У присуству више архијереја Српске Православне Цркве, представника државних власти, представника Исламске заједнице Србије и верног народа обављен је свечани чин устоличења Његовог Преосвештенства г. Атанасија (Раките) у трон Епископа милешевских. Његовој Светости Патријаху српском г. Иринеју саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи  жички Јустин, рашко-призренски Теодосије, врањски Пахомије, банатски Никанор, будимљанско-никшићки Јоаникије, изабрани бихаћко-петровачки Сергије и брегалнички Марка.

У Световазнесенском храму манастира Милешеве Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су и архимандрити Нектарије из манастира Давидовице, Серафим из манастира Рмња, Теоктист из манастира Сопоћана, Исаија из манастира Бијеле, игуман Теофил из манастира Глоговца, протосинђел Павле из манастира Ораховице, протојереји-ставрофори Стојадин Павловић - директор Патријаршијске управне канцеларије, Милован Пузовић и Саво Ракита, протојереји Влатко Голић и Михаил Подолеј из Руске Православне Цркве, протојереј Милорад Милинковић - војни настојатељ Православног душебрижништва при Министарству одбране Оружаних снага Босне и Херцеговине, мајор протонамесник Слађан Влајић - главни војни свештеник Војске Републике Србије, ђакон Владимир Руменић, као и ипођакони Мирослав Ракоњац и Дејан Накић.

Торжественој архијерејској Литургији присуствовали су изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране г. Александар Вулин, министар правде гђа Нела Кубуровић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници општина Златиборског округа, представници Исламске заједнице Србије - директор медресе Бакије-Хануме у Пријепољу др Надир еф. Дацић и Мустафа еф. Макић из Сјенице, ректор Универзитета одбране Србије генерал-мајор  Младен Вуруна, директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин, као и јавне личности из друштвеног и културног живота Епархије милешевске.

Верни народ, који је од раних јутарњих сати стигао у манастир Милешеву да поздрави свог новог архипастира, испунио је храм и порту и одговарао на светој Литургији на којој су појали црквени хорови Свети кнез Лазар из Прибоја под вођством г. Будимира Гардовића и Свети краљ Владислав из Пријепоља под управом гђе Искрице Радоњић.

Обраћајући се сабраном народу Патријарх српски г. Иринеј је позвао верне да новоустоличеном Епископу милешевском Атанасију пожеле добродошлицу и да га приме као свог оца и учитеља, бивајући му одани и послушни као свом архијерарху и архипастиру. 

Његова Светост је пожелео Епископу милешевском г. Атанасију да следи Светог Саву и све наше Божје угоднике, стара се о свештенству и пастви, буде им путоводитељ и чувар вере, традиције и обичаја.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Преосвећеног г. Атанасија за новог архијереја Епархије милешевске.

У приступној беседи, којом се након устоличења обратио Свјатејшем Патријарху српском г. Иринеју, архијерејима, свештенству и верном народу први пут као епархијски архијереј милешевски, Преосвећени г. Атанасије је заблагодарио Свјатјејшем и присутној браћи архијерејима, као и Светом Архијерејском Сабору што му је указао поверење и упутио га на нову узвишену службу.

Преосвећени Владика г. Атанасије је истакао да ће се у свом програму рада држати Божјег учења које је јасно и прецизно изложено у Светом Писму и Предању. За епископску службу владика Атанасије је казао да је то служба усклађивања времена, историје, личности и дела. - Сви ми треба да све чинимо да би обједињени кроз све делатности и сфере чинили  Цркву Христову целовитом и у пуноти Њеној, поручио је владика Атанасије.

Након свете Литургије и свечаног увођења у трон новог Епископа, у манастирској порти за Епископе, бројне званице и верни народ приређена је трпеза љубави са пригодним програмом.

Током трпезе љубави присутне је поздравио најпре Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је захвалио свима на сарадњи у време његовог администрирања Епархијом милешевском током претходне две године, а потом је изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић пожелео Богом благословену епископску службу Преосвећеном г. Атанасију и у име Председника г. Александра Вучића уручио му архипастирски жезал.

