Активности Друштва пријатеља манастира у Соко Граду

14. Новембар 2017 - 11:18

У суботу, 11. новембра 2017. године, одржан је састанак Друштва пријатеља манастира у Соко Граду. Разматран је рад у протеклих пет месеци и донета конкретна задужења за реализацију будућих пројеката. Епископ шабачки Лаврентије са архијерејским замеником протојерејем-ставрофором Мирком Вилотићем узео је учешће у састанку којим је председавао др Милош Ранковић, председник Друштва пријатеља манастира Соко.

Програмске активности за наредну годину оквирно су установљене и временом ће се допуњавати, те за сада поуздано знамо  да ће чланови Друштва у априлу идуће године имати активности око уређења и чишћења манастирског комплекса и припреме за предстојећу сезону. 

Једна од најважнијих ставки везаних за живот манастира је извођење радова на грејању у манастирском комплексу, посебно у Дому патријарха Павла, чиме ће живот у манастиру бити могућ и у зимској сезони. У јулу је планирана ликовна колонија уметничких школа Србије. Традиционално, од 19. јула почиње Моба 2018. када ће млади из читавог света у духовној радости боравити у манастирском комплексу, где су им на услузи и библиотека, читаоница, a двонедељни боравак биће испуњен духовним и културним садржајима. Манастирска слава у мају 2018. окупиће што већи број верника, гостију, као и пријатеља и сарадника манастира посвећеног Светом владици Николају Охридском и Жичком. 

Поред неких учесника Дринске регате у другој половини јула 2018, у манастиру у Соко Граду ће од 7. до 12. августа боравити око 150 жена из Европе које ће кроз седнице и активности у радионицама износити своје програме рада, као и искуства у проношењу јеванђељских речи и мисионарских искустава. О овоме скупу је известила гђа Маријана Ајзенкол. У септембру су планирани скупови на тему здраве исхране и здравог начина живота, док ће од 3. до 7. септембра боравити група Италијана. 

Састанку су присуствовали заменик председника проф. Сретен Цветојевић, подпредседници су Миле Пајић (култура и школство), председник надзорног одбора  Милисав Петковић из Београда,  свештеник Зоран Ристивојевић (верска питања), гђа Крстана Тасић, песник Перо Солар и гђа Зорица Зец, задужена за медијске активности.  Током боравка у Соко Граду чланови Друштва су обишли радове на новом конаку у Дому патријарха Павла и радове на новој цркви, чији је један од ктитора др Милош Ранковић.  У току је живописање цркве која ће бити посвећена блаженопочившем патријарху Павлу. Освећење цркве планирано је за 2018. годину.

У свом кратком обраћању епископ Лаврентије је захвалио на исказаном труду и љубави према манастиру, истакавши да је његова највећа жеља да ово место окупља све људе добре воље.

Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма, уз саслужење протопрезвитера Предрага Билића. Након прочитаног еванђелског одељка, отац Бранислав је поучио присутне о  значају напредовања у врлинском животу, на који нас подстиче данашње Светописамско читање.

За богослужбену заједницу при Светосимеоновском храму у Ветернику била је особита радост видети храм испуњен мноштвом малишана који са пажњом и љубављу учествују у литургијском сабрању, актуализујући на тај начин оно знање које на часовима верске наставе добијају и са сваком усрдношћу усвајају.

На литургијски позив „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитеˮ, дечица су се причестила светим тајнама Тела и Крви Господње, и тако, према речима вероучитеља Бранислава Илића, на најбољи могући начин показала да је Литургија једна велика катихеза која даје круну свему. Али Литургија их и васпитава, и учи истинском хришћанском етосу како би у будућности порасли Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, додао је вероучитељ.

Извор: Беседа

Потресна сведочанства о страдању српског свештенства у времену комунизма

Од 1945. до 1985. године комунистички режим на вишегодишњу казну затвора осудио је неколико епископа и преко 700 свештеника и монаха, а њих 500 је изгубило животе. На освету нико не позива јер то није хришћански, али ћутати не смемо јер се кроз векове људи нису плашили да говоре о онима који су за Христа страдали, једна је од порука трибине „Страдање свештенства Српске Православне Цркве од 1945. до 1985. године“, коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода и духовник цркве Ружице на Калемегдану. Сјајно казивање и храбро сведочење вере проте Сава Б. Јовића, који је и сам био жртва безбожних власти, Епископ ваљевски г. Милутин крунисао је орденом Светог владике Николаја.

