Прошло је већ шеснаест месеци од несрећног пожара, који је знатно оштетио Саборни храм Светог Саве у Њујорку 1. маја 2016. године. Но, без обзира на тешку ситуацију у којој се црква и парохија нашла све ово време, њени верници су истрајали у настојању да ову светињу и њену светосавску заједницу обнове.

Од тада па до сада уложен је велики труд да се процени штета и да се сачини план обнове ове јединствене светиње, која је уручена као дар Англиканске цркве Светом Владици Николају Велимировићу, као израз трајног пријатељства и љубави два народа. У складу са овим тестаментом предвиђена обнова овог храма биће изведена на основу речи Владике Николаја, где ће овај храм бити синтеза истока и запада, тако да ће његов спoљaшњи изглед остати као што је био, у неоготском стилу, док ће унутрашњост бити обновљена по моделу ране базилике. Ова идеја није нова и по овом примеру су саграђени српски манастири Градац и Дечани.

Очекује се да ће садашњи пројекат, уклањање шута, трајати наредне три седмице.

Следећа фаза, која треба да почне у октобру, ће обухватити инсталирање пода и покривања храма. Идеално, црква би требало да буде под кровом до Васкрса следеће године, ако Бог да, спремна да се у њој одржи прва васкршња Литургија од како је црква пострадала.

Обраћајући се присутним верницима после призива Светог Духа, Преосвећени Владика је нагласио да овај задатак представља много више од обнове камена и малтера. Он значи обнову духа наде и вере као основе која покреће верне.

Црквена архитектура, уметност и спољашња форма су заправо одраз будуће вечне стварности, која се састоји од изузетне лепоте као и уверења да тамо где је вера нема места за пораз и очајање.

По речима Владике, „ми украшавамо наше цркве византијским иконама, које не представљају обичне ликове овога света већ преображену стварност Царства Небеског, уче нас да се ништа не може уништити на овој земљи, јер ми поседујемо у нашим рукама дар Светог Духа, моћ и силу преображења.

Бог нам је благословио да се сачувају ови зидови који обухватају простор у ком се служила прва православна Литургија на Северноамеричком континету. Небројен низ молитава, уливених у ове зидове, није дозволио да ови зидови падну. Ово здање заправо стоји као споменик Владике Николаја свом српском народу и љубави Владике Вилијама Манинга, десетог епископалног Владике у Њујорку, који је подарио ову цркву српском народу.

И тако, уз Божију помоћ, почињемо да преображавамо ову нагорелу али величанствену цркву, тако да ћемо улазећи у њу моћи да узвикнемо, попут великог цара Јустинијана: ‘Соломоне, превазишао сам те!”’

На крају, започињући обнову Саборног храма Светог Саве, апелујeмо на наше вернике да oстану предани и истрајни у овом Богом благословеном задатку, јер неизоставно ће оне који подижу свети храм и Бог за узврат подићи и опоравити.

Поводом нових открића Друштво конзерватора Србије организује радионицу и симпосион од 28. августа до 2. септембра ове године, на коме ће бити више значајних личности на пољу истраживања Царичиног града. Учесници ће бити еминентне личности из Завода, Музеја, као и они који се самостално баве непокретним културним наслеђем. За излагаче предвиђене су такође њихове колеге из ових и других институција, као и са Рударско-геолошког, Биолошког факултета и Факултета примењених уметности. Овом приликом ће у крстионици бити изложени један капител, један стуб – база стуба и четири стопе. 
 

''Архитекте такође раде на пројекту настрешнице која ће бити од лаких материјала и постављена над крстионицом'', рекао је за намесништво г. Десимир Тановић, рестауратор и конзерватор, виши стручни сарадник Завода. ''Црква је и раније узимала учешћа у оваквим активностима у којима је, најпре као носилац духовног наслеђа, потврдила своје место у управљачким структурама активности на локалитету.'' Дивно је ових дана видети ранохришћанску крстионицу у виду крста са степеништем које се са свих страна у круг спушта до њеног дна, велике и очуване мозаике из тог периода, какви се, верујемо, ретко где могу срести, као и опеку на којој се виде знакови извођача њене израде, из оног времена.

Извор текста и фотографија: http://eparhijaniska.rs/parohije/а-н-јабланичко/6509-nove-aktivnosti-caričin-grad

Са Његовим Блаженством саслуживали су свештеници из православне Охридске архиепископије и Српске православне цркве.

Након прочитаног Јеванђеља, Архиепископ се у надахнутој беседи обратио верном народу, који је заједничарио у божанској Евхаристији. 

Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски и Местобљуститељ дебарско-кичевски г. Јован, служио је у параклису посвећеном Успењу Пресвете Богородице у Охриду.

