Ло­гор Ја­се­но­вац био је ком­плекс од осам фа­бри­ка смр­ти. Глав­ни је био „Ци­гла­на”, ло­гор отво­рен на ме­сту не­ка­да­шње ци­гла­не срп­ске по­ро­ди­це Ба­чић. Да­нас је на том ме­сту Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс, а на без­у­мље и по­сле­ди­це Дру­гог свет­ског ра­та под­се­ћа­ју и ста­ра срп­ска шко­ла и ку­ћа Клин­цо­вих у ко­јој је не­ка­да би­ла сме­ште­на уста­шка бол­ни­ца. 

О има­њу Клин­цо­вих да­нас бри­ну ба­ка Љу­би­ца и мо­на­хи­ње ма­на­сти­ра Ро­ђе­ња Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља. 

„Ка­да је за­вр­шен Дру­ги свет­ски рат, мој муж Гој­ко ни­је до­зво­лио да се ово ди­ра, ни­је до­зво­лио да се ру­ши!”, при­се­ћа се осам­де­сет­де­ве­то­го­ди­шња Љу­би­ца Клин­цов док по­ка­зу­је по­ро­дич­но има­ње не­да­ле­ко од хр­ват­ско-бо­сан­ске оба­ле Са­ве.

А, има­ње „клин­цов­ско”, јед­но је од рет­ких у Ја­се­нов­цу на ко­ме да­нас жи­ви не­ко од Ср­ба. На­жа­лост, овај по­сед у ме­сту по­зна­том по уста­шкој фа­бри­ци смр­ти за Ср­бе, Је­вре­је и Ро­ме у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, је­сте и не­ми све­док тог рат­ног ви­хо­ра. 

У ку­ћи Клин­цо­вих, ко­ја је у ме­ђу­вре­ме­ну ре­кон­стру­и­са­на, би­ла је сме­ште­на уста­шка бол­ни­ца, а у шу­пи и шта­ли по­ред ку­ће, ко­је и да­нас по­сто­је, би­ли су апо­те­ка и про­сто­ри­је за ле­ка­ре... 

– Две згра­де иза ку­ће ве­о­ма су ва­жне јер го­во­ре о то­ме ка­ко је бол­ни­ца ра­ди­ла. На­и­ме, шу­пи­ца је би­ла у то вре­ме апо­те­ка, а шта­ла иза ње про­стор у ко­ме су би­ли за­тво­ре­ни ле­ка­ри ко­ји су би­ли за­по­сле­ни у бол­ни­ци. Ве­ћи­на док­то­ра би­ли су Је­вре­ји, не­што ма­ло и Ср­би. Пре­ма за­пи­си­ма укуп­но 34 њих. У апо­те­ци је огром­на Да­ви­до­ва зве­зда ко­ја је озна­ча­ва­ла да ту ра­де Је­вре­ји, а на шта­ли су би­ле и ре­шет­ке на про­зо­ри­ма – об­ја­шња­ва епи­скоп сла­вон­ски Јо­ван Ћу­ли­брк. 

На цр­не стра­не исто­ри­је овог ме­ста под­се­ћа­ју и ци­гле на ја­се­но­вач­ким ку­ћа­ма. Ка­ко ка­же епи­скоп Јо­ван, ако је не­ка ку­ћа у Ја­се­нов­цу у пот­пу­но­сти гра­ђе­на од ци­гле са ла­ти­нич­ним озна­ка­ма БЦ, то зна­чи да је пре ра­та она на­ба­вља­на из ци­гла­не. Али, ако је ку­ћа са­мо по­пра­вља­на овом ци­глом, он­да су њу пра­ви­ли ло­го­ра­ши, а ме­шта­ни су по­сле ра­та узи­ма­ли те ци­гле из бив­шег ло­го­ра и по­пра­вља­ли ку­ће. Оне се са­ку­пља­ју и из­ла­жу, ка­ко би под­се­ћа­ле на де­ша­ва­ња у ло­го­ру. 

