Живе речи утехе: Живе речи утехе

Петогодишњи помен епископу Хризостому (ФОТО)

Thu, 21 Dec 2017 13:58:09 +0000

Извор: Епархија нишка

И последњи дан канонске посјете митрополита Амфилохија Јужној Америци испуњен богатим садржајем (ФОТО)

Thu, 21 Dec 2017 13:46:00 +0000

У поподневним часовима, у пратњи викарног епископа Кирила и протођакона Николе Радиша и Владимира Јарамаза, Митрополит Амфилохије је отишао на пријем код Митрополита Аргентинског и јужноамеричког Игњатија Московске Патријаршије. Пријему је присуствовао и епископ Јован Каракаски и јужноамерички заграничне руске Цркве.

У пријатној атмосфери уз богато постављену трпезу љубави, господа архијереји су размијенили мишљења о путевима и могућностима за унапређење мисије Православне Цркве у Јужној и Централној Америци. Општи закључак је био да треба што више радити у духу јединства и заједништва Једне Свете Саборне и Апостолске Православне Цркве. Архијереји руске Цркве су испричали о утисцима са скоро одржаног јубиларног сабора Руске Православне Цркве, по поводу 100 година од обнављања титуле Патријарха у Русији. Такође је било говора о прослави јубилеја 100 година страдања Светих Царских Мученика Романових следеће године.

Угодан састанак је завршен размјеном пригодних поклона.

У вечерњим сатима Митрополит Амфилохије је изашао у сусрет молби породице Никчевић и крстио у Православну Вјеру трогодишњу Јулију Мацавара – Никћевић која је трећа кћер Ђорђа Мацаваре и Олге Никчевић. Крштењу је била присутна породица Никчевић на челу са Изабелом Никчевић, која има бројну породицу, синове, кћери и унучад. Кумови малој Јулији су били Ирина и Георгина Никчевић и Матео Кастро Десћутер и Риотаро Катајама који је поријеклом Јапанац.

Високопреосвећени Митрополит ће се сјутра 21 децембра упутити из Аргентине у Црну Гору гдје се очекује његово долазак 22 децембра око 12 сати.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Велика духовна радост у Епархији шумадијској- три монашења у манастиру Благовештење! (ФОТО, АУДИО, ВИДЕО)

Thu, 21 Dec 2017 11:57:07 +0000

Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић).

После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу.

Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница.

На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији.

Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије.

Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века.

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3

Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса.

ФОТО-ГАЛЕРИЈА

ТВ Храм: Слава манастира Девич на Косову и Метохији (ВИДЕО)

Wed, 20 Dec 2017 21:29:24 +0000

Извор: Телевизија Храм

Никољдан - Слава умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића)

Tue, 19 Dec 2017 18:32:36 +0000

Након читања Светог Јевађеља бесједио је Владика Григорије. Послије освећења славског колача и жита, Епископ ЗХиП Г. Григорије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у трпезарији славским ручком.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Никољдан - Слава Епископа нишког Арсенија

Tue, 19 Dec 2017 13:53:06 +0000

Литургијско сабрање увеличало је појање хора Бранко којим је руководила госпођа Сара Цинцаревић. После Светог Причешћа пресечен је славски колач. Благодарећи Радију Слово љубве доносимо звучни запис обраћања Епископа Пахомија и Арсенија.

Извор: Радио Слово љубве

Епископ новосадски и бачки др Иринеј на представљању књиге "Дах мале молитве" (АУДИО)

Tue, 19 Dec 2017 10:12:11 +0000

Владика је истакао да је г. Радуловић увидео да литература коју су производили пустињаци, усамљеници, молитвени тиховатељи, није ван живота, него да се налази у сржи живота и проблема свакога човека. Духовни живот се доживљава као непрекидни подвиг, успињање на лествицу која води са земље на небо, а у том успињању има падова и успона, нису само успони. Једини прави лек за искушење којем је и један од апостола Христових који је гледао Његова чуда, слушао Његове речи, ипак подлегао, налази се у покајању, дубинском и суштинском унутрашњем преображају човековог бића, његове душе и савести, што је такође један од мотива Селимирове поезије, казао је Епископ бачки.