Министарка правде гђа Нела Кубуровић уручила је новоустоличеном Епископу милешевском панагију, а Владика жички г. Јустин - архипастирски штап.

Председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић пожелео је новом Владици милешевском успешну епископску службу на славу Господњу и ползу свих људи пријепољског краја. 

Генерал Радован Илић из Оружаних снага Босне и Херцеговине пожелео је - у име свег војног свештенства, војних заповедника и војника - успешну службу новом Владици који је за време своје епископске службе у Богом спасаваној Епархији бихаћко-петровачкој био и војни епископ при Министарству одбране и Ораужаним снагама Босне и Херцеговине.

У име свег свештенства и монаштва добродошлицу је изговорио и архијерејски намесник пријепољски протојереј-ставрофор Душан Јанковић.

Посебно срдачну честитку упутио је престваник Исламске заједнице Србије Мустафа еф. Макић из Сјенице, који је истакао да присуство представника Исламске заједнице данашњем слављу казује да су односи Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије добри. -Користим прилику да, поред срдачне честитке новоустоличеном Епископу милешевском, изразим наду да ће владика Атанасије наставити да негује и унапређује добре односе Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије, поручио је ефендија Макић и притом пожелео да живот свих житеља овог крајева буде све напреднији и успешнији.

На самом крају Свјатјејши је поручио да сваки наш лични подвиг у Господу Исусу Христу и подвиг у животу, у љубави према ближњима и браћи нашој, јесте пут који треба да следимо.

У богатом културно-уметничком програму наступили су женска изворна група Верем из Пријепоља, мушка изворна група Јабука из Јабуке код Пријепоља; КУД Дабар, КУД Дома културе у Пријепољу; изворна група при КУД Бели Анђео из Београда; певачка група Крајишници, гуслар Властимир Бараћ. Пркосну песму је врхунски казивала Тијана Спајић.

Зорица Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

СПЦ

Милешева 2019. године обележава осам векова свога постојања. У Милешеви високопреподобни архимандрит Леонтије сваког дана чита акатист Светом Сави.

У обновљеном ћивоту Светог Саве, пред којим се чита акатист, похрањена је честица моштију очуване шаке леве руке Светог Саве, српског небеског заступника. Поводом  прославе 750-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве 15/2. септембра 1969. године, поред ћивота је постављена плоча са утиснутим речима којимa се верном народу казује да су овде почивале мошти српског светитеља Саве, спаљене на Врачару 1594. године.

Милешеву је као своју гробну цркву подигао 1219. жупан Владислав, други син краља Срефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, живописана је у 13. веку, а освежена новим фрескописом у 16. веку.

Рушена, паљена и обновљена 1863. године, како у духовном, тако и у културно-историјском погледу Милешева представља средиште  црквених збивања идуховног живота. А поводом њене архитектонске лепоте неко је дивно казао: Ако ниси видео Милешеву, ништа ниси видео!

Манастир Милешева је коначно обновљен и заокружен у време службе Епископа милешевског Филарета.

У манастиру Милешеви се налази и ћивот Светог краља Владислава, крунисаног у овој његовој задужбини. Свети кнез Владислав се одликовао милошћу према убогима, а о његовој вери према Христу довољно говори чињеница да се потписивао са "Раб Христов Владислав". Изнад ћивотом Светог краља Владислава, који се прославља 7. октобра, посматра нас Бели Анђео. То је онај Бели Анђео што је из Европе поздрављао Америку, и са земље космос, приликом првог сателитског преноса у двадесетом веку.

Ћивот свештеномученика Нестора, игумана милешевског, кога су партизани стрељали у близини манастира током грађанског рата 1941. године, налази се на јужној страни цркве.

У сусрет новом дану кад се сви у радости спремају да у суботу, 5. августа 2017. године, дочекају Његову Светост Патријарха српског Иринеја и архијереје Српске Цркве да у трон Епископа милешевских уведу новоизабраног Владику милешевског Атанасија, у. Милешеви је све спремно за свечани чин устоличења, у недељу, 6. августа лета Господњег 2017. године.

