У ноћи између 11. и 12. децембра 2017. године, током јаких вјетрова који су захватили подручије Горског Котара, страдао је и манастир Гомирје. Манастирски конаци и остали помоћни објекти остали су без кровног покривача, чиме је на манастиру учињена значајна материјална штета.  Тренутно се ради на санацији насталих оштећења како би се у манастиру несметано наставио монашки живот и заштитила ова древна светиња.

Извор: Епархија горњокарловачка

Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, равноапостолног просветитеља Америке, торжествено је прослављен 30./17. новембра 2017. лета Господњег у цркви Светог Саве у Џексону, Калифорнијa, САД.

У овом питомом градићу од око пет хиљада житеља, који је настао у близини два рудника злата (која су затворена за време Другог светског рата) у брдовитом, живописном делу Калифорније и у коме Срби уживају углед и поштовање, Свети Севастијан је подигао прелепу црквицу 1894. године заједно са српским рударима из Херцеговине и Боке Которске. Била је то прва православна црква коју су Срби изградили на северноамеричком континенту и посветили је свом првом архиепископу, а Свети Севастијан је упамћен као први православни монах и свештеник рођен у Сједињеним Државама.

Овогодишња прослава почела је вечерњом службом, на коју је из свог епископског седишта у Лос Анђелесу дошао Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим. Он и лосанђелески прота Предраг Бојовић појали су за певницама, прота Стеван Тумбас је служио у олтару, а на литији са петохлебницом, којом је началствовао владика Максим, придружили су им се и игуман манастира Светога Германа Аљаског архимандрит Дамаскин, који је у Џексон дошао са још двојицом платинских монаха, Севастијаном и Андрејем, као и прота Василије Цвијановић из Мораге, у близини Сан Франциска.

Скромна, а неодољива лепота џексонске богомоље, која је израсла не из изобиља и раскоши него из жртвене љубави џексонских тежака, као и древност и красота богослужења испуњена благодатним присуством светих моштију џексонског покровитеља, које су верни још дуго по служби целивали, оставила је на неколицину поклоника и мноштво житеља овога краја, који су цркву сасвим испунили, дубок и неизбрисив траг. Стога су многи касније за вечером коментарисали да им је то била једна од најлепших служби којој су присуствовали и да су се осећали као да су у неком древном светогорском манастиру или некој од наших немањићких светиња у Староме Крају, како овде обично називају свој породични завичај, попут Дечана или Студенице.

Након вечере, коју су са љубављу приредиле чланице Кола српских сестара, изведен је и краћи сплет верских песама, а затим су присутни уживали и у изложби уметничких дела (слика, фотографија, рукодеља) надахнутих џексонском Светосавском црквом. За ову белу лепотицу, не само Срби и не само православни житељи Џексона кажу да, када њу угледају враћајући се из даљине, срце им заигра и каже: „Weareathome“ (стигли смо кући). Пред одлазак на њихов починак, Владика је честитао свима празник, прозборио о значају и блаженом, молитвеном присуству Светог Севастијана у нашим животима и делатностима, благословио их и упутио се у нашу другу велику светињу, најстарији српски манастир на овом континенту, манастир Светог Саве у Либертивилу крај Чикага, на сабрање српских епископа у Северној и Јужној Америци.

У четвртак, на празник, Господ нам је подарио још један диван јесењи дан. По благослову владике Максима, платински игуман Дамаскин, који је написао прво житије Светог Севастијана, служио је јутарњу службу, док су за певницом певали санфранциски прота Ђурица Гордић и лосанђелески прота Предраг Бојовић, а затим је началствовао и светом Литургијом.

