквеног великодостојника и о томе одмах обавијести Владу, неке од бројних држава, у окружењу и широм свијета, у којима Српска православна црква има своју канонску јурисдикцију. То досад Влада нити једне државе није тражила од наше Цркве, а поготово не да се такво што врши на „повјерљив“ начин. С друге стране, у Цркви се сачувао стари обичај да се државна власт званичним путем обавијештава о избору поглавара и то је дио међусобног уважавања који се подразумијева и није споран – указао је он.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Отпочела осма сезона трибина „Православље и млади“

Задатак васпитања је развијање здравих навика

- Осму сезону циклуса „Православље и млади“ отворио је чест и увек радо слушан предавач др Влајко Пановић, специјалиста медицинске психологије. Овога пута, угледни београдски научник и терапеут у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва говорио је Ваљевцима о најчешћим грешкама у васпитању деце те упутио низ искуствено утемељених савета, уз помоћ којих се од потомака стварају здраве и друштвено корисне личности-

Пре петнаестак година, др Влајко Пановић отворио је Школу родитељства на Војномедицинској академији у Београду, са циљем пружања помоћи младим родитељима који се у тој улози лоше сналазе. Током терапија, приметио је да је 50 одсто мајки самохрано, што упућује на кризу очинске улоге у Србији, илити бежање мушкарца из брачне заједнице. Бог је створио жену и мушкарца, различите телесно и ментално. Нико међу њима није бољи или лошији, већ као такви треба да творе заједницу засновану на љубави, поштовању, стрпљењу и трпљењу. Одрастањем у таквом породичном амбијенту, дете има могућност да развија своје таленте. Нажалост, савремен брак претвара се у бојно поље. Партнери, уместо да једни од других извлаче најбоље, једно другом траже грешке и лако долази до развода, указује др Влајко Пановић.

- Улога родитеља би требало да буде да код детета развију здраве навике, однос према раду, одговорно понашање... Морамо да знамо да су нама деца поклоњена, да нису наше власништво. Бог их је послао кроз нас, али не да им контролишемо живот, већ научимо да живе од свог рада. За јаке противнике имамо медије, који промовишу изврнут систем вредности. Кад с тим саберемо брак који недовољно добро функционише и инверзију дана и ноћи, схватамо да није лако ни нама ни деци да се снађемо у свету у коме владају стална такмичења и притисак- констатује др Пановић.

Ипак, решење постоји. Иако се данас као пожељни модели пласирају понашања каквих смо се некада стидели, морамо васпитање деце усмерити ка лепоти, доброти, саосећајности и другим свевременим врлинама. Није једноставно, будући да је приметна неусклађеност парова. Некада смо имали послушност и поштовање ауторитета (родитељског, религијског), а данас нас запљускују информације које то поштовање подривају. Брачни парови су незадовољни, а деца преко екрана упијају свашта.

- Мој савет је да децу не треба лагати („Не можемо да купимо ајфон 6 и тачка!“). Такође, треба се чувати и тзв. „дуплих порука“. Наиме, дете ће се увек приклањати попустљивијем родитељу, који временом постаје жртва, а строжи родитељ бива омрзнут. Боље је прећутати партнеру који је погрешио, него му оповргавати ауторитет пред децом. Важно је поставити правила понашања, научити децу да разлукују добро од зла, иако живимо у времену у ком је зло вешто маскирано- саветује др Влајко Пановић.

Једна од честих родитељских грешака, примећује искусни стручњак, јесте бављење само оним што је лоше у понашању детета, као да се доброта подразумева. На тај начин промовишемо лоше, дете усваја слику о себи као таквом, а у породици се јављају опаске „иста је свекрва“ и сл. Осим тога, децу никада не би требало поредити са неким из окружења (братом, сестром) јер ће им се тако развити одбојност. Морамо их научити да развију међусобну солидарност, да замоле кад нешто желе, рецимо играчку оног другог. Поштовање унутар породице је, уз поверење, основ трајања љубави.