З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

Поздрављајући се у радости са свештенством и монаштвом Епархије шабачке и благосиљајући верни народ, Свјатјејши се упутио у препун Саборни храм који ове године прославља 190 лета од почетка градње. У овој цркви је одслужена доксологија и у наставку вечерње са петохлебницом.

На доксологији је Свјатјејши казао да све што је Епископ шабачки Лаврентије чинио - чинио је из љубави, не штедећи себе и да то треба да буде познато како пастви и свештенству Епархије шабачке тако и васцелој Цркви, како би се и архијереји, савременици Преосвећеног Владике г. Лаврентија угледали на његов архипастирски рад.

-Пратио сам све што је Преосвећени Владика учинио за српски род овде и у расејању. Имао сам прилику да видим како он ревнује, воли и све чини на славу Божју, славу Цркве, а на ползу народа нашег, казао је, између осталог, патријарх Иринеј.

Вечерње са петохлебницом служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, а саслуживали су: архимандрити Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици и Филимон из манастира Каоне, јеромонах Доситеј са Свете Горе, архијерејски намесник шабачки протојереј-ставрофор Милан Пантелић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Никола Јанчић.

Свјатјејши је потом обишао генерално уређену порту Шабачке цркве, која је заблистала у пуном сјају, и задржао се највише са децом и народом. Јединствена порта за пример и углед урађена је по јеванђељским принципима - садржи просторије у којима је Удружење за помоћ особама са аутизмом, Духовна библиотека проте Јована Павловића и дечје игралиште. 

Врата цркве су отворена за све који су на боготражитељском путу. Свјатјејши је са пажњом слушао децу и народ, поделивши свима икону са ликом Пресвете Богородице.

Свечана академија

У 20 часова химном Ускликнимо с љубављу отпочела је свечана академија у новоизграђеном амфитеатру Шабачке порте са 800 седишта. На академији драмске секције шабачких основних и средњих школа приказан је позоришни комад Телеграм о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија.

Наставник верске наставе у Основној школи „Стојан Новаковић“ у Шапцу Милица Симић приредила је ову величанствену позоришну представу поводом педесет година владичанске службе Епископа шабачког Лаврентија. Представа је припремљена под будним оком протођакона др Љубе Ранковића, који је предложио избор текстова и тема.

Епископа Лаврентија глумио је ученик осмог разреда Петар Кокић; тадашњег ректора Богословије у Крки митрополита Николаја Мрђу глумио је Страхиња Симић, анђеле Катарина Јовић и Марија Андрић. Ученици петог разреда Основне школе „Стојан Новаковић“ у Шапцу, Стефан Велимировић, Раде Домазовић, Симон Илић и Михајло Огњеновић, глумили су тадашње ученике проф. Лаврентија у Богословији у Крки. Сања Андрић је отпевала песму Пред иконом Светог Саве. 

Представљена монографија о епископу Лаврентију

У наставку обележавања педесетогодишњице владичанства епископа Лаврентија представљена је монографија Лаврентије - празник светлости тихе. О књизи су надахнуто говорили академик и песник Матија Бећковић, протојереј проф. др Велибор Џомић и аутор монографије протођакон др Љубомир Ранковић.

Протојереј Џомић је казао да је ово прилика да се проговори о апостолском и мисионарском служењу Епископа шабачког г. Лаврентија који је по свему необичан архијереј, почев још од утробе мајчине коју је поделио са братом, научен да дели те је читавог живота делио, те је за време његове епископске службе ван Србије настало пет, а у Србији поделом две (епархије Шабачка и Ваљевска).

На страницама врхунски урађене монографије, коју је приредио протођакон др Љуба Ранковић, читамо живот владике Лаврентија чији су трагови неизбрисиви и уткани у 20. и почетак 21. века. Аутор монографије је истакао да се обраћа живој Цркви, видевши препуну порту. И вечерас овај амфитеатар постаде амфитеатар над амфитеатрима, без граница и у времену и у вечности.

Академик Матија Бећковић је изузетном беседом крунисао слово о лику и делу владике Лаврентија, као и о самој монографији.

На крају академије, Патријарх српски г. Иринеј уручио је неимарску повељу Јеврем Обреновић донаторима заслужним за уређење Шабачке порте.