Страдање за Христа није нешто ружно. Напротив! Онај који га трпи бива овенчан светитељском славом, а од светитеља Христових ничег лепшег нема. Темељи ране Цркве никли су на крви, коју су мученици под мачем и у огњу паганских императора штедро проливали. Током двомиленијумске хришћанске историје, голготским путем Сина Божјег ходили су милиони људи. Гоњени, осуђивани и свирепо убијани… Без икакве кривице, до имена Христовог на уснама и у срцу. Друга половина двадесетог века на просторима Србије (Југославије), тачније период од 1945. до 1985. године, по снази подвига и трпљења прогоњених, односно суровости егзекутора, била је својеврстан повратак у ранохришћанско доба.  Неколико епископа и преко 700 свештеника и монаха је осуђено на вишегодишњу робију, а 500 убијено. Страдали су чак и ученици богословија, људи који су певали у црквеним хоровима или на какав други начин остваривали живот у Цркви. За православног Србина сваки дан је био Велики петак, речи су Преподобног оца Јустина Ћелијског на које је подсетио протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић на трибини „Страдање свештенства Српске Цркве 1945-1985. 

Нећу да причам да бих ичије груди пунио мржњом, али нећу ни да правдам злочине речима „такво је било време“. Бог је све створио добро, а од нас зависи да ли ћемо га на добро или зло користити, мишљења је протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић. Људи кажу да треба пустити прошлост и да се окренемо будућности. Али, имајмо на уму да су неки убијани без пресуде и да им се чак ни гробови не знају, што је цивилизацијско право сваког човека. Ако будемо ћутали, камење ће проговорити… Ништа не кошта оне које су били заведени комунистичком идеологијом да се покају. Христос је и за њих пострадао. Кад причамо о мученицима, не значи да ширимо мржњу према онима који су сејали смрт по овој земљи. Пре неколико дана смо били у Лисичјем потоку. Само на том месту убијено је око 4 хиљаде угледних грађана (лекара, професора…) Постојао је план партизана да за пет година искорене свештенство. Један прота је ухапшен само зато што је рекао: “Умреће и Тито једног дана“. Невероватно…

Живот више вреди без речи, него речи без живота, мисао  је Светог Исидора Пелеусиота. Управо ова максима у потпуности описује личност Епископа хвостанског Светог свештеноисповедника Варнаву Настића, кога су комунисти осудили на 11 година затвора. Био је млад, интелигентан и образован. Патријарх Павле, школски му из богословије, дивио се снази његове вере. Такође, примере мучеништва по узору на ране хришћане дали су и Епископи бачки Иринеј (Ћирић), бањалучки Василије (Костић), дабробосански Нектарије (Круљ), затим Митрополит црногорско-приморски Арсеније, свештеници Божидар Лукић, Милутин Продановић, неславни рекордер по казаматском стажу (19 година) прота Сава Банковић, борац са Солунског фронта прота Вукашин Ристивојевић, јеромонаси Јероним (Половина) и Иларион (Живановић) и многи други на разне начине прогоњени и заточени, попут ћелијског богомудраца Светог Јустина Поповића, Епископа шабачко- ваљевског Симеона (Станковића), чија је страдања својим књигама од заборава отргао прота Саво Б. Јовић, који је и сам робијао (вербални деликт) пет несрећних година у затвору у Зеници.

-Са Ваљевцима на трибини није био само прота Саво, већ мученик и исповедник вере у Христа Господа. Није говорио о себи, већ о мучеништвима других која је видео и ја сам се осећао као да сам на часу историје хришћанске Цркве у богословији, са обиљем емоција рекао је Епископ ваљевски г. Милутин.

-Кад он каже „не смемо гајити мржњу у грудима“, то има снагу јер је он преживео страхоте. Он и ја смо сарадници у Светом Синоду и дивно је радити с њим. Ми из Ваљева не бисмо смели дозволити да отац Сава оде одавде, а да не понесе оно што му припада. Наша епархија има орден Светог владике Николаја, који је такође мучеништвом сведочио веру у Христа у нацистичком логору Дахау, рекао је владика Милутин и уручио проти Саву Јовићу орден Светог владике Николаја за, како се поред осталог наводи у тексту архипастирске грамате, „храбро сведочење и исповедање имена Божјег у тешким временима…“.

Упутивши усрдно благодарје ваљевском архијереју, прота Саво Б. Јовић рекао је да му орден Лелићког Златоуста нарочито значи, будући да су прве године његове службе у Епархији зворничко-тузланској обележиле кришом набављене књиге владике Николаја. Такође, у тешким данима тамновања у злогласном зеничком казамату храбрио се и тешио његовим речима.

Упутивши усрдно благодарје ваљевском архијереју, прота Саво Б. Јовић рекао је да му орден Лелићког Златоуста нарочито значи, будући да су прве године његове службе у Епархији зворничко-тузланској обележиле кришом набављене књиге владике Николаја. Такође, у тешким данима тамновања у злогласном зеничком казамату храбрио се и тешио његовим речима.

