Епископ Иринеј говори о својој 10-годишњој служби у Аустралиији, о ономе што је постигнуто за то време, о новим изазовима који пред њим стоје у Америци, посебно кад је реч о српском православном Саборном храму Светог Саве у Њујорку који је изгорео у пожару. Разговор водила новинар Биљана Ристић, Радио СБС.

Преносимо ексклузивни разговор са Његовим Преосвештенст

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Међу њима издваја се један који сваког дана храни више од половине становника Црне Горе, а неретко помаже и преко њених граница. Увек је тамо где је помоћ потребна. Средином јула 2016. године из манастира Острог стигао је поклон намењен Црквеној народној кухињи Верског добротворног старатељства, који се састојао од следећих артикала: 360 литара уља, 130 флаша вина, 170 кг шећара, 10 кг ратлука, два џака чарапа, 300 комада пешкира. Свети Василије Острошки, слава ти и милост!

Извор: ВДС

Митрополија црногорско-приморска: Смјештање иконе Филермосе у Цетињску пећину брука је за Црну Гору, али и цијело хришћанство

9. септембра 2016. - 3:43

Након експерата који су из културолошко-симболичких, али и безбједносних разлога идеју премјештања иконе Богородице Филермосе у Цетињску пећину оцијенили веома лошом, Митрополија црногорско-приморска поновила је да ни због вјерско-религијских увјерења икони не може пећина бити дом.

Како су казали порталу Антена М, апсолутно је неприхватљиво да се предмет такве природе и старине измјешта у простор који нема везе са вјером, култом и културом.

„То одражава несхватање истинског значаја саме иконе и представља њено обесмишљавање и скрнављење најружније врсте“, кажу из Митрополије.

Прецизирали су да је икона слика која вјерника молитвено води до онога чији лик представља. Стога је њена умјетничка димензија важна, али је овакав однос према њој, кажу, лишава и тога.

Подсјетимо, заговорници идеје премјештања као главни мотив наводе развој вјерског туризма у пријестоници и како је најављено из Општине Цетиње, тај пројекат ће брзо почети.

Црква ипак, озбиљно сумња да је такво што могуће, како кажу, „заточењем иконе у пећину“.

„Ти милиони еура који су превиђени за адаптацију Цетињске пећине не би се вратили ни за стотину година, док би идолопоклонички примитивизам смјештања иконе у кромањонску пећину остао неизбрисива мрља на духовном и културном образу краљевског града, којем је Богородица од оснивања била заштитница и покровитељка, а не крава музара, предмет трговине и идолопоклонства“, кажу за наш портал.

„Не само што премјештање иконе у пећину не би допринијело развоју туризма, већ би било брука и срамота не само за Цетиње, него за Црну Гору и сву европску хришћанску културу“, подвлаче из Митрополије црногорско-приморске.

Истичу и да не треба заборавити како је Филермоса доспјела у Владин дом, гдје се тренутно налази.

„Наиме, икона је државним насиљем послијератне власти одузета из Острога и бесправно се налази под управом Народног музеја. Најприродније би било да се икона врати цркви која је изњедрила“, наводе из Митрополије.

Митрополију такође брине што се икона раздваја од светиња с којима је прошла дугачак историјски пут, а то су рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста.

Закључују да је Икони мјесто у храму Божјем, гдје је насликана и гдје је вјековима пребивала.

„Тамо ће најбоље допринијети свеукупном развоју Цетиња, Црне Горе и свих нас“, поручили су из Митрополије.

Зерина Ћатовић

Извор: Портал Аналитика

Свесветјејши оче и владико, архиепископе Константинова града, Новога Рима и Патријарше Васељенски, господине господине Вартоломеје, ми као деца свога Оца дочекујући данас у чувеном граду Загребу, Вас свега под небом Православља поштованог Корифеја, радујемо се и веселимо и у исто време радост своју свету објављујемо. Добро нам дошли у наш Загреб, главни град Републике Хрватске. Наша благодарност Дародавцу свих добара, Једноме у Тројици слављеноме Богу, још је већа зато што смо доживели такав благослов да први пут у историји Хрватске, надамо се не и последњи,  Наша помесна Црква има прилику да целива кроз Вашу свештену личност првога по реду, части и одговорности, епископа православне Васељене.

