Управа полиције Црне Горе је и ове године најприје забранила, а потом и онемогућила свештенству и вјерном народу да одслуже службу Божију на празник Преображења Господњег у Цркви посвећеној овом светом и свештеном празнику на Ивановим Коритима подно оскрнављеног Ловћена. Јаке полицијске снаге су од ране преображењске зоре биле распоређене око Цркве Преображења на Ивановим коритима тако да свештенство и вјерни народ на челу са Архијерејским протопрезвитером цетињским протопрезвитером-ставрофором Обреном Јовановићем и предсједником Црквене општине Цетиње г. Рајком Радусиновићем није могло да уђе у свети храм ради служења свете литургије.

Незаконито поступање Управе полиције је и ове године демонстрирано без обзира што је Управни суд Црне Горе недавно донио пресуду којом је због незаконитог поступања поништио прошлогодишње решење Министарства унутрашњих послова којим је претходно одбијена жалба Митрополије Црногорско-Приморске на решење Управе полиције - Центар безбједности Цетиње о забрани богослужења на празник Преображења 2015. године у Цркви Светог Преображења Господњег на Ивановим коритима. Управа полиције је и ове године, без обзира на пресуду Управног суда, донијела идентично незаконито решење којим је грубо атаковала не само на достојанство Цркве Божије него и на право на слободу вјероисповијести као једно од темељних људских права. Правни тим Митрополије на челу са координатором Правног савјета протопрезвитером-ставрофором др Велибором Џомићем је и против најновијег незаконитог решења Управе полиције уложило жалбу по којој није одлучено у законском року.

Подсјећања ради, Управа полиције већ годинама оваквим незаконитим решењима упорно и противзаконито забрањује православно богослужење на Преображење Господње и то у храму који је, сходно законским прописима и јавним исправама државе Црне Горе, у својини Митрополије Црногорско-Приморске.     Митрополија и њени правни заступници су скоро годину дана, користећи се законским правима и могућностима, водили правну битку и успјешно су пред судом доказали да полиција својим незаконитим актима Цркви забрањује богослужење на један од најважнијих хришћанских празника на Ивановим коритима и то у православном храму који је у својини Митрополије од оснивања до данас.

Управа полиције Црне Горе је незаконитим поступањем и незаконитим решењем заправо покушала да изједначи вјековну Цркву Црне Горе са групицом самозванаца окупљених, специјално за ту прилику, око анатемисаног и проклетству предатог распопа Мираша Дедеића у идеолошко-племенској организацији тзв. ЦПЦ. Осим тога, Управа полиције је својим незаконитим решењем покушала да у исту раван стави Митрополију као законитог власника Цркве Преображења Христовог на Ивановим коритима и групу људи који су јавно исказали амбицију да проваљују у цркву и оскрнаве је увођењем анатемисаних лица како би вршили обреде противно православној вјери и црквеним канонима.

Имајући у виду да се налазимо у данима великогоспојинског поста, као и да је пресуда Управног суда Црне Горе благовремено достављена Министарству унутрашњих послова и Управи полиције Црне Горе, захтијевамо и очекујемо да Управа полиције коначно почне да поступа у складу са важећим законским прописима и да престане да својим незаконитим решењима изједначава Православну Цркву и анти-цркву, свештенике и распопе, власника и узурпаторе, православне вјернике и јуришнике на светињу.

Острашћени идеолошко-племенски јуриши на Светињу, као и незаконити акти Управе полиције, изазвали су велики гњев међу православним вјерницима. Полиција нема право да својим незаконитим решењима групицу самозванаца проглашава за ”цркву” и да се на тако груб начин поиграва са најдубљим осјећањима православних вјерника. Управа полиције је дужна да у складу са законским прописима на законит начин предуприједи и спријечи ометање јавног реда и мира свуда, па и на Преображење ове  године на Ивановим коритима, од групице самозванаца и јуришника на светињу и хришћански празник, а не да забрањује преображењско богослужење у православном храму на Ивановим коритима и да тако атакује на вјековни канонски поредак и црквену имовину.

Митрополија црногорско-приморска

Крштење је обавио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства Епархије и Митрополије црногорско-приморске: протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја Миливоја Јововића, надлежног пароха, и јереја Драженка Ристића. Након што је над новокрштенима извршио свету тајну миропомазања, а овом приликом Цркви Божјој је прибројано још 25 хришћана, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ г. Јоаникије.

Владика је пожелио да свима буде срећно и благословено крштење, поучавајући новокрштене да живе у сагласности са светињом коју су примили, јер је свето крштење ново рођење водом и Светим Духом.

