Саопштење за јавност свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске

Парохијско свештенство архијерејских протопрезвитеријата цетињског, подгоричко-колашинског, подгоричко-даниловградског, барског, будванског, бококоторског и херцегновског и настојатељи и настојатељице манастира у Митрополији црногорско-приморској и ове године су се 24. децембра 2016. године у Бару сабрали око свог духовног оца и архипастира Митрополита г. др Амфилохија на своје редовно годишње сабрање.

Сабрање парохијског свештенства и монаштва је започело саборним служењем свете Литургије у новосаграђеном Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Послије свете службе Божје, у крипти храма је настављено овогодишње сабрање појањем молитве Царе небесни, а потом је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије очинским ријечима поздравио окупљене клирике наше Митрополије. Митрополит је поднио исцрпан извјештај о свом архијерејском служењу и мисији током 2016. године. Посебно се осврнуо на велики, историјски јубилеј - 1000. годишњицу од мученичког страдања Светог Јована Владимира, као и на свеправославно освећење Саборног храма посвећеног овом светитељу - мученику коме је претходио међународни научни скуп на коме је преко 50 учесника из различитих углова освијетлило личност, дјело, вријеме, прилике, култ и прослављење Светог Краља.

Митрополит је констатовао да се са успјехом наставља мисија Цркве и духовна обнова у Митрополији и осталим епархијама наше Цркве на простору Црне Горе, а који се првенствено огледа у хиљадама и хиљадама новокрштених током ове године, а потом и у повећању броја новорукоположених ђакона и свештеника и замонашених монаха и монахиња, али и кроз наставак обнове и изградње храмова и манастира. По Митрополитовим ријечима, посебна је радост и велики је благослов Божји због скоро 1500 дјеце - полазника православне вјеронауке која се организује на више од 40 мјеста при парохијама, црквеним општинама и духовним центрима. С тим у вези, митрополит Амфилохије је и овом приликом позвао Владу Црне Горе и Министарство просвјете да што прије и неизоставно, попут других европских влада и држава, приступе стварању услова за увођење вјерске наставе у систем јавног образовања како би се, коначно, омогућило дјеци свих вјеоисповијести у Црној Гори да остваре своје право на вјерску наставу у школама које је загарантовано свим важећим међународноправним актима о људским слободама и правима.

Архијерејски протопрезвитери су поднијели извјештаје о свом раду и о стању у повјереним им архијерејским протопрезвитеријатима. Посебно радује сазнање да се богослужења редовно служе у свим градским и приградским срединама, а у сеоским недјељама и празницима. Посебна пажња је посвећена питању мисије Цркве у савременим условима у Црној Гори. Свештенство ће и даље предано наставити своје крсноваскрсно служење Богу и роду, а посебна пажња ће бити посвећена унапређивању вјеронауке не само за дјецу школског узраста него и за одрасле.

Посебно указујемо да поједини службеници Министарства унутрашњих послова Црне Горе без законског утемељена и неосновано и даље одбијају захтјеве дијела свештенства и монаштва без црногорског држављанства за одобрење привременог боравка. Сматрамо да је такво поступање незаконито те да представља злоупотребу службеног положаја и дискриминаторно поступање које је кажњиво по законским прописима Црне Горе.

Забрињава исхитрено и нетранспарентно поступање Министарства економије по питању изградње великих брана и хидроелектрана на Морачи и Комарници чиме се угрожавају природне, духовне и културне љепоте ових ријека. И стручна и лаичка јавност су узнемирене због сазнања да је Министарство економије без јавних тендера, без претходно усвојене планске документације и без учешћа заинтересоване јавности већ закључило меморандуме и споразуме са са кинеским НОРИНКОМ и турским Берекет енерџијем. У том циљу, Митрополија ће заједно са управом манастира Мораче и Иницијативним одбором за очување природних, духовних и културних љепота Мораче предузети бројне активности на међународном и домаћем плану како би се читав пројекат искоришћавања хидропотенцијала довео у склад са правним поретком, струком и науком, а посебно са интресеима грађана, а не на овако предвиђени начин којим се непоправљиво угрожава не само опстанак и заштита манастира Мораче него и у Европи јединствени морачки басен са својом непоновљивом флором и фауном, праисторијским и историјским пренеолитским и неолитским културним наслеђем.

