Уторак 22. новембра 2016. године у 19 часова у Ваљевској Гимназији биће одржано предавање на тему:
ЈЕВАНЂЕЉЕ ЗА СВЕ ЉУДЕ:
ПРИСУСТВО ЦРКВЕ НА МАРГИНАМА ДРУШТВА
Предавачи: Проф. др Предраг Драгутиновић, професор при катедри за Нови завет Православног Богословског факултета Универзитета у Београду.
Јереј Глигорије Марковић духовник у Централном затвору у Београду

- Један од првих гостију циклуса трибина „Православље и млади“(Омладински центар, 2008. год.), редитељ и писац ђакон Ненад Илић одржао је предавање у Ваљевској гимназији „Наша Црква и наш народ“, у оквиру сабрања које успешно већ девету годину заредом организује Светосавска омладинска заједница, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина- 

Освећењу је присуствовало многобројни верни народ који жељно ишчекују почетак радова. Уз помоћ добрих људи великог срца градиће се храм Преподобне мајке Ангелине, једини храм у Епархији сремској који ће бити посвећен овој великој светитељки. Епископ сремски г. Василије подсетио је да је његова жеља да у години јубилеја храм буде посвећен овој дивној светитељки, јер је она носећи мошти свога мужа, са двојицом синова прошла недалеко од овог места на путу за Купиново.

Епископ је захвалио верном народу и Општини Стара Пазова на челу са г. Ђорђем Радиновићем, на несебичној помоћи у овоме плану и пројекту. Сигурно да има и да ће бити још добрих људи који ће помагати градњу храма у овоме насељу, и који ће уз Божију помоћ, са својим свештеником оцем Слађаном Видаковићем са радошћу гледати како ниче још један храм наше Свете Православне Цркве.

Извор: Епархија сремска

Ове 2016. године, уочи празника Преподобног Симона Монаха, а у склопу обележавања великог јубилеја - 800 година постојања манастира Жиче, сестре ове свете царске лавре обрадовале су нас издавањем новог музичког компакт диска под називом „Божанствена Литургија“.

Овај носач звука круна је дводеценијског труда преподобних монахиња на обнављању древног источног црквеног музичког предања. На њему се налазе химнe које се поју сваке недеље у цркви на светој Литургији. Музички репертоар пажљиво је одабран и представља спој старог и новог - древних средњевековних композиција анонимних аутора и оних новијих, познатих аутора, почевши од 18. века па до данас, док су свештенички возгласи и ђаконске јектеније произнесени у древном рецитативном напеву карактеристичном за цео православни Исток.

Међутим, осим музичког богатства, овај савремени музички медиј даје нам и једну дубљу - духовну димензију. Сниман у аутентичном амбијенту саборне манастирске цркве, у којој монахиње свакодневно псалмима и песмама духовним славе Бога и Његове свете угоднике, он нам доноси одјек оних истих богослужења која се у манастиру Жича већ осам стотина година врше без прекида. Обнављајући богослужбено музичко предање сестре ове свете обитељи бивају и саме духовно обнављане тим истим предањем.

Дарујући српској култури плод духовних прегнућа своје обитељи, манастир Жича нас истовремено све позива да и сами учествујемо у тој обнови предања.

У току Литургије Владика Амфилохије је архимандрита Јоила (Булатовића) произвео у чин велике схиме.

                                                                                                                            Рајо Војиновић

                                                                                                                            Фото: Јован Радовић

Слава манастира Светог Прохора Пчињског прослављена светом Литургијом којом је началствовао Епископ росошански и острогошски г. Андреј уз саслужење Епископâ моравичког г. Антонија, стобијског г. Давида и врањског г. Пахомија, архимандрита Василија из Митрополијe едескe и многобројног свештенства и монаштва.

Прослава Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог у Светопрохорској обитељи почела је празничним бденијем, којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ росошански и острогошски г. Андреј уз саслужење архимандрита Дамаскина - игумана манастира Наупаре, Илариона - игумана манастира Драганац, Василија из Митрополије едеске (Грчка), као и свештеника Часлава Ристића из Епархије жичке и ђакона Мицка Мицковића из Врања.

