<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/435/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x45B;&#x430; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x41B;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-r6788/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/19-Vladika-Lavrentije.jpg.ebf6e36249da00d469862a882cf98bfe.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Поздрављајући се у радости са свештенством и монаштвом Епархије шабачке и благосиљајући верни народ, Свјатјејши се упутио у препун Саборни храм који ове године прославља 190 лета од почетка градње. У овој цркви је одслужена доксологија и у наставку вечерње са петохлебницом.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="dstl5115.jpg" class="ipsImage" height="750" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="499" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5115.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">На доксологији је Свјатјејши казао да све што је Епископ шабачки Лаврентије чинио - чинио је из љубави, не штедећи себе и да то треба да буде познато како пастви и свештенству Епархије шабачке тако и васцелој Цркви, како би се и архијереји, савременици Преосвећеног Владике г. Лаврентија угледали на његов архипастирски рад.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5148.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5148.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;"><em>-Пратио сам све што је Преосвећени Владика учинио за српски род овде и у расејању. Имао сам прилику да видим како он ревнује, воли и све чини на славу Божју, славу Цркве, а на ползу народа нашег</em>, казао је, између осталог, патријарх Иринеј.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5197.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5197.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Вечерње са петохлебницом служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, а саслуживали су: архимандрити Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици и Филимон из манастира Каоне, јеромонах Доситеј са Свете Горе, архијерејски намесник шабачки протојереј-ставрофор Милан Пантелић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Никола Јанчић.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5207.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5207.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Свјатјејши је потом обишао генерално уређену порту Шабачке цркве, која је заблистала у пуном сјају, и задржао се највише са децом и народом. Јединствена порта за пример и углед урађена је по јеванђељским принципима - садржи просторије у којима је Удружење за помоћ особама са аутизмом, Духовна библиотека проте Јована Павловића и дечје игралиште. </span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5284.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5284.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Врата цркве су отворена за све који су на боготражитељском путу. Свјатјејши је са пажњом слушао децу и народ, поделивши свима икону са ликом Пресвете Богородице.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:22px;"><em><strong>Свечана академија</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">У 20 часова химном Ускликнимо с љубављу отпочела је свечана академија у новоизграђеном амфитеатру Шабачке порте са 800 седишта. На академији драмске секције шабачких основних и средњих школа приказан је позоришни комад Телеграм о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5359.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5359.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Наставник верске наставе у Основној школи „Стојан Новаковић“ у Шапцу Милица Симић приредила је ову величанствену позоришну представу поводом педесет година владичанске службе Епископа шабачког Лаврентија. Представа је припремљена под будним оком протођакона др Љубе Ранковића, који је предложио избор текстова и тема. </span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="dstl5392.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5392.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Епископа Лаврентија глумио је ученик осмог разреда Петар Кокић; тадашњег ректора Богословије у Крки митрополита Николаја Мрђу глумио је Страхиња Симић, анђеле Катарина Јовић и Марија Андрић. Ученици петог разреда Основне школе „Стојан Новаковић“ у Шапцу, Стефан Велимировић, Раде Домазовић, Симон Илић и Михајло Огњеновић, глумили су тадашње ученике проф. Лаврентија у Богословији у Крки. Сања Андрић је отпевала песму Пред иконом Светог Саве. </span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:22px;"><em><strong>Представљена монографија о епископу Лаврентију</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">У наставку обележавања педесетогодишњице владичанства епископа Лаврентија представљена је монографија Лаврентије - празник светлости тихе. О књизи су надахнуто говорили академик и песник Матија Бећковић, протојереј проф. др Велибор Џомић и аутор монографије протођакон др Љубомир Ранковић.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5415_0.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5415_0.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Протојереј Џомић је казао да је ово прилика да се проговори о апостолском и мисионарском служењу Епископа шабачког г. Лаврентија који је по свему необичан архијереј, почев још од утробе мајчине коју је поделио са братом, научен да дели те је читавог живота делио, те је за време његове епископске службе ван Србије настало пет, а у Србији поделом две (епархије Шабачка и Ваљевска).</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5432.jpg" class="ipsImage" height="750" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="499" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5432.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">На страницама врхунски урађене монографије, коју је приредио протођакон др Љуба Ранковић, читамо живот владике Лаврентија чији су трагови неизбрисиви и уткани у 20. и почетак 21. века. Аутор монографије је истакао да се обраћа живој Цркви, видевши препуну порту. И вечерас овај амфитеатар постаде амфитеатар над амфитеатрима, без граница и у времену и у вечности.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5448.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5448.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Академик Матија Бећковић је изузетном беседом крунисао слово о лику и делу владике Лаврентија, као и о самој монографији.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">На крају академије, Патријарх српски г. Иринеј уручио је неимарску повељу Јеврем Обреновић донаторима заслужним за уређење Шабачке порте.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:22px;"><em><strong>Отворена изложба фотографија о слављенику</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Његова Светост је отворио  изложбу фотографија о животу Преосвећеног Владике г. Лаврентија у Павиљону културе у порти. Aутор изложбе је историчар и кустос Народног музеја у Шапцу Бранко Станковић, који је материјал прикупио из Епархије шабачке и приватних извора. </span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="dstl5128.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5128.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Од Богоштице, родног места владике Лаврентија, до Богосавца који је најновија задужбина Преосвећеног Владике, на паноима видимо живот и дело народног Владике. Изложба је отворена сваког дана и трајаће до краја августа.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dstl5462.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="999" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/17/07/dstl5462.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Данашњем сабрању су присуствовали Епископ Чешке Православне Цркве Исаија (Шумперски), крстоносни свештеници Милун Костић, Љубисав Аџић, Слободан Милуновић, прота Мићић из Линца, Јово Марић из Оснабрика, мати Харитина са сестринством Пећке Патријаршије; протојереј-ставрофор Петар Лукић - старешина Саборног храма у Београду са протођаконом Радомиром Перчевићем, секретар Епархије ваљевске отац Дарко Ђурђевић, свештенство и монаштво из више епископија Српске Цркве, градоначелник г. Небојша Зеленовић, привредник г. Видоје Вујић из Ваљева, као и чланови Друштва пријатеља манастира: председник др Милош  Раденковић, заменик Сретен Цветојевић, др Предраг Тојић из истоименог Друштва и из Епархијског одбора. Посебан гост из Немачке је и велики дародавац Епархији шабачкој г. Хорст Вробел са супругом, који је, између осталог, даривао крст на Соко Граду у знак покајања немачког народа због бомбардовања Србије 1999. године.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">О свему се старао протојереј Славиша Марковић, старешина Саборног храма у Шапцу, са братијом свештеницима.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size: 16px;"><em><strong>З. Зец</strong></em>, <a href="http://www.spc.rs/sr/pola_stoletsha_arhijerejske_sluzhbe_episkopa_lavrentija" rel="external nofollow">СПЦ</a></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6788</guid><pubDate>Sun, 30 Jul 2017 02:39:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x428;&#x435;&#x441;&#x442; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43A;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x435; (&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%88%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r6782/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/vladika-546x365.jpg.4b2a3c96767eff62a6424e7bb4035945.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="459" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/pe2JdysrASg?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6782</guid><pubDate>Wed, 26 Jul 2017 17:30:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x423;&#x440;&#x434;&#x435;&#x448;&#x438;&#x45B; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x432;&#x430;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x433;&#x430;&#x441;&#x430;&#x446; &#x43E;&#x434;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x41B;&#x443;&#x448;&#x442;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43E;&#x434; &#x43F;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%83%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%86-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B0-r6777/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/5974acf18acf4_.jpg.4216101e2b9423701672a714fccf5b19.jpg" /></p>
<h2>
	Уместо мантије носио ватрогасно одело
</h2>