Митрополија се са својим свештенством, монаштвом и вјерним народом такође се оштро противи најављеном скрнављењу иконе Пресвете Богородице Филермосе којој је Пријестоница Цетиње, послије неуспјеха са тзв. Плавом капелом у Народном музеју, опредјелила ујамљивање у Цетињској пећини. Не чини нам се прихватљивим да се 2 милиона евра опредјељује за изградњу некакве псевдо-капеле у Цетињској пећини док је све већи број не само сиромашних него и гладних грађана, нарочито на Цетињу на коме је управо Црква отворила народну кухињу за сиротињу, прву послије 1916. године. Ниједној светињи, а посебно светињи каква је икона Богородице Филермосе није мјесто у пећини и псевдо-капелама него у храму Божјем - цркви Свете Тројице. Камен темељац за тај Саборни храм на Цетињу положен је краљем Николом и митрополитом Митрофаном Баном већ 1910. године између Биљарде и Владиног дома; између два рата митрополит Гаврило Дожић сасјекао је брдо са Табљом изнад Цетињског манастира за градњу тог храма, припремио пројекат и материјал, послије рата отет. Већ је о томе разговарано са најутицајнијим духовним факторима у Европи, везаним историјски са ове три најважније хришћанске светиње и усаглашено да је тробродни храм најбоље мјесто за њих и за Цетиње, као кроз сву досадашњу историју. Пећина може бити искориштена само као оригиналан приступ храму и поклоњењу светињама. Њихово десакрализовање и претварање у објекте економског профита значило би примитивизам без преседана не само у Црној Гори него и у цијелом цивилизованом свијету.

Из доступне документације се несумњиво утврђује да незаконита и противправна изградња тзв. капеле у Цетињској пећини представља најгрубљи вид скрнављења и иконе Богородице и Цетиња као пријестонице која је вјековима под заштитом и покровитељством Пресвете Богородице. Митрополија је овластила Правни савјет да предузме све неопходне правне радње како би се икона заштитила од најављеног скрнављења, а Цетиње од таквог светогрђа и проклетства Светог Петра Цетињског.
Имајући у виду да се налазимо у данима Божићног поста, а да се готово свакодневно по Црној Гори догађају најсвирепија међусобна убиства младих људи, не можемо а да се не запитамо за узроке таквог понашања. Читаве генерације су током претходних деценија лишене истинског васпитања и образовања, а живот им је свођен искључиво у мјеру материјалних вриједности. То се између осталог види и из овог односа према Богородици Филеримос као и другим вјечним духовним и моралним људским вриједностима.

Молећи се Христу Богу да престану међусобна убијања по Црној Гори, позивамо младе људе да поштује светињу свог и туђег живота и да се огрију на огњу братољубља и вјере у Богомладенца Христа.

Честитајући свима на све четири стране свијета долазеће свијетле и свештене празнике рођења Христовог и Ново љето доброте Господње све поздрављамо поздравом мира и радости

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Извор: Митрополија црногорско-приморска
 

Драмски уметник Небојша Дугалић гост трибине „Православље и млади“

Ствараоци смо ако градимо однос са ближњим

-         Један од водећих српских глумаца данашњице Небојша Дугалић одржао је сјајно предавање са темом „Трагање за смислом“ и извео монодраму „Исповест Димитрија Карамазова“ у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва, а у оквиру циклуса духовних сабрања „Православље и млади“, које приређује Светосавска омладинска заједница, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина. У преподневним сатима, на позив духовника Казнено – поправног завода, јереја Дејана Трипковића, врсни уметник и интелектуалац наступио је у овој установи на опште одушевљење штићеника –

Свечани пријем уприличен је у Саборном храму, где је прослављеног писца, у име владике Иринеја, дочекао протопрезвитер Владан Симић, секретар епископа бачког, и братство храма, који су Памука упознали са историјатом Катедралне цркве у Новом Саду, обајвљено је на сајту Епархије бачке.

Добитник Нобелове награде за књижевност се уписао у Летопис Саборног храма, израживши снажна осећања и доживљаје приликом упознавања са суштином и значајем православне светиње.

„Предивни и древни храм, који је више пута рушен и обнављан, представља срце овога града и извор идентитета српског народа“, забележио је Памук у Летопису, захваливши братству храма на пријему и срдачној добродошлици.

Памук је потписао своје две књиге „Истанбул“ и „Џевдет-бег и његови синови“, које ће бити сачуване у епархијској библиотеци.

У знак сећања и захвалности на посети, прота Владан Симић је турском нобеловцу уручио дар епископа бачког Иринеја – монографије „Унеско у Србији“ и „Саборна црква у Новом Саду“.

