Драмски уметник Небојша Дугалић гост трибине „Православље и млади“

Ствараоци смо ако градимо однос са ближњим

-         Један од водећих српских глумаца данашњице Небојша Дугалић одржао је сјајно предавање са темом „Трагање за смислом“ и извео монодраму „Исповест Димитрија Карамазова“ у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва, а у оквиру циклуса духовних сабрања „Православље и млади“, које приређује Светосавска омладинска заједница, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина. У преподневним сатима, на позив духовника Казнено – поправног завода, јереја Дејана Трипковића, врсни уметник и интелектуалац наступио је у овој установи на опште одушевљење штићеника –

Свечани пријем уприличен је у Саборном храму, где је прослављеног писца, у име владике Иринеја, дочекао протопрезвитер Владан Симић, секретар епископа бачког, и братство храма, који су Памука упознали са историјатом Катедралне цркве у Новом Саду, обајвљено је на сајту Епархије бачке.

Добитник Нобелове награде за књижевност се уписао у Летопис Саборног храма, израживши снажна осећања и доживљаје приликом упознавања са суштином и значајем православне светиње.

„Предивни и древни храм, који је више пута рушен и обнављан, представља срце овога града и извор идентитета српског народа“, забележио је Памук у Летопису, захваливши братству храма на пријему и срдачној добродошлици.

Памук је потписао своје две књиге „Истанбул“ и „Џевдет-бег и његови синови“, које ће бити сачуване у епархијској библиотеци.

У знак сећања и захвалности на посети, прота Владан Симић је турском нобеловцу уручио дар епископа бачког Иринеја – монографије „Унеско у Србији“ и „Саборна црква у Новом Саду“.

Владика Иринеј je на монографији УНЕСКО у Србији, на енглеском језику, написао посвету:

Књигу дарујем писцу са ванредном харизмом од Бога и човеку са људским достојанством у служби Бога

Са благословом и најбољим жељама

Епископ бачки, Иринеј

Памук је током свог боравка у Србији одржао предавање у Српској академији наука и уметности у Београду, разговарао са министром културе Владаном Вукосављевићем, новинарима, академицима, као и са својим српским издавачем, Владиславом Бајцем, уредником издавачке куће „Геопоетика“ која је до сада објавила 12 његових дела.

ТАНЈУГ/Епархија Бачка

Помоћ су прикупили православни Срби из дијаспоре, са подручја парохије за  Шварцвалд и Филинген-Швенинген, на челу са својим ревносним пастиром и парохом протопрезвитером Миленком Марковићем, а под будним оком и брижним старањем и руководством њиховог архипастира, Епископа франкфуртског и све Немачке г. Сергија. У ову Богом благословену акцију укључили су се и ђаци Гимназије из Филинген-Швенингена, као и многи други становници овога прелепог градића на брду Шварцвалд.

Одазвале су се, такође, и друге Црквене општине са подручја Епархије франкфуртске и све Немачке: Црквена општина хамбуршка на челу са протом Синишом Вујасиновићем, карлсруеска са парохом Александром Шкорићем, фрајбурска на челу са презвитером Јованом Гатарићем и фридрихсхафенска са протопрезвитером Слободаном Тијанићем. 

Владика Сергије је, у пратњи проте Миленка и двојице парохијана из Филинген-Швенингена, допратио камион са хуманитарном помоћи и уручио је митрополиту Порфирију и свештенству Митрополије загребачко-љубљанске, како би се она поделила свима којима је потребна.

Митрополит Порфирије је захвалио владици Сергију и проти Миленку што су препознали значај покренуте хуманитарне акције и укључили се у њу како би она заживела и постала трајан процес. Владика Сергије је нагласио да је ово само почетак и да ће се ускоро и друге парохије са подручја Епархије франкфуртске и све Немачке укључити у ову благословену иницијативу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

http://www.spc.rs/sr/chetiri_godine_od_upokojenja_episkopa_zhichkog_hrizostoma

Драган Степковић је син протојереја-ставрофора Драгослава Степковића и мајке Миланке. Рођен је 1963. године. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду, а потом и Православни богословски факултет у Београду.