На дан манастирске славе, 1. новембра 2016. године, светом Литургијом началствовао је Епископ росошански и острогошски г. Андреј уз саслужење Епископа моравичког г. Антонија, стобијског г. Давида и врањског г. Пахомија, архимандрита Василија из Митрополија едеска (Грчка), бројног свештенства и монаштва Епархије врањске и других епархија Српске Православне Цркве.

Празничном сабрању присуствовало је монаштво из Православне Охридске Архиепископије и манастира Драганац и Ђаковица, као и јереј Александар Гачић из Волоса, представник Митрополита димитријадског г. Игњатија, и велики број верника из земље и иностранства, који су се током целог дана поклањали чудотворним и мироточивим моштима Преподобног Прохора.

Молитвено сабрање завршено је свечаном литијом и благосиљањем славског колача и жита. У пригодној беседи, Епископ врањски г. Пахомије најпре је честитао празник свим присутнима и заблагодарио браћи Епископима, свештенству и монаштву на братској љубави и учешћу у прослави Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог. Подсетивши да се сила Божја већ хиљаду година излива на нас преко мироточивих моштију Преподобног Прохора, Владика је позивао верни анрод да се сабира на овом светом месту како би се утврђивао у вери, нади и љубави. Поздравну реч епископ Пахомије је упутио и присутним припадницима Војске Србије на челу са генералом Зораном Лубуром, Полицијске управе у Врању на челу са начелником Игором Живковићем, као и бројним другим званицама и гостима.

У знак молитвеног сећања и братске љубави, епископ Пахомије даривао је епископима Андреју, Антонију и Давиду иконе Преподобног Прохора, рад сестара ове свете обитељи.

У старом Врањском конаку, епископ Пахомије и Андреј су отворили изложбу фотографија „Православље је једна велика породица“, аутора Драгана Тадића, а у којој је учешће са фотографијама из живота Цркве узело тринаест епархија помесних Православних Цркава.

Сестринство манастира Светог Прохора Пчињског на челу са игуманијом Стефанидом, заједно са овогодишњом кумом Златом Миленковић из Шилова, приредили су за све присутне трпезу љубави. Као и претходних година, ученици веронауке средњих школа из Врања своју приврженост Преподобном Прохору исказали су кроз послужење верника за време трпезе љубави. Пригодан културно-уметнички програм кроз мелодију и текстове народних песама из врањског краја и Косовског поморавља извели су Бранимир Стошић - Каце, вокални солиста из Врања, и Стојан Стевановић, из Клиновца, а програм је употпунио и Огњен Величковић на флаути, ученик Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Врања.

Подсећамо да је поводом прославе Преподобног Прохора Пчињског Мироточивог, у посету Епархији врањској 31. октобра 2016. године стигао Преосвећени Епископ росошански и острогошски г. Андреј (Руска Православна Црква), у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријарха српског и настијатеља Подворја Московске Патријаршије.

Епископе је у Саборном храму Свете Тројице у Врању дочекао домаћин, Епископ врањски г. Пахомије са свештенством и верујућим народом, а затим је протосинђел Методије (Марковић), секретар ЕУО Епархије врањске, уз саслужење ђакона Мицка Мицковића служио доксологију. Након пријема у Епископском двору, за госте је у Градској кући пријем уприличио и градоначелник Врања др Слободан Миленковић.

Извор: Епархија врањска

У недељу 30. октобра 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег у Прахову код Неготина. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, игуман манастира Буково и свештеници неготинског и књажевачког намесништва. Појао је хор Саборног храма Свете Тројица из Неготина, по диригентским руковођењем проф. Светлане Кравченко.

Литургији су поред бројних верника присуствовали представници предузећа „Еликсир“ из Прахова, које својим донацијама помаже цркве неготинског краја.

Надлежни парох протојереј-ставрофор Ранко Алексић је у претходном периоду у сарадњи са Црквеним Одбором у Прахову и бројним приложницима обновио праховски храм, у коме је урађен фрескопис, а у порти је саграђен парохијски дом са свечаном салом за потребе црквених прослава, предавања и сл. Сви ови успешни радови употпунили су и данашњи јубилеј  прославу 30 – годишњице свештеничке службе проте Ранка Алексића, на којој му је честитао владика Иларион, сабраћа свештеници и верни народ.