Ви сте дошли у древну хришћанску земљу, земљу богате и високе културе, која је засађена и која се развила, а потом и плодове донела на вери и мученичком етосу неподељене Цркве првих векова. Ту културу су овде утемељили ранохришћански мученици из трећег и четвртог столећа: свети Венанције, свети Домн Солински, света Анастасија, свети Мауро, свети Јевсевије и Полион, свети Квирин Сисачки и бројни други мученици из времена гоњења Цркве, овде пострадали или се њихове мошти чувају у овдашњим римокатоличким храмовима. О томе нам сведочи и ранохришћанска катакомба са моштима знаних и незнаних мученика, у свима познатом древном православном манастиру Светих Архангела у Крки у Далмацији.
Из Загреба, главног града ове земље, где су велике духовне и културне вредности кроз векове, на истом простору, напајале колико хрватски, толико и овдашњи српски народ, заједно благочестива и смерна монашка заједница и клирици, побожни и верни народ, једнодушно сви, најсрдачније Вас поздрављају. Са нама пак, поздрављају вас и сви они  који су пре нас богољубиво напасали словесно стадо Христово: наш претходник блаженог спомена митрополит Јован, митрополит Дамаскин и свештеномученик Доситеј, чије жезло ја недостојно у тешким временима данашњице држим.

Дубоко свестан својих слабости, не надам се у себе, већ наду полажем у Отачке молитве Ваше и у благодат и силу Сведоброг и Великог нам Христа. 
Добро дошли у нашу помесну Цркву и нека су благословене свете стопе Ваше, којима нам доносите благослов Светога Јована Златоуста, Григорија Богослова и свих великих патријараха константинопољских. У личности и делу Ваше божанствене свесветости, ми духовно препознајемо и Великог и светог Фотија, патријарха Константинопоља, царице градова. Њему Срби и Хрвати, заједно са свим Словенима дугују бескрајну, вечну захвалност и благодарност, због узвишеног дела христијанизације и слања свете браће Кирила и Методија у њихову просветитељску мисију.

Ваша Свесветости, наш најсветији патријарх Иринеј, којем дозволите ми, такође, изражавамо поштовање и љубав, позивајући Вас да отворите научни скуп посвећен прослављању новомученика Цркве Христове, посебно оних пострадалих у логору смрти у оближњем Јасеновцу, имао је у виду да сте Ви истински и доказани, urbi et orbi, неуморни Анђео мира у савременом свету.

Знамо да су новомученици јасеновачки гарант спасења и највећи залог мира, као што дело и жртва поменутих хришћана мученика из првих векова надилазе временске, националне и просторне оквире, тако и јасеновачки новомученици, мада су пред Господом просијали у српском роду, они заправо више и не припадају само њему, него су молитвеници пред Престолом Божјим за читав свет, свевремено су благо васељенског хришћанства.

Сећајући се тако невиних жртава, новомученика јасеновачких, поучавамо се њима да право на живот и достојанство човека као иконе Божије припада свакоме без изузетка. Према томе, дужни смо, ако желимо хришћанима се назвати, да искажемо једнако поштовање према свим невиним жртвама. Овде нема места за разлике, било етничке, верске, расне, партијске или било какве друге. Србин или Хрват, муслиман, Јеврејин или Ром, или било ко други, ако невино пострада Божији мученик постаје. Према томе, за нас се не поставља питање да ли ћемо и како жалити сопствене жртве, а како ћемо осудити грехе и злочине других. Шта је од тога природније! Одговор се подразумева. Питање је, међутим, како ћемо постати способни да поштујемо и жалимо невине жртве других и на који ћемо начин успети да видимо своје грехе и промашаје. Када то постигнемо тада ћемо стећи претпоставку помирења народа и започећемо нову епоху правде и истине.
Имајући све ово пред очима и клањајући Вам се, приносимо у радости и смерењу скромно уздарје Вашој неисцрпној љубави, Свештену икону Светога Андреја, заштитника Центра Православља, да Вас подсећа на верност нашег христољубивог народа, мајци Цркви и предању Једне и исте и нераздељиве Православне Цркве.  