Отворена изложба фотографија о слављенику

Његова Светост је отворио  изложбу фотографија о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија у Павиљону културе у порти. Aутор изложбе је историчар и кустос Народног музеја у Шапцу Бранко Станковић, који је материјал прикупио из Епархије шабачке и приватних извора.

Од Богоштице, родног места владике Лаврентија, до Богосавца који је најновија задужбина Преосвећеног Владике, на паноима видимо живот и дело народног Владике. Изложба је отворена сваког дана и трајаће до краја августа.

Данашњем сабрању су присуствовали Епископ Чешке Православне Цркве Исаија (Шумперски), крстоносни свештеници Милун Костић, Љубисав Аџић, Слободан Милуновић, прота Мићић из Линца, Јово Марић из Оснабрика, мати Харитина са сестринством Пећке Патријаршије; протојереј-ставрофор Петар Лукић - старешина Саборног храма у Београду са протођаконом Радомиром Перчевићем, секретар Епархије ваљевске отац Дарко Ђурђевић, свештенство и монаштво из више епископија Српске Цркве, градоначелник г. Небојша Зеленовић, привредник г. Видоје Вујић из Ваљева, као и чланови Друштва пријатеља манастира: председник др Милош  Раденковић, заменик Сретен Цветојевић, др Предраг Тојић из истоименог Друштва и из Епархијског одбора. Посебан гост из Немачке је и велики дародавац Епархији шабачкој г. Хорст Вробел са супругом, који је, између осталог, даривао крст на Соко Граду у знак покајања немачког народа због бомбардовања Србије 1999. године.

О свему се старао протојереј Славиша Марковић, старешина Саборног храма у Шапцу, са братијом свештеницима.

З. Зец, СПЦ

Уместо мантије носио ватрогасно одело

Спасиоци у акцији на Луштици

Двадесте дана и ноћи провео је свештеник Никола Урдешић у одбрани полуострва Луштице од ватрене стихије која је претила да урнише домове, имања, па и православне богомоље на овом лепом парчету херцегновске земље. Посебно је било драматично последњих седам-осам дана. Уз проту и добровољце приморских општина али и других црногорских средина, бројне ватрогасце, припаднике црногорске војске, полиције, житеља Луштице, као и туристе, најгоре је избегнуто. Пламени језици претили су да дотакну и Цркву Свете недеље, која је била у ватреном обручу, али су људи, жртвујући своје животе, успели да спасу овај храм, као и друге који су били угрожени.

- Горела је цела Луштица! Било је језиво и застрашујуће видети ту стихију у којој човек постаје немоћан. Хвала Богу, нико од људи није страдао, спасени су домови, али је зато гора спржена. Пет метара од Црква Свете недеље дивљао је пожар и претио храму, али уз помоћ војске и добровољаца, ватрогасаца успели смо да се извучемо из ватреног обруча у којем смо сви могли бити спржени! На свом лицу осетио сам ватрени огањ. Било је заиста страшно - прича за “Новости” прота Никола.

Његово “дружење” са пожарима почело је пре 20 дана.

- Гашење је почело у Кртолима на путу према “Плавим хоризонтима”. Три дана смо интервенисали не бисмо ли победили стихију. И уз Божју помоћ успели! Али касније, ватра је подивљала и почела да уништава све што јој се на путу нашло - прича прота.

ТВРДОГЛАВА БАКА ПРИСЕЋА се прота Никола једног необичног догађаја, када су у селу Бабинци евакуисане четири особе којима је ватрена стихија претила да угрози вековно огњиште.
- Међутим, село није хтела да напусти једна бака. Покушавали смо да је убедимо да треба да изађе из куће, али она није хтела. Остала је доследна, али хвала Богу, пожар није дошао до њене куће, тако да јој живот није био у опасности - каже отац Никола.

Наш саговорник подсећа да је зборно место за добровољце било код Цркве Свете Варваре, али су од помоћи били и други црквени објекти. Парохијски дом у коме станује његова породица био је отворен 24 часа за све ватрогасце.