Предавање проте Сава Б. Јовића било је једно од најбољих предавања у циклусу „Православље и млади“, који је за деценију трајања угостио најугледније духовнике, научнике, уметнике, спортисте и јавне личности уопште.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

У организацији новоформираног Мисијског одбора Митропoлије дабробосанске одржан је први семинар за свештенство и монаштво ове Митрополије.

У договору са управом Богословије у Фочи и по благослову Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома, семинар је одржан у амфитеатру Богословије 6. и 7. новембра текуће 2017. године. Семинар је почео окупљањем свих свештеника и њиховим пријављивањем, односно регистрацијом од 15 до 16 часова, 6. новембра. Тачно у 16 часова појањем тропара празника Силаска Светога Духа на Апостоле Благословен јеси Христе Боже наш отпочео је семинар.

Потом је предсједник Мисијског одбора протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого поздравио Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома и сво присутно свештенство и свештеномонаштво и пожелио им срећан и успјешан први семинар у организацији Мисијског одбора. У наставку свог обраћања проф. Ђого је позвао Високопреосвећеног Митрополита да благослови и отвори семинар што је он и учинио.

Први предавач семинара био је Високопреосвећени Митрополит г. Хризостом који је говорио на тему Библијско и благодатно свештенство у ком је обрадио тему из Светог пророка Исаије и Светог апостола и јеванђелисте Луке: Дух је Господњи на мени... и ... данас се изврши ово писмо у ушима вашим. Други предавач био је проф. др Владислав Топаловић који је одржао предавање на тему Стари завјет у богослужењу и животу Цркве.

Након ова два изложена предавања развила се дискусија у којој су додатно појашњена нека питања из Старог завјета.

Након одслуженог вечерња у цркви Светог Василија Острошког и Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског при Богословији у Фочи семинар је настављен предавањима: Душеводитељство и психотерапија, које је одржао протојереј-ставрофор проф. др Љубовоје Стојановића и Љекар и свештеник: медицинске терапије и однос православног пастира одржао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого.

Први дан семинара успјешно је окончан плодотворном дискусијом на ова два предавања.

У истом духу и расположењу семинар је настављен у уторак, 7. новембра 2017. године, са почетком у 9 часова. Први предавач треће сесије семинара био је г. Ведран Голијанин који је одржао предавање на тему Нови атеизам и апологија хришћанства. Због посебности ове теме одмах је отворена врло жива дискусија.
Своје предавање у склопу треће сесије одржао је и проф. др Ненад Тупеша, протојереј-ставрофор, на тему Богослужење Цркве и парохијска пракса данас. Као и претходна предавања и ово је изазвало врло живу дискусију.

Прије затварања семинара одржано је кратко савјетовање о наредном (другом) семинару и затражено је од учесника семинара да предложе теме које би могле бити уврштене у програм наредног семинара. Тачно у 12 часова Његово Високопреосвештенство г. Хризостом затворио је рад семинара, захваливши притом свим предавачима и свом свештенству на одзиву и активном учешћу.

Извор: Митрополија дабробосанска

Потресна сведочанства о страдању српског свештенства у времену комунизма

-         Од 1945. до 1985. године комунистички режим на доживотну казну затвора осудио је шест епископа и преко 700 свештеника и монаха, а њих 500 је изгубило животе. На освету нико не позива јер то није хришћански, али ћутати не смемо јер се кроз векове људи нису плашили да говоре о онима који су за Христа страдали, једна је од порука трибине „Страдање свештенства СПЦ од 1945. до 1985. године“, коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао протојереј – ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода СПЦ и духовник цркве Ружице на Калемегдану. Сјајно казивање и храбро сведочење вере проте Сава Б. Јовића, који је и сам био жртва безбожних власти, Епископ ваљевски Г. Милутин крунисао је Орденом Светог Владике Николаја- 

Обележен Митровдан, градска слава Косовске Митровице

Аутор: Б. Радомировић среда, 08.11.2017.   http://www.politika.rs/scc/clanak/392254/Obelezen-Mitrovdan-gradska-slava-Kosovske-Mitrovice

(Фото Зоран Влашковић)

Манастир Светог Димитрија – Попи, духовни темељ Никшића

8. Новембар 2017.

У Никшићу је, у навечерје празника Светог великомученика Димитрија, у уторак 7. новембра 2017, одржана Митровданска академија, коју су, под називом „Манастир Светог Димитрија – Попи, духовни темељ Никшића“, организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.

Свечана Митровданска академија у Никшићу је принос молитвеној прослави празника Светог великомученика Димитрија и покушај да се освијетли и афирмише успомена на велику светињу града Оногошта – манастир Светог Димитрија, који се налазио у Попима, у Никшићу и био сједиште Оногошке митрополије.

Митровданско сабрање благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући празник вјерном народу, свештенству, монаштву и гостима свечаности у славу Светог великомученика Димитрија Мироточца Солунског.