Про­шли смо и по­ред ста­ре срп­ске шко­ле, ко­ја се на­ла­зи на пу­ту од ма­на­сти­ра до ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са. 

– Шко­ла је по­диг­ну­та кра­јем 19. ве­ка и она је у цр­кве­ном вла­сни­штву. То смо не­дав­но от­кри­ли. Ка­да смо укло­ни­ли пла­фон из­ме­ђу при­зе­мља и пр­вог спра­та, у ње­му смо на­шли две ку­ти­је до­ку­ме­на­та. У њи­ма су би­ли и по­след­њи дик­та­ти де­це ко­ја су вр­ло бр­зо по­би­је­на. По­след­њи траг и глас тих ма­ли­ша­на. Овај обје­кат би за­то тре­ба­ло да се об­но­ви и да бу­де би­бли­о­те­ка и ис­тра­жи­вач­ки цен­тар ко­ји ће се ба­ви­ти Ја­се­нов­цем – на­по­ми­ње епи­скоп. 

О не­схва­тљи­во­сти по­сту­па­ка ко­ји су пред­у­зи­ма­ни у вре­ме НДХ све­до­че и не­да­ће у ко­ји­ма се на­шла и пра­во­слав­на бо­го­мо­ља. Пр­ви ло­го­ра­ши Је­вре­ји 1941. до­би­ли су за­да­так да раз­ру­ше до­та­да­шњу цр­кву и да све­га не­ко­ли­ко ме­та­ра да­ље на­пра­ве га­ра­жу за уста­ше. По­сле ра­та га­ра­жа је пре­тво­ре­на у ка­пе­лу у ко­јој су слу­же­не ли­тур­ги­је. Она је по­сто­ја­ла до пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је укло­ње­на због не­ста­бил­но­сти. На ње­ном ме­сту да­нас сто­је крст и ма­ке­та цр­кве. У ме­ђу­вре­ме­ну, на ста­рим те­ме­љи­ма ни­као је но­ви храм. 

– Би­ле су, ка­ко мно­ги све­до­че, по­треб­не 43 го­ди­не да се цр­ква об­но­ви. Са­мо на до­зво­лу за об­но­ву се че­ка­ло ви­ше од две и по де­це­ни­је. Но­ва цр­ква је осве­шта­на 1984., а за ма­на­стир је про­гла­ше­на 2000. го­ди­не – ука­зу­је епи­скоп Јо­ван.

Бо­го­мо­ља обе­ле­жа­ва 13. сеп­тем­бар, по­све­ћен ја­се­но­вач­ким му­че­ни­ци­ма. Тих да­на у њу до­ла­зе епи­ско­пи и мно­го­број­ни вер­ни­ци, вла­да пра­ва са­бор­ска ат­мос­фе­ра. 

У ма­на­сти­ру, ко­ји је жен­ски, тре­нут­но су че­ти­ри мо­на­хи­ње три ко­је су до­шле са Бе­шке код Ска­дар­ског је­зе­ра и јед­на ис­ку­ше­ни­ца. 

– У око­ли­ни ма­на­сти­ра има два­де­се­так на­ших љу­ди, а ре­дов­но до­ла­зе три ба­ке и јед­на сре­до­веч­на же­на. Свра­ћа­ју по­вре­ме­но и на­ши љу­ди ко­ји су у про­ла­зу. Го­ди­на­ма ов­де ни­ког ни­је би­ло да их до­че­ка па ка­да им ми отво­ри­мо вра­та об­ра­ду­ју се – на­гла­ша­ва на­сто­ја­те­љи­ца, ма­ти Се­ра­фи­ма.

Ма­на­стир­ски ком­плекс на пр­ви по­глед из­гле­да ма­ли, али по­сла има од ју­тра до ве­че­ри. 

– Цр­ква је ве­ли­ка, је­дан ко­нак, дру­ги ко­нак, ку­ва­ње... Не мо­же­мо све да стиг­не­мо, ве­руј­те. И врт смо по­ку­ша­ле про­шле го­ди­не да об­ра­ђу­је­мо, али не вре­ди – уз бла­ги осмех об­ја­шња­ва ма­ти Се­ра­фи­ма.

Има­ње се ипак уве­ли­ко ши­ри. Ку­по­ви­ном, али и да­ри­ва­њем вер­ни­ка по­ста­ло је ве­ће за пет пар­це­ла. Оне бли­же Са­ви већ уре­ђу­ју вред­ни мом­ци из Ба­ња­лу­ке. Ка­ко епи­скоп на­гла­ша­ва, не мо­же ма­на­стир да жи­ви из­ме­ђу две ули­це, а та­ко је са­да. Ке­ли­је и цр­кве­на ку­хи­ња тре­нут­но су сме­ште­не у ку­ћи ко­ја је ку­пље­на и на­кнад­но при­ла­го­ђе­на за по­тре­бе ма­на­стир­ског има­ња. У пла­ну је и да се уз тај обје­кат до­зи­да ка­пе­ла по­што је цр­ква хлад­на од но­вем­бра до апри­ла, па се та­да др­же са­мо ли­тур­ги­је. Та ка­пе­ла ће би­ти по­све­ће­на упра­во ја­се­но­вач­ким му­че­ни­ци­ма.

Братство манастира Ђурђеви ступови шири своју економију. Поносни на воћњак и виноград, као и на нову салу. Звоно на једној од кула биће дар из Русије

Економска зграда чека завршетак

СА обновом манастира Ђурђеви ступови у Старом Расу - Новом Пазару, задужбине Стефана Немање из друге половине 12. века и светског културног добра под заштитом Унеска, братство ове светиње, са игуманом оцем Герасимом на челу, обнавља и гради и помоћне објекте потребне за боље функционисање манастира који свакодневно посећује велики број верника и туриста из Србије, региона и целог света.

- Уз благослов и велику помоћ владике Теодосија и наше Епархије рашко-призренске, докупили смо неколико хектара земље у околини манастира и на њој почели да формирамо своју економију. За сада смо најпоноснији на воћњак и виноград, три века у близини манастира није било грожђа, чак се мислило да овде не успева, сада наше госте дочекујемо одличним вином из наших подрума - прича игуман Ђурђевих ступова отац Герасим.

Пошто су уредили и проширили манастирски конак, саградили су и такозвану економску зграду у којој имају и велику салу са 500 места која им је била преко потребна.

- Све скупове сада можемо да организујемо и по најлошијем времену и одједном угостимо по неколико аутобуса верника. Обновили смо и репрезентативну трпезарију краља Драгутина, у којој има места за сто гостију, у току је и обнова трпезарије ктитора манастира Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), под будним оком стручњака Завода за заштиту споменика културе, уз помоћ државе, обновљена је и приступна пешачка стаза до манастира, још много тога нам је у плану - истиче јеромонах Гаврило, у манастиру задужен за економију.

Као и сви верници у Старом Расу, братство манастира Ђурђеви ступови очекује да буду настављени и радови на великим кулама-ступовима по којима је светиња у средњем веку, кад је саграђена да буде симбол моћи Немањине државе и моћи, носила име.

* Отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, показује нову салу са 500 места / Фото М. Нићифоровић

Када ће и да ли ће радови на кулама бити настављени не зависи од нас, већ од стручњака Завода за заштиту споменика културе, а вероватно и од Унеска. Ми једва чекамо да звона са великих кула (ступова) поново, као некада, позову вернике у Дежевској и Рашкој долини на молитву. Једно звоно, на једној од кула, биће поклон из Русије - истиче отац Герасим.

Наглашава да је у току и откуп великог звона, тешког више од три тоне, које ће бити постављено на посебном звонику у манастирској порти. Половина звона, вредног 37.000 евра, већ је отплаћена.