Говорећи о кажњавању деце, нарочито физичком, др Влајко Пановић је истакао да је оно неодвојиви део васпитања. Наравно, никакво насиље није прихватљиво. Али, како деца преко коже добијају прва задовољства (мажење, штипање, загрљаји), благи додир уз адекватан поглед у очи може детету указати да је учинило нешто лоше и да то убудуће не понавља. Такође, казна се примењује у року од 24 часа. Никако не треба одлагати јер се бес таложи и долазимо до оне познате „Сад ми те је доста!“, која води батинању. Свако дете је личност у развоју и поштујмо га!Кажњавајмо понашање које не треба понављати и обрнуто- охрабрујмо оно што је пожељно, закључио је др Влајко Пановић излагање у Ваљеву, праћено мноштвом питања посетилаца.

Циклус трибина „Православље и млади“, као и ранијих година, походиће врсни предавачи, припадници различитих професија, а повезани хришћанском вером и љубављу. Тако, са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина, најавио је свештеник Дејан Трипковић, Светосавска омладинска заједница угостиће асистента на катедри за Нови завет Православног богословског факултета др Владана Таталовића, еминентног психотерапеута др Зорана Миливојевића, прослављеног српског одбојкаша Владимира- Вању Грбића и друге. Овом приликом, свештеник Дејан Трипковић упутио је речи благодарја вишем јавном тужиоцу Миодрагу Плазинићу, који увек радо уступа конференцијску салу за организовање трибина.

Ј. Ј.

Трећи епископ обновљене епархије Браничевске, Венијамин (Таушановић), један је од архијереја СПЦ о коме се врло мало зна, чији су живот и дело понајмање проучавани, а који, са друге стране, заслужује посебну пажњу историчара Цркве и теолога. Столовао је на трону браничевских владикâ у изузетно турбулентном историјском периоду, од 1934. до 1952. године, тако да се многе прекретнице точка времена јасно огледају у његовом архипастирском раду, у његовом животу, али и у животу Браничевске епархије. На писање обимне и стручне студије позвани су, пре свега, експерти историје СПЦ, тако да је основни циљ издавања књиге жеља да пробуди интересовање за овог значајног српског јерарха и да понуди адекватан архивски материјал будућим истраживачима.

Ова књига представља наставак објављеног дела заоставштине епископа Венијамина, који је Одбор за просвету и културу понудио читаоцима 2014. године у виду књиге Да нам буде милостив Господ. Сада, пак, доносимо записе, белешке и фрагменте епископа Венијамина из 1947. године, у којој је наш епископ био изложен великој психолошкој тортури комунистичке власти у Пожаревцу. Рад државне безбедности у катедралном граду Браничевске епархије, сводио се на стални притисак и терорисање владике, на непрекидне провокације индоктринираних ђакâ, различитих пропалитетâ, као и свих носиоца извршне и судске власти „ослободилаца“. Свима њима циљ је био исти: отерати владику Венијамина, „реакционара“ (како и сам сведочи у запису од 2/III–1947) из Пожаревца! Његов одговор, одговор исповедника пред налетом дивљих звери, јесте одговор пастира доброг и своди се на речи које смо искористили за наслов ове књиге: по сваку цену остати Христов — остати са стадом својим.

Без обзира што се једним делом тиче архивске грађе и историјске науке, ово штиво ипак смо сврстали у едицију Наши епископи, јер за православне хришћане њихови епископи не припадају далекој прошлости, нити историографији, него првенствено литургијском сабрању есхатолошког карактера, на коме их светотајински оприсутњујемо.

Извор: http://izdavastvo.sabornost.org/episkop-venijamin-ostajem-sa-stadom-svojim

Након читања Светог Јеванђеља од Матеја, надахнутом архипастирском бесједом, Митрополиту Амфилохију, свештенству, монаштву и вјерном народу, обратио се Владика Јован који је пожелио мир свима.

– Мир Божији је најљепши и најпријатнији у светињама. Зато је најљепше што нас је данашњи дан сабрао код ћивота Светог оца нашег Василија слава му и милост. А велики је дан васкршње јутро, као што су Мироносице хитале врло рано на гроб узнемирене, тако смо и ми узнемирени дошли да би примили вишњи мир. Где се тај мир добија? Суштински, добија се у Светој Литургији и зато најљепши и најблагословенији поздрав је када епископ или свештеник каже мир теби – казао је Владика Јован.