- У њему су људи могли да се окрепе, одморе, прикупе снагу која им је и те како била потребна - истиче отац Никола.

- Мој живот минулих дана био је другачији, јер сам уместо мантије на себи имао ватрогасно одело. Био сам равноправан такмац стихији, попут других храбрих људи који су дали све од себе да спасу Луштицу.

Парох Урдешић одаје многима захвалност за солидарност и акцију која је на крају дала резултат. Ватра је готово угашена.

 

- Данас је много боље него претходних дана. Морам се захвалити свештенику Александру Брашанцу из Кртола, који нас је обишао, као и Милошу Мићи Коњевићу, једином представнику херцегновске власти који је лично учествовао у гашењу пожара. Гледао сам га како лети у ватру не би ли је укротио. Ово време родило је много јунака на које ова држава и цео крај морају бити поносни - каже Урдешић.

Неустрашив поп Никола (лево) помагао ватрогасцима

МАЛА СВЕТА ГОРА

НА педесетак квадратних километара, колика је површина полуострва Луштица, смештено је десетак села са двадесетак цркава. Због тога Луштицу многи називају малом Светом Гором. Остало је упамћено да је пре шест година управо прота Никола Урдешић, као 11. свештеник из угледне луштичке фамилије, обновио поноћну божићну литургију у Цркви Светог архангела Михаила, у селу Клинци, која је сазидана 1670. године и једна је од најлепших храмова у Боки которској.

Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита), изабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова.

На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим Православну богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја, а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелијама, а већ 2. јануара отпутоваоје за Америку, где је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу. У септембру исте године уписао се на Богословску академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом. У септембру 1981. године започео  је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. године, премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским Павлом, потоњим Патријархом српским, и био његов сарадник.

Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео тај део српске земље и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. године прешао је у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јевтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је, на Богословском факултету у Фочи, предавао предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве.

Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар патријарха Павла био је уредник Информативне службе Српске Православне  - „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.

У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника Српске Православне Цркве пред Министарством одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године.

Избор научних радова Епископа Атанасија: „Халкидонски сабор и његов догмат“; „Писци Цркве другог века“;  „Живот по Јеванђељу“; „Битка над амбисом“; „Да нам буде све свето и честито“; „Духовни дародавци Призренске богословије“; „Црква Христова и свет религије“ (антологија); "Београд у молитви 2011.".

Извор: Епархија милешевска

СПЦ

Концерт Првог београдског певачког друштва је одржан под диригентском палицом госпође Светлане Вилић, и у медијима је описан као централни догађај, како ове манифестације, тако и целокупног културног живота овога града. Публика је имала прилике да чује композиције наших најбољих композитора попут Ј. Маринковића, Ст. Ст. Мокрањца и В. Милосављевића, али  и песме руских и грчких композитора. Посебно изненађење за публику били су  корали Ј. С. Баха, које је на оргуљама извео Душан Вилић, студент Московске конзерваторије.

У склопу овог концерта руком Епископа бачког господина др Иринеја, изасланика Светог Архијерејског Синода, уручен је и орден Св. Саве другог степена господину Манфреду Вагнеру пастору Евангеличке лутеранске Цркве. Пастор Вагнер, као доказани пријатељ наше Цркве и нашег народа је у току претходне три деценије помогао многим потребитим људима из наше Цркве, а пре свега студентима теологије, који су његовим ангажовањем добили прилику да студирају на реномираним немачким универзитетима. Један од примера како је та помоћ употребљена је и финансирање обнове манастира Лепавине после ратова деведесетих година. Пастор Вагнер, такође је помоћ Евангеличке лутеранске Цркве усмеравао и за децу избеглице, старије особе, као и особе које су имале проблеме са  болестима зависности.

ФОТО АЛБУМ

Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке

На Видовдан, у храму Светог Петра Цетињског у Спужу  је Свету Тајну Крштења примио ЕСРОМ ФИСХАЈЕ из ЕРИТРЕЈЕ. Есром је рођен у Подгорици 17 маја 2017, а тренутно борави са мајком ХЕЛЕН ГДА ФИСХАЈЕ, братом и сестром у ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ у Спужу. Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел је тренутно заточен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици.