По завршетку студија одлази на даље школовање у Велику Британију и ту остаје скоро целу деценију. По повратку у Србију, постао је вероучитељ у Првој крагујевачкој гимназији и координатор вероучитеља Лепеничког намесништва. Паралелно је, као волонтер, радио емисију „Катихизис“ на  таласима радија "Златоусти" у Крагујевцу.

Драган Степковић

Бавио се и сликањем икона, а међу многобројним, његова фреска краси и улазна врата храма Светог Саве на Аеродрому у Крагујевцу. Његов таленат за иконописање је, још током богословских дана, препознао тадашњи епископ шумадијски, блажене успомене, др Сава (Вуковић), те га је послао у Волос у Митрополију волоску и димитријадску, код тадашњег митрополита, доцније архиепископа атинског и целе Јеладе, блажене успомене, Христодула на учење вештине иконописа.

Био је велики љубитељ живота и добар пријатељ свима који су га познавали.

Опело ће бити служено 11. децембра 2016. године у 13 часова у храму Успења Пресвете Богородице у Саранову.

Вјечнаја памјат! Бог нека му душу прости и подари рајско насеље!

Посјете парохијима у Генерал Мадариаги и Венадо Туерту. Сусрети са кардиналом Полијем и митрополитом Игњатијем. Секретаријат за вјере уписао Епархију у регистар.

Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије и Преосвећени Епископ г. посетили су 29. новембра парохију у граду Генерал Мадариаги, провинција Буенос Аирес, Аргентина. У пратњи архијереја били су свештеник Стефан Јовановић, парох у Мадариаги, и јеромонах Симеон Лопез из Медељина (Колумбија).

При доласку у Мадариагу, епископи су посјетили гробље и помолили се за душе Педра Марковића и Данице Мирковић Драгојевић, осниваче Друштва Његош који су се упокојили ове године, као и за све оне православне хришћане који почивају на том гробљу.

Касније су у просторијама Југословенског друштва Његош били примљени од предсједнице Друштва Дијане Марковић, Василија Јанковића и других парохијана. Градска телевизија је снимила прилог о митрополиту Амфилохију. Епископ Кирило је одслужио вечерњу службу. Ово је била прва посјета епископа Кирила Мадариаги у архијерејском чину.

Митрополит је у разговору који је услиједио подстицао парохијане да се изгради црква у Мадариаги. -Истина је да толико година није послат стални свештеник нашим исељеницима и замљацима у Мадариагу, и мислим да је зато Мадариаги потребна сопствена православна црква. Сада је вријеме је да је сви заједно саградимо, рекао је Митрополит.

У сриједу, 30. новембра 2016. године, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије и Преосвећени Епископ г. Кирило посјетили су римокатоличког надбискупа Буенос Аиреса кардинала Марија Аурелија Полија. У њиховој пратњи су били свештеник Стефан Јовановић и протођакон Никола Радиш. У разговору су се дотакли више различитих тема, особито оних везаних за Епархију буеносиареску и јужно-централноамеричку Српске Патријаршије. На крају сусрета, Митрополит је кардиналу Полију даривао икону Мајке Божје и књиге и часописе у издању Епархије. Кардинал је, као уздарје, даривао монографију о митрополитској катедрали у Буенос Аиресу, коју су гости послије састанка и посјетили.

Епископи су посјетили и Митрополита аргентинског и јужноамеричког г. Игњатија (Московска Патријаршија) у његовом сједишту - Саборној цркви посвећеној празнику Благовијести Пресвете Богородице. Епископи су разговарали о различитим аспектима мисионарског рада Православне Цркве у Латинској Америци.

Епископи су посјетили и Секретаријат за вјере Министарства спољних послова, трговине и вјера гдје се потврдио ранији упис Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије код овог Секретаријата.