„Човјек добија опроштај својих грехова како оних личних, ако је одрастао, тако и оних наследних, оног старог Адамовог гријеха, ослобађа се од њега и од својих личних грехова. И не само да се очишћују и спирају сви гријеси него се Светим крштењем и Светим миропомазањем, које ми увијек заједно вршимо, обнавља људска природа, јер се присаједињује Христу Господу, Богу живом и истинитом, Који је Извор живота, Извор правде, љубави, свјетлости. Обнавља се човјек и његова природа, јер се присаједињује свом Творцу, с Њим се присаједињује кроз Свето крштење, постаје члан Цркве Божје, оног дома вјечног и неразоривог, дома Божјег“.

„Сви они који су крштени добили су анђела чувара који ће их чувати у све дане њиховог живота, никад од њих одступити неће и увијек ће их упућивати на добро, али и човјек треба да приложи своју добру вољу да иде правим Божјим путем и увијек ће анђео бити са њим“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, додајући да је човјек, и поред тога што је крштен, склон гријеху, тада га анђео прати не би ли га како извукао и чим буде спреман да се обрати Богу, опет је са њим, пружа му руку, изводи га из блата и спашава, приводи га Богу и правди и истини.

„Свето крштење и Свето миропомазање даје пуноћу вјере у име Оца и Сина и Светог Духа. То је пуноћа вјере православне и зато када дајемо Свету тајну миропомазања ми говоримо „Печат дара Духа Светог“ и то значи да смо примили пуноћу вјере православне у Свету Тројицу. Не заборавите, драга браћо и сестре, да је Свето крштење темељ, јер не може се кућа саградити ако се не постави добар темељ. Добар темељ у духовном животу је Свето крштење и Свето миропомазање на коме и даље треба градити ако мислимо да идемо правим Божјим путем“.

„Позвани сте да идете за добрим примјером, имате се на кога угледати, имамо светитеље из рода нашег од Светог Јована Владимира до Светог Саве и Светог Василија Острошког Чудотворца, Петра Цетињског Чудотворца, Светог владике Николаја и Преподобног Стефана Пиперског и многих других светитеља“.

„Како се гради на том темељу који смо данас поставили, на Светом крштењу? Прије свега, да се укључујемо у живот Цркве своје, да се освећујемо, да се хранимо Небеским хљебом, а то значи да примамо Свето причешће и да се лијепо припремамо да примимо светињу, да чинимо добра дјела, да вршимо заповијести Божје и да увијек ширимо Његову љубав, да Његова љубав испуни наш живот и наша дјела да прожме. Тако се гради, на том темељу који сте данас примили и ако желите да идете тим путем Бог ће вам дати силе и истине и свјетлости и помоћи и пружаће вам руку своју силну, свесилну да вас укријепи на свако добро дјело“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Изабрани Епископ диоклијски г. Кирило (Бојовић) хиротонисан је 31. јула 2016. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици у току свете архијерејске Литургије коју је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. (ФОТОГАЛЕРИЈА)

Уз молитвено учешће многобројног вјерног народа, Његовој Светости су саслуживали Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Епископи британско-скандинавски Доситеј, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован, франкфуртски Сергије, јегарски Јероним, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.

Након причешћа вјерних Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј се обратио новом Епископу ријечима поуке рекавши да су га хришћанско живљење и монашка смиреност препоручили за ово узвишено и свето апостолско призвање.

„Ваше дивно живљење, хришћанско и монашко, није могло остати непримећено. Наши духовници су то приметили и благодарећи њима Црква вас је изабрала и данас посветила за Епископа“, рекао је Његова Светост. Патријарх српски г. Иринеј и додао да га посебно задивљује један детаљ из биографије новога Епископа Цркве Христове. „То је да сте се ви у вашој младости, када сте се спремили за једну другу службу и постигли пуно успеха у тој служби одрекли те службе и прихватили пут којега се некада прихватио Растко Немањић. Прихватили сте тај пут, по угледу на многе свете из наше историје“, рекао је Свјатјеши Патријарх Иринеј предајући новом Епископу архијерејски жезал.

Епископ Кирило је рекао да у његовој души преовладавају два супротна, а опет једнака осјећања. „Прво осјећање ме подстиче да искажем вјеру у тајну Свете Цркве која се надамном данас извршила, и да заједно са Спаситељем Исусом Христом, који нам и даје смјелост да се називамо синовима Божјим, поновим ријечи: Дух Господњи је на мени. Било које друге ријечи којима бих почео ову бесједу, чини ми се, биле би непоштовање суштине ове тајне“, рекао је он.

Он је рекао да га друго осјећање, супротно овоме, подстиче да осјети потпуну недостојност пред Богом у Тројици слављеном и пред овим светим сабрањем, недостојност за тако узвишени чин. „То своје осјећање ћу изразити опет ријечима Светог Писма: Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним духом напојени. Јер и тијело (Цркве) није један уд него многи. Ако би сви били један уд, гдје је тијело? Али Бог тако сложи тијело давши слабом уду већу част, да не буде раздора у тијелу, него да се удови подједнако брину један за другога. Тако и ја, као један од најслабијих удова, добих ову велику част и надам се, вашим молитвама, да ће то бити на изградњу Свете Цркве“, рекао је новохиротонисани Епископ диоклијски.