Говорио је о страдању и прогонима Светог Василија који је пронашао мир у острошкој светињи.

– Зато што је отрпио последњих десет година до свога упокојења, зато што је сагоријевао као свијећа. Није себе штедио, баш као ни наш отац, настојатељ Митрополит Амфилохије. Исто тако носећи крст Светог Василија, Бог га је овдје задржао и држи зато што преко његових плећа долази мир Божији на овај народ, зато што сваки угодник Божији као што је и Свети Петар Цетињски и сви светитељи српски пролазили кроз искушења, тако је и Бог њему дао највећи крст међу нама српским архијерејима – казао је Преосвећени епископ.

Подршка Митрополиту Амфилохију

Владика Јован упутио ријечи подршке митрополиту Амфилохију, због ситуације у којој се нашла наша Црква, због покушаја наметања неправедног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести.

-Сви смо дошли да се помолимо најприје да оздравимо сви заједно код Светог Василија, да подржимо нашег оца и архипастира Митрополита Амфилохија. Уз њега је цјелокупно свештенство, вјерни народ, уз њега је цијела Српска Црква, уз њега је цијела Васељенска католичанска Црква и заиста на његовим плећима и на његовом животу показују се ране Христове и ријечи апостола Павла – рекао је Владика Јован.

Додао је да је ово што се чини Цркви Божијој је најмучнији и најгори ударац који није витешки и није људски.

Велики број сабраних вјерника примио је Свето Причешће.

Митрополит Амфилохије је на крају Литругије пожелио да Господ свим поклоницима острошке светиње подари здравље и спасење.

– Ево нас сабрани из свих крајева свијета. Ево и Салвадора из Кубе, из Румуније, Русије, Јеладе, из земаља српских сви овдје сабрани, то јесте Црква Христова која сабира све земаљске народе да једним срцем и једном душом прослављамо Оца и Сина и Духа Светога Бога нашега – казао је Митрополит Амфилохије.

Тонски прилог Радија Светигора

Обавијештени смо да је већ од јутарњих часова по Бијелом Пољу ширена вијест да ће расправи присуствовати и бивши, рашчињени свештеник Мираш Дедеић. Та вијест је циљно ширена кроз Бијело Поље како би се вјерујући народ испровоцирао што је креаторима тог догађаја и био циљ. Другим адресама је, а не Цркви, било потребно изазивање незадовољства и узнемирења присутних грађана, као и подстицање немира како би се пажња јавности преусмјерила са противуставног и неодрживог Нацрта закона. Јавност још увијек није добила одговор да ли је у Дедеићевој пратњи било и припадника полиције у цивилу.

И данас, умјесто да грађани, вјерници и други заинтересовани постављају питања представницима Министарства у оквиру јавне расправе и да добију одговоре, циљно се дошло у ситуацију да се прича о другим темама и да се, опет циљно, кривица и одговорност испоручи нашој Цркви како би се по ко зна који пут приказала као противдржавна и деструктивна институција. Још једном подјсећамо да је Министарство за људска и мањинска права организатор поменутог скупа и да у том погледу, сходно законским прописима, сноси одговорност која је прописана за организаторе јавних скупова. Такође, Министарство је 3. августа ове године упутило јавни позив ”грађанима, вјерским заједницама, стручним и научним институцијама, државним органима, Главном граду, Пријестоници и општинама, струковним удружењима, политичким партијама, синдикатима, савјетима мањина, невладиним организацијама, медијима и другим заинтересованим организацијама, заједницама и појединцима” да се укључе у јавну расправу и рад округлих столова у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици. Уочи одржавања округлог стола у Бијелом Пољу, Министарство је свој позив поновило преко сајта Владе и медија. Грађани су се одазвали том позиву управо због великог интересовања за будући пропис којим се грубо атакује на право на слободу вјероисповијести. Упркос тим чињеницама, одговорност за одзив грађана у великом броју је искључиво сваљена на Српску Православну Цркву.