Академик Предраг Пипер је рекао да су Селимиру Радуловићу, као песнику молитвене поезије, страна постмодернистичка претерана експериментисања са формом и садржајем молитве. Он структуру своје молитвене поезије гради следећи оно најбоље што је опстало кроз време, а најближе му је, рекао бих, исихастичко молитвено певање, као индивидуална комуникација са Богом, оценио је г. Пипер.

Књига Дах мале молитве показује не еволутивне путеве песникове, него Селимира Радуловића као хришћанског песника, навео је Иван Негришорац, додајући да аутор из године у годину постиже духовне и песничке ефекте који заслужују сваку пажњу.

Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске је захвалио Епископу бачком г. Иринеју на учествовању у представљању збирке песама Дах мале молитве, али и осталим беседницима који су увеличали промоцију. Књижевној вечери у Читаоници Градске библиотеке присуствовали су г. Игор Мировић, председник Покрајинске Владе, г. Мирослав Илић, помоћник Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, представници институција културе, песници.

У књизи Дах мале молитве сабране су поједине песме из збирки Сенка осмог еона, О тајни ризничара свих суза, Снови светог путника и О пастиру и камену са седам очију, којима су придодате поеме Седам малих дрхтаја и Девет душа Јосифа Исихасте, а књигу заокружује ново певање, за српску, па можда и читаву светску поезију по много чему јединствено - Отровни пипци полипа Искариотског.

Нову књигу песника Селимира Радуловића објавила је новосадска Фондација Група север.

Извор: Радио Беседа

У Острогу молитвено прослављен празник Светог новомученика Станка Острошког (ФОТО)

Tue, 19 Dec 2017 10:09:30 +0000

Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох.

Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће.

На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка.

Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом.

– На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије.

Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка.

– Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао.

Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом.

– Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије.

Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави.

По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце.

Извор: Манастир Острог

На Детињце прва литија ученика веронауке улицама Врања

Mon, 18 Dec 2017 12:47:21 +0000

Литија ученика веронауке улицама Врања

18. Децембар 2017 - 11:41

Може се рећи да је породица темељ православља и основ људске заједнице. Готово сви празници, посебно Божићни, као и сви обичаји који се поштују током ових празника подразумевају заједништво и окупљање породице. Три празника, којима се највише радују деца, и који се падају у три узастопне недеље пред Божић су Детињци, Материце и Очеви или Оци. Ови празници, између осталог, указују на благодет давања и на чињеницу да се требамо радовати када неког дарујемо.

Три недеље пред Божић славе се Детињци, дан када деца дарују старије. Тиме се уче великодушности и давању, а сам чин даривања у раном детињству усваја се као срећа у благодети да имамо довољно да би и друге даривали. Тога дана рано ујутру, или по доласку из Цркве са богослужења, одрасли симболично везују своју децу. За везивање се обично користи канап или конац. Добра и штедљива деца уштеде нешто новца да за свој празник, те купе неки поклон да се њиме одреше. Тај симболични знак дечије пажње треба посебно развијати како би деца у најранијем узрасту научила да мисле на своје родитеље и да их обрадују. Везе и везивање деце симболизује породичне везе, и повезаност са родитељима.

Детињци су породични празник и за тај дан мајке припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји који их прате, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом.

За овогодишње Детињце Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету Литургију у Саборном храму Свете Тројице у Врању. Саслуживали су архимандрит Симеон, протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић, протојереј Александар Јовановић, протојереј Љубиша Гачић, ђакон Мицко Мицковић уз присуство верног народа и ученика веронауке основних и средњих школа.