„Њега прослављају не само Грци као свог заштитника, него га славе и сви остали православни народи. Мироточење Светих моштију у Цркви се поима као нарочити, изузетни дар Светог Духа и као знак посебне Божје милости, коју је неки Божји угодник пред Богом задобио“, казао је Преосвећени Епископ, наглашавајући да су ријетки мироточци: Свети Димитрије, код нас Свети Стефан Немања Преподобни Симеон Мироточиви, а недавно су, навео је Владика, промироточиле и мошти Светих Превлачких мученика.

Ми смо, додао је Његово Преосветенство, увијек били везани за Солун, за цркву Светог Димитрија, за његове свете мошти и Свету Гору Атонску, а посебно од Свете браће Кирила и Методија који су Солуњани, Грци, али и свесловенски апостоли.

„Овдје, у Никшићу, био је славни манастир, велика светиња, Светог Димитрија Мироточивог под Бедемом никшићким у коме су се молили свети Немањићи и вјероватно да је задужбина Немањића. Овдје је Свети цар Урош долазио у 14. вијеку и вјероватно да је тада боравио у овом манастиру, писао ону чувену Повељу Дубровчанима“.

„Посебно је значајно што се овог манастира сјећамо по Светом Василију Острошком и осталим митрополитима Источно-херцеговачке епископије оногошке“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, подсјетивши да је у овом манастиру било званично сједиште Светог Василија Острошког, који се као подвижник и Божји угодник, повлачио повремено у Острошку стијену.

О овом манастиру, тачније о његовим рушевинама најљепша свједочанства сачували су угледни и образовани Никшићани Максим и Петар Шобајић, које, поручио је Владика Јоаникије, не треба заборавити, као ни сам Манастир.

Владика је подсјетио на градњу Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, који је, тада, назван манастиром.

„Говори се да је краљ Никола хтио, по угледу на Цетињски манастир, да формира манастир у Никшићу и мислим да је значајног удјела имало сјећање на стари никшићки манастир Светог Димитрија. Градња ове цркве и њено освећење зацијелило је, у доброј мјери, старе ране града Никшића и народа који се сабирао у тој древној немањићкој светињи“.

„Зато ову светињу, иако је разрушена она има своје дејство, никада не треба заборавити и оправдана је ова академија. Нека Божји благослов, благоуханије чудотворних моштију мироточивих Светог Димитрија допре и до наших срца, да нас укријепи благодат овог празника и дај Боже да сјећање на њега и његов манастир буде све веће и јаче и да се, на такав начин, једног дана обнови ова древна светиња у Никшићу“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је поручио да је ред и обавеза свих нас да се подсјетимо на значај лика Великомученика Димитрија за нас који овдје живимо, за наш народ и онда ће нам постати јасно да Свети Василије Острошки није случајно столовао у манастиру посвећеном овом Великомученику.

„Великомученик значи да је све земаљско оставио, а могло му је бити да се сакрије. Наша историја је пуна мучеништва, гдје није било никаквог излаза, него смо били мученици од кад смо се родили, а ови људи су се родили у господству, у угледу, у изобиљу земаљском и то су оставили Христа ради. Треба да имамо увијек на уму да смо потомци оних хришћана који су на свету Литургију ишли, а да је то било опасно по живот. Три вијека је тако било. Ми потичемо од тих људи“, истакао је о. Гојко.

Нагласио је да смо заборавили на мучеништво оних првих хришћана, а то је мучеништво ближе било Христу, него уживање по царским дворовима.

„Подсјећање на те прве хришћанске вјекове не значи да треба да се вратимо на старо, јер то није нормално, нити је то хришћански. Старо је било, па је прошло, него да се сјетимо куд идемо, куд смо се запутили. Свети Димитрије Великомученик је заштитник града Солуна, тај град смо ми напали док смо били многобошци и онда је Бог дао да се, ипак, у неком моменту одвојимо од Авара. Авари су били и прошли, а ми остадосмо ту“.

„Нападали свети град Солун и Свети Димитрије био заштитник града Солуна, па је морао да га брани и од нас Словена, а онда је, Богу хвала, свети град Солун, Свети великомученик Димитрије, Света Црква Христова у Солуну одговорила мисијом Светих Кирила и Методија. Није спалила Словене, није их сатрла, а била је војно јача, него је послала Јеванђеље и Свету браћу да Словене просвети и научи. Од тада,од кад смо почели да читамо књиге које су нам донијели Свети Кирило и Методије, можемо да кажемо да знамо ко смо, шта смо и куд идемо“, рекао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

У програму Митровданске духовне академије учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, солиста Тијана Блечић и гуслар Горан Перовић. Водитељи су били: Жељко Вуксановић и Николина Бабовић.

 

АУДИО:

07_11.2017_mitrovdanska-akademija-u-niksicu.mp3