<div>
	<span>В. Кадић</span> | 22. јул 2017. 16:40 <a href="http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:676900-Umesto-mantije-nosio-vatrogasno-odelo#" rel="external nofollow"> </a>
</div>

<div>
	<p>
		Међу ватрогасцима и добровољцима Луштицу од ватрене стихије спасавао и свештеник Никола Урдешић. Успешно је сачувана Црква Свете недеље и нико није повређен
	</p>
</div>

<div style="margin-bottom:10px;">
	<div style="float:left;margin-right:5px;">
		<span style="vertical-align:bottom;width:165px;height:20px;"><iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="1000" scrolling="no" style="border:medium none;width:165px;height:20px;" title="fb:like Facebook Social Plugin" width="1000"></iframe></span>
	</div>

	<div style="float:left;">
		<iframe frameborder="0" scrolling="no" style="width:60px;height:20px;" title="Twitter Tweet Button"></iframe>
	</div>

	<div>
		<div style="text-indent:0px;margin:0px;padding:0px;background:transparent none repeat scroll 0% 0%;border-style:none;float:none;line-height:normal;font-size:1px;vertical-align:baseline;width:90px;height:20px;">
			<iframe frameborder="0" marginheight="0" marginwidth="0" scrolling="no" style="width:90px;margin:0px;border-style:none;height:20px;" title="G+" width="100%"></iframe>
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<a href="http://www.novosti.rs/upload/images/2017//07/21n/00c%20%281%29.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Спасиоци у акцији на Луштици" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017//07/21n/00c%20(1)_620x0.jpg"></a>
	</div>

	<p>
		Спасиоци у акцији на Луштици
	</p>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			<div>
				<p>
					Двадесте дана и ноћи провео је свештеник Никола Урдешић у одбрани полуострва Луштице од ватрене стихије која је претила да урнише домове, имања, па и православне богомоље на овом лепом парчету херцегновске земље. Посебно је било драматично последњих седам-осам дана. Уз проту и добровољце приморских општина али и других црногорских средина, бројне ватрогасце, припаднике црногорске војске, полиције, житеља Луштице, као и туристе, најгоре је избегнуто. Пламени језици претили су да дотакну и Цркву Свете недеље, која је била у ватреном обручу, али су људи, жртвујући своје животе, успели да спасу овај храм, као и друге који су били угрожени.
				</p>
			</div>
		</div>
	</div>