Владика Кирило је казао да не мисли да је случајно што је његов избор за епископа пао на оданије празника његовог небеског покровитеља и великог мисионара Кирила. „Подвигом вјере и љубави у Христу Свете браће Кирила и Методија и ми који смо били далеко постасмо близу домаћима Божијим“, додао је он заблагодаривши Његовој Светости на очинској поуци рекавши да је Црна Гора Патријарха српских и поморских земаља увијек сретала као што и приличи дједовини Преподобног Симеона - као свог најрођенијег.

„Благословене ваше стопе које доносе мир и благослов Светог Саве. Па ако једна народна пјесма и Христа назива „Рођаче”, не замјерите ако вам у име племена Жупа и братства Бојовића кажем: Добро нам дошао, „Рођаче“! Јер сви ми, Никшини потомци, знамо да је Никша био рођак светородној лози Немањића, син сестре Стефана сина Вукана сина Симеона, тј. нашега Аврама. Ваша Светости, у вашем лицу благодарим цијелом Архијерејском Сабору наше Свете Цркве који је овим избором учинио велику радост мени лично и цијелом братству Бојовића и племену Жупа“, казао је нови Владика.

Владика је заблагодарио Епископима, представницима традиционалних Цркава и вјерских заједница и амбасада, министрима и посланицима, свештенству и свештеномонаштву, монаштву, рођацима, племеницима, учитељима, професорима, ђацима, пријатељима и свима што су се одазвали позиву и молитвено учествовали у овом догађају. „Нека молитвама Његове Светости Патријарха Иринеја и нашег духовног оца Архиепископа Амфилохија и осталих светих владика и преподобних отаца и матера дарује свемилостиви Бог свима вама и свом нашем роду духовног и тјелесног здравља и слоге, љубави и мира, и да вам се свако добро умножи“, поручио је на крају приступне бесједе владика Кирило.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Из ове вести може се створити погрешан утисак да нико из Српске Патријаршије – чијој канонској јурисдикцији, према изричитој одредби Патријарашког и Синодског Томоса из 1922. године, припада Словенија – није нашао за потребно да изврши своју елементарну обавезу, тојест да посети Његову Светост Патријарха. Десило се управо супротно. Надлежни митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије спада међу последње у броју оних који би били равнодушни према присуству било којег архијереја, а утолико пре Васељенског Патријарха, у границама њихове Епархије. Али, мада није посреди такозвана дијаспора нити канонски неред који се у њој дâ запазити већ неспорно подручје једне свеправославно признате аутокефалне Православне Цркве, одговорне личности и службе Мајке Цркве, најсветије Цариградске Цркве, нису нашле за сходно да формално обавесте подручног пастиреначалника или било који орган Српске Православне Цркве о присуству Светејшега Патријарха, макар и после његовог приспећа.

Овим саопштењем нити демонстрирамо дрскост нити тражимо да нам ико полаже рачуна о свом држању. Једноставно, дајемо објашњење да би се избегла могућа погрешна објашњења и тумачења, али и да бисмо и сами себе и једни друге подсетили на то да нам се понекад свима може десити оно што иначе, обично с правом, замерамо браћи.

Из канцеларије Информативне службе
свештене Митрополије загребачко-љубљанске

У свечаној литијској поворци улицама Зајечара, коју су предводили Преосвећени владика тимочки г. Иларион и Епископ белоградчишки г. Поликарп (Видинска Митрополија) са свештенством, представницима Града Зајечара, полиције и културних институција града, дочекана је у недељу, 24. јула 2016. године, Икона Богородице Тројеручице и ковчег са честицама моштију светитеља. У литији је учествовао велики број деце, верника из Зајечара, Књажевца и околних места. Ове светиње су литијски ношене од центра града до Саборног храма Рођења Пресвете Богородице, где је Владика Иларион служио Акатист Пресветој Богородици Тројеручици и обавио миросање верника.

Сутрадан, у понедељак 25. јула, на дан прослављања Пресвете Богородице Тројеручице, Владика Иларион је служио свету архијерејску Литургију у Саборном зајечарском храму, уз саслужење епархијских свештенослужитеља. Са благословом Епископа сви верници који редовно посте и исповедају се приступили су светом причешћу.

У својој беседи владика је заблагодарио Господу на Његовом неизмерном дару, милосрђу и човекољубљу, што нам је даровао Његову Пречисту Матер, икону Богородице Тројеручице да буде овде са нама, на дан када прослављамо Њен празник. Она је ту да нам буде помоћница, утешитељка и путеводитељка у живот вечни. Овом дару мало се ко надао, овој радости и благодати. Кад смо окупљени на светој литургији и заједничаримо у светим тајнама, тада је присутна и Пресвета Богородица и читав невидљиви небески свет, али нама људима је потребно да некада и видимо и опипамо да је Господ са нама, и Она је сада ту да потврди да је милост Њена и њеног Сина увек са нама. Она се моли за читав свет, да победивши сва искушења достојни станемо пред Лице Божије. Нека је свима на велико укрепљење данашњи празник, јер су молитве светог Саве, светог Симеона и читаве Свете Горе овде са нама, а када су сви свети са нама онда не треба ничега да се плашимо – рекао је владика.

