Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим деспотима Бранковићима. Црква је живописана, а најстарије фреске насликао је 1524. године мајстор Петар из Софије. Јашуњу су Турци неколико пута рушили, па је због тога често преправљана. Тако је црква обновљена 1693. године, а добила је и нови живопис, који је у потпуности прекрио стари. Манастир је тешко страдао и у време Првог и Другог српског устанка, али је убрзо обновљен.

Након Другог светског рата манастиру је одузета сва имовина. Тек 1986. године Јашуње је стављено под заштиту државе. Од тада су изведени археолошки, архитектонски и живописачки радови. Иако се Јашуња сматра најстаријом и најзначајнијом православном светињом у Јабланичком округу, до 2006. године био је напуштен. Тада је започета нова обнова манастира, када су подигнути нови конак, звоник и ограда око манастира.

Последња обнова Јашуње пада у заслугу монаху Јоаникију, који је по доласку у овај крај, пре безмало једне деценије, живео у камп приколици. Конак древног манастира био је потпуно урушен. Јоаникије је на обнови почео да ради сам. Касније је, уз помоћ верника и општине, мењао изглед манастирског комплекса који сада има нов звоник и конак. Обнова манастира биће завршена до 2017, када ће се обележити пет векова од његовог оснивања.

Духовна обнова

Последње радове на фрескама извели су 1902. сликари Јаков и Ђорђе, отац и син из Велеса, који су успели да задрже првобитни распоред композиција. Након Октобарске револуције 1917. у Јашуње су се населили руски монаси и започели не само архитектонску, него и духовну обнову значаја манастира.

Извор: Вести онлине

Тек сте након недељу дана реаговали саопштењем на говор мржње да у православној цркви у средишту Загреба столују четнички викари?

Захваљујући медијима, био сам уверен да ме је Хрватска довољно упознала и да таква апсурдна тврдња неће бити прихваћена у јавности. Поготово што је од тренутка изрицања злонамерних оптужби inbox почео да се пуни стотинама пријатељских изјава подршке од људи, одавде из Загреба и Хрватске, који са индигнацијом одбацују говор мржње. Али када је та груба медијска злоупотреба наставила да се шири преко интернетских платформи и друштвених мрежа, осетио сам потребу да, колико је то могуће, спречим даљу манипулацију сензибилним људским душама које неко, из мени непознатих разлога, жели да улови у мрежу зла и мржње.

Опет Вас оптужују за певање четничких песама, тј. стиче се утисак су певане у Загребу?

И о томе сам више пута говорио. То није било ни у Загребу, ни у Београду, него пре више година у Чикагу, током посете Србима који тамо живе. То су, већином, укључујући и свештенике, потомци политичке емиграције, трећа генерација. И по томе су наши народи слични. Песму са снимка сам тада први пут чуо и певао је слушајући друге. У једном тренутку сам престао да певам, не мислећи о томе да то може доћи до јавности.

Изразили сте своје жаљење због тога?

Жалим што сам нехотице повредио нечија осећања, можда, због медијске халабуке, некога и разочарао. Са друге стране, када сам први пут у медијима изрекао свој став о овој чикашкој епизоди, екстремисти у Србији су ме напали да нисам патриота, домољуб, готово да сам издајник. Имам потребу рећи да се гнушам и осуђујем свако насиље и сваки злочин, без обзира под којом униформом, капом и значком су чињени и које вере или националности су биле жртве. Знам да ни ово неће бити по вољи многима и у Србији и у Хрватској.

Истовремено позивате на Јеванђеље и дијалог?

Да, дијалог заснован на Јеванђељу није нешто што нам последње преостаје, него почетна и завршна позиција, смисао живота: дијалогом откривати лепоту лика Божјег у другоме, чак и у оном који мисли и жели да вам не буде пријатељ, него непријатељ. Неки у Србији, који не познају довољно Хрватску и Хрвате, а заправо су оптерећени предрасудама условљеним историјским наслеђем, кажу ми да сам утописта и да желим да остварим немогуће. Ако су у праву, бирам да будем утописта. Исто тако знам да оно што је људима немогуће, Богу је могуће!

Како се осећате у Загребу и имате ли проблема на послу?