Владика Иринеј je на монографији УНЕСКО у Србији, на енглеском језику, написао посвету:

Књигу дарујем писцу са ванредном харизмом од Бога и човеку са људским достојанством у служби Бога

Са благословом и најбољим жељама

Епископ бачки, Иринеј

Памук је током свог боравка у Србији одржао предавање у Српској академији наука и уметности у Београду, разговарао са министром културе Владаном Вукосављевићем, новинарима, академицима, као и са својим српским издавачем, Владиславом Бајцем, уредником издавачке куће „Геопоетика“ која је до сада објавила 12 његових дела.

ТАНЈУГ/Епархија Бачка

Помоћ су прикупили православни Срби из дијаспоре, са подручја парохије за  Шварцвалд и Филинген-Швенинген, на челу са својим ревносним пастиром и парохом протопрезвитером Миленком Марковићем, а под будним оком и брижним старањем и руководством њиховог архипастира, Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија. У ову Богом благословену акцију укључили су се и ђаци Гимназије из Филинген-Швенингена, као и многи други становници овога прелепог градића на брду Шварцвалд.

Одазвале су се, такође, и друге Црквене општине са подручја Епархије франкфуртске и све Немачке: Црквена општина хамбуршка на челу са протом Синишом Вујасиновићем, карлсруеска са парохом Александром Шкорићем, фрајбурска на челу са презвитером Јованом Гатарићем и фридрихсхафенска са протопрезвитером Слободаном Тијанићем. 

Владика Сергије је, у пратњи проте Миленка и двојице парохијана из Филинген-Швенингена, допратио камион са хуманитарном помоћи и уручио је митрополиту Порфирију и свештенству Митрополије загребачко-љубљанске, како би се она поделила свима којима је потребна.

Митрополит Порфирије је захвалио владици Сергију и проти Миленку што су препознали значај покренуте хуманитарне акције и укључили се у њу како би она заживела и постала трајан процес. Владика Сергије је нагласио да је ово само почетак и да ће се ускоро и друге парохије са подручја Епархије франкфуртске и све Немачке укључити у ову благословену иницијативу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

http://www.spc.rs/sr/chetiri_godine_od_upokojenja_episkopa_zhichkog_hrizostoma

Драган Степковић је син протојереја-ставрофора Драгослава Степковића и мајке Миланке. Рођен је 1963. године. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду, а потом и Православни богословски факултет у Београду.

По завршетку студија одлази на даље школовање у Велику Британију и ту остаје скоро целу деценију. По повратку у Србију, постао је вероучитељ у Првој крагујевачкој гимназији и координатор вероучитеља Лепеничког намесништва. Паралелно је, као волонтер, радио емисију „Катихизис“ на  таласима радија "Златоусти" у Крагујевцу.

Драган Степковић

Бавио се и сликањем икона, а међу многобројним, његова фреска краси и улазна врата храма Светог Саве на Аеродрому у Крагујевцу. Његов таленат за иконописање је, још током богословских дана, препознао тадашњи епископ шумадијски, блажене успомене, др Сава (Вуковић), те га је послао у Волос у Митрополију волоску и димитријадску, код тадашњег митрополита, доцније архиепископа атинског и целе Јеладе, блажене успомене, Христодула на учење вештине иконописа.

Био је велики љубитељ живота и добар пријатељ свима који су га познавали.

Опело ће бити служено 11. децембра 2016. године у 13 часова у храму Успења Пресвете Богородице у Саранову.

Вјечнаја памјат! Бог нека му душу прости и подари рајско насеље!

Посјете парохијима у Генерал Мадариаги и Венадо Туерту. Сусрети са кардиналом Полијем и митрополитом Игњатијем. Секретаријат за вјере уписао Епархију у регистар.

Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије и Преосвећени Епископ г. посетили су 29. новембра парохију у граду Генерал Мадариаги, провинција Буенос Аирес, Аргентина. У пратњи архијереја били су свештеник Стефан Јовановић, парох у Мадариаги, и јеромонах Симеон Лопез из Медељина (Колумбија).

При доласку у Мадариагу, епископи су посјетили гробље и помолили се за душе Педра Марковића и Данице Мирковић Драгојевић, осниваче Друштва Његош који су се упокојили ове године, као и за све оне православне хришћане који почивају на том гробљу.

Касније су у просторијама Југословенског друштва Његош били примљени од предсједнице Друштва Дијане Марковић, Василија Јанковића и других парохијана. Градска телевизија је снимила прилог о митрополиту Амфилохију. Епископ Кирило је одслужио вечерњу службу. Ово је била прва посјета епископа Кирила Мадариаги у архијерејском чину.

Митрополит је у разговору који је услиједио подстицао парохијане да се изгради црква у Мадариаги. -Истина је да толико година није послат стални свештеник нашим исељеницима и замљацима у Мадариагу, и мислим да је зато Мадариаги потребна сопствена православна црква. Сада је вријеме је да је сви заједно саградимо, рекао је Митрополит.