Свесвети оче и Владико, на крају користим ову прилику да вас синовски замолим да увек имате пуноћу православне Цркве у земљи Хрватској у својим очинским молитвама.

Ми пак, опет и изнова, отварајући уста своја пред вама, ваша Свесветости, уздижемо наш смерни глас Господу славе и иштемо за вашу Свесветост, дуг живот, радост, здравље и славу, благодаћу беспочетнога Оца, јединороднога Сина и Свесветога Духа. Амин.

Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј стигао је данас, 9. септембра 2016. године, у Загреб, главни град Републике Хрватске.

Његову Свесветост Васељенског Патријарха на писти загребачког аеродрома дочекао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј и славонски Јован и амбасадорка Републике Грчке у Загребу гђа Елени Герокостопулу.

У пратњи Његове Свесветости у посету епархијама Српске Православне Цркве у Хрватској дошли су и Високопреосвећени Митрополит сасимски г. Генадије, ђакон Андреј и г. Петар Софијанопулос.

У ВИП салону загребачког аеродрома бројним представницима медијима обратио Његова Свесветост Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј, који је изразио своју најдубљу захвалност што има част да се налази на канонском подручју сестринске Српске Православне Цркве: -Топло захваљујем Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју на његовом позиву да посетим епархије Српске Православне Цркве у Хрватској, рекао је патријарх Вартоломеј и подсетио да је пре непуна два месеца са Патријархом српским био на острву Криту на великом и Светом Сабору Православне Цркве.

-Повод мог доласка у Хрватску је жеља да сви заједно одамо почаст жртвама у Другом светском рату. Културни и цивилизацијски ниво сваке земље и народа мери се његовим односом опрема прецима а посебно према онима који су мученички страдали служећи својој отаџбини. Свето Писмо нас учи да се радујемо када се други радују и да плачемо када други плачу. Између Православних Цркава постоје блискости и у радости и у жалости. Долазећи из Цариграда у Хрватску доносим братске поздраве и благослове свим православним верницима, поручио је патријарх Вартоломеј који је изразио велику благодарност Патријарху српском Иринеју, Митрополиту загребачко-љубљанском г. Порфирију и амбасадорки Републике Грчке на свечаном дочеку.  Његова Свесветост је посебно захвалио многобројним представницима медија за ревносно информисање. - Нега Бог благослови ову земљу Хрватску и Српску Православну Цркву свугде где има своју јурисдикцију.

СПЦ

Ликови ктитора - архијереја, свештенства и осталих чланова Свете Православне Цркве, сходно њиховој важној улози у градитељству и настанку храмова,  изображавају се се кроз читаву историју до данашњег дана у свим Помесним Црквама, на зидовима унутрашњости храмова.

Канцеларија Епархије крушевачке

У Сиску почиње акција поделе хуманитарне помоћи православним Србима на подручју Митрополије загребачко-љубљанске. Шта је планирано као наставак те акције?