Догађаји, попут ових претходних, стално нас враћају у позицију постконфликтног друштва, којем је примарна особина унутрашња подељеност. У таквим околностима, код мањинских заједница праг осетљивости на појаве нетолерантности је јако низак. Али назовимо ствари правим именом, ако неко каже да ће из цркве изаћи неко ко ће насрнути на живот вас и ваше деце и започети крвави пир, то није некаква интолеранција, није ни вербална провокација, то је отворени позив на угрожавање физичког опстанка оних који се у тој цркви моле. То су „проблеми у послу“ са којима се суочавамо ја и моји свештеници. Лично, пак, немам никаквих проблема.

Патријарх Иринеј је изјавио да Срби страхују да иду у своју цркву у центру Загреба?

Неки Срби се плаше да изразе свој верски и национални идентитет. Поједини ми шапатом на улици или у трговини кажу: и ја сам наша или ваша. Да ли је то оправдано или није? Уверен сам да има далеко више оних који желе да у Хрватској сви живе слободно, без страха. Није ми познато да таквих појава има још негде у Европи. На потезу су политичке елите.

Али ви се често виђате у граду?

Понекад, када је лепо време и када имам госте, изађем са њима у неки од кафића или ресторана у центру града.

С тим у вези, Литургија се прати са видео-бимовима на Цвјетном тргу?

Хвала Богу, у оваквим приликама до сада заиста није било проблема.

Има проблема с хулиганима из школе која је преко пута православне гимназије?

Млади нису проблем него жртве. Уколико им се не помогне они ће ускоро бити проблем за све, не само за ученке, тачније ученице српске гимназије, јер њих далеко више малтретирају.

Били сте у Србији на челу Већа за телекомуникације, да ли бисте Ви забранили рад З1?

Срећан сам што је Ваше питање хипотетичко. Одговор је потврдан.

У јавности се недавно појавило писмо Патријарха Иринеја Папи Фрањи око канонизације кардинала Степинца. Какав је Ваш став?

Моја жеља је да у дијалогу о ономе што једна страна сматра контраверзним, упитним или негативним а друга страна не сматра, још боље упознамо једни друге. На крају, одлуку доноси Католичка Црква и Ватикан.

Јесте ли Ви у тој комисији или не?

Пре пар недеља Патријарх ме је именовао за члана те комисије.

Како смирити тензије које су поприличне у посљедње време?

Нећу бити међу првих стотину ако кажем да „нарцизме малих разлика“ потенцирају и злоупотребљавају они који од тога имају јасну корист. Та Фројдова теорија није нигде веродостојније потврђена у пракси него у односима између Срба и Хрвата. Постоји само један одговор: потребно је да се снажно чује глас хришћанске љубави. Папа Фрањо је у том погледу узор.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Поводом медијских напада појединаца и удружења на Српску Православну Цркву, њено свештенство и верни народ у Хрватској осећам обавезу да изјавим следеће:
Повод, али не мотив и узрок, за бруталне, последњих година незапамћене нападе и позиве на линч Српске Православне Цркве и српског народа у Хрватској, пронађен је у видео-снимку насталом пре више година, током моје посете верницима у Чикагу, где као гост нисам био у прилици да утичем на све околности. Због свих оних који су се на било који начин осетили погођеним или увређеним, нарочито после злоупотребе и манипулације садржајем тог снимка од неких медија, изражавам своје искрено и дубоко људско жаљење.
Осећање дубоке туге и жаљења изазивају и они, који свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању јаза између Хрвата и Срба који су неминовно упућени једни на друге.

Свакоме ко прати мој рад и јавно деловање, не само од доласка у Хрватску, него у последње три деценије, јасно је да оно што ми се тенденциозним тумачењем тог снимка приписује не изражава становишта и вредности за које се залажем. Једноставно, у међуљудским и у међунационалним односима, држим се Христових речи: „Све што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима“. То је начело по којем живим и делам, а другог програма и идеологије изван Христа и Његовог јеванђеља немам!
Напомињем да ме овакви напади нису изненадили, јер сам по доласку у Загреб, у првој беседи, рекао да, на обе стране, постоје и такви који ће бацати камење на оне који граде мостове између људи и између народа. Протагонисти мржње и нетрпељивости ме неће поколебати, него подстаћи да у своме срцу још више негујем љубав Христову и према њима, јер знам да Бог, који је за вечност створио све нас, то од мене очекује.

На такво поступање ме поготово обавезују многобројни појединци и удружења који су показали одлучност да, упркос оркестрираним, вербално суровим нападима, јавно и приватно упуте изразе солидарности, охрабрења и подршке Српској Православној Цркви, православним верницима у Хрватској и мени лично. Они ми уливају оптимизам да, с надом у Бога, са још више снаге наставим да градим мостове мира, сарадње, међусобног поштовања и љубави између хрватског и српског народа, као и Православне Цркве и Католичке Цркве, будући да смо чланови исте хришћанске породице који верују у исто Јеванђеље Христово. Њима, који по мом схватању и уверењу представљају већинску Хрватску утемељену у Христовом учењу и етосу, упућујем изразе најдубље захвалности.
Речи Христове: „Добро чините онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас вређају“ нас обавезују да на говор мржње узвратимо љубављу! Стога православне вернике, и овом приликом, поздрављам речима Светог апостола Павла: „Стојте дакле чврсто у слободи којом нас Христос ослободи. Нека ваша вера кроз љубав дела, љубављу служите један другоме“.

• САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ PDF
• SAOPŠTENJE ZA JAVNOST PDF
  

Призрен-Грачаница, 21. јануар 2016. год.
Као Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски изражавам најдубљу забринутост и разочарење поводом јучерашње одлуке Основног суда у Митровици, који је под председавањем судије гђе. Роксане Комше г. Оливера Ивановића, лидера грађанске иницијативе, прогласио "кривим за ратни злочин" и осудио га на 9. година затвора. Имајући у виду да је у току досадашњег суђења вишеструко показано да не постоји директна веза са злочином за који је г. Ивановић оптужен, и да према самим речима председавајуће судског већа гђе. Комше „Ивановић никога није убио, нити икога подстицао на убиство, али је виђен на улици на местима где су се догодила убиства“ оваква драконска пресуда се у српском народу доживљава као велика неправда.
Стога уз сву нашу моралну подршку г. Ивановићу, кога познајемо и поштујемо као човека дијалога и који је по сведочанствима многих Албанаца спасавао животе за време рата, искрено очекујемо да ће одбрана у наредним данима уложити жалбу и да ће другостепени суд поништити првостепену пресуду, пошто оптужница суштински није потврђена.
Епархија рашко-призренска
29 / 01 / 2016

Повод, али не мотив и узрок, за бруталне, последњих година незапамћене нападе и позиве на линч Српске Православне Цркве и српског народа у Хрватској, пронађен је у видео-снимку насталом пре више година, током моје посете верницима у Чикагу, где као гост нисам био у прилици да утичем на све околности. Због свих оних који су се на било који начин осетили погођеним или увређеним, нарочито после злоупотребе и манипулације садржајем тог снимка од неких медија, изражавам своје искрено и дубоко људско жаљење.
Осећање дубоке туге и жаљења изазивају и они, који свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању јаза између Хрвата и Срба који су неминовно упућени једни на друге.
Свакоме ко прати мој рад и јавно деловање, не само од доласка у Хрватску, него у последње три деценије, јасно је да оно што ми се тенденциозним тумачењем тог снимка приписује не изражава становишта и вредности за које се залажем. Једноставно, у међуљудским и у међунационалним односима, држим се Христових речи: „Све што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима“. То је начело по којем живим и делам, а другог програма и идеологије изван Христа и Његовог јеванђеља немам!
Напомињем да ме овакви напади нису изненадили, јер сам по доласку у Загреб, у првој беседи, рекао да, на обе стране, постоје и такви који ће бацати камење на оне који граде мостове између људи и између народа. Протагонисти мржње и нетрпељивости ме неће поколебати, него подстаћи да у своме срцу још више негујем љубав Христову и према њима, јер знам да Бог, који је за вечност створио све нас, то од мене очекује.
На такво поступање ме поготово обавезују многобројни појединци и удружења који су показали одлучност да, упркос оркестрираним, вербално суровим нападима, јавно и приватно упуте изразе солидарности, охрабрења и подршке Српској Православној Цркви, православним верницима у Хрватској и мени лично. Они ми уливају оптимизам да, с надом у Бога, са још више снаге наставим да градим мостове мира, сарадње, међусобног поштовања и љубави између хрватског и српског народа, као и Православне Цркве и Католичке Цркве, будући да смо чланови исте хришћанске породице који верују у исто Јеванђеље Христово. Њима, који по мом схватању и уверењу представљају већинску Хрватску утемељену у Христовом учењу и етосу, упућујем изразе најдубље захвалности.
Речи Христове: „Добро чините онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас вређају“ нас обавезују да на говор мржње узвратимо љубављу! Стога православне вернике, и овом приликом, поздрављам речима Светог апостола Павла: „Стојте дакле чврсто у слободи којом нас Христос ослободи. Нека ваша вера кроз љубав дела, љубављу служите један другоме“.

• САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ PDF
• SAOPŠTENJE ZA JAVNOST PDF
  

• Саопштења
  

|

Предавање Епископа пакрачко – славонског г. Јована на тему „Јарусалим и Јасеновац“ одржано је у суботу 23. јануара 2016. године у Зајечару. У Великој сали Музичке школе „Стеван Мокрањац“ предавању је присуствовао Преосвећени владика тимочки г. Иларион који је поздравио драгог госта и са великом пажњом слушао и постављао питања на ову увек актуелну тему страдања два народа у Другом светском рату. Владика Јован је изношењем познатих чињеница указао на паралелу у многострадалној историји оба народа. Најважније је знати и изнети у јавност истину о тим догађајима, али је исто толико битно ту истину сачувати од заборава и учинити све да наша деца не запоставе сећање на своје свете и часне претке. Неизоставни део образовања ученика у школским установама треба да постане знање о Јасеновцу и другим сличним стратиштима, Брочицама, Јадовну, Крапју, Плесму, Старој Градишки, и њиховој трагедији, као што је то случај код Јевреја, који итекако воде рачуна о томе. Тако се чува и поштује вера и историја једне нације, и она мора бити сачувана у свести наших будућих нараштаја.

Владика Јован је подсетио да Јасеновац представља место највећег страдања нашег народа за време Другог светско рата, и да се у многим јамама налазе на хиљаде невино убијених. То значи хиљаде незаборавних новомученика, чије свете мошти освећују цео тај простор и шире – цео српски народ. Многе од тих јама, по владикиним речима, још нису откривене, а познато је да су након Другог светског рата, као и за време злогласне НДХ, многи докази о њиховом постојању намерно прикривани. Владика је посведочио о личном искуству, када је био присустан приликом откопавања јаме у којој је пронађено 206 закланих и убијених, из чијих се костију приликом преноса ширио благоухани мирис. То су свете мошти и хиљаде је таквих српских светитеља. Њихово страдање се не сме заборавити и Јасеновац мора постати место посете и поклоњења сваког Србина.

Потребно је да нашу децу васпитавамо у духу вере, слоге и поштовања свих, али највише познавању вредности свог народа. Тако нпр. ученици Средњих богословских школа и њихови професори редовно посећују и одају почаст убијенима у Јасеновцу. Наша омладина мало зна о величини и значају оваквих догађаја. Владика је говорио о томе колико јеврејски народ томе придаје значај и преко Меморијалне установе за жртве и хероје холокауста “Јад Вашем“ у Јерусалиму ради на едукацији своје омладине и не престаје да истражује о томе која лица, где, како и у ком времену су пострадала. То је веома одговорно према сопственом народу. Наша Српска Православна Црква подржава рад Епархије славонске, а владика Јован је координатор „Одбора за Јасеновац“ при Светом Архијерејском Сабору СПЦ. Много је тога урађено на комплексу Јасеновац, обновљен је храм јасеновачким мученицима, али предстоји још много посла, треба обновити поред цркава и конака свеукупни живот нашег народа, који је на овим просторима вековима радио, стварао и живео – рекао је владика Јован. У наставку су уследила питања, коментари и изнесена су многа позитивна и одобравајућа мишљења присутних на ову важну тему.

Пре почетка предавања, владика Јован је посетио у пратњи владике Илариона Саборни храм Рођења Пресвете Богородице у Зајечару, где се поклонио Богородичиној икони „Заштитници града“ која је управо за време Другог рата сачувала град од разарања, о чему је владика Иларион проповедао свима присутнима у храму.

епархија тимочка

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је да свакодневно чујемо да је неко отворио кафић или трговину, али да није чуо да је неко отворио библиотеку.
То, каже владика, довољно говори о овом смјелом подухвату, на који су се одлучили како би свима који то желе, био доступан богат књижни фонд.
"Има преко 30 хиљада наслова, многобројне часописе, енциклопедије, литературу огромну, тако да ће бити од велике користи за све оне који се буду интересовали за било коју област", рекао је епископ зворничко-тузлански Хризостом.
Посебан значај има отварање црквене библиотеке у Бијељини, које су према библиотичкој класификацији специјалне библиотеке. У фундусу библиотеке налазе се издања која датирају из 15. вијека, и то је право културно благо Републике Српске.