Наредног дана, 1. децембра 2016. године, митрополит Амфилохије и епископ Кирило посјетили су град Венадо Туерто, провинција Санта Фе, гдје је у тамошњој цркви Светог арханђела Михаила служена света Литургија. Са њима су путовали свештеник Стефан Јовановић, парох у овом храму, и протођакон Никола Радиш. Тамо су их дочекали г. Богдан Гвозденовић, предсједник Црквеног одбора и други парохијани. Епископи су обишли и радове који се тренутно обављају на проширењу парохијске куће и изградње парохијске сале. Владике су потом отпутовале у град Ариас, провинција Кордоба, удаљен 45 километара од Венадо Туерта, гдје су благословили канцеларију тамошњег градоначелника г. Матиаса Гвозденовића.

У петак, 2. децембра 2016. године, митрополит Амфилохије и епископ Кирило отпутовали су у Ресистенсију, провинција Ћако, у пратњи протођакона Николе Радиша. Тамо их је дочекао тамошњи парох свештеник Бранко Станишић.  Делегација Епархије је потом, у градском дому, примљена од стране градоначелника г. Хорхеа Капитанића. Овом приликом је потписан уговор о преносу земљишта са града на Епархију, ради изградње првог православног храма у граду. Овакав договор је постигнут на тражење оца Бранка и православних грађана Ресистенсије, поријеклом из Србије, Црне Горе, Бугарске, Грчке, Русије и Украјине.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Породица Делић из Дубља засигурно је једна од најбројнијих у Мачви, јер броји 15 чланова. Глава породице Живадин Делић има једанаесторо деце из првог брака. У породици  живи и дете од друге жене, која га је у међувремену напустила, као и двоје унучади.  Колективно крштење обавили су у сеоском храму Вазнесења Господњег у Дубљу протеклог викенда.

„Моји родитељи нису крстили мене, тако да ми је жеља била да се крстим заједно са својом породицом. Због честих смртних случајева у фамилији, крштење нисмо могли обавити раније.  Кум Богољуб Баштовановић из Змињака са задовољством је прихватио моју вест о крштењу. Много сам срећан и испуњен што смо се сви окупили и обавили овај дуго ишчекивани свети чин“, прича за Mačva Info – Живадин Делић.

Петнаест чланова породице Делић, оца Живадина који има 61 годину и дванаесторо деце, најстарије које има 27 година, најмлађе дете од 4 године и двоје унучади, од три и једну годину, крстио је свештеник Урош Живковић.

„За време своје службе која траје пуних  30 година, нисам имао прилику да у једној породици крстим овако велики број чланова. Зато сам поносан што сам обавио крштење породице, која је најбројнија у Мачви и околини. Хвала Богу што су овим чином крштења постали чланови цркве. Они овим чином могу примити и друге свете тајне, причешће, исповест, венчање итд. Крштење је обављено без новчане надокнаде, уз помоћ свештеника из Салаша Ноћајског – Немање Живковића“,рекао је за Mačva Info – отац Урош Живковић.

У породици Делић живи се тешко. Са свега три хектара обрадиве земље, деца су приморана да раде и помажу оцу како би обезбедили најосновније услове за живот.

„Радим све послове, не либим се ничега. Иако сам већ годинама болестан, морам да радим како бих обезбедио све што нам је потребно. Они ми такође доста помажу и боре се да зараде динар. Од  државе и Општине никада нисам добио помоћ, а своје обавезе према држави измирујем, само ја знам како се сналазим. Тешко јесте, али смо сложни и не предајемо се, радити се мора па како нам буде“, испричао је Живадин животну причу своје велике породице, али и дао пример храбрости очинства у овим тешким временима.

Н. Исаковић, МачваИнфо

Светом заупокојеном Литургијом началствовао је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење митрополитâ еритрејског Кирила и загребачко-љубљанског Порфирија, преосвећене господе епископа: будимског Лукијана, банатског Никанора, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, бихаћко-петровачког Атанасија, далматинског Фотија, брегалничког Марка, крушевачког Давида, аустријско-швајцарског Андреја, франкфуртског и све Немачке Сергија, тимочког Илариона, топличког Арсенија и умировљеног  Јована. На Oпелу владици Jeрониму чинодејствовали су осим поменутих и епископи: жички Јустин и ваљевски Милутин.