У оквиру свете Литургије владика је рукоположио у чин ђакона дипл. теолога Марка Јокановића из Београда, који ће као ђакон и вероучитељ службовати у Неготину.

У својој беседи владика је поздравио саслужитеље и сабране данас у заједничкој молитви на светом богослужењу, а посебно проту Ранка, који је претходних тридесет година неуморно радио на реновирању и изградњи цркава у повереним парохијама, подсећајући да у пролазности времена у коме живимо треба да се трудимо да својим делима угодимо Господу, ради спасења нашег. Владика је указао и на нову благодат која је данас посетила присутне у храму, а то је рукоположење ђакона Марка, који ће убудуће својим радом и богоугодним животом следовати добром примеру својих старијих колега. Владика је изразио радост што млади кандидати из других Епархија долазе код нас да помогну и унапреде црквено- верски живот, и раде посебно на пољу веронауке са децом и младима.

У прилог славском и домаћинском расположењу прота Ранко је приредио за све присутне свечану братску трпезу у новом парохијскиом дому.

епархија тимочка

Видео - прилог:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/10/29/8723925/Vucji Do 140 godina od cuvene bitke 291016.mp4

У суботу, 22. октобра 2016. године, на празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана Српског, исписано је прво слово златне странице летописа Митрополије аустралијско-новозеландске.

У Саборном храму Светог Ђорђа у Кабрамати (Сиднеј) у трон Епископа аустралијско-новозеландског по први пут уведен је пастир који је рођен у Аустралији, Његово Преосвештенство мр Силуан (Мракић) - чедо помесне Цркве на Петом континенту постао је њен архијереј. Додатни сјај овој златној страници даје чињеница да је владика Силуан први српски епископ у Аустралији који је устоличен у само један трон и под његов омофор припадају сви православни Срби ове дијезеце.

Архијерјеском Литрургијом началствовао је владика Силуан а саслуживали су Преосвећена господа Епископи новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, аполонијски Серафим из Архиепископије Цариградске Патријаршије и канберски Георгије из Руске Заграничне Цркве, као и многобројно српско и руско  свештенство, као и гости из Србије и Републике Српске.

Храм у Кабрамати био је испуњен свештенством и благочестивим народом сабраним из целе Аустралије, а велики број њих је допутовао и са Новог Зеланда. Божанственим гласовима Литургију певао је хор Јединство из Бања Луке под вођством г. Немање Савића - њима су се придружили и локални појци и свештеници.

Почасно место поред архијерејског трона имали су представници државе Србије, амбасадор Србије г. Мирољуб Петровић, амбасадор Србије са супругом Зденком, и генерални конзул у Сиднеју г. Бранко Радошевић. Такође, свечаном чину су присуствовали и професори и бивши и садашњи студенти Православног богословског факултета "Свети Андреј Првозвани" из Сиднеја, на коме је Преосвештени Владика г. Силуан магистрирао.

На концу Литургије, владика Лонгин се први обратио свештенству и народу, честитајући свима на великом дану. Ово је велики дан за целу нашу Цркву, особито у Аустралији и Новом Зеланду, јер показује озбиљност и духовну зрелост епархије која је успела да сама себи изнедри архипастира, поручио је владика Лонгин који је прочитао грамату Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода о одлуци Светог Архијерејског Сабора и затим званично увео владику Силуана у трон Епископа аустралијско-новозеландског.

Владика Силуан се обратио свечаном беседом у којој је поздравио све присутне архијереје, црквене и државне високодостојнике, своје свештенство, народ и омладину. Нови Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске је позвао на јединство светосавског рода у Аустралији и на сарадњу у пројектима важним за будућност српске заједнице, попут Колеџа Светог Саве у Варовилу. Беседу доносимо у целини:

Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, Високопреподобни и Преподобни монаси, Високопречасни и Часни оци, Ваше Екселенције, драга браћо и сестре, духовна ми децо у Христу, децо по благодати која чини младиће старцима, нејаке јакима, мутаве речитима, сиромахе богатима, грешне освећенима, пале преображенима, благодат Вам и мир од Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа!