"Оно што је јако важно јесте да ово што данас видимо овдје представља у култруну баштину Републике Српске и да се у ствари државотворност једне земље управо мјери књигом и благом које библиотеке посједују", каже Љиљана Петровић Зечић директорица Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
"Најстарија књига која се овдје налази штампана јесте зборник Октоих Божидара Вуковића из 1536. године штампан у Венецији, а најстарија рукописна књига је из 14. вијека", каже библиотекар Дејан Ерак.
Отварањем епархијске библиотеке није на добитку само град Бијељина, већ и цијела Република Српска.
"Књига није прављена и написана да би била једном прочитана и сакривена од очију јавности него књига тек тада живи ако је стално код различитих читалаца", изјавио је Дане Малешевић министар просвјете и културе Републике Српске.
Библиотека Епархије зворничко-тузланске налази се у сједишту епархије у Бијељини, у манастиру Светог василија Острошког и биће отворена сваког дана од 8 до 16 часова.
РТРС
26 / 01 / 2016

Богољубива браћо и сестре и децо Светога Саве,
Честитамо Вам 2016. лето Господње и празник Светога оца нашег Саве.
Хришћанство задржава својство новог у сваком времену, јер стално препорађа и преображава људе, поново и наново. Православље и наша Света Црква свакодневно, многоструко и приљежно се обраћа Богу молитвом „за мир целог света“, „за јединство свих“ и „за времена мирна“. Имајте мир са свима, „мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (Јн. 14, 27), препоручује нам Спаситељ. Тај Божији мир толико нам је данас драгоцен и потребан.
Тим Христовим миром и љубављу, задојен је од утробе матере своје Свети Сава, наш духовни отац и родоначелник, кога данас прославља читаво Српство. А дете, измољено од Бога у дому својих родитеља, беше благоразумно и весело душом, и у учењу напредно. У говору био је врло одмерен, у мисли логичан, у понашању достојанствен, у опхођењу са људима врло тактичан и племенит, а у раду и реду издржљив и неуморан, поготово у молитви, сведоче његови животописци.
Свети Сава је био нарочито обдарен изванредним организаторским државничким и црквеним способностима, које, на жалост, недостају у 21. веку водећим људима у Држави и Цркви.
Своје организаторске способности Свети Сава је показао као изванредан дипломата, и на пољу државничком и црквеном, а оне су управо дошле до изражаја у организацији Српске Цркве, након што је издејствовао Њену самосталност у Никеји, 1219. године. Он је био и остао апостол српског народа, слуга Божији и проповедник истине на земљи, учени монах, велики Архијереј чији је цео живот и рад био по постулатима Светог Писма. Био је свестан да од правилног јеванђелског и тачно постављеног задатка и његовог извршавања зависи не само блиска будућност српског народа, већ и његов даљи правилан, духовни развој, који је чврсто везан и са његовим опстанком.
На свршетку светородне породице Немањића, која бива запечаћена светом српском крвљу Светог великомученика Кнеза Лазара и његових војника, на оном светом и распетом Косову, где једино божури расту, на овим нашим просторима Српске Војводине и Срема појављује се чудесна породица Бранковића са Мајком Ангелином на челу и њеним синовима.
А сада ме почујте и послушајте моји драги еапрхиоти и Срби Срема:
По милости Божијој и благодатном дару Духа Светог, у предстојећој 2016. години, Епархија сремска литургијски и молитвено обележиће ТРИ велика јубилеја живота и мисије светородне породице Бранковића, на челу са Светом Ангелином Крушедолском. По упокојењу ових великана, манастир Крушедол је постао својеврсан реликвијар Светих моштију, Нови Јерусалим богомизабраног српског народа. Правилно ценећи историјски и духовни значај Светих деспота сремских, позивамо вас да прикладно и торжествено обележите:
1.) 530. годишњицу од доласка Свете Породице у Срем, 1486. године.
2.) 500. годишњицу блаженог уснућа Светог Владике Максима, 1516. године.
3.) 300. годишњицу спаљивања моштију Светих Бранковића од стране Турака, 1716. године.
Све ово јесу Богом дани и благословени поводи за организацију благодарног ходочашћа, са моштима Мајке Ангелине, која ће тако поново обићи свој Срем и учинити једну духовну смотру православних Срба у Срему. Ово је јединствени црквено-народни сабор у Епархији сремској, али и позив на свенародно јединство, кроз богољубље и човекољубље, у љубави према Богу и ближњима, и моралну обнову у светотајинском животу Цркве Христове. Чудотворна моћ моштију крушедолских Светих надалеко се рашчула. Упорно се набрајају болести и исцељења, невоље и избављења, приписивана Њиховом небеском заступништву.
Кроз и најмању честицу моштију Светитеља, присутна је благодат Духа Светог, која им даје чудотворну моћ, изливши се на верни народ. Нетљене мошти последњих српских деспота представљају за наше вернике највећу светињу, од које, свакако, очекујемо небеску заштиту.