Пред олтаром Светоархангелског манастира, на живот, дело и љубав коју је владика Јероним показивао према свима и сваком, подсетио је у литургијској беседи Архиепископ Јован: Ми смосесабрали данас овде да владику Јеронима испратимо на пут Васкрсења. Смрт јепотпунонеприродна, не само зато што владика млад иде ка Господу, већ зато што се смртпоказујекао наш последњи непријатељ, казао је Блажењејши Архиепископ, оцењујући да епископ Јероним од нас одлази прерано, али да је таква воља Божја. Нико се са тим не може помирити, поготово не они који су га познавали. Међутим, ми са вером и надом примамо вољу Божју дајенајбоља и то нам даје наду, нагласио је Архиепископ. Такође је подсетио и на то да је владика Јероним много труда и жртвовања улагао у своје образовање, да је желео много да научи, пружајући велики допринос Цркви Христовој, верном народу, показавши на тај начин како се живи и шта значи давати благодат.

После Опела речи наде и охрабрења упутио је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.

Биолошка смрт није страшна по себи као раздвајање душе од тела, него је она страшна због тога што одваја и раздваја људе које се воле, кад људи који су спојени љубављу разиђу се на неко време са нестрпљењем ишчекују када ће се поново сусрести. А ево, ти одлазиш од нас у наручје Божје и сусрешћемо се тек онда када Господ нас позове. Због тога смо тужни, али исто тако тужни смо што одлазиш пре нас и што те до тада нећемо видети, али смо радосни што знамо да си ти радостан данас. Oдједампут теби постаје јасније него нама да су све трице и кучине, разне наше размирице, неспоразуми, ситне амбиције, понекад и тешке речи, да су све то трице и кучине, и да је једно једино важно, а то је Господ наш, пред којим ти данас стојиш и за којим си чезнуо, рекао је Митрополит Порфирије.

Духовни отац, архипастир и учитељ, Епископ бачки г. Иринеј је захвалио свима који су се окупили у Ковиљу, како би у незалазну радост Царства Небеског испратили владику Јеронима.

Владика Иринеј је рекао: Речима духовним и дубоким, богословским, којима нам се обратио Његово Блаженство Архиепископ охридски не треба ништа додавати, нити се може одузимати. Владика Порфирије као члан ове духовне заједнице и као сабрат блажене успомене владике Јеронима који овде пред нама лежи а пред Господом стоји, такође је поновио основне, суштинске истине наше вере са којима испраћамо са овога света једни друге, а и са којима ћемо сами бити испраћени. Мени преостаје само да изразим своју захвалност, најпре Господу јединоме човекољупцу, за све па и за то што те је призвао к себи. По нашој логици, како је већ речено, рано, прерано, али по Божјој логици, нама за сада нејасној, можда ће једног дана у Његовом Царству бити јасније, разговетније, у прави час. Он зна зашто. Хвала и теби за све поверење које си према мени убогом указивао. Ја сам се трудио колико могу да ти помогнем на твом духовном путу. Да ли и колико сам у томе успео не могу знати. То ће једино Господ рећи у онај дан, последњи дан. Хвала брату и саслужитељу мом, епископу Јерониму који ми јемного помагао у пастирској служби и пружао неизмерну подршку.

Сахрани су присуствовали Директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији, Његова Преузвишеност надбискуп београдски Станислав Хочевар, фра Леополд Рохмес, у име Бискупа суботичког г. Ивана Панзеша – декан новосадски господин Роберт Ерхард, Реису-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, као и многи други представници верског, културног и јавног живота.

После Опела и опхода око храма Светог архангела Михаила, тело Епископа Јеронима са љубављу и поштовањем погребено је на манастирском гробљу.

Трибина "Јеванђеље за све људе-мисија Цркве на маргинама друштва"-ВИДЕО
Професор др Предраг Драгутиновић проф. Новог Завета на Православном Богословском факултету у Београду и свештеник Глигорије Марковић, духовник у Централном затвору у Београду

Животопис  Епископа јегарског Јеронима (Мочевића)

Епископ јегарски г. Јероним  (Мочевић) је рођен у Сарајеву 26. септембра 1969. године, где је завршио основну школу и гимназију. Монашки постриг је примио на празник Сабора Светог архангела Михаила, 8/21. новембра 1990. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. На празник  Светог Саве првога архиепископа српског, 14/27. јануара 1991. године, рукоположен је у чин јерођакона руком Eпископа бачког г. Иринеја. Од почетка обнове манастира Ковиља и духовне обнове братства, јерођакон Јероним је дао немерљив допринос обнови богослужења и његовом благољепију, по чему је овај манастир убрзо постао надалеко познат. Једно време боравио је у манастиру Григоријату на Светој Гори где се учио светогорском монашком етосу и древном богослужбеном поретку.