	<p>
		- Горела је цела Луштица! Било је језиво и застрашујуће видети ту стихију у којој човек постаје немоћан. Хвала Богу, нико од људи није страдао, спасени су домови, али је зато гора спржена. Пет метара од Црква Свете недеље дивљао је пожар и претио храму, али уз помоћ војске и добровољаца, ватрогасаца успели смо да се извучемо из ватреног обруча у којем смо сви могли бити спржени! На свом лицу осетио сам ватрени огањ. Било је заиста страшно - прича за “Новости” прота Никола.
	</p>

	<p>
		Његово “дружење” са пожарима почело је пре 20 дана.
	</p>

	<p>
		- Гашење је почело у Кртолима на путу према “Плавим хоризонтима”. Три дана смо интервенисали не бисмо ли победили стихију. И уз Божју помоћ успели! Али касније, ватра је подивљала и почела да уништава све што јој се на путу нашло - прича прота.
	</p>

	<div>
		<b>ТВРДОГЛАВА БАКА </b> ПРИСЕЋА се прота Никола једног необичног догађаја, када су у селу Бабинци евакуисане четири особе којима је ватрена стихија претила да угрози вековно огњиште.<br>
		- Међутим, село није хтела да напусти једна бака. Покушавали смо да је убедимо да треба да изађе из куће, али она није хтела. Остала је доследна, али хвала Богу, пожар није дошао до њене куће, тако да јој живот није био у опасности - каже отац Никола.
	</div>

	<p>
		Наш саговорник подсећа да је зборно место за добровољце било код Цркве Свете Варваре, али су од помоћи били и други црквени објекти. Парохијски дом у коме станује његова породица био је отворен 24 часа за све ватрогасце.
	</p>

	<p>
		- У њему су људи могли да се окрепе, одморе, прикупе снагу која им је и те како била потребна - истиче отац Никола.
	</p>

	<p>
		- Мој живот минулих дана био је другачији, јер сам уместо мантије на себи имао ватрогасно одело. Био сам равноправан такмац стихији, попут других храбрих људи који су дали све од себе да спасу Луштицу.
	</p>

	<p>
		Парох Урдешић одаје многима захвалност за солидарност и акцију која је на крају дала резултат. Ватра је готово угашена.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		- Данас је много боље него претходних дана. Морам се захвалити свештенику Александру Брашанцу из Кртола, који нас је обишао, као и Милошу Мићи Коњевићу, једином представнику херцегновске власти који је лично учествовао у гашењу пожара. Гледао сам га како лети у ватру не би ли је укротио. Ово време родило је много јунака на које ова држава и цео крај морају бити поносни - каже Урдешић.
	</p>

	<p>
		<i>Неустрашив поп Никола (лево) помагао ватрогасцима</i>
	</p>

	<div>
		<img alt="00c%20%282%29.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.novosti.rs/upload/images/2017//07/21n/00c%20(2).jpg">
</div>

	<p>
		<b>МАЛА СВЕТА ГОРА </b>
	</p>

	<p>
		НА педесетак квадратних километара, колика је површина полуострва Луштица, смештено је десетак села са двадесетак цркава. Због тога Луштицу многи називају малом Светом Гором. Остало је упамћено да је пре шест година управо прота Никола Урдешић, као 11. свештеник из угледне луштичке фамилије, обновио поноћну божићну литургију у Цркви Светог архангела Михаила, у селу Клинци, која је сазидана 1670. године и једна је од најлепших храмова у Боки которској.
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">6777</guid><pubDate>Sun, 23 Jul 2017 14:06:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x441; &#x438;&#x437;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x448;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-r6775/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/img_9008-zm.jpg.7c6fe86073f0d795ee62b2729e566ecb.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита), изабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова.</strong></em>
</p>

<p>
	На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим Православну богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја, а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелијама, а већ 2. јануара отпутоваоје за Америку, где је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу. У септембру исте године уписао се на Богословску академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом. У септембру 1981. године започео  је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. године, премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским Павлом, потоњим Патријархом српским, и био његов сарадник.
</p>

<p>
	Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео тај део српске земље и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. године прешао је у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јевтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је, на Богословском факултету у Фочи, предавао предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве.
</p>

<p>
	Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар патријарха Павла био је уредник Информативне службе Српске Православне  - „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“.
</p>

<p>
	У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника Српске Православне Цркве пред Министарством одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године.
</p>

<p>
	Избор научних радова Епископа Атанасија: „Халкидонски сабор и његов догмат“; „Писци Цркве другог века“;  „Живот по Јеванђељу“; „Битка над амбисом“; „Да нам буде све свето и честито“; „Духовни дародавци Призренске богословије“; „Црква Христова и свет религије“ (антологија); "Београд у молитви 2011.".
</p>

<p>
	Извор: Епархија милешевска
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6775</guid><pubDate>Thu, 20 Jul 2017 15:50:20 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x434;&#x430;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x441;! (&#x424;&#x41E;&#x422;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-r6766/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/1231.jpg.9a758863a190fc17ac87d58df7bddf93.jpg" /></p>
<p>
	<img alt="73.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1000" data-src="http://spc.rs/files/galerije/17/07/73.jpg"></p>

