Устоличен епископ далматински НикодимФото: СРНА

Патријарх српски Иринеј рекао је у бесједи након устоличења да нови епископ Никодим има велике и славне примјере својих претходника на челу Далматинске епархије на које се мора угледати и наставити њихов пут слиједећи Христа и Јеванђеље.

У обраћању епископу Никодиму, патријарх Иринеј је напоменуо да долази у епархију древну и славну чији су се представници трудили да личе на своје велике претходнике.

"Долазите у епархију која је у нашем времену, нажалост, много настрадала, гдје је остао остатак бившег народа. Ваш је задатак веома велики, прије свега да поправите оно што је сила зла уништила. Желимо вам успех да прикупите раштркано стадо своје и обновите духовни и хришћански живот и да на томе сви зидамо заједничку будућност", поручио је патријарх Иринеј.

На крају богослужења пригодну бесједу упутио је владика Никодим који је првенствено захвалио Богу што га је удостојио да он, како је рекао, мали и недостојни у свему, буде устоличен у трон епископа далматинског.

Епископ Никодим поручио је да ће се трудити да допринесе суживоту и помирењу на овим просторима, те одржавати добре контакте и односе са представницима Римокатоличке цркве.

"Трудићу се да допринесем суживоту и помирењу на овим просторима. Моји преци су вијековима овдје живјели, борећи се и сукобљавајући како са каменитом земљом тако и другим невољама, али увијек превладавајући све и налазећи начин да остану и опстану овдје. У Господу смо сви један човјек и ту нема ни Срба ни Хрвата. Сви ћемо изаћи једнаки пред лице Божије и свима ће се судити по дјелима њиховим", рекао је владика Никодим.

На свечаности у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Шибенику присуствовало је око 300 високих званица и гостију, међу којима и министар одбране Србије Александар Вулин, шибенски бискуп Томислав Рогић, те сплитски надбискуп Марин Баришић, као и градоначелник Шибеника Жељко Бурић, градоначелник Книна Марко Јелић, жупан Горан Паук, те други гости.

Обред устоличења владике Никодима у трон епископа далматинског окупио је велики број православних вјерника из свих крајева Хрватске, БиХ и Србије који су устоличење пратили и испред цркве гдје је постављен видео бим.

Владика Никодим, досадашњи игуман Манастира Крка, до сада је најмлађи епископ на овим просторима.

Извор: СРНА

U Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Šibeniku ustoličen je novoizabrani episkop dalmatinski Nikodim Kosović. Svečanosti je nazočilo oko 300 visokih uzvanika i gostiju.

U svom prvom obraćanju na kraju bogoslužja poručio je da će se truditi pridonijeti suživotu i pomirenju na ovim prostorima te održavati dobre odnose s Rimokatoličkom crkvom.

Na svečanosti ustoličenja bio je i splitsko-makarski nadbiskup mons. Mladen Barišić. "Drago mi je danas da sam u Šibeniku jer se događa jedan događaj koji mene podsjeća na moje biskupsko ređenje jer nasljednici smo apostola i danas dobijam novog brata što je episkop Nikodim nego moj brat", izjavio je Barišić.

Извор:ХРТ (ХРТ 4 је данас уживо преносио Свету архијерејску литургију из Саборне цркве у Шибенику)

Ни стида ни срама: Мираш и Лав не страхују ни од деснице Светог Јована Крститеља

Митрополија црногорско-приморска прославља 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу, саопштили су из Митрополије црногорско-приморске.

Тим поводом, синоћ  је било служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, а јутрос је са почетком у 8ч у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија, када је новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира била свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје се читао акатист посвећен Богородици Филеримској.

Како пише портал Светигора, рука Светог Јована Крститеља – која је, након што ју је из Севастије у Антиохију пренио Свети апостол Лука, била у Цариграду, на Малти, у Италији, у царској Русији, те након бољшевичке револуције у Данској и у Београду, одакле је 1941. пренијета у манастир Острог – доспјела је у Државни трезор Републике Црне Горе.

Мираш „служио“ под бандером

Око 30-ак присталица НВО ЦПЦ окупило се испред бандере преко пута дворца краља Николе на Цетињу, гдје су њихови лидери Мираш Дедејић и Лав Лајовић организовали скуп. Међу окупљенима примијећено је неколико туриста из Пољске, за које је дјеловало је да су се ту случајно задесили.

Скуп који су представници НВО ЦПЦ покушали да представе као парастос, умјесто стихова „вјечнаја памјат“ окончан је аплаузом.

Око10-ак окупљених полицајаца спријечило их је у намјери да наставе према Цетињском манастиру и Цркви на Ћипуру, гдје је владика Будимљанско Никшићки Јоаникије са свештенством служио свету архиерејску литургију.

Црква на Ћипуру била је тијесна да прими све вјернике, око 200 их је остало у порти цркве.

прилог Радио Светигоре: http://www.svetigora.com/node/21628

Ло­гор Ја­се­но­вац био је ком­плекс од осам фа­бри­ка смр­ти. Глав­ни је био „Ци­гла­на”, ло­гор отво­рен на ме­сту не­ка­да­шње ци­гла­не срп­ске по­ро­ди­це Ба­чић. Да­нас је на том ме­сту Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс, а на без­у­мље и по­сле­ди­це Дру­гог свет­ског ра­та под­се­ћа­ју и ста­ра срп­ска шко­ла и ку­ћа Клин­цо­вих у ко­јој је не­ка­да би­ла сме­ште­на уста­шка бол­ни­ца. 

О има­њу Клин­цо­вих да­нас бри­ну ба­ка Љу­би­ца и мо­на­хи­ње ма­на­сти­ра Ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља. 

„Ка­да је за­вр­шен Дру­ги свет­ски рат, мој муж Гој­ко ни­је до­зво­лио да се ово ди­ра, ни­је до­зво­лио да се ру­ши!”, при­се­ћа се осам­де­сет­де­ве­то­го­ди­шња Љу­би­ца Клин­цов док по­ка­зу­је по­ро­дич­но има­ње не­да­ле­ко од хр­ват­ско-бо­сан­ске оба­ле Са­ве.

А, има­ње „клин­цов­ско”, јед­но је од рет­ких у Ја­се­нов­цу на ко­ме да­нас жи­ви не­ко од Ср­ба. На­жа­лост, овај по­сед у ме­сту по­зна­том по уста­шкој фа­бри­ци смр­ти за Ср­бе, Је­вре­је и Ро­ме у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, је­сте и не­ми све­док тог рат­ног ви­хо­ра. 

У ку­ћи Клин­цо­вих, ко­ја је у ме­ђу­вре­ме­ну ре­кон­стру­и­са­на, би­ла је сме­ште­на уста­шка бол­ни­ца, а у шу­пи и шта­ли по­ред ку­ће, ко­је и да­нас по­сто­је, би­ли су апо­те­ка и про­сто­ри­је за ле­ка­ре... 

– Две згра­де иза ку­ће ве­о­ма су ва­жне јер го­во­ре о то­ме ка­ко је бол­ни­ца ра­ди­ла. На­и­ме, шу­пи­ца је би­ла у то вре­ме апо­те­ка, а шта­ла иза ње про­стор у ко­ме су би­ли за­тво­ре­ни ле­ка­ри ко­ји су би­ли за­по­сле­ни у бол­ни­ци. Ве­ћи­на док­то­ра би­ли су Је­вре­ји, не­што ма­ло и Ср­би. Пре­ма за­пи­си­ма укуп­но 34 њих. У апо­те­ци је огром­на Да­ви­до­ва зве­зда ко­ја је озна­ча­ва­ла да ту ра­де Је­вре­ји, а на шта­ли су би­ле и ре­шет­ке на про­зо­ри­ма – об­ја­шња­ва епи­скоп сла­вон­ски Јо­ван Ћу­ли­брк. 

На цр­не стра­не исто­ри­је овог ме­ста под­се­ћа­ју и ци­гле на ја­се­но­вач­ким ку­ћа­ма. Ка­ко ка­же епи­скоп Јо­ван, ако је не­ка ку­ћа у Ја­се­нов­цу у пот­пу­но­сти гра­ђе­на од ци­гле са ла­ти­нич­ним озна­ка­ма БЦ, то зна­чи да је пре ра­та она на­ба­вља­на из ци­гла­не. Али, ако је ку­ћа са­мо по­пра­вља­на овом ци­глом, он­да су њу пра­ви­ли ло­го­ра­ши, а ме­шта­ни су по­сле ра­та узи­ма­ли те ци­гле из бив­шег ло­го­ра и по­пра­вља­ли ку­ће. Оне се са­ку­пља­ју и из­ла­жу, ка­ко би под­се­ћа­ле на де­ша­ва­ња у ло­го­ру. 

Про­шли смо и по­ред ста­ре срп­ске шко­ле, ко­ја се на­ла­зи на пу­ту од ма­на­сти­ра до ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са. 

– Шко­ла је по­диг­ну­та кра­јем 19. ве­ка и она је у цр­кве­ном вла­сни­штву. То смо не­дав­но от­кри­ли. Ка­да смо укло­ни­ли пла­фон из­ме­ђу при­зе­мља и пр­вог спра­та, у ње­му смо на­шли две ку­ти­је до­ку­ме­на­та. У њи­ма су би­ли и по­след­њи дик­та­ти де­це ко­ја су вр­ло бр­зо по­би­је­на. По­след­њи траг и глас тих ма­ли­ша­на. Овај обје­кат би за­то тре­ба­ло да се об­но­ви и да бу­де би­бли­о­те­ка и ис­тра­жи­вач­ки цен­тар ко­ји ће се ба­ви­ти Ја­се­нов­цем – на­по­ми­ње епи­скоп. 