У чин архиђакона је рукопроизведен на манастирску славу, на дан Сабора Светог архангела Гаврила 13/26. јула 1999. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2002. године. У Недељу Свих Светих,  9/22. јуна 2003. године, Епископ бачки га је рукоположио у чин презвитера у манастиру Ковиљу. По завршеном факултету, уписао се на постдипломске студије на Папском оријенталном институту (Pontifical Oriental Institute) у Риму, где је 2005. године стекао звање магистра. Бавио се специјалистичким студијама у области литургике. У току постдипломских студија усавршавао је своје знање францускога језика у Центру за учење француског језика (CLA – Centre de Linguistique Apliquée de Besançon) у Безансону, Француска. У чин архимандрита је рукопроизведен руком Митрополита митилинског г. Јакова на празник Светог апостола Филипа 2008. године  у цркви Свете Филотеје у Смирни (Мала Азија, Турска). У манастиру Светог пророка Илије у Митилини, на острву Лезвосу у Грчкој, о празнику Светог пророка Илије, Митрополит иконијски г. Теолипт рукопроизвео га је у духовника. Исте године је завршио напредни ниво немачког језика (Oberstufe) на Универзитету у Бечу. Бави се израдом докторске дисертације из области литургичког богословља. Говори грчки, италијански, француски, руски, немачки, и енглески језик.

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епископа бачког.

Чин хиротоније извршио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, 28. септембра 2014. године. Патријарху су саслуживала двадесет и два епископа, више архимандрита, протојереја и девет ђакона.

У мјесту Осредак, код Цазина, у Федерацији БиХ у току је обнова православног храма Светих апостола Петра и Павла. 

Храм се обнавља уз благослов и учешће Српске православне цркве. Финансира се добровољним прилозима Срба протрјераних из овог краја. Специфичност ове приче јесте у томе што је извођач грађевинских радова, Месуд Керановић, који живи надомак православног храма.

Храм Светих апостола Петра и Павла изграђен је 20. година прошлога вјека. Први пут је срушен за вријеме НДХ након чега је обновљен.

Други пут је порушен од стране тзв. Армије БиХ-а 1992. године. Протјерани Срби из овог краја одлучили су да заједно с Православном црквом поново обнове храм.

– Овај храм се обнавља добровољним прилозима Срба који су отишли одавде који живе у Аустралији, Канади, Србији и један дио наше дијаспоре који живи у Вуковару, каже протојереј ставрофор Карађорђе Дерајић.

Месуд Керановић, који живи надомак православног храма већ неколико мјесеци ради на обнови цркве.

Владика Атанасије каже да је овдје ријеч о обнови храма, али и изградњи добрих међуљудских односа.

– Усуђујем се да кажем да можемо констатовати да смо зацијелили све боли и ране прошлости и да смо успоставили потпуну хармонију живота тек онда када будемо обновили све религијске објекте, истиче Атанасије, епископ бихаћко-петровачки.

Изградња храма добар је путоказ за многе, као што је то било и у случају подршке коју је Република Српска дала у изградњи Ферхат-пашине џамије, у Бањалуци, поручује епископ бихаћко петровачки.

Извор:РТРС

Епархија ваљевска

Основан Иницијативни одбор за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче

Након сазнања да је Влада Црне Горе на 178. сједници од 10. новембра 2016. године усвојила Информацију о статусу пројекта хидроелектрана на Морачи, на Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, у присуству Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија, одржан је састанак на коме је основан Иницијативни одбор за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче. Састанку су присуствовали представници удружења Морачана и Ровчана, других народних представника, настојатељ Манастира Мораче и парох морачки и ровачки.