<p>
	<img alt="123.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1000" data-src="http://spc.rs/files/galerije/17/07/123.jpg"></p>

<p>
	<img alt="125.jpg" class="ipsImage" height="666" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1000" data-src="http://spc.rs/files/galerije/17/07/125.jpg"></p>

<p>
	<img alt="127.jpg" class="ipsImage" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://spc.rs/files/galerije/17/07/127.jpg"></p>

<p>
	СПЦ
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6766</guid><pubDate>Sun, 16 Jul 2017 15:12:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x440;&#x443;&#x447;&#x435;&#x43D; &#x43E;&#x440;&#x434;&#x435;&#x43D; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x430;&#x432;&#x435; &#x43F;&#x430;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x443; &#x41C;&#x430;&#x43D;&#x444;&#x440;&#x435;&#x434;&#x443; &#x412;&#x430;&#x433;&#x43D;&#x435;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD-%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%80%D1%83-r6742/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/image-1.jpg.5bec9e3c28c3e97ba502b1a386af6e80.jpg" /></p>
<p style="color:#474747">
	<span style="font-size:14px;"><span style="font-family:Arial,Helvetica,sans-serif;">Концерт Првог београдског певачког друштва је одржан под диригентском палицом госпође Светлане Вилић, и у медијима је описан као централни догађај, како ове манифестације, тако и целокупног културног живота овога града. Публика је имала прилике да чује композиције наших најбољих композитора попут Ј. Маринковића, Ст. Ст. Мокрањца и В. Милосављевића, али  и песме руских и грчких композитора. Посебно изненађење за публику били су  корали Ј. С. Баха, које је на оргуљама извео Душан Вилић, студент Московске конзерваторије.</span></span>
</p>

<p style="color:#474747">
	<span style="font-size:14px;"><span style="font-family:Arial,Helvetica,sans-serif;">У склопу овог концерта руком Епископа бачког господина др Иринеја, изасланика Светог Архијерејског Синода, уручен је и орден Св. Саве другог степена господину Манфреду Вагнеру пастору Евангеличке лутеранске Цркве. Пастор Вагнер, као доказани пријатељ наше Цркве и нашег народа је у току претходне три деценије помогао многим потребитим људима из наше Цркве, а пре свега студентима теологије, који су његовим ангажовањем добили прилику да студирају на реномираним немачким универзитетима. Један од примера како је та помоћ употребљена је и финансирање обнове манастира Лепавине после ратова деведесетих година. Пастор Вагнер, такође је помоћ Евангеличке лутеранске Цркве усмеравао и за децу избеглице, старије особе, као и особе које су имале проблеме са  болестима зависности.</span></span>
</p>

<p style="color: rgb(71, 71, 71); text-align: center;">
	<span style="font-size:14px;"><span style="font-family:Arial,Helvetica,sans-serif;"><a href="https://goo.gl/photos/aXLRwGLVkrfoqgMW6" style="color:#045f9f" rel="external nofollow"><strong>ФОТО АЛБУМ</strong></a></span></span>
</p>

<p style="color:#474747">
	 
</p>

<p style="color:#474747">
	<span style="font-size:14px;"><span style="font-family:Arial,Helvetica,sans-serif;">Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке</span></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6742</guid><pubDate>Sun, 02 Jul 2017 10:17:09 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x430; &#x426;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x443; &#x421;&#x43F;&#x443;&#x436;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443; &#x422;&#x430;&#x458;&#x43D;&#x443; &#x41A;&#x440;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x430;&#x437;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x442; &#x415;&#x421;&#x420;&#x41E;&#x41C; &#x424;&#x418;&#x421;&#x425;&#x410;&#x408;&#x415; &#x438;&#x437; &#x415;&#x420;&#x418;&#x422;&#x420;&#x415;&#x408;&#x415;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%B6%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D1%83-%D0%BA%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82-%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B8%D1%81%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5-r6739/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/1-4-300x200.jpg.3f294ee3e5da9b7e5a1fc82d4a6f1481.jpg" /></p>
<p>
	На Видовдан, у храму Светог Петра Цетињског у Спужу  је Свету Тајну Крштења примио ЕСРОМ ФИСХАЈЕ из ЕРИТРЕЈЕ. Есром је рођен у Подгорици 17 маја 2017, а тренутно борави са мајком ХЕЛЕН ГДА ФИСХАЈЕ, братом и сестром у ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ у Спужу. Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел је тренутно заточен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици.
</p>

<p>
	Крштење је обавио старјешина овог храма и надлежни парох протојереј Станислав Татић.
</p>

<p>
	Нека би Васкрсли Господ, молитвама Светог Петра Цетињског и свих светих, подарио здравља, љубави и свакога напретка Есрому и његовој породиции и да што скорије буду поново на окупу, са молитвом да се у њиховој земљи и у цијелом свијету зацари мир.
</p>