Све знаменитости и лепоте наше Богом спасаване Епархије, чуда уризничена у последњих 530 година, сабрани су и огледају се у руци српске деспотице, Мајке Ангелине. Својом сачуваном руком – као Божји дар, боје ћилибара, ова Светица сведочи на видљив и опипљив начин, све оно што је била и што је чинила, у распетим временима за њену породицу и њен народ. Рука Мајке Ангелине посетиће сваки град, свако село, све парохије и манастире у нашој Епархији, од Недеље Православља, 20. марта, до 10. августа, када ће се вратити у своју задужбину, манастир Крушедол. Сву своју духовну децу позивамо да узму учешћа у свим прославама и споменима Светима, који ће обележити годину Светих Бранковића. Стога вас молимо да, у границама својих скромних могућности, помогнете у остварењу велике и узвишене духовне мисије ваше Свете Цркве. Прожети тим жељама и надама, у дубоком уверењу да ћете у потпуности схватити ову Нашу светосавску посланицу, свечано проглашавамо јубиларну годину Светих Бранковића, молећи се усрдно Богу Творцу и Господу нашем Исусу Христу, да вас и даље обасјава својом милошћу и добротом, док Свете сремске деспоте молимо да и даље буду будни чувари српства у Срему, и целог нашег народа и читаве Цркве Православне.
Свим ученицима наших школа, вероучитељима, родитељима и свима вама, драга браћо и сестре, честитамо празник нашег Учитеља и Просветитеља, Светога Саве, са поздравом: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!
Извор: Епархија сремска

• Епархијске вести
  

|

Поздравивши присутне, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Мирослав Илић је истакао да је култура сећања један од облигационих постулата сваке цивилизације, сваке националне културе. Сви знамо да је те 1942. године извршен геноцид над српским, јеврејским, ромским народом, и осталим непријатељима Хортијеве фашистичке Мађарске. Било је примера страдања не само Срба и Јевреја, већ и Немаца и осталих који су из чисте хришћанске љубави штитили своје српске, јеврејске, ромске суседе, навео је г. Илић.
Подсећајући да су пре 74 године мађарски жандарми и фашисти убијали невине грађане Новог Сада по улицама, двориштима, становима, Штранду - господин Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад је истакао да се такав злочин не сме заборавити, пре свега због невино палих жртава. Важно је да знамо историју нашег Града, јер када знамо историју, онда можемо да очекујемо да ћемо у будућности живети у миру и слози, поручио је Горан Леви.
Протојереј Владан Симић, секретар Епископа бачког је позвао све људе добре воље на сутрашње обележавање годишњице Рације, наводећи да је у току припрема јубиларног обележавања, 75. година од Новосадске рације. Ми ћемо се, као Организациони одбор, у наредном периоду постарати да извршимо још неке припреме, најпре да покушамо са општом едукацијом најмлађих нараштаја о томе шта је била Рација, ко је страдао, зашто је страдао, најавио је прота Владан.
Централни програм ће почети 22. јануара 2016. године, у подне, на Кеју жртава рације, поздравним говором градоначелника Милоша Вучевића. Изведбом једне духовне песме представиће се хор Саборне цркве Свети Георгије. У име Српске Православне Цркве помен ће служити Епископ јегарски г. Јероним, а у име Јеврејске заједнице Новог Сада рабин Исак Асиел. Програм ће бити настављен на новосадској плажи Штранд, где ће бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације.Нови Сад, 21.01.2016 - Информативна служба Епархије бачке

Сва права задржава Епархија бачка 2009.