И сами сте видели да Срби овде не живе лако. И то не само у мањим, сеоским или руралним подручјима где је најтеже, него и у градским центрима, као у Сиску, Загребу, Карловцу, далматинским градовима. Криза погађа све и Хрвате и Србе, католике, православне, друге, без разлике. Али православни Срби, овде, живе теже него други. Последице несретног рата, окончаног пре двадесет годиина, нећу претерати ако кажем, одређена поратна психоза, што значи несагледавање реалности и могућности које омогућује живот у миру, спречавају ово друштво и његове чиниоце да ефикасно решавају економске и социјалне проблеме. Производ таквих околности је и да људима не недостају само уређаји, веш машине, шпорети и слично, него, чак и храна. Стога смо прикупили одређену количину намирница и кућних апарата и поделили верницима по местима која смо данас посетили. И у претходном периоду свакодневно смо чинили колико смо могли дајући помоћ појединцима, али сагледавши димензије праве хуманитарне кризе у којој живи српски народ у Хрватској, одлучили смо да колико-толико, проблем решавамо систематски. Ми овдашњи епископи и свештеници се надамо да успешне компаније из Србије неће заборавити преостале Србе који живе у Хрватској.

Управо се у овом граду почетком јула догодио инцидент: проваљено је у цркву, свештенички стан и канцеларије свештеника. Нажалост, то не само да није био једини, него је био један у низу инцидената на подручју Митрополије. Новембра прошле године камењем су нападнути ђаци гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, година је почела грубим вређањем православне Цркве на локалној телевизији З1, а почетком јуна фарбом је оштећен Храм Преображења Господњег у строгом центру Загреба. Како Ви реагујете на ове инциденте? Шта сте, на пример, рекли ђацима који су били нападнути или сисачком свештенику, који је приликом Ваше посете, неспоредно после провале, рекао да се он и чланови његове породице не осећају безбедно?

Покушавао сам да их храбрим подсећајући на чињеницу да је реч о инцидентима и да већина не дели расположења и ставове лоших појединаца. Подстицао да живе у духу Јевнђеља, саветовао да воде рачуна о томе да они чине другима добро и  да се надам да ће једино тако Бог дати да такви инциденти пре или касније престану. Упркос заиста тешким околностима, дух пријатељства, дух љубави и међусобне помоћи који је захваљујући ученицима и професорима однегован у нашој гиманизији у Загребу побеђује таква не мала искушења. Деца и даље са осмехом долазе у школу.

Да ли Вас је након ових немилих догађаја контактирао неко из већинске Римокатоличке цркве у Хрватској? Да ли је било јавних осуда из њихових редова?

Не водим сувише бригу о томе. Било је, истина приватних позива телефоном и слично. Важније је, далеко, како се ја понашам, шта ја и моји свештеници учимо наш верни народ. Настојимо да то увбек буде у духу Христових речи: како хоћете да чине вама људи чините и ви њима тако исто. Али морам да кажем да обични људи, браћа римокатолици, када се дешавао неки од немилих догађаја, прилазе на улици, јављају се телефоном, електронском поштом, изражавају негодовање, противе се екстремистима, показују праву хришћанску састрадалну љубав. То је оно на чему свет почива.

Цело лето било је обележено разменом тешких речи између српских и хрватских државника која још увек траје. Било је у једном тренутку готово свакодневних размена дипломатских нота, а односи суседних земаља знатно су погоршани. Колико је то политичко подизање тензија утицало на обичан свет, онај који Ви срећете на богослужењима, у храмовима и ван њих, и Србе и Хрвате?

Задовољан сам што у Србији међунационални односи нису политичко поље на коме се губе или добијају изборне утакмице. То говори о политичкој елити, али још више о томе да народ у Србији нема такву врсту оптерећења. Томе је, заједно са политичарима, допринео и став Српске Православне Цркве, али и наш заједнички рад са Католичком Црквом у Србији и другим црквама и верским заједницама, медијски и сваки други. Од политичких тензија по правилу, страда српска мањина. Увећани егзистенцијални страх када се упари са немаштином оставља тешке последице, у свакодневном животу, али и не мање психолошке. Не мање последице духовне природе  овакви односи остављају и на већински католички народ. Намећу се осећања анксиозности, не само код појединаца, без реалног основа. Отвара се ново врзино коло. Тога су сигурно свесни и католички бискупи и свештеници.