Стојећи сада на овом светом и узвишеном месту у присуству Невидљиве Славе Божје, која нас благодаћу све окриљује, сагињем главу своју пред вољом Божјом, пред промислом Његовим, примајући са трепетом послушање које ми данас одређује Пресвета и Божанска Тројица преко Своје Свете Цркве да понесем крст апостолског служења међу својим народом под овим благословеним небом јужног крста.

Данас Христос, као некада своје Свете Апостоле, призва мене слабог и недостојног да пређем из плићака на велику дубину духовног мора. На великој дубини је већи улов, али је и опасност од валова и изнанадних бура увећана. Јер Мудрост Сирахова нас упозорава: „Сине мој ако си пошао да служиш Господу припреми душу своју за искушења" (Муд. Сирах. 2:1). Због овога узносим вапај Богу: Боже мој! У тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји (Пс.24).

Суочен са овом великом одговорношћу, данас као некада Мојсеј тражим свога Арона; како Господе да ја немушт и слаб поведем народ твој? Како да муцав реч твоју проповедам? Како да помирим завађене? Како да решим проблеме са којима се суочавамо као Тело Твоје – као заједница Твоја окружена палим светом? Али Господ који утеши Апостола Народа теши све оне који прихватају Његов јарам служења речима: „доста ти је моја благодат"! Ја сам онај који располаже речима и мудрошћу! Нека је Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје! (Пс. 65, 20).

Ваше Преосвештенство, драги ми и много цењени брате и саслужитељу, владико Лонгине, дозволите ми да Вам изразим своју срдачну благодарност што сте данас у име Његове Светости, као изасланик Светог Архијерејског Синода, увели моју недостојност у трон Епископа аустралијско-новозеландских на којем сте и сами столовали са много знаменитих архијереја наше Свете Цркве служећи народу Божјем на овом географски најудаљенијем Олтару Светосавске нам Цркве. Свестан сам да је дубока бразда заорана трудом свих мојих претходника на овој Њиви Господњој, међу којима је обележен труд и рад досадашњег Епископа аустралијско-новозеландског г. Иринеја, коме желимо пуно успеха у архипастирском раду у новоповереној му Епархији источно-америчкој.

Трон у који данас уђосмо јесте симбол власти учења и управљања архијерејског, а и жезал који примисмо јесте симбол духовног руковођења верног народа Божјег. Међутим, свесни смо да узвишено достојанство Епископа као помазаника Божјег црпи свој истински смисао у смирењу, у уподобљавању Христу који није дошао да му служе већ да буде свима слуга. Благодарим Вам на мудром и поучном слову. Просим Ваше молитве, као и браће архијереја који су се данас овде сабрали, за моје непорочно архијерејско служење међу народом Божјим овога неба, а и за Паству моју, да нас Христос све препозна као своје верне синове и кћери када изађемо пред Лице Његово. Пренесите Његовој Светости нашу благодарност на указаном поверењу, као и коленопреклону молбу да нас се свих сећа у својим светим молитвама.

Драги пастири Христови - свештеници, суге Божјег олтара, сарадници моји на њиви Господњој, са-апостоли моји. Благодарим Вам на Вашој љубави и подршци коју сте показали Вашим доласком у великом броју на нашу хиротонију у Београду. Старајте се да испуните завете Ваше пред Богом, да будете Пастири добри који бдију над душама поверених Вам верних. Наш заједнички програм и задатак по речима Његове Светости изреченим на нашој хиротонији ће бити брига да се вера код народа очува. Јер гле, шта има важније од вере? Вера није формална декларација својих убеђења, није идеологија, већ живи однос са Богом, личносни однос. Јер ми немамо другу Истину, важнију Истину на коју можемо да указујемо, него на Оваплоћену Истину, на Богочовека Христа, Бога који се јавио у телу. Зар има већег задатка од сејања семена ове бесмртне Истине међу својим народом? Бог се јави у телу – то је највећа теодикеја, највећа радост у болешљивом и рањеном телу и свету у коме живимо. Јер тиме се и вера поткрепи надом, јер Христос Васкрсе и тиме постаде први благовесник истине да је човек створен не за страдање и умирање, него за живот вечни и непролазни. Због овога сматрамо да је наша Епископска мисија, наш главни задатак и програм, проповед Јеванђеља Христовог и духовна брига о душама које нам се данас поверавају.

Драги ми у Христу верни народе, позивам и Вас да ми будете сарадници и подршка у заједничком нам подухвату свеобухватног рада на делу Божијем, поготову на делу мира и помирења. Данас када нас посматра Небеска Србија и врши духовну смотру над нашим срцима, позивам све који нису данас сабрани око Једне нам заједничке Трпезе Господње, да се српским трократним целивом измиримо и опростимо једни другима, на радост наших предака који нас посматрају, да нам се млађи нараштаји обрадују и поуче нашем примеру. Немамо права да својој деци остављамо терет поделе који не залужују. Хајдемо да заједно положимо овај духовни испит, да будемо јединствени, да радимо на добро наше заједнице, да негледамо на наше сопствене интересе, него да се бавимо заједничким пројектима од духовне и националне вредности. Један је Христос, једна је Црква, један је Свети Сава кога Христос посла српском роду да нас освети и сабере око непролазних вредности око непролазног циља - Царства будућег века. Хајдемо да се покажемо верна деца Светог Саве. Јер Свети Сава нам није ништа драгоценије могао дати него све смисао нашег постојања, а то је живот у Христу - Његову непролазну лађу спасења - Свету Цркву. Немојмо да дозволимо себи да се због нашег понашања руши углед Светосавске нам Цркве у овој земљи.

Суочени са проблемом духовне асимилације наших младих на нивоу свести, треба да нашу децу упознамо са духовним капиталом вере и високе културе њихових предака која им само може помоћи да буду још бољи и најбољи у свом личном и друштвеном животу. На овај начин иако су многи у раскиду са језиком, остаће у духовном јединству са драгоценим Светосавским нам наслеђем. Драги родитељи, учите децу вери и благочестивости у својим домовима, као и језику својих Отаца. Ваши домови треба да буду универзитети и домаће цркве, које задају начелни импулс деци, који ће их на најбољи начин припремити за сусрет са светом који их окружује. Деца треба да знају да Хришћанство својим поленом полинира дух човечији и доприноси расту не само личности већ и цивилизације - друштва. Драга ми у Христу омладино, свестан сам Ваших брига и терета које носите, изазова пред којима се налазите, као и динамике живота који Вам се у савременом свету намеће. Зато Вас позивам да се растеретите у загрљају вечно младог нам Господа Христа, предајте му Ваше бриге и бремена, нађите одмор у Њему. Христов дом – Света Црква је Ваш дом, она Вас чека раширених руку. Ваша младост ће задобити свој прави смисао и пуноћу у Светој Цркви, у световрлинском и светотајинском животу у Христу, којим ће те лакше крстарити овим светом, а по одласку из њега наследити живот вечни. Ваша енергија и предузимљивост је од виталног значаја за нашу заједницу, за њен напредак и њено очување. Зато Вас позивам да заједно радимо на добро Свете нам Цркве. Моја врата ће увек бити отворена за Вас. Хајдемо да помогнемо нашим родитељима, хајде да и ми будемо прегаоци који ће оставити за собом здраво језгро генерацијама које долазе.

Желим да се сетим у овом контексту и Колеџа Светог Саве који је започет тачно пре 12 година, а чији је камен темељац осветио блаженопочивши и Свети Патријарх Павле приликом његове посете Аустралији. Икао се десило да у једном периоду полетни ентузијазам изгубимо, ево сада се радујемо што је поново заживео овај пројекат и назире се крај прве фазе изградње који се приводи ових дана до "lock up stage-a". Подржимо овај пројекат од суштинског значаја, јер просвета је једна од стубова очувања Хришћанског етоса, вере и здраве националне свести код наших младих. Желео бих да се сада осврнем на вековне просветне центре наше Цркве и чуваре вере, свете манастире. Знак духовне зрелости и снаге једне Цркве, односно Епархије, јесу монаси и свети манастири који стоје као високе духовне куле посматрачнице винограда Божијег. Они су савест Свете нам Цркве. Због овога наша је жеља да се манастирима наше Митрополије врати њихов истински етос, њихов истински значај, да буду духовне оазе и бастиони вере, а и места духовног одмора за наше верне. Међутим, да би се ово остварило, морамо да сви колективно помогнемо монасима тиме што ћемо им омогућити да заведу правило монашког живота и створе амбијент повољан за развој монаштва. Од овога ћемо и ми као заједница имате велике духовне користи.