<p style="text-align:right;">
	 
</p>

<p>
	митрополија црногорско-приморска
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6739</guid><pubDate>Sat, 01 Jul 2017 11:06:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x435;&#x442;&#x440;&#x434;&#x435;&#x441;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x443; &#x41B;&#x443;&#x43A;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%87%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83-r6737/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/5954f161bb0cf_vladikalukijan.jpg.54f3a13abaaeebdfdd8fd505f3a8a887.jpg" /></p>
<p>
	<strong>Епархија осечкопољска и барањска</strong>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">6737</guid><pubDate>Thu, 29 Jun 2017 12:24:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43A;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x430;&#x432;&#x438;&#x434; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x412;&#x438;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x435; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x446;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B0-r6736/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/DSC_1859.JPG.ca303cde23700f9f81780da7bdb61751.JPG" /></p>
<p style="color:#5c4a3f">
	Присуствовали су: делегације градова побратима Бијељине,  Крфа, Старе Загоре, Рмнику Влчеа, Волви Ставроса, Oдинцова, директор БИА Братислав Гашић, народни посланици, МУП, начелник Расинског округа, председници других општина, привредници, директори предузећа и јавних служби и др.
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	Свечану седницу отворила је председница Скупштине Јасмина Палуровић, након које се обратио градоначелник Драги Несторовић.
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	Додељена су признања: Видовданска награда, Плакете и Похвале.
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	-    Највеће признање, <strong>Видовданска награда</strong>, додељена је Његовом Преосвештенству Епископу крушевачком Господину др Давиду (Перовићу), за изузетан допринос развоју, неговању и очувању српске духовности, а награду је уместо Епископа примио  протојереј-ставрофор Драги Вешковац, секретар Епископа крушевачког.
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	Прота Драги је по преузимању Видовданске награде, у име Владике Давида прочитао следеће слово :
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	 
</p>

<p style="color: rgb(92, 74, 63); text-align: center;">
	<img alt="gornja" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/wp-content/uploads/2015/07/gornja.jpg"></p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>Ваша благородства,</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>ваша богољубља!</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	 
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>Видовданске свечаности које се и ове године Господње савршавају у царском и свештеном граду Крушевцу сведоче о чврстој везаности његовој за предачка и отачка и свештена предања, за његове завете и ризнице.</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>У том смислу ми гледамо и на програмски садржај ове вечери на овом часном месту. Тако онда и сам овај догађај улази у једну исту заједничку ризницу духовности и културе и напретка нашег вољеног града Крушевца, нашег Расинског округа и наше Богом спасаване Епархије крушевачке.</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em> Тога ради на видовдански Знамен који је по расуђивању намењен нашој смерности, и који се уручује нашој личности лета Господњег 2017-ог – ми не гледамо као на драгоценост која је припала смерности искључиво епископа крушевачког – то не! – него и на Знамен који припада нашем целокупном епархијском сословију; за прегнуће на делу изградње наше народне свештене куће, јединства свих њених житеља!</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>Завршавајући наше свечано слово ми упућујемо срдачну благодарност свим члановима изборног Тела – који су благоизволели да сами Знамен посвете нашој смерности, да га вежу за наше име. Тим чином су и сви чесни крушевљани дали на знање своме епископу – да је баш он њихов владика! Зато им са своје стране он поручује – да су баш они његови драги и вољени епархиоти, за које се он Богу моли.</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	 
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>На многаја, многаја љета, драга моја у Христу браћо и сестре!</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	<em>Вашега Богољубља у Христу Господу епископ крушевачки Давид</em>
</p>

<p style="color:#5c4a3f">
	 
</p>

<p style="color: rgb(92, 74, 63); text-align: center;">
	 <img alt="donja" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/wp-content/uploads/2015/07/donja.jpg"></p>

<p style="color: rgb(92, 74, 63);">
	Извор: Епархија крушевачка
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6736</guid><pubDate>Thu, 29 Jun 2017 11:01:05 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x41B;&#x43E;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8-r6729/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/image-0-02-05-fecd6c1b405b8dda2e7bbafd9038ca67e51b3d47afb3c09c6b11ed6ff35c3141-V-200x200.jpg.847ab3678b7cbb92b3983102c8cc5a5a.jpg" /></p>
<p>
	На празник светих апостола Вартоломеја и Варнаве, у суботу 24. јуна 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски господин Андреј, служио је Свету архијерејску Литургију у Лозани. У току службе, у чин ђакона рукоположен је господин Иван Толић, дипломирани теолог из Ивердона, коме је Владика пожелео да се угледа на оне ђаконе српске Цркве који су остали упамћени по благољепију и допринели развоју црквене музике. Епископу су саслуживали архијерејски намесник за Швајцарску протојереј-ставрофор Станко Марковић, гости из Беча: протојереј-ставрофор Ненад Михајловић и јереј Филип Милуновић и надлежни парох, отац Богољуб Поповић. Служби је присуствовао и велики број наших свештеника из Швајцарске, свештеници локалних православних парохија, као и свештеници из отаџбине. Међу присутним гостима био је и амбасадор Босне и Херцеговине у Берну Његова Екселенција господин Анђелко Граховац. За појање током Свете Службе потрудили су појци парохије света Три Јерарха под руководством професорке Нине Софронски.
</p>