У манастиру Успења Пресвете Богородице у Сушици крај Скопља,  Архијерејском Литургијом је началствовало Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битолски г. Марко, који је и беседио након читања Јеванђеља; са њим је саслуживао и Његово Преосвештенство Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички г. Давид, са свештеницима Грчке архиепископије, Српске православне цркве, као и Православне охридске архиепископије.

Након Свете литургије, за госте је припремљена славска трпеза и пригодан културно уметнички програм у којем су учествовале вокалне групе, које су изводиле изворне народне песме.

Извор: ПОА

Превод: ПОУКЕ

Следећег дана, у недељу ујутру, 20. августа, архијерејску Божанску Литургију служио је владика Иринеј, уз саслужење протојереја  Драгослава Косића у Саборној цркви Св. Саве у Парми, Кливленд.

Викенд је закључен освећењем у Српском културном врту у парку Рокефелер бисте у свету познатог српског научника Милутина Миланковића (1879-1958). Бисту је осветио Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, уз асистенцију архимандрита Леонтија (Алавање) и протопрезвитера Драгослава Косића. Присутни су били и протопрезвитер Мијољуб Матић и протођакон Љубиша Митровић. Изванредни гласови мушког хора „Косово“, под руководством др Стевана Живића, одјекивали су кроз Врт док су одговарали на на чину освећења.

Милутин Миланковић је признат као један од водећих 15 научника свих времена. Национални истраживачки савет Сједињених Држава (TheNational Research Council of the United States) потврдио је његову теорију о климатским променама 1982. године. Он је постао фокус недавних научних истраживања укључујући два УНЕСКО-ова симпосиона 2004. и 2009. године. Андре Берхе са Универзитета у Лувену у Белгији, у сарадњи са српским академиком научником Федором Месингером из Вашингтона и Ђорђем Шијачким са Београдског универзитета објавили су радове међународног симпосиона одржаног 2009. године.

Миланковић је аутор најпрецизнијег календара у историји човечанства. Као исправку јулијанског и грегоријанског календара, неке  православне Цркве су га прихватиле после свеправославног саветовања одржаног у Цариграду 1923. године.

Импресивном и разноликом скупу обратио се владика Иринеј надахнуто говорећи о животу и достигнућима Милутина Миланковића. Посебно су поздравили скуп српско-амерички филантроп Алекс Мачаски, који је водио иницијативу за стварање новог Српског културног врта, почев 2006. године; затим физичар и проналазач, професор др Бранимир Главачки-Симић са Универзитета Кејс Вестерн Резерв.

Сви присутни су уживали у кратком програму српских народних песама које је извео мушки хор „Косово“! Посебна пажња је указана Лексу Мачаски-ју који се стара о Српском културном врту.

Извор: Источноамеричка епархија

Бањалучки еписког Господин Јефрем најавио је да ће, ако Бог да, темељи храма бити освећени 17. јула 2018. на стогодишњицу мученичког страдања царске породице страстотрепца Николаја Другог.

Извођач радова је грађевинско предузеће Крајина, а представници бањалучке епархије су ступили у контакт са руским стручњацима из Московског архитектонског института (Државна академија), благодарећи залагању и личном учешћу директора института Д.О. Швидског.

У основи пројекта је петокуполна црква са врховима пројектованих по угледу на једну од најдревнијих руских цркава.

У Храму ће да буде три цркве: једна посвећена Преображењу Господњем, друга Царским Старастотрепцима и трећа посвећена Светом Симеону Мироточивом и Сави Српском.

Радови на изградњи цркве почеће 1. септембра ове године.

Преосвећени Јефрем је у разговору са руским архитектама рекао да, иако идеја за изградњу оваквог храма у Бањалуци постоји више од 100 година, она сада добија особито значење јер представља заједничко литургијско слављење Царске породице од стране Руске и Српске православне цркве, а не само исказ захвалности српског народа руском цару Николају Другом и руском народу.

Према речима министра Вулина, Срби су склони да заборављају своју историју и склони су да мисле да ако они буду ћутали неко ће други говорити о њиховој историји уместо њих.

- Нашу историју су обично преправљали, покушавали да је учине мањом него што јесте и покушавали да докажу како наша улога у историји није ни славна ни велика. Наша историја је и славна и велика и споменици као што је овај су ту да нас само на то подсете. Траг који је оставио поручник Берић, траг који је оставила посада Драве је траг који ми данас следимо. Од Обилића, преко Синђелића до Берића, па све до мајора Тепића, Срби су увек у сваком великом рату који нису тражили, који им је наметнут али који су водили, увек имали бар једног који је био у стању да буде носилац храбрости нашег народа, који је био у стању да себе стави испод интереса народа, који је био довољно храбар да остави поруку која ће трајати деценијама. Није прошло толико времена од Другог светског рата да бисмо допустили да се измешају успомене и да џелат постане жртва, а жртва џелат, и херој кукавица а кукавица херој. Александар Берић је пут и траг који можемо да следимо, поручио је министар одбране.  