Налазећи се у благословеним земљама Аустралије и Новог Зеланда као Православни Хришћани позвани смо да будемо светлост свету и со земљи. Ако се светлост угаси, а со обљутави, чему да се нада овај свет? Достојевски нас уверава да Православље треба да свет упозна са аутентичним ликом Христовим који је нажалост претрпео многе ревизије код појединих у жељи да Га поистовете или прилагоде палом човеку и свету. Није свето Православље походило овај део света неком игром случаја, већ промишљу Божјом, која жели да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Због овога наша мисија није само локалног карактера и значаја, већ равноапостолска. Налазећи се у новом свету, мултикулурарном, ми смо позвани да апостолствујемо, да сви својим животом сведочимо истину Христа. Јер свет без Христа само може да буде пакао и да се заврши паклом. Христос је потребан свету који крвари, који плаће, који уздише, који иде странпутицом. Нека нам Господ подари снаге да му будемо сви верна деца, верни синови и кћери, да нас се непостиди при свом другом и славном доласку. Желим данас да поздравим драгу ми браћу Епископе других помесних цркава који данас сведоче својим присуством тријумф јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове широм васељене.

Поздрављам и драге ми професоре и наставнике са Колеџа Светог Андреја моје Алма Матер. Посебан поздрав желим упутити драгим Епархиотима који су долетели из Новог Зеланда, као и онима који су дошли из других држава Аустралије да ме подрже као свога новог духовног Архипастира. Нека Вас Господ награди за вашу љубав и труд! Благодаран сам Високопреподобним архимандритима и игумана наших православних манастира који су данас овде, држите нас све у Вашим светим молитвама. Желим да поздравим моје драге родитеље, моје прве учитеље у вери. Благодарим Вам на Вашој љубави и жртви. Нека Вас Господ благослови и за све награди. Благодаран сам и свима добротворима који су ми помагали у току мога школовања, особито Братству Светог владике Николаја и Преподобног Јустина Ћелјског, као и свима који су ми пружали своју молитвену подршку свих ових година. Желим да поздравим и благочестиви народ српски у Епархији ваљевској у чијој средини сам духовно стасавао поред ћивота Светог владике Николаја и Аве Јустина, а под руководством драгог ми духовног оца и учитеља Владике Милутина. Благодарим још једном Његовој Светости Патријараху српском г. Иринеју и Светом Архијерејском Сабору наше Светосавске Цркве на поверењу које ми указажаше овим избором и постављењем. Нека све буде у славу Твоју Пресвета Тројице и на добро Твоје Свете Цркве, Амин!

После свете Литургије, Владика је уз благослов свима подарио и иконицу на којој је представљен Свети Сава који благосиља Аустралију и Нови Зеланд изнад којих су ликови Светог Силуана Атонског и Светог Никанора Хиландарца око Чудотворне иконе Пресвете Богородице која се чува у Светосавском манастиру у Илајну код Мелбурна.

Након окрепљења у Парохијском дому у Кабрамати, Епископи су са свештенством и народом прешли у Српски клуб у Бониригу, где су им се придружили и представници аустралијског политичког живота и где је одржан свечани ручак поводом устоличења владике Силуана.

Организациони одбор Епархије аустралијско-новозеландске, заједно са српском омладином из SOYA-e и трудбеницима Српског клуба Бонириг на челу са г. Драганом Стегњајићем, припремили су заиста свечани ручак на коме је поред високоуважених званица било још преко 450 гостију. Приређен богат културно-уметнички програм на чијем се почетку у име свештенства на енглеском језику приситнима обратио протојереј-ставрофор Раде Радан, а на српском језику протојереј-ставрофор Велибопр Бојичић. Наступили су Фолклорна група "Равна Гора" из Бонирига и Мешовити хор "Јединство" из Бањалуке.