Чланови Одбора су се детаљно упознали са садржајем Информације коју је усвојила Влада 10. новембра, као и са Информацијом о активностима на припреми Акционог плана за спровођење Стратегије развоја енергетике Црне Горе до 2030. године за период 2016-2020. година. С тим у вези, закључили су да је и Влада Црне Горе у наведеном документу констатовала да ”посљедњи тендер за систем хидроелектрана на ријеци Морачи није успио (2011. године)”. Отуда забрињавају најновије активности са кинеском компанијом НОРИНКО и турском компанијом Берекет енерџи. Јавности још увијек није познато на основу ког јавног позива су достављане понуде, као ни то у којој се процедури одвијало прикупљање понуда. Посебно забрињава чињеница да се читав поступак одвија на веома нетранспарентан начин.

Учесници састанка су се сагласили да нико није против економског и свеукупног напретка Црне Горе, али истовремено сматрају да се овакви, још увијек научно недовољно истражени и непроучени пројекти, не могу тако олако спроводити иза леђа јавности и мимо законских процедура. Суштински посматрано, од 2010. године до данас није ни покренут, а камоли успостављен дијалог у вези валоризације ресурса слива ријеке Мораче. Умјесто тога, сходно Информацији коју је усвојила Влада, будућност не само тих ресурса него и читаве регије је препуштена у руке петочлане Комисије којој је у задатку да за 7.800 евра хонорара изврши вриједновање понуда.

Митрополија Црногорско-Приморска је 2010. године, у вријеме јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за простор вишенамјенских акумулација на ријеци Морачи и Нацрта извјештаја о стратешкој процјени утицаја на животну средину за детаљни просторни план за хидроелектране на Морачи, организовала међународни научни симпосион под насловом ”Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче”. На том научном симпосиону своја научна истраживања је, у присуству тадашњег министра економије и његових сарадника из Министарства, презентовало педесетак научних посленика из различитих струка. Позивајући на опрез приликом доношења одлука у вези изградње хидроелектрана на Морачи, стручњаци су путем усвојених закључака посебно апеловали на Владу Црне Горе да, због непостојања консенсуса између стручњака и политичара, струке и политике, независних експерата и чиновника - чланова различитих комисија Министарства и Владе, успори читав процес те да се приступи јавној расправи и дијалогу о алтернативним енергетским решењима. Министарство економије је том приликом предложило да заједнички тимови Министарства, Митрополије и стручњака посјете Манастир Морачу ради наставка разговора о овој веома важној теми.

Посебно истичемо да у овом случају није само ријеч о угрожености древне немањићке светиње - Манастира Мораче - коме пријети опасност не само од урушавања конгломератног, растреситог платоа на коме се налази него и од екстремно велике количине влаге која ће се неминовно појавити и то први пут за 765 година постојања овог манастира. Посљедице изградње хидроелектрана могу бити катастрофалне. Изградњом планираних хидроелектрана угрожава се величанствени кањон са својим исконским природним љепотама. Мора се имати у виду чињеница да нису извршена ни археолошка и друга научна истраживања морачко-ровачког и колашинског басена чији се почеци везују још за период неолита. Нико нема право да ту изузетну историју – јединствену у Европи - са духовним, културним и природним вриједностима и љепотама трајно уништи бранама и хидроелектранама,

Иницијативни одбор за заштиту и очување природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче је донио одлуку да у току предстојећих мјесеци спроведе читав низ активности на домаћем и међународном плану, а посебно у погледу укључивања јавности и експерата у ово питање од кога зависти будућност више од половине становника Црне Горе. Иницијативни одбор ће о својим планираним и извршеним активностима благовремено обавјештавати јавност.

Оовим путем апелујемо на све одговорне друштвене структуре, посебно у Влади Црне Горе и Министарству економије, да своје дјеловање ускладе са интересом јавности и грађана. Надамо се да је свима познато да интереси једне групе људи и њима блиских компанија никада и нигдје не могу представљати јавни интерес. Јавност још увијек не зна шта се губи, а шта се добија са планираним хидроелектранама. И, да ли једна политичка гарнитура има право да трајно уништи добро које је вјековима чувано.

Извор: Митрополија црногорско-приморска