Да ли су те политичке тензије и поменути инциденти утицали на Вас и Ваш свакодневни живот у Загребу? Да подсетимо, недуго по доласку у Загреб, састали сте се са тадашњим државним и црквеним врхом, и медијима и хрватској јавности нови Митрополит загребачко-љубљански одмах је постао видљив и препознатљив...

Реално нису. Радим и живим уобичајено. Можда сам, уз помоћ браће епископа, боље и целовитије сагледао проблеме и услове живота наших верника. Отуда и ова акција прикупљања и поделе хуманитарне помоћи.

Како гледате на судску рехабилитацију кардинала Алојзија Степинца? И то је био један од повода за српско-хрватске дипломатске ноте...

Све што могу рећи је да то ни на који начин неће утицати на рад мешовите комисије која на иницијативу Ватикана разговара на тему канонизације Степинца.

У септембру треба да буде одржан други састанак Мешовите православно-католичке комисије за дијалог о кардиналу Степинцу, овде у Загребу. И председник Србије Томислав Николић најавио је да припрема материјал за чланове Комисије, представнике СПЦ. Шта ће бити разматрано на том другом састанку и каква су Ваша очекивања исхода рада те Комисије?  

Сагледаваће се личност Степинца до Другог светског рата. О исходу је рано и тешко говорити. Као и пре разговора, тако и по завршетку рада комисије, о томе да ли ће Степинац бити канонизован, одлучује Ватикан. У сваком случају, већ је велика ствар да о једној тако спорној теми можемо да раговарамо у пријатељској атмосфери, без тензија и оштрих речи.

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_od_politichkih_napetosti_po_pravilu_strada_srpska_manjina

Преносећи поздраве Патријарха васељенског и изразе његове очинске бриге и подршке Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије је изјавио да Свесветејши патријарх Вартоломеј добро познаје прилике у Хрватској и стога за православне Србе представља највећу радост што су први пут у досадашњој историји у прилици да буду домаћини првом човеку Православља.

Предвиђено је да Његова Свесветост Патријарх г. Вартоломеј са архијерејима и учесницима конференције истог дана посети подручје на коме је био логор смрти Јасеновац и присуствује вечерњој у храму Светог пророка Илије у Млаки.

У суботу, 10. септембра 2016. године, Свесветејши Патријарх васељенски и цариградски г. Вартоломеј и Светејши Патријарх српски г. Иринеј служиће, поводом обележавања 75 година од страдања Светих мученика јасеновачких, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Истог дана, у 13 часова, Његова Свесветост ће освештати обновљени Епископски двор у Пакрацу.

Тема састанка била је предстојеће освећење Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару заказано за 25. септембар. Истим поводом одржан је 26. августа 2016. године на Цетињу, такође под предсједавањем митрополита Амфилохија, састанак Оперативног одбора за освећење  барског Саборног храма Светог Јована Владимира. Састанку је присуствовао и викарни Епископ диоклијски г. Кирило.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Ова насилна акција у којој има повређених полицајаца и нападача не може да се назове протест јер за циљ има кршење фундаменталних права, међу којима је право на слободу вероисповести и слободу кретања. Нажалост, већ данима радикални албански кругови припремају овај инцидент за који косовске институције сносе одговорност јер толерисањем етничког и верског екстремизма угрожавају безбедност грађана и чине штету оним косовским Албанцима који своју будућност не виде у етничкој и верској мржњи.

Заједно са 150 Срба верника који су данас кренули да обележе празник на рушевинама цркве из 1315 године коју су уништили припадници тзв. ОВК у лето 1999. године био је и министар за повратак при Влади Косова Далибор Јевтић. Верници којима је онемогућен приступ цркви која је још окружена рушевинама преко 150 српских куће где Срби већ 18 година не могу да се врате, отишли су на крају у манастир Зочиште где је пресечен славски колач.

Овај најновији инцидент у Мушутишту представља тужан показатељ да на простору Косова и Метохије и даље несметано делује екстремни национализам који онемогућава слободу вере и кретања за припаднике спрског народа. 

дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске
Призрен-Грачаница 28. август 2016. године

Након што је „препливала бројна мора, прелетела бројнa брда и планине” и обишла пола света, чувена икона Богородице са Родоса биће утамничена у Цетињској пећини, повише Цетињског манастира, седишта Митрополије црногорско-приморске (МЦП). Место које је власт планирала да борави једна од три највеће светиње у хришћанству која је, по предању, лично урађена руком апостола Луке, повод је спорења представника и институција власти и МЦП.

Ова икона је увршћена у категорију културних добара од националног значаја. У манастир Острог стигла је са још две светиње – десном руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста, првих априлских дана 1941. Ту их је похранио млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Светиње је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, који је тадашњем игуману Острога Леонтију Митровићу оставио у аманет да их чува.

Након што је тадашња тајна полиција у јесен 1952. године претраживала манастир, у келији игумана пронађене су реликвије које је су однете и остављене у сеф тајне полиције, да би тек 20. јануара 1978. године честица Часног крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је по сили власти отишла у музеј. За светиње дуго скоро да нико није знао, осим митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је тајну обелоданио на заседању Архијерејског сабора Српске православне цркве на Цетињу, на Лучиндан 1993. године.

Чудесна икона Богородице Филермосе таји у Плавој капели Народног музеја на Цетињу, и поново је, ничим незаслужено, постала повод бројним полемикама и спорењима. Министарство одрживог развоја и туризма објавило је тендер за извођење радова на измештању иконе у простор Цетињске пећине. У тендеру пише да је реч о првој фази радова чија је вредност процењена на 1.650.000 евра. Радови предвиђају изградњу подземног објекта који ће имати салу посвећену „контемплацији иконе” која представља Богородицу Филермосу на локацији у захвату Детаљни урбанистички план „Историјско језгро Цетиња”, са модерном прилазном саобраћајницом. Директор Управе за заштиту културних добара Анастазија Мирановић недавно је казала да ће се измештањем иконе у Цетињску пећину створити услови за посету више стотина хиљада ходочасника годишње. Према пројекту, нови дом Богородице у потпуности ће бити испод земље, површине између 250 и 300 квадрата, а моћи ће одједном да прими стотину особа, биће опремљена системом за контролу топлоте и влажности, као и за заштиту реликвије.

Цетињска пећина, где власт планира да смести икону

Митрополија црногорско-приморска годинама понавља да је Богородици Филермоси место у Цетињском манастиру, где се налази рука Јована Крститеља, који је крстио Исуса Христа, и честица Светог крста, или у манастиру Острог, односно у неком од других православних храмова у Црној Гори.

Председник цетињске општине Александар Богдановић у више наврата изјавио је да је Филермоса власништво државе, па је самим тим и њено измештање државни пројекат.

Историчар уметности са Цетиња Александар Чиликов уверења је да би било добро решење ако би се икона сместила у новоизграђени црквени објекат, изван пећине. „Уз њу треба сместити и друге две реликвије, које су са Филермосом стигле на Цетиње, под условом да су доступне свим конфесијама”, рекао је Чиликов и додао да се „Богородица Филермоса, позната као заветна икона Малтешких витезова, може искористити за верски туризам”.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да се на највреднијој икони хришћанства не смеју зарађивати паре.

„Они се надају да ће свет доћи. Европа и свет ће доћи, али када светиња буде тамо где јој је место, а њено је место је у манастиру Острог”, став је митрополита Амфилохија. „Надам се да ће и наше власти, што скорије то боље за њих, да је одхапсе, јер она је ухапшена и отета први пут у својој историји, а њена је историја врло стара и везана за апостола Луку, ученика Христовог, који је написао Јеванђеље по Луки. Чак је и турски султан уступио и Часни крст и руку Светог Јована Крститеља и икону Филермосу 1523. године јовановцима. Он је имао поштовања и дао им да је чувају у цркви. Она је за цркве насликана, за молитве, а није насликана за музеје”, истакао је Амфилохије Радовић.