О не­схва­тљи­во­сти по­сту­па­ка ко­ји су пред­у­зи­ма­ни у вре­ме НДХ све­до­че и не­да­ће у ко­ји­ма се на­шла и пра­во­слав­на бо­го­мо­ља. Пр­ви ло­го­ра­ши Је­вре­ји 1941. до­би­ли су за­да­так да раз­ру­ше до­та­да­шњу цр­кву и да све­га не­ко­ли­ко ме­та­ра да­ље на­пра­ве га­ра­жу за уста­ше. По­сле ра­та га­ра­жа је пре­тво­ре­на у ка­пе­лу у ко­јој су слу­же­не ли­тур­ги­је. Она је по­сто­ја­ла до пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је укло­ње­на због не­ста­бил­но­сти. На ње­ном ме­сту да­нас сто­је крст и ма­ке­та цр­кве. У ме­ђу­вре­ме­ну, на ста­рим те­ме­љи­ма ни­као је но­ви храм. 

– Би­ле су, ка­ко мно­ги све­до­че, по­треб­не 43 го­ди­не да се цр­ква об­но­ви. Са­мо на до­зво­лу за об­но­ву се че­ка­ло ви­ше од две и по де­це­ни­је. Но­ва цр­ква је осве­шта­на 1984., а за ма­на­стир је про­гла­ше­на 2000. го­ди­не – ука­зу­је епи­скоп Јо­ван.

Бо­го­мо­ља обе­ле­жа­ва 13. сеп­тем­бар, по­све­ћен ја­се­но­вач­ким му­че­ни­ци­ма. Тих да­на у њу до­ла­зе епи­ско­пи и мно­го­број­ни вер­ни­ци, вла­да пра­ва са­бор­ска ат­мос­фе­ра. 

У ма­на­сти­ру, ко­ји је жен­ски, тре­нут­но су че­ти­ри мо­на­хи­ње три ко­је су до­шле са Бе­шке код Ска­дар­ског је­зе­ра и јед­на ис­ку­ше­ни­ца. 

– У око­ли­ни ма­на­сти­ра има два­де­се­так на­ших љу­ди, а ре­дов­но до­ла­зе три ба­ке и јед­на сре­до­веч­на же­на. Свра­ћа­ју по­вре­ме­но и на­ши љу­ди ко­ји су у про­ла­зу. Го­ди­на­ма ов­де ни­ког ни­је би­ло да их до­че­ка па ка­да им ми отво­ри­мо вра­та об­ра­ду­ју се – на­гла­ша­ва на­сто­ја­те­љи­ца, ма­ти Се­ра­фи­ма.

Ма­на­стир­ски ком­плекс на пр­ви по­глед из­гле­да ма­ли, али по­сла има од ју­тра до ве­че­ри. 

– Цр­ква је ве­ли­ка, је­дан ко­нак, дру­ги ко­нак, ку­ва­ње... Не мо­же­мо све да стиг­не­мо, ве­руј­те. И врт смо по­ку­ша­ле про­шле го­ди­не да об­ра­ђу­је­мо, али не вре­ди – уз бла­ги осмех об­ја­шња­ва ма­ти Се­ра­фи­ма.

Има­ње се ипак уве­ли­ко ши­ри. Ку­по­ви­ном, али и да­ри­ва­њем вер­ни­ка по­ста­ло је ве­ће за пет пар­це­ла. Оне бли­же Са­ви већ уре­ђу­ју вред­ни мом­ци из Ба­ња­лу­ке. Ка­ко епи­скоп на­гла­ша­ва, не мо­же ма­на­стир да жи­ви из­ме­ђу две ули­це, а та­ко је са­да. Ке­ли­је и цр­кве­на ку­хи­ња тре­нут­но су сме­ште­не у ку­ћи ко­ја је ку­пље­на и на­кнад­но при­ла­го­ђе­на за по­тре­бе ма­на­стир­ског има­ња. У пла­ну је и да се уз тај обје­кат до­зи­да ка­пе­ла по­што је цр­ква хлад­на од но­вем­бра до апри­ла, па се та­да др­же са­мо ли­тур­ги­је. Та ка­пе­ла ће би­ти по­све­ће­на упра­во ја­се­но­вач­ким му­че­ни­ци­ма.