У сриједу, 30. новембра 2016. године, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије и Преосвећени Епископ г. Кирило посјетили су римокатоличког надбискупа Буенос Аиреса кардинала Марија Аурелија Полија. У њиховој пратњи су били свештеник Стефан Јовановић и протођакон Никола Радиш. У разговору су се дотакли више различитих тема, особито оних везаних за Епархију буеносиареску и јужно-централноамеричку Српске Патријаршије. На крају сусрета, Митрополит је кардиналу Полију даривао икону Мајке Божје и књиге и часописе у издању Епархије. Кардинал је, као уздарје, даривао монографију о митрополитској катедрали у Буенос Аиресу, коју су гости послије састанка и посјетили.

Епископи су посјетили и Митрополита аргентинског и јужноамеричког г. Игњатија (Московска Патријаршија) у његовом сједишту - Саборној цркви посвећеној празнику Благовијести Пресвете Богородице. Епископи су разговарали о различитим аспектима мисионарског рада Православне Цркве у Латинској Америци.

Епископи су посјетили и Секретаријат за вјере Министарства спољних послова, трговине и вјера гдје се потврдио ранији упис Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије код овог Секретаријата.

Наредног дана, 1. децембра 2016. године, митрополит Амфилохије и епископ Кирило посјетили су град Венадо Туерто, провинција Санта Фе, гдје је у тамошњој цркви Светог арханђела Михаила служена света Литургија. Са њима су путовали свештеник Стефан Јовановић, парох у овом храму, и протођакон Никола Радиш. Тамо су их дочекали г. Богдан Гвозденовић, предсједник Црквеног одбора и други парохијани. Епископи су обишли и радове који се тренутно обављају на проширењу парохијске куће и изградње парохијске сале. Владике су потом отпутовале у град Ариас, провинција Кордоба, удаљен 45 километара од Венадо Туерта, гдје су благословили канцеларију тамошњег градоначелника г. Матиаса Гвозденовића.

У петак, 2. децембра 2016. године, митрополит Амфилохије и епископ Кирило отпутовали су у Ресистенсију, провинција Ћако, у пратњи протођакона Николе Радиша. Тамо их је дочекао тамошњи парох свештеник Бранко Станишић.  Делегација Епархије је потом, у градском дому, примљена од стране градоначелника г. Хорхеа Капитанића. Овом приликом је потписан уговор о преносу земљишта са града на Епархију, ради изградње првог православног храма у граду. Овакав договор је постигнут на тражење оца Бранка и православних грађана Ресистенсије, поријеклом из Србије, Црне Горе, Бугарске, Грчке, Русије и Украјине.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Породица Делић из Дубља засигурно је једна од најбројнијих у Мачви, јер броји 15 чланова. Глава породице Живадин Делић има једанаесторо деце из првог брака. У породици  живи и дете од друге жене, која га је у међувремену напустила, као и двоје унучади.  Колективно крштење обавили су у сеоском храму Вазнесења Господњег у Дубљу протеклог викенда.

„Моји родитељи нису крстили мене, тако да ми је жеља била да се крстим заједно са својом породицом. Због честих смртних случајева у фамилији, крштење нисмо могли обавити раније.  Кум Богољуб Баштовановић из Змињака са задовољством је прихватио моју вест о крштењу. Много сам срећан и испуњен што смо се сви окупили и обавили овај дуго ишчекивани свети чин“, прича за Mačva Info – Живадин Делић.

Петнаест чланова породице Делић, оца Живадина који има 61 годину и дванаесторо деце, најстарије које има 27 година, најмлађе дете од 4 године и двоје унучади, од три и једну годину, крстио је свештеник Урош Живковић.

„За време своје службе која траје пуних  30 година, нисам имао прилику да у једној породици крстим овако велики број чланова. Зато сам поносан што сам обавио крштење породице, која је најбројнија у Мачви и околини. Хвала Богу што су овим чином крштења постали чланови цркве. Они овим чином могу примити и друге свете тајне, причешће, исповест, венчање итд. Крштење је обављено без новчане надокнаде, уз помоћ свештеника из Салаша Ноћајског – Немање Живковића“,рекао је за Mačva Info – отац Урош Живковић.

У породици Делић живи се тешко. Са свега три хектара обрадиве земље, деца су приморана да раде и помажу оцу како би обезбедили најосновније услове за живот.