Икона ће бити изложена на поклоњење и целивање до краја недеље, уз свакодневно служење Акатиста у храму и читање молитава свештеника за здравље верницима поред светих моштију.

Пре града Зајечара Икону Тројеручице свечано су дочекивали грађани Неготина, Сокобање, Бољевца и братија манастира Буково.

епархија тимочка

Хиротонија изабраног Епископа диоклијског архимандрита мр Кирила Бојовића биће обављена у недјељу, 31. јула 2016. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Свету архијерејску Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са више архијереја отачаствене Цркве са почетком у 8 часова. Чин наречења ће се обавити у суботу, 30. јула 2016. године, такође у храму Христовог Васкрсења са почетком у 19 часова.

Архимандрит Кирил Бојовић - биографија

Кирил (у свијету Милан) Бојовић се родио 4. фебруара 1969. године у Подгорици, од православних родитеља Радула и Зорке (рођене Јовановић), као пето по реду дијете.

Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар И Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена. Средњу школу је завршио 1987. године, и исте године је отишао на одслужење војног рока у српском (западном) Карловцу.

По повратку из армије (1988) уписао се на Природно-математички факултет у Подгорици, који је завршио у предвиђеном року (4 године) са средњом оцјеном 9,68. Дипломски рад је одбранио 1992. год. Од 1993. до 2000. године је радио као асистент на Природно-математичком факултету у Подгорици.

Године 1993. уписао је постдипломске студије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи „Диференцијална геометрија и топологија“. Магистарски рад на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“ је одбранио 17. јула 1996. године, код професора др Неде Бокан.

У том је периоду био и дугогодишњи члан Црквеног одбора Црквене општине подгоричке.

У периоду од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. био је на специјализацији на универзитету „Ломоносов“ – МГУ, у Москви.

Крајем 2000. године добровољно је дао оставку на посао на факултету у Подгорици и, по благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, постао је искушеник Цетињског манастира.

Уочи празника Петровдана на празничном бденију (11. јул увече) 2004. године владика Амфилохије га је постригао у монаштво са именом Кирил (по Светом Кирилу Словенском). Те исте године на Божић, рукоположен је у чин јерођакона, такође од стране митрополита Амфилохија.

По благослову истог архијереја уписује Московску православну духовну академију 2005. године.

21. маја 2006. године владика Амфилохије га је рукоположио у чин јеромонаха. Исте године (јун-јул), по благослову митрополита Амфилохија, бива у пратњи Деснице Светог Јована Крститеља, која је више од 40 дана путовала по градовима Русије, Украјине и Бјелорусије.

2008. г. дипломирао је на Московској духовној академији: 4. јуна 2008. одбранио је кандидатску дисертацију на МПДА на тему „Митрополит Петар ИИ Петровић Његош као хришћански философ“. За кандидатски рад је добио прву награду у генерацији – награду свештеномученика Илариона архиепископа Верејског И степена. Истовремено је и ванредно завршио Московску духовну семинарију (која траје 5 година).

Од 1. јануара 2009. године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ (број 1765, од 16. дец. 2008) постављен је за васпитача Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Исте године, по одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ, постављен је и за професора Богословије Светог Петра Цетињског, гдје предаје Свето Писмо Новога Завјета.

Од Петровдана 2008. г. обавља и послушање главног уредника часописа „Светигора“ Митрополије црногорско-приморске. Од 2008. г. такође обавља и дужност координатора наставе вјеронауке у Митрополији црногорско-приморској.

3. јануара (на Оце) 2010. године Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин протосинђела.

По благослову митрополита Амфилохија одлучује да продужи школовање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, гдје му је нострификована (призната) диплома кандидата богословља, коју је стекао на Московској духовној академији; чиме је стекао услове за пријаву докторске дисертације на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (одлука број: 06-613-2861/3-10 од 16. 9. 2010). Наставно вијеће Православном богословском факултету Универзитета у Београду му је одобрило пријаву теме докторске дисертације са називом „Еклисиологија Светог Филарета Московског“, код ментора Преосвећеног Епископа крушевачког г. Давида (Перовића).

Одлично познаје руски и црквенословенски, шпански добро, а служи се енглеским, старогрчким и латинским језиком.

30. јуна 2013. на празник Свих Светих приликом освећења крипте Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Митрополит Амфилохије га је рукопроизвео у чин архимандрита.

Одлуком Епископа-администратора Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Ебр. 125 од 15. децембра 2014. године, постављен је за архијерејског замјеника у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој Српске Православне Цркве.

По националности је Србин, држављанин је Црне Горе.