Новица Ђурић

Извор: Политика

http://www.mitropolija.com/politika-spremaju-utamnicenje-bogorodice-filermose/

У уторак, 23. августа 2016. године обележена је 24. годишњица архијерејске службе и увођења Преосвећеног Епископа г. Пахомија у трон Епископа врањских. Овим поводом Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету Литургију у манастиру Светог Николе у Врању, уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), свештенства, монаштва и великог благочестивих верника Епархије врањске.

Након свете Литургије, епископ Пахомије положио је камен темељац за нову гостопримницу која ће бити изграђена у манастирској порти. Трпеза љубави приређена је у манастирском конаку, а у име сабраног свештенства, монаштва и верника, епископу Пахомију данашњи јубилеј честитао је архимандрит Јован (Радосављевић).

Извор: Епархија врањска

ЗАТИМ СЕ ОБРАТИО ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У СВОЈСТВУ ПРЕДСЈЕДНИКА КО СПЦ ЗА РС И ФБИХ, КОЈИ СЕ ЗАХВАЛИО ЕПИСКОПУ ЈЕФРЕМУ НА ГОСТОПРИМСТВУ. ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ ЈЕ ИСТАКНУО ДА ЈЕ САВЈЕТОВАЊЕ ПРИЛИКА ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉИ РАЗМИЈЕНЕ ИСКУСТВА И МИШЉЕЊА. ПОЖЕЛИО ЈЕ ДА СЕ ШТО ВИШЕ УКЉУЧЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉИ ИЗ НАСТАВЕ. ТАКОЂЕ, ГОВОРИО ЈЕ О НОВИМ УЏБЕНИЦИМА И НОВОМ НПП-у ТЕ О САВРЕМЕНИМ ТОКОВИМА И СТАТУСУ ВЈЕРОУЧИТЕЉА. 

НАКОН ОБРАЋАЊА ЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМА ОКУПЉЕНИМА СЕ ОБРАТИО И ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКИ Г. АТАНАСИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ПРЕНИО ПОЗДРАВЕ И ПОРУКЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА. ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ЈЕ ИЗРАЗИО ВАЖНОСТ ДА СЕ ТОКОМ САВЈЕТОВАЊА ОБРАТИ ПАЖЊА И НА ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРОНАУКУ У ФЕДАРАЦИЈИ БИХ.

ЧЕТВРТИ ПО РЕДУ ОКУПЉЕНИМ ВЈЕРОУЧИТЕЉИМ, ОБРАТИО СЕ ДИРЕКТОР РПЗ РС ДР ПРЕДРАГ ДАМЈАНОВИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО О НОВОМ ЗАКОНУ О ОБРАЗОВАЊУ КОЈИ ЋЕ БИТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ УСВОЈЕН И У КОЈЕМ ЋЕ ВЈЕРОНАУКА ИМАТИ СВОЈЕ МЈЕСТО И УЛОГУ ТЕ СЕ ЗАХВАЛИО МР СЛАВОЉУБУ ЛУКИЋУ НА ДОПРИНОСУ У ВЕЗИ СА ОВИМ ПИТАЊЕМ.