Не треба губити из вида да је бивши свештеник Мираш Дедеић још 19. августа на Ивановим коритима први који је, послије Министарства, јавно позвао своје присталице да учествују у раду округлих столова у Бијелом Пољу, Котору и Подгорици при чему је оптужио државу Црну Гору да помаже Српску Православну Цркву. И та чињеница се упорно прећуткује, а Митрополија и Епархије се једино оптужују за масовни одзив грађана на поменути догађај, па чак и за присуство политичких представника који су на тај скуп управо позвани од Министарства.

Додатно нерасположење грађана је изазвано и тиме што организатор није обезбиједио адекватну салу за расправу о пропису који је изазвао најширу пажњу и узнемиреност грађана. Око хиљаду грађана, и то радног дана у подне, није могло да уђе у салу што их је додатно провоцирало, а у сали се налазило дупло више људи од броја који је предвиђен. Да ли је и за то одговорна Црква којој припадамо?

Митрополија и Епархије учествују у јавној расправи у организацији Министарства са циљем да на примјерен и правно утемељен начин укажу на противуставне, противправне и антицивилизацијске одредбе Нацрта закона. У том погледу, наши Правни савјети су свештенству и грађанима пружили и пружају правну помоћ ради дефинисања и постављања спорних питања. Једини циљ који смо имали и који имамо јесте да поставимо питања и да њих добијемо одговоре, а никако да се изазива прекид јавне расправе. Сматрамо да је јучерашњи јавни позив Министарства за људска и мањинска права грађанима да се не одазивају масовно округлим столовима примјер обесмишљавања и негирања права грађана на учешће у јавној расправи. Зашто су позвани од Министарства ако им се не омогућава приступ догађају? О каквом се позиву на јавни дијалог од стране Министарства може говорити кад се ниједан њихов представник није одазвао на наш округли сто на коме су говорили еминентни правници и који је протекао у миру. До сада смо учествовали у бројним округлим столовима у организацији државних органа и то о многим спорним законима о Цркви и увијек дали конструктивни допринос. Зашто би сада било другачије?

Овим путем позивамо свештенике и вјернике да се на цивилизован начин одазову округлим столовима у Котору 10. септембра и Подгорици 14. септембра, да не насиједају на провокације, да захтијевају да им се омогући да на округлом столу на цивилизован начин слободно поставе питања и добију одговоре, као и да буду свјесни да прекид и неодржавање округлих столова једино одговара онима који су припремили Нацрт закона којим атакују на идентитет, субјективитет и права Цркве којој припадају.

Црква нема ништа против да на округлим столовима учествују и представници вјерске заједнице тзв. ЦПЦ, основане у цетињској полицијској станици 17. јануара 2000. године и да штите своја новостечена права. Међутим, са њене или било чије друге стране, својатање имена, имовине, идентитета, права вјековне Црногорске Митрополије и континуитета Православне Цркве од четвртог, односно тринаестог вијека у данашњој Црној Гори, представљало би насиље против Божје и људске правде и гажење темељних људских права, у која спада слобода вјере, а тиме и претварање Црне Горе у бесудну земљу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, бр. 1106, од 2. септембра 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Јован је по личној молби привремено ослобођен обавеза епархијског Архијереја у Епархији нишкој, до наредног редовног заседања Светог Архијерејског Сабора. Истог дана Свети Архијерејски Синод је својом одлуком бр. 1107, умолио Нас, као Епископа рашко-призренског да у том периоду замењујемо Епископа Јована у обављању дужности епархијског Архијереја Епархије нишке.

Овим вас обавештавамо и најављујемо да ћемо, благодаћу Духа Светога, руководити и надзирати живот и рад парохија, манастира и епархијских тела Епархије нишке у складу са поменутом одлуком Светог Архијерејског Синода. Такође, обавештавамо клир Епархије нишке да на богослужењима (на јектенијама и Великом входу) од сада помињу „…Епископа нашег Јована и Епископа нашег Теодосија…“.

Богољубиво позивамо свештенство, монаштво и верни народ богоспасаване Епархије нишке, са молитвеном жељом да предано наставе да раде поверене им дужности, да живе у православном и светосавском духу, уз међусобно уважавање и братску љубав, редовно учествујући у богослужењима, нарочито у божанственим Светим Литургијама.

У Нишу, 4. септембра 2015. год.