Крштење је обавио старјешина овог храма и надлежни парох протојереј Станислав Татић.

Нека би Васкрсли Господ, молитвама Светог Петра Цетињског и свих светих, подарио здравља, љубави и свакога напретка Есрому и његовој породиции и да што скорије буду поново на окупу, са молитвом да се у њиховој земљи и у цијелом свијету зацари мир.

митрополија црногорско-приморска

Епархија осечкопољска и барањска

Присуствовали су: делегације градова побратима Бијељине,  Крфа, Старе Загоре, Рмнику Влчеа, Волви Ставроса, Oдинцова, директор БИА Братислав Гашић, народни посланици, МУП, начелник Расинског округа, председници других општина, привредници, директори предузећа и јавних служби и др.

Свечану седницу отворила је председница Скупштине Јасмина Палуровић, након које се обратио градоначелник Драги Несторовић.

Додељена су признања: Видовданска награда, Плакете и Похвале.

-    Највеће признање, Видовданска награда, додељена је Његовом Преосвештенству Епископу крушевачком Господину др Давиду (Перовићу), за изузетан допринос развоју, неговању и очувању српске духовности, а награду је уместо Епископа примио  протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког.

Прота Драги је по преузимању Видовданске награде, у име Владике Давида прочитао следеће слово :

Ваша благородства,

ваша богољубља!

Видовданске свечаности које се и ове године Господње савршавају у царском и свештеном граду Крушевцу сведоче о чврстој везаности његовој за предачка и отачка и свештена предања, за његове завете и ризнице.

У том смислу ми гледамо и на програмски садржај ове вечери на овом часном месту. Тако онда и сам овај догађај улази у једну исту заједничку ризницу духовности и културе и напретка нашег вољеног града Крушевца, нашег Расинског округа и наше Богом спасаване Епархије крушевачке.

 Тога ради на видовдански Знамен који је по расуђивању намењен нашој смерности, и који се уручује нашој личности лета Господњег 2017-ог – ми не гледамо као на драгоценост која је припала смерности искључиво епископа крушевачког – то не! – него и на Знамен који припада нашем целокупном епархијском сословију; за прегнуће на делу изградње наше народне свештене куће, јединства свих њених житеља!

Завршавајући наше свечано слово ми упућујемо срдачну благодарност свим члановима изборног Тела – који су благоизволели да сами Знамен посвете нашој смерности, да га вежу за наше име. Тим чином су и сви чесни крушевљани дали на знање своме епископу – да је баш он њихов владика! Зато им са своје стране он поручује – да су баш они његови драги и вољени епархиоти, за које се он Богу моли.

На многаја, многаја љета, драга моја у Христу браћо и сестре!

Вашега Богољубља у Христу Господу епископ крушевачки Давид

Извор: Епархија крушевачка

На празник светих апостола Вартоломеја и Варнаве, у суботу 24. јуна 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски господин Андреј, служио је Свету архијерејску Литургију у Лозани. У току службе, у чин ђакона рукоположен је господин Иван Толић, дипломирани теолог из Ивердона, коме је Владика пожелео да се угледа на оне ђаконе српске Цркве који су остали упамћени по благољепију и допринели развоју црквене музике. Епископу су саслуживали архијерејски намесник за Швајцарску протојереј-ставрофор Станко Марковић, гости из Беча: протојереј-ставрофор Ненад Михајловић и јереј Филип Милуновић и надлежни парох, отац Богољуб Поповић. Служби је присуствовао и велики број наших свештеника из Швајцарске, свештеници локалних православних парохија, као и свештеници из отаџбине. Међу присутним гостима био је и амбасадор Босне и Херцеговине у Берну Његова Екселенција господин Анђелко Граховац. За појање током Свете Службе потрудили су појци парохије света Три Јерарха под руководством професорке Нине Софронски.

На почетку Свете Литургије, Епископ Андреј је рукопроизвео у чин чтеца господина Антоана Скрива, православног Швајцарца, који дужи низ година активно учествује у црквеном животу ове заједнице, помаже током богослужења и унапређења благољепија црквеног хора.