Председник Општине Нови Бечеј рекао је да Александар Берић и биста која је данас откривена треба све да подсете ко смо и шта смо и да нас подсете на нашу славну историју која не сме да се заборави.

О Александру Берићу говорио је поручник фрегате Драган Спасојевић из Речне флотиле који је рекао да је Берић као морнарички официр поступио по неписаном поморском правилу „да капетан тоне са својим бродом“.



Александар Берић је био поручник бојног брода прве класе Краљевске морнарице који је током Априлског рата, на дужности команданта монитора Драва шест дана одолевао нападима немачких патролних чамаца, трупа на обали и авијације. Пружајући отпор непријатељским снагама, поручник бојног брода прве класе Берић погинуо је код Челарева и потонуо са својим бродом 12. априла 1941. године.



Откривање спомен-бисте уприличено је у оквиру традиционалне новобечејске манифестације Великогоспојински дани „Госпојина 2017“, а присуствовали су представници Министарства одбране, Војске Србије, Српске православне цркве, Општине Нови Бечеј и бројни грађани.

Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу.  Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов. 

Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића.

Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија.

Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија. 

У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића.

Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина.

Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски,  Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски.

На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић.

СПЦ/ТВ ХРАМ

У присуству више архијереја Српске Православне Цркве, представника државних власти, представника Исламске заједнице Србије и верног народа обављен је свечани чин устоличења Његовог Преосвештенства г. Атанасија (Раките) у трон Епископа милешевских. Његовој Светости Патријаху српском г. Иринеју саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи  жички Јустин, рашко-призренски Теодосије, врањски Пахомије, банатски Никанор, будимљанско-никшићки Јоаникије, изабрани бихаћко-петровачки Сергије и брегалнички Марка.

У Световазнесенском храму манастира Милешеве Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су и архимандрити Нектарије из манастира Давидовице, Серафим из манастира Рмња, Теоктист из манастира Сопоћана, Исаија из манастира Бијеле, игуман Теофил из манастира Глоговца, протосинђел Павле из манастира Ораховице, протојереји-ставрофори Стојадин Павловић - директор Патријаршијске управне канцеларије, Милован Пузовић и Саво Ракита, протојереји Влатко Голић и Михаил Подолеј из Руске Православне Цркве, протојереј Милорад Милинковић - војни настојатељ Православног душебрижништва при Министарству одбране Оружаних снага Босне и Херцеговине, мајор протонамесник Слађан Влајић - главни војни свештеник Војске Републике Србије, ђакон Владимир Руменић, као и ипођакони Мирослав Ракоњац и Дејан Накић.

Торжественој архијерејској Литургији присуствовали су изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране г. Александар Вулин, министар правде гђа Нела Кубуровић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници општина Златиборског округа, представници Исламске заједнице Србије - директор медресе Бакије-Хануме у Пријепољу др Надир еф. Дацић и Мустафа еф. Макић из Сјенице, ректор Универзитета одбране Србије генерал-мајор  Младен Вуруна, директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин, као и јавне личности из друштвеног и културног живота Епархије милешевске.

Верни народ, који је од раних јутарњих сати стигао у манастир Милешеву да поздрави свог новог архипастира, испунио је храм и порту и одговарао на светој Литургији на којој су појали црквени хорови Свети кнез Лазар из Прибоја под вођством г. Будимира Гардовића и Свети краљ Владислав из Пријепоља под управом гђе Искрице Радоњић.

Обраћајући се сабраном народу Патријарх српски г. Иринеј је позвао верне да новоустоличеном Епископу милешевском Атанасију пожеле добродошлицу и да га приме као свог оца и учитеља, бивајући му одани и послушни као свом архијерарху и архипастиру. 

Његова Светост је пожелео Епископу милешевском г. Атанасију да следи Светог Саву и све наше Божје угоднике, стара се о свештенству и пастви, буде им путоводитељ и чувар вере, традиције и обичаја.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Преосвећеног г. Атанасија за новог архијереја Епархије милешевске.

У приступној беседи, којом се након устоличења обратио Свјатејшем Патријарху српском г. Иринеју, архијерејима, свештенству и верном народу први пут као епархијски архијереј милешевски, Преосвећени г. Атанасије је заблагодарио Свјатјејшем и присутној браћи архијерејима, као и Светом Архијерејском Сабору што му је указао поверење и упутио га на нову узвишену службу.

Преосвећени Владика г. Атанасије је истакао да ће се у свом програму рада држати Божјег учења које је јасно и прецизно изложено у Светом Писму и Предању. За епископску службу владика Атанасије је казао да је то служба усклађивања времена, историје, личности и дела. - Сви ми треба да све чинимо да би обједињени кроз све делатности и сфере чинили  Цркву Христову целовитом и у пуноти Њеној, поручио је владика Атанасије.