Изградњу Дома финансирала је Влада Републике Српске са 135.000 КМ. У Ортијешу је била и екипа РТРС-а.
Изградња Дома је веома значајна за ову, иначе прву повратничку, заједницу у Мостару. Срби у Ортијешу са којима смо данас разговарали, кажу да је ова донација знак да их институције Српске нису заборавиле, те да се кроз пројекте обнове ради на одрживом повратку. Међутим, Срби у Мостару и ХНК нису задовољни својим положајем у градској, кантоналној и федералној власти. Најављују састанак са српским чланом Предсједништва БиХ Младеном Иванићем, на којем ће дефинисати будуће дјеловање, а циљ су им два мандата у мостарском Вијећу.
Живота за око 150 повратничких породица у Ортијешу и Лакшевинама има. Иако није лако зарадити и обезбиједити опстанак, ови повратници немају дилеме - обнављају своје куће и остају у Мостару.
У новоизграђеном Дому мјештани ће се окупљати, дружити, његовати културу, језик и обичаје. Истичу да ће то бити мјесто са којег ће се гласно чути глас Срба са ширим друштвено- политичким значењем.

Митрополија црногорско-приморска, као и цијела Црна Гора, до краја ове године добиће још један велелепни саборни храм. Ријеч је о Саборном храму Светог Јована Владимира, посвећног заштитнику Бара, који је почео да се гради 2006. године. Планирано је да буде завршен до краја ове године, односно, да се освешта у септембру, када се очекује и долазак представника свих помјесних Православних Цркава у Бар.
Према ријечима директора градње, протонеимара Момчила Станојевића, идеја о градњи храма Светог Јована Владимира давно је зачета: -Постојао је инцијативни одбор на челу са Пеком Шоћем, почетком деведесетих година. Тај одбор је прерастао у Одбор за изгарњу храма. Најприје су обезбиједили локацију за изградњу. Парох барски, отац Богић Фемић, носио је, чак, транспарент на коме је писало „Тражим мјесто за храм Божји, тражим мјесто за молитву“, да би на дан Светог Василија 1991. године почео и штрајк глађу не би ли Општина одобрила локацију за изградњу ове цркве, саборног и васељенског значења. Након тога је одобрена ова локација, издати су неопходни папири и након израде извођачког пројекта издата је и грађевинска дозвола. Измијењало се више одбора, није било средстава, било је и проблема, и објективних и субјективних, који су утацали да се пролонгира рок почетка градње.
Аутор идејног пројекта храма је архитекста Предраг Ристић, а изведбеног пројекта архитекта Светозар Поповић. -Ја сам, на инцијативу митрополита Амфилохија у мају 2009. године, стао на чело Одбора и кренули смо у градњу храма, каже Станојевић. Наглашава да је први бетон у темељној плочи испод храма изливен 3. јула 2009. године. -Након тога су подигнуте крипте у површини од 1.370 квадрата, изливена је плоча на коти 00, тако да је прва архијерејска Литургија на тој коти одржана 29. августа 2009. године. Крипта је доведена у функцију да се у њој обавља богослужење за Васкрс 2010. године и од тада до данашњег дана није прекидано одржавање свете Литургије. Најчешће свештеници служе у крипти храма која је посвећена Божјем и нашем свецу руског поријекла Светом Александру Невском. Централни крст на центарлној куполи подигнут је 28. октобра 2012. године. Радило се на постављању крстова, набавци звона, а около храма има 1.240 стакала окулиса - округлих стакала. Читав је храм је застакљен и тако су створени услови да се унутра може радити и љети и зими, истиче он.
Како наглашава протомајстор Станојевић, припремајући се за свевасиљевску радост поводом освећења овога храма у септембру 2016. године, убрзано се изводе завршно-умјетнички радови у самом храму. У току је фрескопис и треба осликати 4.860 квадрата, затим израда и монтажа мермерног иконостаса дужине 18,5 метара, израда и постављање подног мозаика од око 1.700 квадрата, седморо бронзаних врата, девет дрвених врата, вањско уређење.
-Тренутно су радови усмјерени на централне куполе гдје је насликано Вазнесење Господње, а у доњој зони куполе осликана је Богородица са 12 апостола, затим четири Јеванђелиста, што укупно чини 600 квадрата фресака. Након тога приступило се осликавању фресака у припрати. У центру припрате осликана је фреска Силаска Светог Духа на Апостоле и представљени су сви земаљски народи. Управо ових дана се завршава осликавање припрате, након чега слиједи осликавање олтарске апсиде, односно комплетног олтара. Урађено је рјешење подног мозаика, а пројекат је урадио архитекта Душан Станојевић. Започето је постављање мермера, постављена је часна трпеза, затим владичански трон, облаже се и 28 стубова. Све је ово огроман посао. Паралено са овим радовима ради се и вањско уређење укупне површине 2.800 квадрата, једно прикладно окруживање порте обиљежавањем духовног мјеста. У питању је ниска оградица од камена у висини до 55 сантиметара изнад чега је умјетничка кована ограда, каже Станојевић.
Подсјећа на ријечи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија који је истакао да се Саборни храм у Бару подиже у славу Господа и част Светог Јована Владимира, за напредак потомства и покој душа предака. „Ко гради храм, њега храм изграђује и уграђује у непролазну Божју грађевину, у коју се уградио и Свети Јован Владимир попут драгоцјеног и неуништивог камена“, записао је митрополит Амфилохије.