спц

Његово Преосвештенство Епископ српске православне епархије за Аустрију и Швајцарску г. Андреј Ћилерџић у своје име, као и у име ове Епархије, покренуо је одговарајуће поступке прописане законом, ради заштите својих права, због неистинитих информација објављених у дневним новинама „Блиц“, као и у електронском издању тих новина – Blic Online због два чланка објављена 12. и 13. маја 2016. године, под тенденциозним насловима:

„Велика брука: Српска Црква утајила порез у Швајцарској“ и „Православна Црква у Цириху остала без имовине – због утаје пореза изгубили милионе франака“.

Овде се ради о неистинитом извештавању јавности, као и о намерном извртању чињеница с циљем омаловажавања Епископове личности. То даје право Епископу да тражи објављивање одговора на објављене неистине у тим текстовима. С обзиром на тежину повреде достојанства Епископове личности, као и на степен одговорности за ове незаконите радње, неопходно је одговорна лица санкционисати.

Епископ аустријско-швајцарски, Г. Андреј је грубо и неправедно оклеветан, не само као високи представник Српске Православне Цркве, већ и као личност. Из ових разлога, Епископ Андреј је приморан да захтева правну заштиту са циљем објављивања одговора на неистините информације, како би јавности приближио истину о питањима која су била предмет тих текстова, са захтевом за накнаду штете, због таквог недозвољеног објављивања информација.

О каквим се овде тенденциозно клеветничким и намерно истицаним неистинама ради, говори и чињеница да услеђени прикази стварног стања ствари које је Епархија аустријско-швајцарска са своје стране на горња писања предузела, нису довољни да отклоне штетне последице таквог противправног и несавесног поступања ове дневне новине и њеног електронског издања.

Новински чланак са фотографијом Епископа Андреја ове, наводно, најчитаније српске новине, са дневним тиражом од 120.000, примерака, на увредљив и понижавајући начин, наноси штету, пре свега Епископу и његовој личности, његовом професионалном позиву и целокупном животу и раду. Стога Епископ аустријско-швајцарски жели да преко суда у Београду, у сарадњи са својим правним заступницима, а сходно законским прописима, пре свега, Закону о јавном информисању и медијима, покрене поступак пред судом против одговорних у дневној новини „Блиц“ (које су основане 1996. године од стране групе пословних људи из Аустрије, а сада у власништву швајцарске медијске фирме Рингиер), као и у електронском издању тих новина.

Епископ аустријско-швајцарски, Г. Андреј има за циљ правоснажно обештећење због неправедно претрпљене повреде части и угледа, као и законску осуду и кажњавање виновника.

Објављени чланци у дневним новинама „Блиц“ су имали за циљ бескрупулозан напад на Цркву, како у слици, тако и у речи, при чему је посебно Епископ аустријско-швајцарски приказан као главни кривац и учесник у наводним криминалним радњама!

Све ово нема никакве везе са правим информисањем. Сама објављена фотографија приказује насмешеног Епископа, који тобоже врши криминалне радње у Епархији и, притом, се свима смеје у лице. Ово све са циљем да се Владика прикаже као преступник са позивом на линч: „Кривац – Епископ Андреј“!

Због овог нечасног и злонамерног текста са фотографијом од 13. маја 2016. године, Епископ Андреј је у сталној обавези да оповргава лажне наводе и непотребно се обраћа јавности о правом стању ствари, јер поједини чланови удаљених црквених општина у Епархији већ сумњају да Епископ, због утаје пореза и жудње за новцем, доводи Цркву на ниво секте и наноси јој велику штету.

Да би правда била задовољена, одговорна лица из поменуте новине требало би да сносе законске последице за овакво противправно поступање у информисању јавности, како би се убудуће ценило објективно писање, правилно преношење изговорене речи и поштовала част и достојанство сваке личности, а, уједно, спречила стигматизација и намерно ширење неистине. Поред тога, треба учинити све да се поменути чланци демантују и уместо њих објави истина, као и да се повуку заостали текстови на интернет страницама.

Због свих ових правних, моралних и личних грубих повреда права личности, Епископу и Епархији припада право на прописану законску заштиту.

Беч, Аустрија, 14. јул 2016. године

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

ПОВОДОМ ПИСАЊА ДНЕВНОГ ЛИСТА "ТЕЛЕГРАФ" ("МИСТЕРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ: Нико не може да уђе у ову предивну СВЕТИЊУ!" – електронско издање 07. јула 2016. године, потписаног од С. С.)

Поводом текста, који је под горњим насловом објавио дневни лист "Телеграф", осећајући обавезу према верницима, али и широј јавности, имам потребу да објавим следеће: текст "Мистерија српске цркве" обилује нетачностима и произвољним закључцима људи (или писца текста или његових некомпетентних "извора")који не познају ни уговорне обавезе, ни ситуацију, ни прилике у вези са градњом и преузимањем храма Светог Архангела Михаила у селу Брезовице.