Братство манастира Ђурђеви ступови шири своју економију. Поносни на воћњак и виноград, као и на нову салу. Звоно на једној од кула биће дар из Русије

Економска зграда чека завршетак

СА обновом манастира Ђурђеви ступови у Старом Расу - Новом Пазару, задужбине Стефана Немање из друге половине 12. века и светског културног добра под заштитом Унеска, братство ове светиње, са игуманом оцем Герасимом на челу, обнавља и гради и помоћне објекте потребне за боље функционисање манастира који свакодневно посећује велики број верника и туриста из Србије, региона и целог света.

- Уз благослов и велику помоћ владике Теодосија и наше Епархије рашко-призренске, докупили смо неколико хектара земље у околини манастира и на њој почели да формирамо своју економију. За сада смо најпоноснији на воћњак и виноград, три века у близини манастира није било грожђа, чак се мислило да овде не успева, сада наше госте дочекујемо одличним вином из наших подрума - прича игуман Ђурђевих ступова отац Герасим.

Пошто су уредили и проширили манастирски конак, саградили су и такозвану економску зграду у којој имају и велику салу са 500 места која им је била преко потребна.

- Све скупове сада можемо да организујемо и по најлошијем времену и одједном угостимо по неколико аутобуса верника. Обновили смо и репрезентативну трпезарију краља Драгутина, у којој има места за сто гостију, у току је и обнова трпезарије ктитора манастира Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), под будним оком стручњака Завода за заштиту споменика културе, уз помоћ државе, обновљена је и приступна пешачка стаза до манастира, још много тога нам је у плану - истиче јеромонах Гаврило, у манастиру задужен за економију.

Као и сви верници у Старом Расу, братство манастира Ђурђеви ступови очекује да буду настављени и радови на великим кулама-ступовима по којима је светиња у средњем веку, кад је саграђена да буде симбол моћи Немањине државе и моћи, носила име.

* Отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, показује нову салу са 500 места / Фото М. Нићифоровић

Када ће и да ли ће радови на кулама бити настављени не зависи од нас, већ од стручњака Завода за заштиту споменика културе, а вероватно и од Унеска. Ми једва чекамо да звона са великих кула (ступова) поново, као некада, позову вернике у Дежевској и Рашкој долини на молитву. Једно звоно, на једној од кула, биће поклон из Русије - истиче отац Герасим.

Наглашава да је у току и откуп великог звона, тешког више од три тоне, које ће бити постављено на посебном звонику у манастирској порти. Половина звона, вредног 37.000 евра, већ је отплаћена.

ЗИДАЊЕ КУЛА

КУЛЕ су сазидане до половине, како даље не знају ни стручњаци Завода за заштиту споменика културе, јер не постоје релевантни подаци и документација на основу којих би се куле даље обнављале. Не зна се тачно ни какви су били завршеци кула, а свако зидање на основу нечије представе о њима било би супротно основним принципима заштите, конзервације и рестаурације споменика културе - сматрају стручњаци. Верници се ипак надају да ће се наћи решење и да ће куле (ступови) ускоро ипак кренути у висину, све до куполе...

Стручњаци водећег руског архитектонског института МАРХИ започели су рад на пројекту руско-српског храма у част Царске породице Николаjа II у Бања-Луци.

 

Пројекат руско-српског храма у градској грађевинској зони, Бања Лука

    

 

У Бања-Луци су 14-15. августа одржани радни састанци на којима је разматран пројекат будућег храма. Један од главних иницијатора изградње, Бањалучки епископ Јефрем, примио је архитекте из Москве и заједно са локалним стручњацима је размотрио пројекат храма.

 

На састанку с Бањалучким епископом Јефремом

    

 

После завршених састанака владика је у специјалном писму изразио велику захвалност ректору Московског архитектонског института академику РААСН и РАХ Д. О. Швидковском због личног ангажмана на реализацији пројекта изградње руско-српског храма.

Епископ се Д. О. Швидковском посебно захвалио на младим стручњацима МАРХИ архитектама Алексеју Капустину и Александри Скабичевској.

„За нас је велика част да радимо са стручњацима тако високог ранга, - истакао је владика. – Одржано је врло плодно разматрање евентуалног пројекта храма који смо одобрили у главним цртама.“

 

Пројекат руско-српског храма у градској грађевинској зони, Бања Лука

    

 

С идејом изградње руско-српског храма у Бања-Луци упознат је и руски председник Владимир Путин. Архитекта Алексеј Капустин је о томе саопштио председнику за време његовог сусрета с младим научницима на омладинском форуму "Таврида" на Криму.

 

    

 

Као што је саопштено раније, основу пројекта петокуполне цркве са звоником у виду шатора чиниће један од старих руских храмова. У храму ће бити три олтара: у име Преображења Господњег, Царских мученика и Светог Симеона и Саве, родоначелника династије Немањића.

Са руског Марина Тодић

22 / 09 / 2017

У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