Потребна помоћ
-На све адресе правних и физичких лица из Бара и Подгорице послали смо замолнице да приложе колико је ко у могућности за завршетак радова. И не само грађани Црне Горе, него широм свијета. Ово није само храм Бара ни Митрополије црногорске, ни храм Српске Православне Цркве, већ храм од васељенског значаја. Окупиће се овдје представници свих Православних Цркава, али и представици исламске и римокатоличке вјероисповијести, управо на хиљаду година од мученичког страдања Светог Јована Владимира, каже Момчило Станојевић.
Протомајстор додаје да су завршни радови веома скупи и да су за њихов завршетак потребна средства. -Користим ову прилику да позовем не само православне вјернике у Црној Гори већ све људе добре воље, код нас и на другим континентима, да сходно својим могућностима помогну завршетак радова на храму. Сви људи изводе радове по много нижим цијенама од тржишних на чему им се захваљујемо, каже Станојевић, додајући да су у те сврхе код двије банке отворени жиро рачуни. Код Комерцијалне банке АД Будва: 525-3562-28 и код НЛБ Монтенегро банке: 530-2495-94, а могуће је средства доставити на благајни Одбора за изградњу храма у Бару.
Извор: Митрополија црногорско-приморска, Драган Стојановић, Дан, фото: Сергиј Забијако

• Епархијске вести
  

|

Том приликом, владика Арсеније у разговору са начелницом је обећао да ће се братство храма Светог Саве потрудити да донацијом помогне овој установи, како би медицинском особљу и деци олакшали услове за рад.
Поводом Божићних и новогодишњих празника, на празник Светог Василија Великог 14/1 јануара 2016. године, Његово Преосвештенство Eпископ г. Арсеније у пратњи свештеника Предрага Продића, на чијој парохији се налази ова медицинска установа, донирао је поклоне деци. Велика радост деце и њихових родитеља је настала у овом лечилишту, када је владика Арсеније донео дарове, у којима су се нашле играчке разних дидактичких, едукативних карактера: мноштво музичких инструмената, трубе, гитаре, куле, дрвене слагалице, едукативне игре, рачунаљке, алати, бојанке, бојице, фломастери и још много тога. Деца су се окупила око Владике и на њиховим лицима као и на лицима њихових родитеља су се могли видети велики осмеси као и труд лекара, јер су сва деца почела кроз игру да комуницирају међусобно, што је и смисао постојања ове медицинске установе.
У име присутне деце, Његовом Преосвештенству је захвалио дечак Алекса (6) који је проговорио у овој установи, давши том приликом епсикопу Арсенију цртеже Светог Саве и Светог Василија Острошког које су нацртали Тијана, Маша,Стефан, Машан, Катарина, Оља, Хелена, Борис и сам Алекса.
Неизмерну захвалност на бризи и пажњи Српске Православне Цркве према овом Одељењу за аудиолошку рехабилитацију деце, које се налази у улици Светог Саве бр.14-16, изразили су и начелница др Бранка Микић и гђа Даница Мирић са осталим лекарима и сарадницима. Владика Арсеније је захвалио домаћинима на гостопримству и најавио за пролеће могућност организовања донаторске вечери у крипти храма Светог Саве, како би указали и осталим људима добре воље да помогну овој деци, јер је то заиста неопходно.

• Епархијске вести
  

|