Најпре се у претерано спектакуларном наслову, који је, ваљда, срочен да би изазвао сензационализам и привукао читатеље, провлачи прилична доза, најблаже речено, непознавања ситуације, а због које објекти нису до данас примљени од стране СПЦ, а, стога, ни освештани. То није никаква "мистерија српске цркве", нити је тачно да нико не може у објекте ући, нити су објекти освештани. Кренимо од тога. Објекти на Брезовицама још нису примљени од стране Епархијског управног одбора Епархије ваљевске, а ни освештани од стране надлежног Архијереја и свештенства СПЦ. Свима нама којима су познати уговори (сваки члан појединачно) ова ситуација не представља никакву мистерију већ нормално стање у којем се не могу преузети новосаграђени објекти све док се до краја не изврше преузете уговорне обавезе. И, да решимо све недоумице из наслова, у новосаграђене објекте може ући свако кога пусти онај који поседује кључеве, а то није ни Епископ ваљевски Г. Милутин нити Епархијски управни одбор Епархије ваљевске, а самим тим ни СПЦ. Кључеве објекта Епископ и епархијска тела неће ни преузети све док се у потпуности не испуне одредбе Уговора.

Из наведенога се да видети да није тачно да "Владика ваљевски Милутин већ дуже време под кључем држи нову богомољу", а још мање да због Владике Милутина (како се из писанија С. С. наслућује) мештани села Поћута, Тубравић и Брезовице немају приступ истој. Истина је да објекте у Брезовицама "под кључем држе" они који нису до краја извршили уговорене обавезе, па, између осталог, нису у објекте и порту довели ни воду иако су, додуше, саградили чесму и развели водоводне инсталације. Када у Уговору стоји да је неко дужан саградити чесму то подразумева и да се доведе вода до исте и да на тај начин чесму (и воду из ње) користе сви они који у порту и цркву долазе. Безводну чесму и објекте нити један разуман човек неће преузети као готове објекте. Даље, када се у уговору каже да се сагради капија онда то подразумева да је иста исправна и функционална у том смислу да се може отварати и затварати према потреби и вршити своју функцију саставног дела црквене порте. Једна од најважнијих и приоритетних ствари која није нимало случајно наведена у уговору, као предуслов преузимања објеката од стране Епархије, је и завршени пут који ће повезивати село Стубо са новоизграђеним објектима! Пре свега може се рећи да мештани ових села немају приступ цркви управо због ове неизвршене обавезе.

Овде треба споменути и чињеницу да су и посмртни остаци упокојених предака, по свој прилици, само делимично (и то, према подацима стручњака, веома нестручно) ископавани, а затим пренесени до заједничке гробнице. И, колико ми знамо, не само до заједничке гробнице него и до "депоа" у неким институцијама, а што тек треба до краја да се испита. На страну то што је ископавање посмртних остатака вршено без присуства свештеника и верског обреда који би био за ту прилику примеран и од Цркве је прописан. О "иконостасу, реликвијама и инвентару" који се у тексту помињу и начину њиховог преношења (за шта су потребна стручна лица) тек ће се говорити, пошто ни у томе свештеник нити иједно лице делегирано од стране Епархије ваљевске није учествовало. Познато је да су многе ствари, као што су плоче са именима покојника остале у Ваљевској Грачаници и да нису премештене, а надгробни споменици стари више векова су видно оштећени.

Сада, после свега наведеног, остаје нам да се запитамо да ли би било који домаћин и разуман човек, а да не говоримо одговоран свештеник, Епархијски Архијереј (или било које епархијско тело), примио објекат без воде, са нефункционалном капијом, без приступног пута, и другим недостацима, а које су уговором предвиђене? И не само то, јер Уговором је предвиђено да се и сви земни остаци покојника преместе у заједничку гробницу, а не да "разасуте", по разним странама (и установама) "чекају" да се по хришћанским обичајима поново сахране.

Нећу ни да говорим о неистини да је свештеник, потписник ових редова, било коме утврдио да се кључ објекта налази код Владике Милутина и да Владика Милутин треба да одлучи "када ће црква бити отворена". Да провери ову тврдњу аутор текста ме није ни звао. Наиме, ја, по постављењу на службу пароха пустињско-грачаничког, а по благослову Епископа, једини имам одобрење од Епископа ваљевског да се старам о извршењу свих ставки уговора, да пратим завршетак радова и да о поменутој ситуацији, у име своје парохије и Епархије ваљевске, говорим о чињеницама везаним за овај проблем, са којим сам у потпуности упознат.

На крају, осећајући се обавезним према верницима парохије пустињско-грачаничке, али и ради упознавања шире јавности, мирне савести тврдим да је текст објављен у "Телеграфу" пун неистина, ма ко да је извор, и овлашћен сам да свима, који то желе, појасним и на лицу места покажем шта све од уговорних обавеза није испоштовано, и зашто није могуће да се поменути објекти у овом стању преузму.