Литургију је  служило девет свештеника и два ђакона, а молитвено је присуствовао протођакон Трива Павлов, један од иницијатора идеје о преносу моштију архимандрита Севастијана из Жиче у Џексон, који је умировљен од активне парохијске службе, али и даље пребива у Џексону. Међу свештеницима био је и прота Стеван Тумбас. Наспрам њега стајао је прота Дане Поповић из цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. Служили су и проте Василије Цвијановић из цркве Свете Тројице у Мораги и Ђурица Гордић из Саборног храма северног дела простране Западноамеричке епархије посвећеног Светом Јовану Крститељу у самом Сан Франциску (који је био благословен да присуствује откривењу моштију Светог Севастијана у Жичи пре десет година). Својим доласком и служењем донели су радост и гостујући свештеници Андреј Џејкобс из цркве Воздвижења Часнога Крста (Православне Цркве у Америци), и Павел Волменски из цркве Вазнесења Господњег (Руске Заграничне Цркве), обојица из Сакрамента. Са оцем Павелом дошло је двадесет и пет парохијана. Коначно, били су ту и већ поменути прота Предраг Бојовић и његов презимењак, домаћи парох, као и монах Игњатије из манастира Светог Силуана Атонског (Руске Заграничне Цркве) у Сонори (око сат времена вожње југоисточно од Џексона).

Црква је била још више испуњена народом него претходне вечери, овај пут претежно поклоницима, који су дошли из свих крајева Калифорније. Толико људи окупи се и толико причесника у џексонској цркви има само о највећим празницима. Имајући у виду чињеницу да је био радни дан и колико је висок проценат запослености (неколицина је узела неплаћене слободне дане са посла), било је то право мало чудо Божје и Светог Севастијана и доказ да ништа као светиња не окупља и не сабира људе.

После заамвоне молитве, прота Дане и прота Предраг преломили су два славска хлеба, један у част црквене ктиторске славе, а други у част крсне славе породице локалног заменика шерифа Рајса, који се са целом својом породицом ове године крстио и миропомазао (добивши име Милош од свога кума Лазара) у џексонској Светосавској цркви, код моштију Светог Севастијана, па је стога одлучио да почне да слави Светога Севастијана као крсну славу. Колико нам је познато, то је први случај слављења Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског као крсне славе. 

Сабрање је настављено у црквеној сали, где су диван, посни славски ручак припремиле и послужиле чланице Кола српских сестара и свечари из породице Рајс. Мир и радост у Духу Светоме били су у срцима свих, као и осећај благодарности Богу, што нам је подарио таквога светитеља, и светитељу, за све његове подвиге и жртве ради нас и нашег спасења, па и за тај незабораван, чудесан дан, тако налик оном Дану што долази и већ је настао, а не пролази.Трпеза љубави окончана је молитвом и дељењем дарова свима присутнима. Посебни дарови, као израз посебне благодарности, уручени су протојереју-ставрофору Стевану Тумбасу и протођакону Триви Павлову за изузетан и низмеран допринос Цркви Светог Саве у Џексону.

Коначно, пред повратак у Лос Анђелес, повећа група поклоника из цркве Светог Саве, предвођена својим свештеником, протојерејем Предрагом Бојовићем, преузела је, по благослову Преосвештеног Епископа г. Максима, делић моштију Светог Севастијана са сузама у очима. Мошти су похрањене у леп, ручно рађен дрвени кивот, те је тако Свети Севастијан кренуо ка својој заједници у највећем граду Калифорније, коју је основао 1911. године и служио јој као њен први свештеник.      

Да обележавање Дана оснивача није само сећање на прошлост, већ и поглед у будућност, да није само час историје, већ и непрекинуто заједништво са оснивачима и претходним поколењима наше Цркве у светој тајни Тела и Крви Христове у којој се непрестано сабирамо и сједињавамо и којом живимо, показала је и овогодишња света Божанска Литургија и сабрање око светога Путира. Оно је почело крштењем и миропомазањем две девојчице, Рускиње, и крунисано светим причешћем, а на радост и Светог Севастијана и руског владике Николаја (Зиорова) који су цркву освештали, као и свих чланова ове заједнице, јер се тако и прошлост и будућност ове парохије сабирају у Ономе који је Почетак и Крај. На литургији после Литургије, у црквеној сали коју краси велика застава са грбом краља Николе I Петровића и ове године послужен је бакалар по древном бокељском рецепту породице Милосовић. 

Тако се навршила ова благословена и блажена седмица у светосавастијановском Џексону. Диван је Бог у светима својим, Бог који нам се објавио и који нас походи, и који нас кроз свете своје подсећа на наш истински идентитет и призвање, на наше истинско достојанство и лепоту, ма где и ма када живели. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! 

Извор: Епархија западноамеричка