<p>
	На почетку Свете Литургије, Епископ Андреј је рукопроизвео у чин чтеца господина Антоана Скрива, православног Швајцарца, који дужи низ година активно учествује у црквеном животу ове заједнице, помаже током богослужења и унапређења благољепија црквеног хора.
</p>

<p>
	Након службе организована је за све присутне трпеза љубави, током које је дечији хор музичке школе отпевао неколико духовних песама, а затим је на радост присутних, музички трио, који чине професори Милутин Павловић, Нина Софронски и Анђела Коцовић, одсвирао краћи музички програм.
</p>

<p>
	У вечерњим часовима, Епископ Андреј је посетио франкофону парохију светог Мера и Григорија Паламе у Лозани. По благослову Епископа, вечерњу службу служио је надлежни парох, отац Пјер Франсоа Меан и новорукоположени ђакон Иван Толић. За певницом је певао октет франкофоне парохије са Нином Софронски и Милутином Павловићем. После службе, Владика је поздравио присутне парохијане и одржао катихетску поуку. Уследио је срдачан разговор са парохијанима, који су искористили прилику да се боље упознају са својим Епископом и захвале на посети и архипастирској бризи.
</p>

<p>
	<a href="http://www.crkva.at/sr/blog/rukopolozenje-u-lozani/" rel="external nofollow">http://www.crkva.at/sr/blog/rukopolozenje-u-lozani/</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6729</guid><pubDate>Tue, 27 Jun 2017 19:31:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x420;&#x412;&#x410; &#x41F;&#x410;&#x41D;&#x415;&#x41B; &#x414;&#x418;&#x421;&#x41A;&#x423;&#x421;&#x418;&#x408;&#x410; &#x426;&#x415;&#x41F;&#x418;&#x421;-&#x410; &#x423; &#x415;&#x41F;&#x410;&#x420;&#x425;&#x408;&#x418; &#x411;&#x410;&#x427;&#x41A;&#x41E;&#x408;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D0%BB-%D0%B4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-r6727/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/tekst_4-1.jpg.bf2594b24f5ad45920152ada4999b477.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedOther" contenteditable="false">
	<iframe data-embedid="e6fc66b3d6ef86b69f976460568ad607" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="overflow: hidden; height: 414px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/26-06-2017-aleksandar-arsenin"></iframe>
</div>

<p>
	Извор: Радио Беседа
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6727</guid><pubDate>Tue, 27 Jun 2017 17:45:14 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x41E;&#x434;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x437;&#x430; &#x437;&#x430;&#x448;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443; &#x432;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x441;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x430; &#x41C;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x447;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B5-r6725/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/3568021-720x375_0.jpg.954a227324fee64e51e9c4843eb8e28a.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Саопштење за јавност Иницијативног одбора за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче</strong></em>
</p>

<p>
	Иницијативни одбор за заштиту природних, културних и духовних вриједности слива ријеке Мораче је током претходних мјесеци предузео више мјера и активности у погледу прибављања документације која се тиче досадашњих активности Владе Црне Горе и Министарства економије у вези изградње хидроелектрана у сливу ријеке Мораче.
</p>

<p>
	Посебно забрињава што је Министарство економије, противно Закону о слободном приступу информацијама, одбило захтјев пуномоћника Иницијативног одбора да достави сву тражену документацију. Иако су били испуњени сви законски услови, Министарство није доставило Техничку понуду кинеске компаније НОРИНКО за изградњу хидроелектрана на Морачи, Евалуацију понуде компаније НОРИНКО, Коментар Радне групе и Комисије на понуду компаније НОРИНКО, Комерцијалну понуду компаније НОРИНКО, Нацрт техничке понуде турске компаније Берекет енерџи за изградњу хидроелектрана на Морачи из априла 2016. године и Уговор о гранту од 18. маја 2009. године. Захтјев је одбијен са образложењем да би се достављањем тих докумената ”угрозила ауторска права” без обзира што се ауторска права не угрожавају читањем!!!
</p>

<p>
	У децембру 2016. године је благоворемено уложена жалба Агенцији за заштиту података о личности и приступ информацијама по којој још увијек није одлучено, јер Министарство економије наставља да крши Закон о слободном приступу информацијама и одбија да достави документацију која није степенована степеном тајности.
</p>

<p>
	Напријед наведено довољно указује да се читав поступак одвија на незаконит и нетранспарентан начин и оправдано уноси сумњу да су одређени дјелови власти у спрези са крупним капиталом на штету грађана двије Мораче, Роваца, Подгорице и Црне Горе. Посебно забрињава што се припремају и достављају понуде за изградњу великих брана и хидроелектрана у сливу ријеке Мораче, а да још увијек није усвојен плански документ чиме се крше бројни важећи прописи. Имајући све ово у виду основано се сумња да ће плански документ бити припремљем према интересима страних компанија, а не према интересима Црне Горе и њених грађана.
</p>