ПРВИ ПРЕДАВАЧ НА ДАНАШЊЕМ САВЈЕТОВАЊУ БИО ДР РАСТКО ЈОВИЋ, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ, КОЈИ ЈЕ 6 ГОДИНА РАДИО КАО ВЈЕРОУЧИТЕЉ. ПРОФЕСОР ДР РАСТКО ЈОВИЋ ОДРЖАО ЈЕ ЈАКО ЗАНИМЉИВО, НАДАХНУТО, ЈАСНО ИСПРИЧАНО И ОТВОРЕНО ПРЕДАВАЊЕ СА ДОЗОМ ХУМОРА, КОЈЕ ЈЕ ОД СВИХ ПРИСУТНИХ НАГРАЂЕНО ДУГОТРАЈНИМ АПЛАУЗОМ. ПРОФЕСОР ЈЕ, ПОУЧЕН СВОЈИМ ИСКУСТВОМ, ГОВОРИО О ВЈЕРОУЧИТЕЉСКОМ РАДУ И ПРОБЛЕМИМА СА КОЈИМА СЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉ СУСРЕЋЕ У СВОМ РАДУ. ДАО ЈЕ ИДЕЈЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ НАСТАВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ (НПР. ПОКРЕТАЊЕ ЧАСОПИСА...) ТЕ ИСТАКНУО ДА ТРЕБА ПОДСТИЦАТИ КРЕАТИВНОСТ КОД УЧЕНИКА. ПРОФЕСОР ЈЕ ЦИТИРАО ИЗРЕКУ ДА: "ДУХОВНО ЛИЈЕН НАСТАВНИК ОСТАВЉА ДЈЕЦУ ДУХОВНО НЕРАЗБУЂЕНУ". СВОЈЕ ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОР ЈОВИЋ ЈЕ КОНЦЕНТРИСАО НА ТРИ СТАВКЕ: а) ОСВЈЕШЋЕЊЕ ЦРКВЕ, б) ОСВЈЕШЋЕЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА, в) ОСВЈЕШЋЕЊЕ УЧЕНИКА.

ДРУГО ПРЕДАВАЊЕ НОСИЛО ЈЕ НАСЛОВ "Усавршавање комуникационе компетентности", а одржали су га ђакон Бојан Чечар и протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић;
У УВОДУ ПРЕДАВАЊА ПРЕДАВАЧИ СУ ГОВОРИЛИ ШТА ЈЕ КОМУНИКАЦИЈА. НАГЛАШЕНО ЈЕ ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉИ МОРАЈУ ДА КОРИСТЕ  ИНФОРМАЦИОНО- КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ.
ИСТАКНУТО ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕ СМИЈЕ ДА ЗАНЕМАРИ СВОЈ БОГОСЛОВСКИ НАЧИН РАЗМИШЉАЊА. ТОКОМ ПРЕДАВАЊА НАГЛАСАК ЈЕ СТАВЉЕН НА ОБЈАШЊАВАЊЕ БОГОСЛОВСКОГ АСПЕКТА КОМУНИКАЦИЈЕ, ПЕДАГОШКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ ТЕ СУ У НАСТАВИ ПРЕДАВАЧИ ГОВОРИЛИ О СВОЈИМ ИСКУСТВИМА, ПОТРЕБИ И ИЗАЗОВИМА КОРИШЋЕЊА ИНТЕРНЕТА И МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У НАСТАВИ.

ТРЕЋИ ПРЕДАВАЧ БИО ЈЕ ЈЕРЕЈ МР СРЂАН РОЉИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО О ТЕМИ: " ЛИЧНО СВЈЕДОЧЕЊЕ И НАСТАВНИ САДРЖАЈИ КАО НЕОДВОЈИВИ АСПЕКТИ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ".

НА КРАЈУ ДАНАШЊЕГ САВЈЕТОВАЊА ОБРАТИО СЕ ИНСПЕКТОР-ПРОСВЈЕТНИ САВЈЕТНИК ЗА ВЈЕРОНАУКУ МР СЛОВОЉУБ ЛУКИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО НА ТЕМУ "Нови Наставни програм и нови уџбеници Православне вјеронауке у основној школи".

НАКОН СВАКОГ ПРЕДАВАЊА СЛИЈЕДИЛА СУ ПИТАЊА И КОМЕНТАРИ.

ЗАВРШНИМ РИЈЕЧИМА ПРИСУТНИХ ЕПИСКОПА ЗАВРШИЛО ЈЕ ОВОГОДИШЊЕ ВЕОМА ЛИЈЕПО И КОРИСНО САВЈЕТОВАЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА ОВЕ ДВИЈЕ ЕПАРХИЈЕ.

опширније на сајту Православна вјеронаука за ОШ РС

Информативна служба Српске Православне Цркве

24 / 08 / 2016