Након свете Литургије и свечаног увођења у трон новог Епископа, у манастирској порти за Епископе, бројне званице и верни народ приређена је трпеза љубави са пригодним програмом.

Током трпезе љубави присутне је поздравио најпре Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је захвалио свима на сарадњи у време његовог администрирања Епархијом милешевском током претходне две године, а потом је изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић пожелео Богом благословену епископску службу Преосвећеном г. Атанасију и у име Председника г. Александра Вучића уручио му архипастирски жезал.

Министарка правде гђа Нела Кубуровић уручила је новоустоличеном Епископу милешевском панагију, а Владика жички г. Јустин - архипастирски штап.

Председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић пожелео је новом Владици милешевском успешну епископску службу на славу Господњу и ползу свих људи пријепољског краја. 

Генерал Радован Илић из Оружаних снага Босне и Херцеговине пожелео је - у име свег војног свештенства, војних заповедника и војника - успешну службу новом Владици који је за време своје епископске службе у Богом спасаваној Епархији бихаћко-петровачкој био и војни епископ при Министарству одбране и Ораужаним снагама Босне и Херцеговине.

У име свег свештенства и монаштва добродошлицу је изговорио и архијерејски намесник пријепољски протојереј-ставрофор Душан Јанковић.

Посебно срдачну честитку упутио је престваник Исламске заједнице Србије Мустафа еф. Макић из Сјенице, који је истакао да присуство представника Исламске заједнице данашњем слављу казује да су односи Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије добри. -Користим прилику да, поред срдачне честитке новоустоличеном Епископу милешевском, изразим наду да ће владика Атанасије наставити да негује и унапређује добре односе Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије, поручио је ефендија Макић и притом пожелео да живот свих житеља овог крајева буде све напреднији и успешнији.

На самом крају Свјатјејши је поручио да сваки наш лични подвиг у Господу Исусу Христу и подвиг у животу, у љубави према ближњима и браћи нашој, јесте пут који треба да следимо.

У богатом културно-уметничком програму наступили су женска изворна група Верем из Пријепоља, мушка изворна група Јабука из Јабуке код Пријепоља; КУД Дабар, КУД Дома културе у Пријепољу; изворна група при КУД Бели Анђео из Београда; певачка група Крајишници, гуслар Властимир Бараћ. Пркосну песму је врхунски казивала Тијана Спајић.

Зорица Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић

СПЦ

Милешева 2019. године обележава осам векова свога постојања. У Милешеви високопреподобни архимандрит Леонтије сваког дана чита акатист Светом Сави.

У обновљеном ћивоту Светог Саве, пред којим се чита акатист, похрањена је честица моштију очуване шаке леве руке Светог Саве, српског небеског заступника. Поводом  прославе 750-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве 15/2. септембра 1969. године, поред ћивота је постављена плоча са утиснутим речима којимa се верном народу казује да су овде почивале мошти српског светитеља Саве, спаљене на Врачару 1594. године.

Милешеву је као своју гробну цркву подигао 1219. жупан Владислав, други син краља Срефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, живописана је у 13. веку, а освежена новим фрескописом у 16. веку.

Рушена, паљена и обновљена 1863. године, како у духовном, тако и у културно-историјском погледу Милешева представља средиште  црквених збивања идуховног живота. А поводом њене архитектонске лепоте неко је дивно казао: Ако ниси видео Милешеву, ништа ниси видео!

Манастир Милешева је коначно обновљен и заокружен у време службе Епископа милешевског Филарета.

У манастиру Милешеви се налази и ћивот Светог краља Владислава, крунисаног у овој његовој задужбини. Свети кнез Владислав се одликовао милошћу према убогима, а о његовој вери према Христу довољно говори чињеница да се потписивао са "Раб Христов Владислав". Изнад ћивотом Светог краља Владислава, који се прославља 7. октобра, посматра нас Бели Анђео. То је онај Бели Анђео што је из Европе поздрављао Америку, и са земље космос, приликом првог сателитског преноса у двадесетом веку.

Ћивот свештеномученика Нестора, игумана милешевског, кога су партизани стрељали у близини манастира током грађанског рата 1941. године, налази се на јужној страни цркве.

У сусрет новом дану кад се сви у радости спремају да у суботу, 5. августа 2017. године, дочекају Његову Светост Патријарха српског Иринеја и архијереје Српске Цркве да у трон Епископа милешевских уведу новоизабраног Владику милешевског Атанасија, у. Милешеви је све спремно за свечани чин устоличења, у недељу, 6. августа лета Господњег 2017. године.

З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић