Живе речи утехе: Живе речи утехе

Најава: Ђурђиц - слава града Новог Сада

Wed, 15 Nov 2017 10:15:06 +0000

Професори и студенти Богословског факултета из Београда у Нишу (ФОТО)

Tue, 14 Nov 2017 19:37:43 +0000

_{Извор: Српска Православна Црква}

У подгоричком Саборном храму представљена књига Комнена Бећировића „Борба за спас Мораче“

Tue, 14 Nov 2017 11:42:03 +0000

14. новембра 2017.

Књига „Борба за спас Мораче“ аутора Комнена Бећировића, књижевника и публицисте из Париза, рођеног у Љевиштима на извору Мораче , која је објављена у издању „Светигоре“, промовисана је 12. новембра пред многобројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије подсјетио је да је Комнен Бећировић један од најзначајнијих бораца за одбрану, не само Мораче и њене немањићке лавре, него и ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, те да је управо он својевремено подигао на ноге најзначајније људе Европе против тог непочинства ондашњих властодржаца.

Казао је да је данашња Црна Гора све мање његошевска Црна Гора, а све више Монтенегро.

„Повратак истинских Црногораца биће онда када буду учествовали у спасавању немањићке лавре Манастира Мораче и морачког кањона, који је запамћен и записан у историји свијета, у историји човјечанства, да не говорим о историји немањићког народа српскога, црногорскога… Записана је лавра морачка, записана је од ових руских изасланика који су у своје вријеме долазили. Дај Боже да они долазе и у временима после ових наших времена и да нађу и лавру морачку, и морачки кањон, једиствен у Европи, а да са њима нађу и нас онаквим какви смо били у вријеме Петра Првог и Петра Другог Петровића“ рекао је Митрополит Амфилохије.

Аутор књиге Комнен Бећировић је рекао да се Морача брани од зла које јој пријети већ више деценија.

Додао је да је доласком познатог свјетског еколога Франца Вебера борба за њен спас попримила међународни карактер.

„Ова књига садржи моје текстове настале током последњих седамнаест година. У питању су моје реакције, обраћања, вапаји против потапања Мораче од стране власти. Она је одговор, колико је то било могуће и у мојој моћи, на вишедеценијску острвљеност власти на Морачу“ казао је Бећировић.

Академик Матија Бећковић је казао да је Комнен Бећировић већи дио свог живота посветио одбрани Мораче од потопа.

„Бећировић има сабрата Косту Радовића који оплакује потопљену Пиву. И ја ћу им се придружити. Нема у Црној Гори ништа што би се смјело потопити. Почело је иза Другог свјетског рата причом да се исуши Скадарско језеро. То је била велика прича, да нестане језеро које постоји, а завршило се да се направе језера тамо где их никада није ни било. И што је најгоре, нијесам приметио у овим нашим брдима, да су се људи против тога бунили, него као да су у потопу видели једину наду, да ће их негде због тога преселити и да ће добити неки други завичај. Нада у потоп била је једина перспектива. Црна Гора је Нојев ковчег испливао из косовског потопа“, казао је, између осталог, Бећковић.

Проф. др Мило Мркић истакао је да је Бећировићева борба за Морачу за похвалу и од међународног значаја.

Књижевник Коста Радовић говорио је о многобројним негативним последицама потапања ријеке Пиве.

„Тридесет и пет година пишем и говорим о потопу Пиве. Више сам и занијемио од апсурда који сам доживио. Пива је примјер како не треба радити. Пивљани су добили потопом сеобу. Та мука чека и Морачу, ако се власт не освијести“ поручио је Радовић.

Др Будимир Алексић је подсјетио да је Бећировић своју борбу за одбрану Мораче започео једним чланком у „Политици још далеке 1987. године. Додао је да је власт која је 1991. године прогласила Црну Гору за еколошку државу, управо те године спријечила уврштавање Мораче на листу Унеска.

„И то је велики парадокс. Други парадокс на који Бећировић указује у овој књизи јесте да једна власт која се куне у европске вриједности васкрсава најпогубнији пројекат из тоталитарног режима, а то је потапање Мораче са свим њеним природним и културним богатсвима“ закључио је Алексић.

Народни гуслар Ставан Вујачић пјевао је стихове Комнена Бећировића о Морачи.

Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Живописање цркве посвећене Патријарху Павлу у Манастиру Соко Град

Tue, 14 Nov 2017 11:18:43 +0000

Активности Друштва пријатеља манастира у Соко Граду

14. Новембар 2017 - 11:18

У суботу, 11. новембра 2017. године, одржан је састанак Друштва пријатеља манастира у Соко Граду. Разматран је рад у протеклих пет месеци и донета конкретна задужења за реализацију будућих пројеката. Епископ шабачки Лаврентије са архијерејским замеником протојерејем-ставрофором Мирком Вилотићем узео је учешће у састанку којим је председавао др Милош Ранковић, председник Друштва пријатеља манастира Соко.

Програмске активности за наредну годину оквирно су установљене и временом ће се допуњавати, те за сада поуздано знамо да ће чланови Друштва у априлу идуће године имати активности око уређења и чишћења манастирског комплекса и припреме за предстојећу сезону.

Једна од најважнијих ставки везаних за живот манастира је извођење радова на грејању у манастирском комплексу, посебно у Дому патријарха Павла, чиме ће живот у манастиру бити могућ и у зимској сезони. У јулу је планирана ликовна колонија уметничких школа Србије. Традиционално, од 19. јула почиње Моба 2018. када ће млади из читавог света у духовној радости боравити у манастирском комплексу, где су им на услузи и библиотека, читаоница, a двонедељни боравак биће испуњен духовним и културним садржајима. Манастирска слава у мају 2018. окупиће што већи број верника, гостију, као и пријатеља и сарадника манастира посвећеног Светом владици Николају Охридском и Жичком.

Поред неких учесника Дринске регате у другој половини јула 2018, у манастиру у Соко Граду ће од 7. до 12. августа боравити око 150 жена из Европе које ће кроз седнице и активности у радионицама износити своје програме рада, као и искуства у проношењу јеванђељских речи и мисионарских искустава. О овоме скупу је известила гђа Маријана Ајзенкол. У септембру су планирани скупови на тему здраве исхране и здравог начина живота, док ће од 3. до 7. септембра боравити група Италијана.

Састанку су присуствовали заменик председника проф. Сретен Цветојевић, подпредседници су Миле Пајић (култура и школство), председник надзорног одбора Милисав Петковић из Београда, свештеник Зоран Ристивојевић (верска питања), гђа Крстана Тасић, песник Перо Солар и гђа Зорица Зец, задужена за медијске активности. Током боравка у Соко Граду чланови Друштва су обишли радове на новом конаку у Дому патријарха Павла и радове на новој цркви, чији је један од ктитора др Милош Ранковић. У току је живописање цркве која ће бити посвећена блаженопочившем патријарху Павлу. Освећење цркве планирано је за 2018. годину.

У свом кратком обраћању епископ Лаврентије је захвалио на исказаном труду и љубави према манастиру, истакавши да је његова највећа жеља да ово место окупља све људе добре воље.

Влада покрајине Венето подржаће обнову манастира Михољска Превлака

Mon, 13 Nov 2017 21:31:54 +0000

Предсједник Братства Православне омладине Црне Горе, свештеник Миајло Бацковић у име Одбора за обнову манастира Светог Архангела Михаила на Превлаци и представник Матице Боке, Бошко Вукшић боравили су од 12. до 14. новембра у службеној посјети Влади Венета у Венецији.

Њих су на највећем нивоу примили представници власти на челу са Стефаном Валдагамберијем, министром економије владе Венета. Централна тема разговора у згради Владе Венета била је обнова сједишта прве Зетске епископије на Превлаци, која је у 15. вијеку разрушена управо у вријеме владавине Млетачке Републике у Боки Которској. Бацковић је тражио од представника власти у Венецији (који себе сматрају насљедницима Млетачке Републике ) да својим искуством прије свега, на пољу обнове и чувању културних добара, помогну обнову ове бокељске светиње.

Конкретно се од њих тражило да делегирају неколико својих еминентних стручњака из ове области како би са већ формираним стручним тимом за обнову дали свој допринос користивши своје знање и искуство из Венеције. Отац Миајло замолио је господина Стефана да одобри приступ архиви и документима Млетачке Републике о манастиру и приликама у Боки у вријеме рушења манастира и тровања монаха. На састанку је било ријечи и о актуелним питањима и стању Цркве у Црној Гори.

Представник Матице Боке честитао је домаћинима на недавном успјешном референдуму, на којем је Венеција добила највећи ниво аутономије,са жељом да и Бока добије одређени вид аутономије, прије свега културне и економске што је представља актуелну ЕУ праксу.

Домаћин је у име владе Венета оцу Миајлу уручио реплику златног печата Млетачке Републике и обећао помоћ и сарадњу по свим питањима. Након неколико састанака и обиласка зграде Владе и самог града, Стефано Валдагамбери и отац Миајло имали су заједничку конференцију за новинаре гдје је још једном званично објављена сарадња на обнови Превлачке светиње.

ИЗВОР ТЕКСТА И СЛИКА: https://www.in4s.net/vlada-pokrajine-veneto-podrzace-obnovu-manastira-miholjska-prevlaka-foto/

Ученици верске наставе у ветерничком храму (ФОТО)

Sun, 12 Nov 2017 20:48:25 +0000

Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма, уз саслужење протопрезвитера Предрага Билића. Након прочитаног еванђелског одељка, отац Бранислав је поучио присутне о значају напредовања у врлинском животу, на који нас подстиче данашње Светописамско читање.

За богослужбену заједницу при Светосимеоновском храму у Ветернику била је особита радост видети храм испуњен мноштвом малишана који са пажњом и љубављу учествују у литургијском сабрању, актуализујући на тај начин оно знање које на часовима верске наставе добијају и са сваком усрдношћу усвајају.

На литургијски позив „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитеˮ, дечица су се причестила светим тајнама Тела и Крви Господње, и тако, према речима вероучитеља Бранислава Илића, на најбољи могући начин показала да је Литургија једна велика катихеза која даје круну свему. Али Литургија их и васпитава, и учи истинском хришћанском етосу како би у будућности порасли Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, додао је вероучитељ.

Извор: Беседа

Храбро исповедање имена Божјег у тешким временима

Sun, 12 Nov 2017 11:57:38 +0000

Потресна сведочанства о страдању српског свештенства у времену комунизма

Од 1945. до 1985. године комунистички режим на вишегодишњу казну затвора осудио је неколико епископа и преко 700 свештеника и монаха, а њих 500 је изгубило животе. На освету нико не позива јер то није хришћански, али ћутати не смемо јер се кроз векове људи нису плашили да говоре о онима који су за Христа страдали, једна је од порука трибине „Страдање свештенства Српске Православне Цркве од 1945. до 1985. године“, коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода и духовник цркве Ружице на Калемегдану. Сјајно казивање и храбро сведочење вере проте Сава Б. Јовића, који је и сам био жртва безбожних власти, Епископ ваљевски г. Милутин крунисао је орденом Светог владике Николаја.

Страдање за Христа није нешто ружно. Напротив! Онај који га трпи бива овенчан светитељском славом, а од светитеља Христових ничег лепшег нема. Темељи ране Цркве никли су на крви, коју су мученици под мачем и у огњу паганских императора штедро проливали. Током двомиленијумске хришћанске историје, голготским путем Сина Божјег ходили су милиони људи. Гоњени, осуђивани и свирепо убијани… Без икакве кривице, до имена Христовог на уснама и у срцу. Друга половина двадесетог века на просторима Србије (Југославије), тачније период од 1945. до 1985. године, по снази подвига и трпљења прогоњених, односно суровости егзекутора, била је својеврстан повратак у ранохришћанско доба. Неколико епископа и преко 700 свештеника и монаха је осуђено на вишегодишњу робију, а 500 убијено. Страдали су чак и ученици богословија, људи који су певали у црквеним хоровима или на какав други начин остваривали живот у Цркви. За православног Србина сваки дан је био Велики петак, речи су Преподобног оца Јустина Ћелијског на које је подсетио протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић на трибини „Страдање свештенства Српске Цркве 1945-1985.

Нећу да причам да бих ичије груди пунио мржњом, али нећу ни да правдам злочине речима „такво је било време“. Бог је све створио добро, а од нас зависи да ли ћемо га на добро или зло користити, мишљења је протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић. Људи кажу да треба пустити прошлост и да се окренемо будућности. Али, имајмо на уму да су неки убијани без пресуде и да им се чак ни гробови не знају, што је цивилизацијско право сваког човека. Ако будемо ћутали, камење ће проговорити… Ништа не кошта оне које су били заведени комунистичком идеологијом да се покају. Христос је и за њих пострадао. Кад причамо о мученицима, не значи да ширимо мржњу према онима који су сејали смрт по овој земљи. Пре неколико дана смо били у Лисичјем потоку. Само на том месту убијено је око 4 хиљаде угледних грађана (лекара, професора…) Постојао је план партизана да за пет година искорене свештенство. Један прота је ухапшен само зато што је рекао: “Умреће и Тито једног дана“. Невероватно…

Живот више вреди без речи, него речи без живота, мисао је Светог Исидора Пелеусиота. Управо ова максима у потпуности описује личност Епископа хвостанског Светог свештеноисповедника Варнаву Настића, кога су комунисти осудили на 11 година затвора. Био је млад, интелигентан и образован. Патријарх Павле, школски му из богословије, дивио се снази његове вере. Такође, примере мучеништва по узору на ране хришћане дали су и Епископи бачки Иринеј (Ћирић), бањалучки Василије (Костић), дабробосански Нектарије (Круљ), затим Митрополит црногорско-приморски Арсеније, свештеници Божидар Лукић, Милутин Продановић, неславни рекордер по казаматском стажу (19 година) прота Сава Банковић, борац са Солунског фронта прота Вукашин Ристивојевић, јеромонаси Јероним (Половина) и Иларион (Живановић) и многи други на разне начине прогоњени и заточени, попут ћелијског богомудраца Светог Јустина Поповића, Епископа шабачко- ваљевског Симеона (Станковића), чија је страдања својим књигама од заборава отргао прота Саво Б. Јовић, који је и сам робијао (вербални деликт) пет несрећних година у затвору у Зеници.

-Са Ваљевцима на трибини није био само прота Саво, већ мученик и исповедник вере у Христа Господа. Није говорио о себи, већ о мучеништвима других која је видео и ја сам се осећао као да сам на часу историје хришћанске Цркве у богословији, са обиљем емоција рекао је Епископ ваљевски г. Милутин.

-Кад он каже „не смемо гајити мржњу у грудима“, то има снагу јер је он преживео страхоте. Он и ја смо сарадници у Светом Синоду и дивно је радити с њим. Ми из Ваљева не бисмо смели дозволити да отац Сава оде одавде, а да не понесе оно што му припада. Наша епархија има орден Светог владике Николаја, који је такође мучеништвом сведочио веру у Христа у нацистичком логору Дахау, рекао је владика Милутин и уручио проти Саву Јовићу орден Светог владике Николаја за, како се поред осталог наводи у тексту архипастирске грамате, „храбро сведочење и исповедање имена Божјег у тешким временима…“.

Упутивши усрдно благодарје ваљевском архијереју, прота Саво Б. Јовић рекао је да му орден Лелићког Златоуста нарочито значи, будући да су прве године његове службе у Епархији зворничко-тузланској обележиле кришом набављене књиге владике Николаја. Такође, у тешким данима тамновања у злогласном зеничком казамату храбрио се и тешио његовим речима.

Предавање проте Сава Б. Јовића било је једно од најбољих предавања у циклусу „Православље и млади“, који је за деценију трајања угостио најугледније духовнике, научнике, уметнике, спортисте и јавне личности уопште.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Свети Арсеније Сремац - Патрон Епархије сремске и слава карловачке богословије

Sat, 11 Nov 2017 18:06:34 +0000

Прослава овог великог светитеља из нашега рода започела је уочи самог празника свечаним бденијем, које су у сремскокарловачкој Саборној цркви слушили Њихова Преосвештенства г. Никанор, Епископ банатски, и г. Василије, Епископ сремски. Саслуживали су архимандрит Арсеније (Матић), протојереји-ставрофори Славко Зорица, инспектор Српских православних богословија, и Јован Петковић, ректор Карловачке богословије, протосинђел др Клеопа (Стефановић), ђакони Адријан Чунчук (Московска патријаршија) и Станко Лакетић.

Након бденија, протојереј Јован Милановић у трпезарији Богословије осветио је славску водицу и благословио њоме све присутне.

На дан празника, у петак 10. новембра 2017. године, свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Владика сремски г. Василије уз саслужење професора Богословије и гостију у чину. Након Литургије Епископ је освештао славско кољиво и са домаћином, господином Ректором, преломио славски колач. Потом је све присутне поучио говорећи о светитељском лику Арсенија Сремца, другог српског архиепископа. Литургијско славље продужено је за трпезом љубави у Карловачкој богословији.

У 18 часова служен је молебни канон Светом Арсенију пред његовим светим моштима, а сат времена касније гости Богословије могли су да присуствују Свечаној академији која се традиционално одржава у Богословији. На академији је, након уводног обраћања и добродошлице оца Ректора, овогодишњу Светоарсенијевску беседу одржао проф. мр Предраг Миодраг. Потом је уследио богат програм којим су ученици Богословије покушали да представе лик и дело патријарха Георгија Бранковића, обележавајући тако 110 година од његовог упокојења.

На крају академије, господин Ректор је поделио награде заслужним ученицима. Најбољим учеником Богословије проглашен је Филип Пекић, ученик петог разреда из Борче, а награду Чисто срце добио је ученик петог разреда Владимир Киселички из Чуруга.

Сутрадан је у капели Светог Арсенија у Богословији одслужен парастос за покој уснулих оснивача, професора и ученика Карловачке богословије, чиме је овогодишња прослава Светог Арсенија употпуњена и завршена.

Извор: Српска Православна Црква

Семинар за свештенство Митрополије дабробосанске

Sat, 11 Nov 2017 12:40:13 +0000

У организацији новоформираног Мисијског одбора Митропoлије дабробосанске одржан је први семинар за свештенство и монаштво ове Митрополије.

У договору са управом Богословије у Фочи и по благослову Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома, семинар је одржан у амфитеатру Богословије 6. и 7. новембра текуће 2017. године. Семинар је почео окупљањем свих свештеника и њиховим пријављивањем, односно регистрацијом од 15 до 16 часова, 6. новембра. Тачно у 16 часова појањем тропара празника Силаска Светога Духа на Апостоле Благословен јеси Христе Боже наш отпочео је семинар.

Потом је предсједник Мисијског одбора протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого поздравио Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома и сво присутно свештенство и свештеномонаштво и пожелио им срећан и успјешан први семинар у организацији Мисијског одбора. У наставку свог обраћања проф. Ђого је позвао Високопреосвећеног Митрополита да благослови и отвори семинар што је он и учинио.

Први предавач семинара био је Високопреосвећени Митрополит г. Хризостом који је говорио на тему Библијско и благодатно свештенство у ком је обрадио тему из Светог пророка Исаије и Светог апостола и јеванђелисте Луке: Дух је Господњи на мени... и ... данас се изврши ово писмо у ушима вашим. Други предавач био је проф. др Владислав Топаловић који је одржао предавање на тему Стари завјет у богослужењу и животу Цркве.

Након ова два изложена предавања развила се дискусија у којој су додатно појашњена нека питања из Старог завјета.

Након одслуженог вечерња у цркви Светог Василија Острошког и Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског при Богословији у Фочи семинар је настављен предавањима: Душеводитељство и психотерапија, које је одржао протојереј-ставрофор проф. др Љубовоје Стојановића и Љекар и свештеник: медицинске терапије и однос православног пастира одржао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого.

Први дан семинара успјешно је окончан плодотворном дискусијом на ова два предавања.

У истом духу и расположењу семинар је настављен у уторак, 7. новембра 2017. године, са почетком у 9 часова. Први предавач треће сесије семинара био је г. Ведран Голијанин који је одржао предавање на тему Нови атеизам и апологија хришћанства. Због посебности ове теме одмах је отворена врло жива дискусија.
Своје предавање у склопу треће сесије одржао је и проф. др Ненад Тупеша, протојереј-ставрофор, на тему Богослужење Цркве и парохијска пракса данас. Као и претходна предавања и ово је изазвало врло живу дискусију.

Прије затварања семинара одржано је кратко савјетовање о наредном (другом) семинару и затражено је од учесника семинара да предложе теме које би могле бити уврштене у програм наредног семинара. Тачно у 12 часова Његово Високопреосвештенство г. Хризостом затворио је рад семинара, захваливши притом свим предавачима и свом свештенству на одзиву и активном учешћу.

Извор: Митрополија дабробосанска

Епархијске вести

Свети Арсеније Сремац свечано прослављен у манастиру Ждребаоник

Fri, 10 Nov 2017 18:59:01 +0000

Рекао је да би епископи, митрополити, архиепископи и патријарси требали да буду управо као Свети Сава и Свети Арсеније.

„Да управљамо људе ка Христу… Да им показујемо, не ми, него Јагње Божје које узима на себе гријехе свијета, не ми него Христос. Али то, како смо ми архиепископи, епископи и остали себе поставили у тако важан положај не имајући смирење пред Христом и не гледајући на примјер Светог Арсенија, тако су почели и остали хришћани, па чак и монаси и монахиње који би требало да буду најсмиренији“, рекао је он.

Нагласио је да данашње Јеванђеље отрива управо то – ко је наш Бог.

„Нико од нас не може рећи: блажени сте када вас узсрамоте, кад вас прогоне, кад реку свакојаке рђаве ријечи имена мога ради. Нема тога архијереја на земљи који може то да каже и да то буде истинито. Само Он може да каже. А поготово нико од нас не може да каже: радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер ми, авај, врло често не знамо ништа ни о овом нашем животу, а камо ли о смрти и о оном животу“, казао је Владика.

Рекао је да је зато Свети Арсеније важан светитељ у нашој Цркви.

„Јер је он и све што знамо о њему некако прожето смирењем, ненаметљивошћу. Прожето је добротом и служењем Христу Богу. Због тога га данас славимо. Због тога је сваки онај који је живио на земљи прослављен, а не због тога што је себе ставио па да од њега не можемо да видимо Христа“, поручио је Епископ Григорије.

Епископ Григорије је са свештенством на крају богослужења служио помен новопрестављеној слушкињи Божјој Младенки Маши Зековић, чији земни остаци почивају у гробљу манастира Ждребаоник.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Интервју Преосвећеног Владике Григорија Радију Требиње

Fri, 10 Nov 2017 18:06:58 +0000

У програму Радио Требиња, у емисији „Актуелно“ гостовао је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије. Са Епископом Григоријем разговарала је Влатка Мусић. Звучни запис интервјуа са Преосвећеним владиком можете да послушате на званичној интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске

У циклусу „Православље и млади“ Светосавска омладинска заједница угостила протојереја – ставрофора др Сава Б. Јовића

Fri, 10 Nov 2017 12:12:39 +0000

Потресна сведочанства о страдању српског свештенства у времену комунизма

- Од 1945. до 1985. године комунистички режим на доживотну казну затвора осудио је шест епископа и преко 700 свештеника и монаха, а њих 500 је изгубило животе. На освету нико не позива јер то није хришћански, али ћутати не смемо јер се кроз векове људи нису плашили да говоре о онима који су за Христа страдали, једна је од порука трибине „Страдање свештенства СПЦ од 1945. до 1985. године“, коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао протојереј – ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ и духовник цркве Ружице на Калемегдану. Сјајно казивање и храбро сведочење вере проте Сава Б. Јовића, који је и сам био жртва безбожних власти, Епископ ваљевски Г. Милутин крунисао је Орденом Светог Владике Николаја-

Оливера Балабан: Соколици из Херцеговине

Thu, 09 Nov 2017 18:12:06 +0000

Моја добра и лијепа сестро,

Кажу људи – Не може све једна мајка да роди. И заиста не може. Ту сам истину спознала када сам тебе упознала. А упознале смо се управо једног оваквог кишног новембарског дана, као што је и овај када си отишла своме Господу, кога си толико вољела.

Бојим се мила моја, да у ова црна слова која пишем на бијелој хартији не може стати опис оне љубави коју је сваки човјек осјећао у сусрету са тобом.

Неће и не може. Пишем ове редове више да бих се на свој начин суочила са болом. Пишем у покушају да по ко зна који пут нешто од тебе научим. Да из моје душе на папир изађе неко сазнање које ми умом и тјелесним очима није видљиво.

Пустила си нас да вјерујемо да ћеш још бити са нама овдје под овим небеским шаром. Пустила си нас да се надамо. Ти си све храбрила и гурала напријед. Као да смо ми били болесни а ти здрава. И јесмо моја Машо. Ми смо љубав и милост Божију чекали у твоме оздрављењу а ти си му спремно похрлила у загрљај.

Кћери Херцеговине, Мајко Хришћанко Црне Горе, невјесто Дурмитора, доме Румије, сестро острошка, пријатељу бокешки, видиш ли колико ти је гостију данас дошло? Колико си браће и сестара својим дивним ликом сабрала да те испрати на најважнији пут – пут у Царство Небеско, Христу Богу у загрљај.

Као што си и до сада у свему предњачила, тако и на овај пут мила сејо одлазиш прије свих нас, да нам и тамо приправиш мјесто, да нам освијетлиш путању када слаби и устрашени кренемо стазом којом си ти храбро и достојанствено прошла.

Скупила си дјецу око себе. Седам бијелих вијенаца око твоје главе. Шесторо их те испраћа а једно дочекује. Говориш им тишином која се пролама, милујеш осмјехом неугасле жеље, љубиш их росом, грлиш крстом, једне их другима као залог остављаш. Одважни су, држе се добро. Ослушкују тишину не би ли чули твој звонки глас. Додирују те ручицама не би ли ти измамили загрљај. Прислањају своја лица на твоје, чекајући да им на образ спустиш топли пољубац. Тешко је Машо, тешко је само и гледати. И камен би заплакао, и гора зајечала. Сунце се покрило облаком да не свијетли данас, када сви плачемо због растанка с’ тобом.

Но, не брини сејо. Добро си бирала. Дјецу остављаш у чврстим и сигурним рукама. И оцу Слобу си помоћ припремила. Шесторо малих људи погураће га напријед кад застане, баш онако како си то и ти чинила. Свекрви, оцу и мајци си пуну кућу радости оставила.

Све нас си љубављу задужила.

Тугујемо, не замјери, људи смо. Али, наша туга има и други крај. Улива се и губи у радости Васкрсења. Тог дивног часа којег нам обећа Господ. Дана, када ћемо се, ако Бог да, сви заједно радовати у Њему, тамо гдје нема плача и бола. А до тада, мила моја Приле, видимо се на Светој Литургији, тамо гдје си највише вољела да се сријећеш са онима које волиш.

Путуј соколице у наручје Христа Бога живога и моли се за нас грешне.

Вјечан ти спомен и Царство Небеско!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Градска слава Косовске Митровице

Thu, 09 Nov 2017 12:40:32 +0000

Обележен Митровдан, градска слава Косовске Митровице

Аутор: Б. Радомировић среда, 08.11.2017. http://www.politika.rs/scc/clanak/392254/Obelezen-Mitrovdan-gradska-slava-Kosovske-Mitrovice

(Фото Зоран Влашковић)

Косовска Митровица – Светом архијерејском литургијом у храму Светог Димитрија, а потом и литијом улицама града до Трга цара Лазара, обележена је градска слава Косовске Митровице, Митровдан.

У присуству великог броја грађана, градској слави су присуствовали и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, и Милорад Арлов, председник Одбора Републике Српске за помоћ Србима на Космету, који је традиционално поклонио златник са ликом Светог Димитрија умешен у славски колач.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је, обраћајући се окупљеном народу, казао да је „овде у Косовској Митровици сваки дан дан борбе за опстанак и очување нашег националног и културног идентитета”.

– Косовска Митровица ужива поштовање и поверење читаве Србије, јер Србија зна да се Косовска Митровица налази на бранику наших државних и националних интереса – рекао је Ђурић.

„Док год смо спремни да се боримо за оно што је наше, то наше није и неће бити изгубљено. Док год смо спремни да се боримо, никада нећемо бити поражени, а ми смо спремни да се боримо зато што смо овде своји на своме”, нагласио је Ђурић

Владика рашко-призренски Теодосије је подсетио да је Свети Димитрије заштитник и чувар Косовске Митровице и свих који верују и моле се за помоћ и заштиту.

Златник са ликом Светог Димитрија је приликом ломљења славског колача пронашао дечак Стефан Миаиловић. Прослава Митровдана у Косовској Митровици почела је прексиноћ, духовном академијом „Младости Светог Димитрија” у Митровичком двору.