Након свете Литургије, ученици веронауке ОШ „Бранко Радичевић“, школе домаћина, извела су кратак програм у част празника који су припремили са својим вероучитељицама Данијелом Алексић и Драганом Тасић. Уследило је освећење и ломљење славског колача и пригодна беседа Његовог Преосвештенства, који је подсетио присутне на значај и величину традиционалне породице коју је и благословио сам Христос у Кани Галилејској, па су њој из тог разлога и посвећене ове недеље пред саму прославу најрадоснијег празника - Божића. Владика је позвао све присутне да се придруже деци у литији улицама Врања поводом „Детињца“, који се први пут на овај начин организује и прославља у Епархији врањској.

Као домаћин за следећу годину изабрана је ОШ „Радоје Домановић“ са вероучитељицом Биљаном Станимировић. На излазу из цркве свако дете, а и присутни верници добили су црвени балон и после опхода око храма, кренули су заједно у литију улицама Врања. Снег који је падао, додатно је красио већ прелепу колону деце са црвеним балонима, која су певајући корачала улицама града. По повратку у двориште Саборног храма уследило заједничко сликање, подела топлог чаја и послужења свима присутнима.

У нади да ће оваква прослава „Детињца“ - дечјег празника прећи у традицију Епархије врањске, са великом радошћу у посту и молитви ишчекујемо рођење Богомладенца Христа сверадосним поздравом Мир Божји - Христос се роди!

Извор: Епархија врањска

Прослава јубилеја Саборног храма у Карловцу (ФОТО)

Mon, 18 Dec 2017 09:54:58 +0000

Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ далматински г. Никодим и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенослужитеља из Загребачко-љубљанске, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Евхаристијско славље појањем је увеличао хор Свети Теодор Вршачки из Вршца. Литургији су присуствовали карловачки жупан г. Дамир Јелић, градоначелник карловца г. Дамир Мандић и гвардијан фрањевачког самостана фра Крунослав Алберт.

По окончању свете Литургије митрополит Порфирије се обратио присутним верницима честитавши им значајне јубилеје Саборног храма и поучивши присутне о прочитаном одломку из прочитаног Јеванђеља. Митрополит је пренео поздарве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који из оправданих разлога није могао да посети Саборни храм и Епархију горњокарловачку.

Епископ Герасим је захвалио бираним речима Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Карловцу и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа.

У 12 часова у сали „Зорин дом“ у Карловцу одржана је свечана академија поводом 230-годишњице Саборног храма Светог оца Николаја у Карловцу и 10-годишњице његове обнове. Епископ Герасим је поздравио присутне пригодном беседом: -Саборни Светониколајевски храм кроз читаву историју непрестано је делио и дели судбину народа овога краја. Неколико пута кроз историју двастиран, пљачкан, скрнављен, а на крају двадесетог века и потпуно порушен. А као што Књига проповедника каже: За све на овом свету постоји време - своје време дочекао је и Саборни храм чекајући у мраку више од једне деценије да се подигне и обнови. Као што без смрти не бива Васкрсења, тако васкрсава и храм, и бива из темеља подигнут у славу Тројичног Бога и његовог великог угодника Светог оца Николаја. Зидајући поново храм у мислима смо имали увек мудре речи великог Патријарха српског Германа: Да опростимо морамо, јер је то Јеванђелски, као и велику жељу да се у храму опет поучава верни народ и упознаје са Богом живим и истинитим, јер је богопознање и обожење у Богочовеку Христу циљ сваког од нас.

Након тога, ђакон Будимир Кокотовић упознао је присутне са историјатом Саборног храма: -Градњом храма православни житељи показали су способност да се укључе у културни, просветни, духовни, друштвени и економски живот, али и да свој живот у граду Карловцу обележе савременим архитектонским достигнућем. Наш храм Светог оца Николаја опет је символ и центар свих духовних дешавања православних житеља града Карловца и његове околине, као и целе Епархије горњокарловачке.

На свечаној академији учествовао је хор Свети Теодор Вршачки из Вршца изводећи духовне композиције наших великих црквених композитора.