Парох пустињско-грачанички
Мирослав Новаковић, протонамесник

Извор: Епархија ваљевска

Саопштење за јавност

Наша мала али добро у Христу организована заједница одолева притисцима оних који не прихватају у својем окружењу друге и другачије. Без обзира на такве притиске и омаловажавања заједно са верним народом прослављамо Име Божије и на тај начин успешно чувамо наш верски, културни и национални идентитет.

Живећи у демократском друштву које познаје и признаје различитости, па тиме и верске различитости, у духу позитивних закона Републике Хрватске жељом Већа српске националне мањине општине Суња и верног народа парохије петрињске почели смо радове на изградњи Часног Крста  у дворишту храма Светог великомученика Георгија у Брђанима. Крста који је свуда у прогресивним свету симбол не само хришћанства већ и високих домета цивилизације. Нажалост, није требало дуго да дођемо на удар острашћених људи којима хришћанство којем и сами припадају служи само као параван, јер у стварном животу уместо љубави и толеранције испољавају мржњу и нетрпељивост. Вођени таквим антицивилизацијским ставовима и поједини јавни медији одмах су почели ширити мржњу и ксенофобију укључујући и јавни позив на рушење крста и јавни линч појединаца из наше заједнице. Тако један од читанијих интернет портала пише под насловом „На Бановини ниче споменик српским терористима! То им је хвала што су убили пет припадника Громова...“, уз прегршт претећих и увредљивих коментара.

Након овакве медијске „припреме“ на сцену ступа неминовно политика у контексту које  Црквеној општини у Петрињи жупанијска грађевинска инспекција по пријави која је стигла на адресу надлежног Министарства, затвара градилиште и забрањује даљње радове на довршетку Часног Крста.

Иако је Часни Крст подигнут уз помоћ Вијећа српске националне мањине – дакле легалне и легитимне институције Срба у општини Суња и верног народа са подручја ове општине, надлежни парох петрињски Саша Умићевић је изложен саслушавањима полицијских инспектора. Изложен је и саслушањима грађевинског инспектората, уз најаву да ће и једне и друге врсте саслушавања вероватно бити и убудуће. Осим пароха претњама и увредама у јавном дискурсу кроз медије као и на улици изложени су и српски политички представници који подржавају и помажу ову нашу акцију; Душан Шипов легитимно изабрани заменик начелника Општине Суња из реда припадника српске националне мањине и његов колега на жупанијском нивоу – заменик жупана Боро Ркман.

У наредних 90 дана, колики је рок дао грађевински инспекторат за изналажење решења или евентуално уклањање ( рушење ) Часног Крста, Црквеној општини у Петрињи преостаје борба за очување и наставак радова на довршетку ове светиње.

Други у низу напада на српску заједницу представља покушај онемогућавања одржавања Фестивала „Ојкаче“ у Петрињи, који је ипак под напетом атмосфером одржан 03. јуна 2016. године. Наиме, и поред тога што је прошлогодишњи 1. Фестивал „Ојкаче“ прекинут од стране бранитеља Петриње, и ове године је неколико дана пре одржавања Фестивала одржан састанак, а након тога и сазвана конференција за штампу „Координације удруга проистеклих из Домовинског рата града Петриње“. На конференцији је осуђено одржавање поменутог Фестивала и тражена императивна забрана одржавања. Како су навели представници Координације, највећи проблем за одржавање Фестивала представља то што је председница СКД Просвјета, Пододбор Петриња, госпођа Мара Вилус, иначе организатор Фестивала, за време последњег рата водила Коло српских сестара, као и то што ће на Фестивалу активно учешће узети кутурно уметничка друштва са подручја Баније, Кордуна и Лике, чији су чланови, како се наводи, „махом, ако не и у стопроцентном износу сви живели на подручју такозване Републике Српске, злочиначке творевине“. Међутим, највеће изненађење везано за одржану конференцију представља учешће представника Вијећа српске националне мањине Града Петриње који је такође осудио одржавање Фестивала и предложио да се исти одржава у неком од 20 км удањених села, залажући се на тај начин за гетоизацију српске заједнице којoј и сам припада и исту представља!!!

Будући да је пре одржавања Фестивала од стране представника Координације изјављено да Фестивал представља прворазредну политичко-сигурносну и међунационалну провокацију, исти је одржан уз појачано присутво полиције и јавни протест чланова Координације, који су приликом уласка у концертну дворану сваког госта снимали видео камером, што је представљало додатни притисак на присутне.

Уз наведена два еклатантна напада на православну заједницу јавност упознајемо и са прошлогодишњим покушајем насилног упада у парохијски дом у Петрињи! Наиме, у време обележавања двадесетегодишњице акције Олује, око 01:30 после поноћи свештеник Саша Умићевић је зачуо лупање које је долазило са суседног објекта који је повезан са парохијским домом. Када је изашао на кров зграде како би се уверио о чему се ради у тренутку се нашао „очи у очи“ са млађим мушкарцем који му је пришао и претећим тоном захтевао одговор на питање да ли је то зграда православне Цркве, коју је очигледно планирао да нападне. Будући да нападач ни на неколико свештеникових захтева није хтео да се удаљи са објекта свештеник је брзом реакцијом успео да позове полицију која се убрзо нашла на лицу места. Како се напад не би поновио полицијски службеници су током читаве ноћи обилазили и на тај начин обезбеђивали парохијски дом.