ЗИДАЊЕ КУЛА

КУЛЕ су сазидане до половине, како даље не знају ни стручњаци Завода за заштиту споменика културе, јер не постоје релевантни подаци и документација на основу којих би се куле даље обнављале. Не зна се тачно ни какви су били завршеци кула, а свако зидање на основу нечије представе о њима било би супротно основним принципима заштите, конзервације и рестаурације споменика културе - сматрају стручњаци. Верници се ипак надају да ће се наћи решење и да ће куле (ступови) ускоро ипак кренути у висину, све до куполе...

Стручњаци водећег руског архитектонског института МАРХИ започели су рад на пројекту руско-српског храма у част Царске породице Николаjа II у Бања-Луци.

 

Пројекат руско-српског храма у градској грађевинској зони, Бања Лука

    

 

У Бања-Луци су 14-15. августа одржани радни састанци на којима је разматран пројекат будућег храма. Један од главних иницијатора изградње, Бањалучки епископ Јефрем, примио је архитекте из Москве и заједно са локалним стручњацима је размотрио пројекат храма.

 

На састанку с Бањалучким епископом Јефремом

    

 

После завршених састанака владика је у специјалном писму изразио велику захвалност ректору Московског архитектонског института академику РААСН и РАХ Д. О. Швидковском због личног ангажмана на реализацији пројекта изградње руско-српског храма.

Епископ се Д. О. Швидковском посебно захвалио на младим стручњацима МАРХИ архитектама Алексеју Капустину и Александри Скабичевској.

„За нас је велика част да радимо са стручњацима тако високог ранга, - истакао је владика. – Одржано је врло плодно разматрање евентуалног пројекта храма који смо одобрили у главним цртама.“

 

Пројекат руско-српског храма у градској грађевинској зони, Бања Лука

    

 

С идејом изградње руско-српског храма у Бања-Луци упознат је и руски председник Владимир Путин. Архитекта Алексеј Капустин је о томе саопштио председнику за време његовог сусрета с младим научницима на омладинском форуму "Таврида" на Криму.

 

    

 

Као што је саопштено раније, основу пројекта петокуполне цркве са звоником у виду шатора чиниће један од старих руских храмова. У храму ће бити три олтара: у име Преображења Господњег, Царских мученика и Светог Симеона и Саве, родоначелника династије Немањића.

Са руског Марина Тодић

22 / 09 / 2017

У БАЧУ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ

Бијељина-устоличење еипископа зворничко-тузланског ФотијаФото: СРНА

Владика Фотије рекао је у бесједи о историји Епархије зворничко-тузланске, да је она прошла велику голготу, како од Аустро-угарске у Првом свјетском рату, тако и у Другом свјетском рату од Независне Државе Хрватске.

"Тада су страдали многи православни свештеници са својим народом, чиме су се придружили општем мучеништву Српске православне цркве на просторима бивше Југославије", рекао је епископ зворничко-тузлански.

Владика Фотије је поручио да то изгледа, нажалост, није било довољно, па су се догодила нова страдања у трагичним дешавањима од 1992. до 1995. године.

"Да ли је све тако морало бити - не знамо, али оно што знамо јесте да из историје треба учити за будућност да би свим народима који живе на овим просторима, и Србима и Хрватима и Бошацима било боље", рекао је владика Фотије.

Епископ зворничко-тузлански је нагласио да Црква "нема ништа силније од позива свих на покајање које је темељ новога живота", те да је покајање једини истински духовни лијек који свима може помоћи.

"Изабран сам за епископа Епархије зворничко-тузланске да будем ваш духовни отац и учитељ. Трудићу се да моја служба буде прожета Јеванђељем", поручио је владика Фотије и позвао вјерујући народ да својим дјелима буду свједоци живога Христа.

Устоличење новоизабраног епископа Фотија

Владика Фотије је позвао вјерујући народ Епархије зворничко-тузланске да наставе заједно све оно што је добро започето у овој епархији, да наставе са градњом храмова и да воде заједно свој народ путем Светог Саве и путем светих Немањића.

"Наш пут треба да буде пут светих наших отаца, који нас уче љубави према Богу и богослужењу и непрестаној бризи о сиротињи. У свему ћемо сарађивати са државним интитуцијама Републике Српске, као и са институцијама на нивоу БиХ, не заборављајући никад на своју мајку Србију", рекао је владика Фотије.

Епископ зворничко-тузлански је навео да је ради општег добра потребна сарадња и са представницима Исламске заједнице и Римокатоличке цркве, јер народ од вјерских великодостојника жели да чује ријечи утјехе, мира и праштања.

Владика зворничко-тузлански Фотије подсјетио је да је, по промисли Божијој, већ 18 година служио као епископ у Епархији далматинској.

"Долазећи тамо затекао сам апокалиптичку пустош, куће и цркве без кровова, разрушене манастире и прогнан народ", рекао је владика Фотије и додао да је само уз Божју помоћ све то превазиђено.

Владика Фотије је истакао да је сада, са благословом Светог архијерејског сабора СПЦ и Његове светости патријарха српског Иринеја, постављен за епископа зворничко-тузланске епархије, пребогате својом историјом.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије свечано је данас устоличен у Саборном храму Пресвете богородице у Бијељини.

Епископ Фотије је на овом мјесту наслиједио владику Хризостома, изабраног за митрополита дабробосанског.

У трон епископа владику Фотија свечано је данас увео Његова светост патријарх Српски Иринеј.

Његова светост патријарх српски Иринеј пожелио је епископу зворничко-тузланском Фотију да сије сјеме љубави према свом народу, али и према свима другима, јер је љубав највећа снага која побјеђује свако зло у овом свијету."Зло злим никада није побеђено, само добрим и љубављу, трпљењем и ако то чинимо Бог је на нашој страни, а када је Бог на нашој страни ко ће против нас", поручио је патријарх српски Иринеј.

Патријарх Иринеј рекао је након устоличења владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, да је Сабор Српске православне цркве имао увид у његов рад у Епархији далматинској, у том трусном подручју некадашње заједничке државе, са надом да ће онако како је успјешно радио у својој првој епархији наставити и овдје да ради.

Он је додао у обраћању вјерном народу да је владика Фотије са својим свештенством и народом, не тако давно, преживљавао тешке дане.

"Зар не чујемо те ране наше тешке прошлости? Оне нису мале и не могу никада у потпуности зарасти, али се надамо, уз помоћ Божију, и имајући у виду заповијест `љуби ближњег свог`, да ће владика Фотије у свом односу према свештенству, народу, али и према свим народима, то увијек имати на уму", рекао је патријарх Иринеј, обраћајући се епископу Фотију.

Званичници Српске упутили су честитке Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Фотију поводом устоличења у трон епископа зворничко-тузланског.

Међу бројним званичницима, који су присуствовали овом свечаном догађају били су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, и у име Владе Републике Српске министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић, министар финансија Зоран Тегелтија и министар енергетике, индустрије и рударства Петар Ђокић, те члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

Устоличењу су присуствовали генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, те припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и друге званице, свештенство, представници локалне власти и бројни вјерници.

Изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић изјавио је да новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије долази из мученичке Епархије далматинске и да ће као прави духовни вођа знати да окупи вјернике.

Министар индуструје, енергетике и рударства Петар Ђокић изразио је увјерење да ће новоустоличени епископ зворничко-тузлански Фотије својим знањем, мудрошћу и способношћу омогућити да ова успјешна епархија настави да напредује. 

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да је данас свечан дан јер је Епархија зворничко-тузланска, устоличењем владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланског, добила веома важну личност за свог духовног вођу.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=26975

ФОТОГАЛЕРИЈА: http://www.spc.rs/sr/ustolichenje_episkopa_zvornichkotuzlanskog_g_fotija_0