<p>
	Недавно су управу манастира Мораче у име Владе Црне Горе посјетила одређена лица са предлогом да манастирска управа затражи геолошка истраживања морачког платоа. Захтијевали су да манастир предложи да истраживања обави Завод за геолошка истраживања. Одбор је једногласно заузео став, управо имајући у виду нетранспарентност досадашњег поступка, да истраживања може да врши једино међународни тим признатих експерата геолошке и других сродних струка у који ће бити укључени и стручна лица по предлогу Митрополије црногорско-приморске и управе манастира Мораче.
</p>

<p>
	Од посебног значаја је што су сједници присуствовали и представници Скупштине општине Колашин, а на сједници је поново отворено питање да се активира раније започети поступак за упис Мораче на листу УНЕСКО-а, који је обустављен управо ради потопа морачког кањона који обилује непоновљивим природним, културним и духовним љепотама и вриједностима.
</p>

<p>
	У наредним данима и мјесецима, Одбор ће предузети бројне активности како би представницима страних држава у Црној Гори, широј јавности и мјештанима било указано на све проблеме и поступке који се спроводе без извршених истраживања и широке јавне расправе.
</p>

<p>
	Извор: Митрополија црногорско-приморска
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6725</guid><pubDate>Mon, 26 Jun 2017 20:02:28 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x440;&#x442;&#x443;&#x433;&#x430;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x43F;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x442;&#x43E;&#x440; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x452;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x43D;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-r6723/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/594f85b0afbc9_11(1).jpg.60a0e1bccf95e2a6d8a36a1e0884185d.jpg" /></p>
<div>
	<span>Јелена МАТИЈЕВИЋ</span> | 24. јун 2017. <a href="http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:672090-%D0%9F%D0%BE%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD#" rel="external nofollow"> </a>
</div>

<div>
	<p>
		Пауло Брандао (66), после завидне музичке каријере, сада служи у нашој богомољи у Лисабону. Уместо компоновања музике за филмове, у седмој деценији изабрао да служи српском народу
	</p>
</div>

<div>
	<div>
		<a href="http://www.novosti.rs/upload/images/2017//06/23n/vn/11%20%281%29.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Ђакон Брандао (други здесна) и амбасадор Оливер Антић Фото Епархија западноевропска СПЦ" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2017//06/23n/vn/11%20(1)_620x0.jpg"></a>
	</div>

	<p>
		Ђакон Брандао (други здесна) и амбасадор Оливер Антић Фото Епархија западноевропска СПЦ
	</p>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			 
		</div>
	</div>

	<p>
		РОЂЕНИ Португалац, чувени композитор и ђакон Српске православне цркве у Лисабону Пауло Брандао (66), после више од четири деценије бављења музиком и завидне каријере универзитетског професора и композитора, одлучио је да одложи нотне свеске и постане свештено лице српске цркве Христа Спаса у Лисабону. Тако је, како је испричао "Новостима", тек у 66. години отпочео мисију свог живота.
	</p>

	<div>
		<div>
			<img height="0" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="0" alt="lg.php?cppv=1&amp;cpp=ZE4MeHw0MGlncjlUcFBmRkZNUzFxYThqZlVzaEpBMGNOc01zK0xheGVLT3RKTEF5NjZ6a2xBbUczMkhkTkhJOGhTQTMzUy95b1pSMGowT1JuK1JGQldHVlRmQTdXSkhIN3FHUzFES3RhVWFSbCtKOUNaM203THlXZmhyQUp4U3lFWnRSQ0hFTkpPZ0ZrempOWS9oTXByWjR3WFZSblNHUU5FeWMvdG5JM1pkKzFpWXpIUWtlVHJTVUJjVURwaFFUU015a21YMy9XMmttS2xqVjRMTEJZc2QzSi9zZE9mVGtrQ3J0eUh1L1FWWURPWWJ3PXw%3D" data-src="http://cat.nl.eu.criteo.com/delivery/lg.php?cppv=1&amp;cpp=ZE4MeHw0MGlncjlUcFBmRkZNUzFxYThqZlVzaEpBMGNOc01zK0xheGVLT3RKTEF5NjZ6a2xBbUczMkhkTkhJOGhTQTMzUy95b1pSMGowT1JuK1JGQldHVlRmQTdXSkhIN3FHUzFES3RhVWFSbCtKOUNaM203THlXZmhyQUp4U3lFWnRSQ0hFTkpPZ0ZrempOWS9oTXByWjR3WFZSblNHUU5FeWMvdG5JM1pkKzFpWXpIUWtlVHJTVUJjVURwaFFUU015a21YMy9XMmttS2xqVjRMTEJZc2QzSi9zZE9mVGtrQ3J0eUh1L1FWWURPWWJ3PXw=">
</div>
		Рођен у породици музичара, у Лисабону 1950. године, Брандао је наставио породичну традицију. Дипломирао је на португалском Националном конзерваторијуму, на одсеку за трубу и композицију. У родном граду завршио је и католичке богословске студије. Жеља да богослужи испунила му се тек почетком јануара ове године, када се у португалској престоници, први пут у историји, "отворила" српска црква.
	</div>

	<p>
		- Често се сетим баке која је, док сам био дечак, упорно говорила да ћу постати добар свештеник - прича нам Брандао. - Надам се да ће ми Бог остварити и ту жељу. Да полако, поштујући каноне СПЦ, служећи предано и посвећено, од ђакона досегнем до чина свештеника. Када ће то да буде, одлучује Бог.
	</p>

	<p>
		Отворена срца, са много радости, наш саговорник надахнуто нам је причао о свом животном путу, који је, како верује, ишао баш тако да га доведе до православне вере и српске цркве.
	</p>

	<p>
		- Мој отац је био композитор и виолончелиста, а мајка музички текстописац, па не чуди што сам кренуо родитељским стопама - говори нам Брандао. - Убрзо после дипломирања, почео сам да компонујем музику за португалске и стране филмове. Од 1972. године, у Немачкој сам похађао студије музичке анализе код професора Ђерђа Лиђетија и Карлхајнца Штокхаузена у Дармштаду. То је пресудно одредило правац моје каријере, а почео сам да добијам и прва признања на међународним фестивалима.
	</p>

	<p>
		Музика је, каже, у њему истовремено отварала и хоризонте духа, па је тако открио и теологију.
	</p>

	<p>
		- Одувек ме прожимала жеља да служим Христу - наставља ђакон Брандао. - Рођен сам и одрастао у римокатоличкој породици. Након што сам засновао породицу, није било могуће да постанем католички свештеник, али сам, ипак, завршио теолошке студије. Тада сам се и сусрео са питањем брака свештеника, и открио и православно учење о томе.
	</p>

	<div>
		<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="11%20%283%29.jpg" data-src="http://www.novosti.rs/upload/images/2017//06/23n/vn/11%20(3).jpg">
</div>

	<p>
		Прве контакте са православљем имао је 1974. године, после војног пуча и португалске Априлске револуције. Тада су у његову отаџбину почели да пристижу православни емигранти из источноевропских земаља, "ницале" су прве православне цркве у Португалији, којима су почели да приступају и рођени Португалци.
	</p>

	<p>
		- У православну веру примљен сам 1975. године, у време митрополита Гаврила, првог Португалца православног епископа у 20. веку - прича ђакон Брандао. - Време је пролазило, али жеља да постанем свештеник није. Тако сам по промисли Божјој 2016. године сусрео оца Жоана, православног каталонског свештеника.
	</p>

	<p>
		Тај сусрет је, каже, пресудно утицао на његову одлуку да служи српској цркви.
	</p>

	<p>
		- Тако сам у седмој деценији, пун елана и здравља прихватио мисију мог живота, да служим Српској цркви и народу - искрен је Брандао. - Наша српска црква у Лисабону је заједница која жели да сва српска деца у Португалији имају место где ће се окупити и помолити на свом лепом језику, по православним предањима земље из које су потекли. У Португалији живи око 200 српских породица. Са задовољством могу да кажем и да се број верника који нам прилазе, али и туриста који обилазе цркву, непрекидно увећава. Свакодневно их са радошћу дочекујем.
	</p>

	<p>
		Ђакон Пауло Брандао са верницима и туристима
	</p>

	<div>
		<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="11%20%282%29.jpg" data-src="http://www.novosti.rs/upload/images/2017//06/23n/vn/11%20(2).jpg">
</div>

	<p>
		<b>"ПЧЕЛИЦУ МАЈУ"</b>
	</p>

	<p>
		ЂАКОН Пауло Брандао имао је врло богату и успешну музичку каријеру, овенчану бројним португалским и међународним признањима. Осим што је 20 година предавао на Националном музичком конзерваторијуму у Лисабону, деценијама је компоновао музику за позоришне представе, цртане и документарне филмове од Португалије преко Немачке и Швајцарске до Јапана и Аустралије. С поносом, ипак, издваја то што је написао музику за португалску верзију чувеног цртаћа "Пчелица Маја".
	</p>

	<p>
		<b>ПРВА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА</b>
	</p>

	<p>
		ЦРКВА Христа Спаса у Лисабону је прва српска црква у Португалији - каже ђакон Брандао. - У њој је за Васкрс ове године одржана прва литургија у Лисабону и уопште у Португалији. Добили смо је, два дана пре Божића, захваљујући дипломатској вештини господина Оливера Антића, амбасадора Србије у Португалији и залагањем наших епископа Луке и оца Жоана. Повод је било 135 година од успостављања дипломатских односа Србије и Португалије. Црква је изграђена 1517. године и о њој брине Завод за заштиту споменика културе Португалије.
	</p>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6723</guid><pubDate>Sun, 25 Jun 2017 09:45:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x421;&#x438;&#x43D;&#x438;&#x448;&#x430; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x438;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;, &#x43F;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x436;&#x435; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B6%D0%B5-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r6722/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_06/594e3a2403b7f_.jpg.f40ab76722444ca40a11645f40a2ab26.jpg" /></p>
<p>
	<a href="http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13836" rel="external nofollow">http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13836</a>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">6722</guid><pubDate>Sat, 24 Jun 2017 10:10:05 +0000</pubDate></item></channel></rss>