Наведено је само најилустративније кршење верских слобода јер мањих инцидентних ситуација нажалост било је још.

Храбрени вером у Христа Спаситеља, радује нас чињеница да су они вођени мржњом коју на наведени начин испољавају ипак мањина у својем националном корпусу. Апелујемо на државне институције да сви заједно вођени вером у једнога Бога и надахнути том снагом станемо на пут онима чије су идеје остале у прошлости и који не трпе поред себе некога ко је у верском али не и у људском смислу другачији.

Вођена историјским наслеђем, надахнута временима која су за православне била и тежа а ипак су остали оно што јесу – Срби Православни – петрињска парохија на челу са протојерејем Сашом Умићевићем уз подршку Српске Православне Цркве, народа и политичких представника опстаће на „ветрометини људи и догађаја“ и оправдати борбу наших предака – борбу за потпуну верску и људску слободу! Бог нам даје снаге да устрајемо у тој борби, а онима који нас не желе нека служи на част и нека већ сада размишљају какав ће, основом својих богохулних поступака, одговор дати на Страшном Суду!

Извор: Епархија горњокарловачка

Свечани пренос дијела моштију (лобања) Свете преподобномученице Февроније из манастира Жребаоника у подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења обављен је 8. јула 2016. године..

Светом службом на празник ове велике светитељке началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва, и уз молитвено учешће вјерног народа. Након свете архијерејске Литургије у подгоричком Саборном храму, Владика је у славу Божју и поводом празника Свете Февроније благосиљао славски колач. На крају богослужења Митрополит је казао да је ово догађај од изузетне важности, након освећења подгоричког храма најважнији који се збио у престоном граду Црне Горе.

„Света Февронија је једна од најчудеснијих дјевојака, ја бих рекао послије Пресвете Богородице, која је живјела у овом свијету и која је као јагњица Божја себе жртвовала за свога Небескога Женика. Она је себе принијела на миомирни дар Христу Богу нашем“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је Бог Свету Февронију зато обдарио светим споменом кроз вјекове. „Од данас, па убудуће, Света великомученица Февронија покровитељка је, и заштитница, и молитељка за омладину подгоричку, нарочито за дјевојке, и подстицај њој да крене путем саможртвене љубави, оне Христове, христолике љубави, цјеломудрене љубави која је красила Свету Февронију“, казао је владика Амфилохије.

Монахиња Февронија из обитељи манастира Ждребаоника казивала је вјерном народу житије Свете Февроније. Благословом митрополита Амфилохија у подгоричком Саборном храму ће ускоро бити формирана омладинска хришћанска заједница која ће носити светитељкино име.

Данашњим преносом моштију Свете преподобномученице Февроније послије неколико година раздвојености, двије светиње - дио њених и моштију Светог Теодора Стратилата су се поново нашле заједно на једном мјесту, овог пута у кивоту подгоричког Саборног храма. Двије светиње веже и дубока историјска повезаност са градом Подгорицом, јер према историјским подацима мошти Светога Теодора Стратилата и Свете преподобномученице Февроније заједно су боравиле  још у древном манастиру Светога апостола и јеванђелиста Марка који се налазио на тлу данашње Подгорице (Драч) и у том манастиру су чуване вјековима. Такође, постоје индиције, да је мошти Свети Сава донио и поклонио манастиру Светог Марка, који је основао у мјесту рођења свога оца, и по мишљењу многих историчара у њега је тада смјестио сједиште Зетске епископије.

Но, по разрушењу и пустошењу манастира, улогу чувара ове двије светиње, као и многих других манастирских, преузела је часна старосједилачка – подгоричка муслиманска породица Ђечевића, који су се уселили у остатке тог древног манастира, те је на тај начин вјековима ове светиње брижно и побожно чувала – непоколебљиво, кроз разна тешка времена. Благодарећи породици Ђечевића и часном оцу покојног Халита Ђечевића, око 1900. године минулог вијека мошти су предате Митрополији црногорско-приморској. Тако су мошти Светога Теодора Стратилата боравиле једно вријеме у Цетињском манастиру, све до освештања Саборног храма Христовог Васкрсења, када су поново враћене у Подгорицу. Мошти Свете преподобномученице Февроније пренијете су за једно вријеме у Манастир Ждребаоник и ту су почивале све до данас, када су се опет вратиле у Подгорицу, у новосаздани Саборни храм Христовог Васкрсења.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епархија рашко-призренска

08 / 07 / 2016

08 / 07 / 2016

Православие.Ru.