„Радим све послове, не либим се ничега. Иако сам већ годинама болестан, морам да радим како бих обезбедио све што нам је потребно. Они ми такође доста помажу и боре се да зараде динар. Од  државе и Општине никада нисам добио помоћ, а своје обавезе према држави измирујем, само ја знам како се сналазим. Тешко јесте, али смо сложни и не предајемо се, радити се мора па како нам буде“, испричао је Живадин животну причу своје велике породице, али и дао пример храбрости очинства у овим тешким временима.

Н. Исаковић, МачваИнфо

Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног  Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин.

Пред олтаром Светоархангелског манастира, на живот, дело и љубав коју је владика Јероним показивао према свима и сваком, подсетио је у литургијској беседи Архиепископ Јован: Ми смосесабрали данас овде да владику Јеронима испратимо на пут Васкрсења. Смрт јепотпунонеприродна, не само зато што владика млад иде ка Господу, већ зато што се смртпоказујекао наш последњи непријатељ, казао је Блажењејши Архиепископ, оцењујући да епископ Јероним од нас одлази прерано, али да је таква воља Божја. Нико се са тим не може помирити, поготово не они који су га познавали. Међутим, ми са вером и надом примамо вољу Божју дајенајбоља и то нам даје наду, нагласио је Архиепископ. Такође је подсетио и на то да је владика Јероним много труда и жртвовања улагао у своје образовање, да је желео много да научи, пружајући велики допринос Цркви Христовој, верном народу, показавши на тај начин како се живи и шта значи давати благодат.

После Опела речи наде и охрабрења упутио је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.

Биолошка смрт није страшна по себи као раздвајање душе од тела, него је она страшна због тога што одваја и раздваја људе које се воле, кад људи који су спојени љубављу разиђу се на неко време са нестрпљењем ишчекују када ће се поново сусрести. А ево, ти одлазиш од нас у наручје Божје и сусрешћемо се тек онда када Господ нас позове. Због тога смо тужни, али исто тако тужни смо што одлазиш пре нас и што те до тада нећемо видети, али смо радосни што знамо да си ти радостан данас. Oдједампут теби постаје јасније него нама да су све трице и кучине, разне наше размирице, неспоразуми, ситне амбиције, понекад и тешке речи, да су све то трице и кучине, и да је једно једино важно, а то је Господ наш, пред којим ти данас стојиш и за којим си чезнуо, рекао је Митрополит Порфирије.

Духовни отац, архипастир и учитељ, Епископ бачки г. Иринеј је захвалио свима који су се окупили у Ковиљу, како би у незалазну радост Царства Небеског испратили владику Јеронима.

Владика Иринеј је рекао: Речима духовним и дубоким, богословским, којима нам се обратио Његово Блаженство Архиепископ охридски не треба ништа додавати, нити се може одузимати. Владика Порфирије као члан ове духовне заједнице и као сабрат блажене успомене владике Јеронима који овде пред нама лежи а пред Господом стоји, такође је поновио основне, суштинске истине наше вере са којима испраћамо са овога света једни друге, а и са којима ћемо сами бити испраћени. Мени преостаје само да изразим своју захвалност, најпре Господу јединоме човекољупцу, за све па и за то што те је призвао к себи. По нашој логици, како је већ речено, рано, прерано, али по Божјој логици, нама за сада нејасној, можда ће једног дана у Његовом Царству бити јасније, разговетније, у прави час. Он зна зашто. Хвала и теби за све поверење које си према мени убогом указивао. Ја сам се трудио колико могу да ти помогнем на твом духовном путу. Да ли и колико сам у томе успео не могу знати. То ће једино Господ рећи у онај дан, последњи дан. Хвала брату и саслужитељу мом, епископу Јерониму који ми јемного помагао у пастирској служби и пружао неизмерну подршку.

Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота.

После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу.

Трибина "Јеванђеље за све људе-мисија Цркве на маргинама друштва"-ВИДЕО
Професор др Предраг Драгутиновић проф. Новог Завета на Православном Богословском факултету у Београду и свештеник Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду

Животопис  Епископа јегарског Јеронима (Мочевића)

Епископ јегарски г. Јероним  (Мочевић) је рођен у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве првога архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.

У чин архиђакона је рукопроизведен на манастирску славу, на дан Сабора Светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу Свих Светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту (Pontifical Oriental Institute) у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика (CLA – Centre de Linguistique Apliquée de Besançon) у Безансону, Француска. У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године  у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија, Турска). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика (Oberstufe) на Универзитету у Бечу. Бави се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говори грчки, италијански, француски, руски, немачки, и енглески језик.

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког.

Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита, протојереја и девет ђакона.