Владика Лонгин се поново обратио гостима, након чега је епископ Силуан заблагодарио свима који су својим присуством подржали његов повратак у Аустралију, у улози духовног оца и пастира. Свечаност је са песмом и великом радошћу настављена до раних вечерњих часова, а сви су имали приликлу да лично поздраве и честитају епископу Силуану.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Директан пренос: Радио Телевизија Србије и Радио Телевизија Крагујевац.

http://allevents.in/kragujevac/ВЕЛИКИ-ШКОЛСКИ-ЧАС-Шумарице-КРАГУЕВАЦ-21-Октобар-2016/1715122738776414#

Мада се свако има сматрати невиним док се његова/њена кривица не докаже, Епархија западноамеричка ипак врло озбиљно узима у обзир наводе о било ком виду недопуштеног понашања и мора поступати у складу са тим, како би обезбедила заштиту и безбедност свих православних парохијана и осталих, док служимо Богу и заједно обављамо своја свештеничка задужења. Света православна вера не допушта недолично и гнусно понашање. Ми смо дубоко забринути и молимо се за све којих се овај случај тиче.

Западноамеричка епархија спремна је да сарађује са цивилним властима. Осим тога, свако ко је евентуално био, или познаје некога ко је био, жртва сексуалног злостављања од стране неког од чланова епархијског клира, запослених или волонтера у Цркви, требало би прво да контактира полицију, а потом да случај пријави, поверљиво, и епархијском омбудсману на број +1.415.930.9069.

Извор: Епархија западноамеричка

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорскоприморске, као дела СПЦ, истиче, за „Новости“, да је за две и по деценије обновљено чак око 600 храмова, да су изграђени и многи нови сакрални објекти.

Успели смо у кризним временима да првенствено донацијама верника, и с ових простора и из иностранства,изградимо ово светилиште. У свему томе нас је водила рука и вера најјача Светог Василија Острошког. Свети Јован Владимир је онај који је понео Христов крст рекао је владика Амфилохије.

Пре три године у Момишићима, некадашњем метоху Хиландара, освештан је највећи Саборни храм Христовог васкрсења. У ово здање висине 41,5 метара, површине 1.270 метара квадратних, са седам позлаћених крстова (прилог црногорских племена) и 17 звона пристиглих из ливнице „Вера“ у Вороњежу, из братске Русије. Једно од њих тешко је 11 тона и највеће је на Балкану, а „приложио“ га је, како пише на њему, народ Црне Горе, Боке и Приморја.

Ту је још један „уникат“ централни полијелеј, тежак 1.200 килограма и пречника девет метара. И овај храм, као и онај у Бару, осликан је у фреско техници и после осам векова од осликавања Сопоћана, са позлатом на фреско малтеру!Подгорички храм најлепши је поклон и Црној Гори и целој Европи за 1.700 година Миланског едикта.

Већ неколико година траје и градња трећег Саборног храма у центру Берана. Посвећен је Светом Симеону Мироточивом и биће највећа богомоља Епархије будимљансконишићке. Површине је у основи 27 са 37 метара, имаће 500 квадрата корисне површине у приземљу и галерију величине 118 квадрата. И над њим „стражаре“ позлаћени крстови, које су приложили врли донатори из ових крајева.

У месту Јован До, опкољеном брдима и високим стенама, на дванаестом километру од Никшића, налазе се Црква Светог Јована Крститеља и монашки дом. Ту је и црква посвећена Светим српским мученицима. Манастир је никао на имању које је пре више од 15 година поклонила Митрополији црногорско-приморској породица Никчевић. Један је од најнеобичнијих и најлепших храмова „нове израде“ не само у Црној Гори.

Круна градитељства

Круна црквеног градитељства у Црној Гори је свакако Саборни храм Светог Јована Владимира на Тополици у Бару, који је у присуству око пет хиљада верника, освештан крајем септембра ове године. Свету литургију су служили патријарх јерусалимски Теофило Трећи, српски патријарх Иринеј, албански архиепископ Анастасије и митрополит Амфилохије, са још педесет архијереја из свих помесних цркава. Изградња овог величанственог храма, који је други по величини на овим просторима и који је освештан на 1000. годишњицу мученичке смрти свеца, кнеза дукљанског Јована Владимира, почела је 2000. године.

http://www.mitropolija.com/novosti-hramovi-cuvaju-vjeru/