Након службе организована је за све присутне трпеза љубави, током које је дечији хор музичке школе отпевао неколико духовних песама, а затим је на радост присутних, музички трио, који чине професори Милутин Павловић, Нина Софронски и Анђела Коцовић, одсвирао краћи музички програм.

У вечерњим часовима, Епископ Андреј је посетио франкофону парохију светог Мера и Григорија Паламе у Лозани. По благослову Епископа, вечерњу службу служио је надлежни парох, отац Пјер Франсоа Меан и новорукоположени ђакон Иван Толић. За певницом је певао октет франкофоне парохије са Нином Софронски и Милутином Павловићем. После службе, Владика је поздравио присутне парохијане и одржао катихетску поуку. Уследио је срдачан разговор са парохијанима, који су искористили прилику да се боље упознају са својим Епископом и захвале на посети и архипастирској бризи.

http://www.crkva.at/sr/blog/rukopolozenje-u-lozani/

Извор: Радио Беседа

Саопштење за јавност Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче

Иницијативни одбор за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче је током претходних мјесеци предузео више мјера и активности у погледу прибављања документације која се тиче досадашњих активности Владе Црне Горе и Министарства економије у вези изградње хидроелектрана у сливу ријеке Мораче.

Посебно забрињава што је Министарство економије, противно Закону о слободном приступу информацијама, одбило захтјев пуномоћника Иницијативног одбора да достави сву тражену документацију. Иако су били испуњени сви законски услови, Министарство није доставило Техничку понуду кинеске компаније НОРИНКО за изградњу хидроелектрана на Морачи, Евалуацију понуде компаније НОРИНКО, Коментар Радне групе и Комисије на понуду компаније НОРИНКО, Комерцијалну понуду компаније НОРИНКО, Нацрт техничке понуде турске компаније Берекет енерџи за изградњу хидроелектрана на Морачи из априла 2016. године и Уговор о гранту од 18. маја 2009. године. Захтјев је одбијен са образложењем да би се достављањем тих докумената ”угрозила ауторска права” без обзира што се ауторска права не угрожавају читањем!!!

У децембру 2016. године је благоворемено уложена жалба Агенцији за заштиту података о личности и приступ информацијама по којој још увијек није одлучено, јер Министарство економије наставља да крши Закон о слободном приступу информацијама и одбија да достави документацију која није степенована степеном тајности.

Напријед наведено довољно указује да се читав поступак одвија на незаконит и нетранспарентан начин и оправдано уноси сумњу да су одређени дјелови власти у спрези са крупним капиталом на штету грађана двије Мораче, Роваца, Подгорице и Црне Горе. Посебно забрињава што се припремају и достављају понуде за изградњу великих брана и хидроелектрана у сливу ријеке Мораче, а да још увијек није усвојен плански документ чиме се крше бројни важећи прописи. Имајући све ово у виду основано се сумња да ће плански документ бити припремљем према интересима страних компанија, а не према интересима Црне Горе и њених грађана.

Недавно су управу манастира Мораче у име Владе Црне Горе посјетила одређена лица са предлогом да манастирска управа затражи геолошка истраживања морачког платоа. Захтијевали су да манастир предложи да истраживања обави Завод за геолошка истраживања. Одбор је једногласно заузео став, управо имајући у виду нетранспарентност досадашњег поступка, да истраживања може да врши једино међународни тим признатих експерата геолошке и других сродних струка у који ће бити укључени и стручна лица по предлогу Митрополије црногорско-приморске и управе манастира Мораче.

Од посебног значаја је што су сједници присуствовали и представници Скупштине општине Колашин, а на сједници је поново отворено питање да се активира раније започети поступак за упис Мораче на листу УНЕСКО-а, који је обустављен управо ради потопа морачког кањона који обилује непоновљивим природним, културним и духовним љепотама и вриједностима.

У наредним данима и мјесецима, Одбор ће предузети бројне активности како би представницима страних држава у Црној Гори, широј јавности и мјештанима било указано на све проблеме и поступке који се спроводе без извршених истраживања и широке јавне расправе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска