Поводом неистинитих, тенденциозних и злонамјерних тврдњи, које су се појавиле по питању односа Црквене општине Дубровник и Српског Националног Вијећа (СНВ) у том граду, због вјерујућег народа православног, а и због шире јавности, дужни смо саопштити да ниједан навод у поменутим памфлетима није тачан!

Није тачно да су Црквена општина Дубровник, или Владика, како се злурадо измишља, избацили дубровачке Србе на улицу. Простор који је користило СНВ Дубровника од 15 м2, одлуком Црквене општине,  а уз учешће и представника СНВ, пренамијењен је у Музеј икона, о чему је СНВ благовремено и усмено и писмено обавијештено, а на шта предсједник СНВ тада није имао ни једну примједбу. Притом, по Уставу Хрватске простор за СНВ, као и остале мањине, обезбјеђује држава Хрватска, у овом случају је то град Дубровник. Према томе, обична је подвала да је било ко, а понајмање дубровачки Срби, избачен на улицу. Иначе, ни у једном граду Хрватске гдје дјелује СНВ, оно то не чини у просторијама које су власништво надлежних епархија.

Није тачно ни то да новац који Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Црквена општина Дубровник добијају од изнајмљивања станова или простора одлази у непознатом правцу, како се злонамјерно тврди. Напротив, тим новцем се управо сада темељно обнавља православна црква на Корчули, а пред самим је почетком и дуго припремана реконструкција јединственог музеја православних икона у Дубровнику. Од тог новца се, већ годинама, стипендирају многи богослови и студенти а и лијече они који сами то не могу приуштити (о чему постоји прецизна документација). Притом, контролу рада Црквене општине Дубровник, поред Православне Цркве, обавља и држава Хрватска, која у досадашњем раду није пронашла ниједну неправилност или незаконитост. Илустрације ради, Црквена општина Дубровник држави Хрватској,  како закон и налаже, редовно уплаћује ПДВ.

Измишљотина о петицији 3.500 дубровачких Срба против надлежног Епископа била би гротескна да није трагична, јер, на велику жалост наше Цркве, у Дубровнику, према подацима Хрватског Завода за статистику живе свега 1.164 особе које се изјашњавају као Срби. Према томе, петиција са потписима 3.500 Срба (па чак ни двојице њих) против надлежног Епископа никада није потписана, како се злонамјерно пише. Она постоји само у главама оних који конструишу овакве „случајеве“, не размишљајући о томе да њима штете само преосталим Србима у Дубровнику и Хрватској.

Због нашег добронамјерног и вјерујућег народа желимо на крају да истакнемо да ни у нашој Црквеној општини ни у Епархији захумско-херцеговачкој нико, па ни надлежни Епископ, не може нити да доноси нити да спроводи одлуке мимо надлежних органа Епархије, попут Епархијског управног одбора, а Епархијски управни одбор, за све што ради, подноси извјештаје Патријаршијском управном одбору.

Лажима, подметањима и конструкцијама појединци у медијском простору потпуно неодговорно наносе штету Српској Православној Цркви и њеним службеницима, али и подривају дугогодишње напоре надлежних епископа на успостављању нормалног живота српског народа који је остао изван граница матице. Стога их још једном братски позивамо на одговорност у послу који раде, јер на овај начин неће нашкодити онима на које су се окомили, него ће оштетити оно мало преосталих Срба, у овом случају у Дубровнику, којима је потребан ослонац и утјеха, а не неистине, полуистине или зле намјере, од којих ће на крају страдати само поменути Срби, међу којима, на жалост, многи и данас буквално преживљавају само од помоћи коју примају од те исте нападнуте Црквене општине у Дубровнику.

Предсједник ЦО Дубровник 
Стево Марић

Владика Кирило присуствовао коктелу поводом прославе Дана дипломата
 
Поводом обиљежавања Дана дипломата, Његово Преосвештенство Епископ диоклијски господин Кирило, присуствовао је 29. септембра свечаном коктелу у Палати Сан Мартин у Буенос Аиресу.  Овом догађају присуствовали су и  Митрополит аргентински и јужноамерички Игњатије (Московска Патријаршија) и госпођа Јела Баћовић, амбасадор  Републике Србије у Аргентини.
Ријечима срдачне добродошлице госте је поздравио апостолски нунције за Аргентину, монсињор Емил Пол Чериг.
Међу званицама је био и капетан Хозе Нуњез, који је у  српским земљама  провео неко вријеме као члан мировних снага УН. У пријатном разговору са владиком Кирилом, истакао је своје велико поштовање према српском народу.
Свети архангел Гаврило се сматра заштитником дипломата, па се Дан дипломата обиљежава на дан када га Римска црква празнује, 29. септембра.
У пратњи владике Кирила био је свештеник Стефан Јовановић.
 
Презвитер Стефан Јовановић учествовао на симпозијуму “Међурелигијски дијалог и грађански суживот у Буенос Аиресу”
 
Презвитер Стефан Јовановић из Буенос Аиреса је по благослову Епископа диоклијског Кирила,  у  име Епархије буеносаиреске  и јужно-централноамеричке СПЦ присуствовао Међународном симпозијуму на тему “Међурелигијски дијалог и грађански суживот”, који је одржан 3. октобра  у Буенос Аиресу, у салону Гобернадор хотела Алвеар Палас.
Организатор овог догађаја је био Међународни центар за међурелигијски и интеркултурални дијалог, уз подршку Генералног директората за вјерска питања  градске владе Буенос Аиреса.
Господин Албаро Албасете, секретар центра, је говорио о важности организовања оваквих догађаја, ради упознавања и разговора представника различитих вјерских заједница. Тај дијалог ће како је казао имати за циљ миран и спокојан друштвени живот.
“Јужна Америка не треба да увози сукобе, већ би требало да извози добре идеје заједничког живота”, рекао је Албасете.

Извор: Митрополија црногорско-приморска 

Несумњиво је да је ријеч о организованој и оркестрираној хајци која углавном добија на интензитету пред изборе. Та хајка је у пуном јеку и ових дана, уз оптуживање Митрополита за ”језик мржње”, ”антицрногорство” и др. При томе, са својих идеолошко-националистичких разлога, нарочито они који поистовјећују Цркву са нацијом, лишавају га његове законите и канонске титуле Митрополита црногорско-приморског. Међутим, нико нема право да мијења ничија законита звања, па ни црквене титуле, а посебно нема право да мијења древну и на све четири стране свијета признату титулу Митрополита црногорско-приморског.

Упорно се, а све са циљем да се Митрополија црногорско-приморска као кичмена мождина древне Зете и данашње Црне Горе прикаже као „окупаторска, страна и туђа Црква“, погрешно наводи титула Митрополита црногорско-приморског као „митрополита Српске Цркве у Црној Гори“, да би се тиме афирмисала на њен рачун некаква своја лажна ”ЦПЦ”. Циљ таквог фалсификата је да се Митрополит г. Амфилохије, родом Морачанин и Црногорац - држављанин ове Црне Горе, приказује као „окупаторски, страни и туђи Митрополит“.

Скрећемо пажњу јавности, а посебно уредницима штампаних и електронских медија, да у Српској Православној Цркви постоји само један Митрополит Српске Православне Цркве, а то је Патријарх Српски - Српских и Поморских Земаља. С тим у вези, Митрополит црногорско-приморски није „Митрополит СПЦ у Црној Гори“, како се злонамјерно титулише у дијелу медија у Црној Гори, него само и канонски једини Митрополит црногорско-приморски који вјековима припада Пећкој Патријаршији, односно Српској Православној Цркви. Уз то, као и његови претходници на осамстогодишњем Трону Светог Петра Цетињскога, носи и историјску титулу Архиепископа Цетињског и Егзарха (чувара) Најсветијег Трона пећкога (од 1750. године).

Поистовјећивање Цркве Христове са било којом нацијом проглашено је управо на предлог СПЦ и на прошлогодишњем Светом и Великом Сабору на Криту за јерес и ”змијски отров”, који трује биће ”Једне, Свете, Католичанске и Апостолске Цркве”, којој припада и Митрополија црногорско-приморска, као вјековна Епархија Пећке Патријаршије.

Митрополија, као и Црква уопште којој ништа што је људско није туђе,  посебно указује онима који је и због тога блате, да у чину обезбјеђивања смјештаја, исхране, здравствене заштите и превоза од манастира до Вишег суда у Подгорици за окривљене у једном судском поступку нема и не може бити никаквог „притиска Цркве на Суд и мијешање у рад Суда“. Обавјештавамо јавност да су се притворени држављани Републике Србије, којима се суди у Вишем суду у Подгорици, преко својих бранилаца обратили Митрополији и Митрополиту г. Амфилохију са молбом да им се омогуће смјештај, исхрана, здравствена заштита и превоз до Вишег суда до завршетка судског поступка. Ријеч је о људима који у Црној Гори немају ни куће ни кућишта, а ни прихода из којих би те трошкове подмирили. Отуда је гест Митрополије искључиво људски и хришћански, и може бити остварен само уколико Виши суд у Подгорици, на основу законских прописа и испуњених услова, донесе одлуку да се окривљени бране са слободе. Ријеч је о правној тековини која се вјековима омогућава свима, али је појединима у Црној Гори проблем уколико Црква у оквиру своје духовне мисије помаже невољнима не прејудицирајући при том ничију кривицу. Окривљени у било ком судском поступку имају право на бригу и старање од Цркве било вани или у затвору, од како је свијета и вијека. Свако је, па и Црква, дужан да поштује претпоставку невиности док се не докаже супротно. Црква је дужна да брине и о онима и који се налазе на издржавању казне. И то Митрополија чини вјековима и чиниће и даље. Бринули смо и бринућемо и даље о свим затвореницима без обзира на њихова увјерења и кривицу. То је јеванђељска богочовјечанска обавеза Цркве коју поштују и подржавају сва здрава европска законодавства.

Митрополија Црногорско-Приморска, без обзира на критике, критичаре и њихове интересне и идеолошке доживљаје Цркве и њене мисије, нема право да остане глува на људску муку и патњу, а посебно оних који се на законит и легитиман начин боре да докажу своју невиност пред судском влашћу у Црној Гори.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епархијски Управни Одбор Митрополије Црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора.Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године. Тога дана Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Павле благословио је рад Радија, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима.

Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 1998. до 27. децембра 2001. године програм је емитован на двије фреквенције.

Од 2001. године Радио – Светигора почиње да емитује програм на тринаест фреквенција, тј. на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. године, Радио-Светигора почиње да емитује програм на Интернету.

Године 2005, у складу са новим Законом , Радио Светигора је трансформисан у Друштво са ограниченом одговорношћу „Метрополитен медија“ – Пословна јединица „Радио Светигора“ чији је оснивач Митрополија Црногорско – Приморска

Од оснивања Радија до октобра 1999. године главни уредник Радија био је Славко Живковић. Од тада до октобра 2002. главни уредник је био свештеник Гојко Перовић, а потом свештеник Јован Пламенац. Од септембра 2012. године главни и одговорни уредник је свештеник Никола Пејовић.

Директор Радија од 2008. године до 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. свештеник Далибор Милаковић.

http://svetigora.com/

Књига архимандрита Спиридона је страшни суд над савешћу сваког православног хришћанина. Она у најоштријој форми поставља питање о достојанству Хришћанства и недостојности хришћана. Када човек чита беседу будистичког ламе који, знајући величину хришћанске вере, ипак одбија да је прими због оних који су конфесионално православни, а живе горе од животиња; када чита речи муслимана, Алија и Персијанаца, који такође указују на дубину палости и пропалости православних верника; када га стреља болни поглед Бурјата који су формално крштени, а ненаучени православној вери - остаје му само да се сети громких речи Светог Јована Златоуста: "Кад би ми били хришћани као што треба, не би било ниједног незнабошца. Незнабошци суде о догмату не по догмату, но по делима и животу."

Милош Станковић је кроз четири лика осуђеника и кроз лик архимандрита Спиридона описао најупечатљивије исповести ових сибирских осуђеника и њихов поглед и доживљај хришћанске вере. Осуђени у ваљевском КПЗу за малолетнике су показали велико интересовање и велику пажњу према овој монодрами и овој култној књизи архимандрита Спиридона Кисљакова.

јереј Дејан Трипковић

Трпезу љубави припремиле су вредне чланице Кола српских сестара Преподобна Анастасија.

Иако нам се са свих страна намећу идеје, трендови, ритмови који упорно настоје да се поставе као нове законитости, заглушујући наш телесни, а нарочито духовни слух, ипак, и даље има оних који чују непроменљиви, вечни глас: „Узми крст свој и хајде за мном“ – и одазивају се на њега.

И данас се, као и некада, Црква украшава бројним монасима. Иако више нема оних „тврдих“ подвига првих египатских прослављених монаха, Бог је и за данашња покољења оставио „мрвице са царске трпезе“ по речима Светог Игњатија Брјанчанинова.

Као што су се древни пустињаци састајали не би ли разменили искуства или нашли разрешења својих недоумица, тако смо се и ми данас овде сабрали не бисмо ли утврдили своје оријентире, укрепили се, подстакли, охрабрили, надахнули, како бисмо наставили стазом утабаном од светих Отаца.

Симпосион Монаштво у Српској Православној Цркви данас у организацији Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски Епархије врањске завршен је 8. октобра 2017. године, на дан Преподобне Ефросиније и Светог Сергија Радоњешког, светом архијерејском Литургијом у Сурдулици, којом је началствовао Његово Преосвештенсво Епископ врањски г. Пахомије, уз саслуживање архимандрита Методија - игумана манастира Хиландара, јеромонаха Луке - сабрата манастира Григоријата, архимандрита Илариона - игумана манастира Светих Архангела у Драганцу, јеромонаха Рафаила - игумана манастира Подмаине, свештенства Епархије врањске, многобројног монаштва и верујућег народа.

После завршене Литургије сви присутни посетили су костурницу где су се поклонили моштима Светих мученика сурдуличких .

Извор: Епархија врањска

http://spc.rs/sr/monashtvo_u_srpskoj_pravoslavnoj_crkvi_danas_0

Koмeмoрaтивни скуп пoчeo je пaрaстoсoм кojи су служили свeштeници Зaгрeбaчкo-љубљaнскe митрoпoлиje и Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, a присутнимa сe у имe митрoпoлитa Пoрфириja oбрaтиo прoтojeрej стaврoфoр Слoбoдaн Лaлић.

- Oвдje смo дoшли збoг пoмeнa и збoг oпoмeнe. Пoмeнa зa жртвa лoгoрa и зa свe кojи су прeживjeли oвo стрaтиштe и кojи су дeцeниjaмa дoлaзили, a нeки дoлaзe и дaнaс дa сe сjeтe oних кojи су ту пoбиjeни или умрли. Mи сe присjeћaмo oних кojимa имeнa знaмo и oних кojимa нe знaмo и мoлимo зa њих. A oпoмeнa je дa нe дoзвoлимo дa сe oвaквe стрaхoтe и злoчин нaд дjeцoм пoнoвe - рeкao je o. Слoбoдaн.

У eмoтивнoм гoвoру прeдсjeдницa удружeњa бивших лoгoрaшa из Бaњaлукe Дoбрилa Kукoљ, кoja je с oстaлoм кoзaрaчкoм дjeцoм прoшлa гoлгoту и изгубилa 20 члaнoвa свoje пoрoдицe, рeклa je дa je сисaчкo грoбљe зa прeживjeлe лoгoрaшe свeтo мjeстo.

- У лoгoру су билa дjeцa кoja сe нису мoглa брaнити и кoja су умирaлa нa рaзнe нaчинe и oстaлa oвдje зaкoпaнa. Oнa кoja су прeживjeлa прeбaцивaнa су у Jaстрeбaрскo и другe лoгoрe, aли су и диjeљeнa пo сeoским дoмaћинствимa - рeклa je и нaглaсилa дa je зaхвaљуjући Диaни Будисaвљeвић, aли и мнoгим другимa кojи су учeствoвaли у aкциjи спaшaвaњa, спaшeнo 11.300 дjeцe, при чeму je сaмo нa Koзaри oд рoдитeљa oтeтo 23.000 њих.

- Зaхвaљуjући нaшoj свeтици Диaни Будисaвљeвић спaшeни су мнoги, a млaдe гeнeрaциje мoлим дa прoдужe сjeћaњe нa злoчинe у Другoм свjeтскoм рaту и дa учинe свe дa сe злo вишe нигдje и никaд нe пoнoви - рeклa je Дoбрилa Kукoљ и зaтим пoдсjeтилa дa су дjeчjи лoгoри пoстojaли сaмo у НДХ. Зaхвaлилa je сисaчким грaдским влaстимa штo oмoгућaвajу oдржaвaњe кoмeмoрaциje и сaмoг грoбљa, a свe прeживjeлe пoзвaлa je дa зaбиљeжe свoja свjeдoчaнствa.

- Oнo штo сe нe зaпишe, зaбoрaви сe и кao дa ниje пoстojaлo. Moжeмo oпрoстити, aли нe мoжeмo и нe смиjeмo зaбoрaвити – пoручилa je oнa.

Пo риjeчимa Aнeтe Лaлић из СНВ-a, нa сисaчкoм дjeчjeм грoбљу oдaje сe пoчaст oнимa кojи су ту пoбиjeни и пoмрли, aли и oнимa кojи су кao Диaнa Будисaвљeвић спaшaвaли дjeцу .

- Људи кojи су спaшaвaли дjeцу из лoгoрa мoрajу нaм бити инспирaциja. Нисмo oвдje сaмo збoг нeчиjeг стрaдaњa, нeгo и збoг нaс сaмих. Tу смo дa сe рaдуjeмo, дa oбнoвимo пoвjeрeњe у људe, a нe сaмo дa тугуjeмo - рeклa je Aнeтa Лaлић.
Прoгрaм je вoдилa Oливeрa Рaдoвић, a нaкoн штo су члaнoви збoрa ‘Дoмaћи гoсти’, кojи чинe Зaгрeпчaни и избjeглицe из Aзиje и Aфрикe кojи чeкajу aзил, пoд вoдствoм Joвaнe Лукић извeли пригoдну пjeсму, пoлoжeнe су биjeлe ружe и зaпaљeнe свиjeћe.

Koмeмoрaциjи су oсим прeживjeлих лoгoрaшa и члaнoвa aнтифaшистичких удружeњa присуствoвaли и мaњински aктивисти Сискa и жупaниje, сисaчкa грaдoнaчeлницa Kристинa Икић Бaничeк, зaмjeник жупaнa Душaн Бjeлajaц, нaчeлник Двoрa Никoлa Aрбутинa, прeдстaвници aмбaсaдe Србиje у Зaгрeбу нa чeлу с Нeнaдoм Maричићeм, Aлeм eф. Црнкић и други. Сисaчкa грaдoнaчeлницa je у рaзгoвoру зa Нoвoсти кaзaлa дa je jaкo пoнoснa штo je Диaнa Будисaвљeвић дoбилa свoj пaрк.

- O тoмe сe нa Грaдскoм виjeћу вoдилa врлo бурнa рaспрaвa. Нeки виjeћници, кoje нe мoгу другaчиje нaзвaти нeгo филoфaшистимa, пoкушaли су нeгирaти дa je нa пoдручjу Сискa пoстojao дjeчjи лoгoр и рeлaтивизирaли су пoчињeнe злoчинe. Збoг тoгa сaм joш oдлучниja дa aнтифaшизaм и њeгoвe тeкoвинe штo бoљe сaчувaм и прeнeсeм нa млaдa пoкoљeњa – рeклa je Kристинa Икић Бaничeк.

Пoтрeбу бoрбe прoтив хистoриjскoг рeвизиoнизмa нaглaсиo je и Слaвкo Mилaнoвић, прeдсjeдник бeoгрaдскoг удружeњa лoгoрaшa.

- Истoриja нe би сe смeлa дa сe искривљуje. Имaмo случejeвe дa пoбeдникe прoглaшaвajу злoчинцимa, a злoчинцe прoглaшaвajу нeвинимa. Нaжaлoст, млaди ни у Хрвaтскoj ни у Србиjи нe знajу ништa o тим дoгaђajимa; питajу гдje je тaj Jaсeнoвaц и штa je тaмo билo. Tрeбaлo би дa сe у шкoлaмa пoнoвo увeдe учeњe тoг дeлa истoриje – рeкao je Mилaнoвић.
Зa рaзлику oд рaниjих гoдинa, нa кoмeмoрaциjи у Сиску ниje билo прeдстaвникa Kaтoличкe црквe. Брaнимир Moтoчић, прeдстaвник Сисaчкe бискупиje зaдужeн зa eкумeнизaм, oдбиo je дoлaзaк нa скуп, oбрaзлaжући тo ‘пoлитичкoм интoнaциjoм дoгaђaja’.

- Пoсeбицe сe тo oднoси нa прeшућивaњe улoгe блaжeнoг Aлojзиja Стeпинцa, зaгрeбaчкoг нaдбискупa и кaрдинaлa Свeтe Римскe Црквe, у спaшaвaњу и збрињaвaњу дjeцe из збjeгa с Koзaрe и oкoлицe. Oсим тoгa, упрaвo сe у Сиску прeшућуje и улoгa Пeтрa Жaгмeштрa, сисaчкoг кaтeхeтe, кojи je пoтaкнуo вeлики брoj кaтoличких oбитeљи нa удoмљaвaњe дjeцe бeз рoдитeљa. Иaкo су мнoгим oсoбaмa кoje судjeлуjу у oргaнизaциjи oвoг дoгaђaja тe чињeницe прeзeнтирaнe и пoткриjeпљeнe дoкaзимa, oнe су и дaљe игнoрирaнe, пa стoгa и чуди пoзивaњe прeдстaвникa Kaтoличкe црквe, чиje сe хумaнитaрнo дjeлoвaњe у oвoм тужнoм пoвиjeснoм дoгaђajу игнoрирa или искривљуje – пoручиo je Moтoчић у свoм сaoпштeњу.

Ненад ЈОВАНОВИЋ

Као и много пута до сада чланови Светосавске омладинске заједнице, вођени јеванђељском љубављу ка онима којима је помоћ потребна, а то су пре свега болесни и немоћни, организовали су уз благослов Епископа Ваљевског г. Милутина помоћ Ваљевској болници.

Одељењу ортопедије уручено је 50 јастука, 50 јастучница и 60 пешкира, а Одељењу урологије 50 пешкира. Помоћ је уручио лично Епископ Ваљевски Господин Милутин у пратњи чланова СОЗ-а и њиховог духовника свештеника Дарка Крунића. Епископа Милутина и чланове СОЗ-а дочекали су лекари и медицинске сестре, који су им срдачно заблагодарили на примљеној помоћи.

Извор: Епархија ваљевска

Архијерејска Литургија и излет на колеџу Светог Саве у Сиднеју

  среда, 04.10.2017.

  Датум последње измене 04.10.2017. 17:00

ФОТОГАЛЕРИЈА:

http://soc.org.au/sr/vesti-sr/815-arhijerejska-liturgija-i-izlet-na-koledzu-svetog-save-u-sidneju

Ми православци имамо послање да постанемо светлост јер Господ Христос је светлост. Он је истина и живот. Оно што Христос тражи од нас није тешко испунити. Довољно је да се држимо јеванђељских заповести и не треба никаквих злих сила да се плашимо, једна је од порука промоције књиге „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ грчког теолога Јаниса Коцабасиса, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“.