Извор: Епархија горњокарловачка

Свечано прослављена слава "Радија Беседе" и школе црквеног појања "Свети Јован Дамаскин" Епархије бачке (ФОТО+АУДИО)

Sun, 17 Dec 2017 15:24:36 +0000

У навечерје празника, у Светогеоргијевској цркви у Новом Саду свечаним бденијем началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, а саслуживали су протопрезвитери Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја и Жељко Латиновић, уредник Информативне службе Епархије бачке, протонамесници Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други и Милорад Мировић, уредник радија Беседе, презвитер Велимир Врућинић, управник Школе црквеног појања, презвитер Иван Спасевски, парох горњоковиљски, као и новосадски ђакони.

После благосиљања славског колача и жита, прота Миливој Мијатов је честитао славу свечарима, изразивши наду да ће Информативна служба Епархије бачке наставити плодоносан рад и да ће верне и даље радовати надахнутим и прикладним вестима из живота Цркве, а да ће полазници Школе црквеног појања, својим умилним гласовима, улепшавати богослужења. Нека вам је свима срећно и благословено ово молитвено сабрање и дај Боже да дуго година прослављате Светог Јована Дамаскина, поручио је архијерејски намесник новосадски први. Славље је настављено у просторијама Црквене општине новосадске, где је уприличена трпеза љубави.

Извор: Радио Беседа

Молитвени испраћај протонамесника Радивоја Веселиновића, пароха ратковачког (ФОТО)

Sun, 17 Dec 2017 10:51:12 +0000

Заупокојену Литургију је служио протонамесник Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење седморице свештенослужитеља. Исказујући дубоку жалост за губитком оваквог сатрудбеника на њиви Господњој, некадашњи сапарох оцу Радивоју, протопрезвитер Бранко Вујиновић, у својој беседи опростио се од уснулог оца Радивоја, са надом да ће га Господ примити под своје окриље као доброг и верног слугу свог.

У Светогеоргијевском храму је потом служено опело, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов уз саслужење више свештенослужитеља наше Епархије. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, услишена је последња жеља уснулог оца Радивоја, да његови земни остаци буду положени у порти храма у Раткову.

Протонамесник Радивој Веселиновић, је рођен од оца Аврама и мајке Милице, 28. септембра 1960.године у Зеленграду, општина Обровац. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1981. године. После изгона српског народа из Крајине, од стране хрватске војске, августа 1995. године, сели се у Србију, где упознаје Биљану Борковић са којом ступа у брак. Убрзо након склапања брака, 1996. године у манастиру Војловица бива рукоположен у чин свештеника. Своју прву службу, уз велике симпатије локалних верника, обавља у Кули, у Бачкој. У цркви светог Марка службује од октобра 1996. године до маја 2013. године. После тога је постављен за пароха ратковачког.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Радивоје!

Извор: Епархија бачка

Четрдесет дана од упокојења протопрезвитере Младенке – Маше Зековић: Господ у своје вртове увијек изабира најљепше цвијеће (ФОТО)

Sat, 16 Dec 2017 21:09:01 +0000

Након прочитаног Светог Јеванђеља, игуман Данило протумачио је ријечи Христове истакавши да када год слушамо ријеч Јеванђеља ми слушамо Христову објаву увијек изнова јављену сваком од нас.

“ Три су кључне ствари које нам данашње Јеванђеље објављује: Најприје, да Христос суди онако како је воља Оца Небеског, друго, да је Царство Небеско смисао нашег живота и треће, да је Васкрсење темељ наше вјере“, нагласио је игуман Данило.

„Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку, јер данас и ми осјећамо Васкрсење Христово као нашу најважнију смјерницу нашега живота“, рекао је отац Данило.

Након Литургије, на монашком гробљу, гдје је и сахрањена Младенка, парастос је служио владика Атанасије који се очинским и пастирским ријечима, ријечима утјехе и охрабрења обратио Младенки, њеној родбини и сабраним вјерницима рекавши, Крст је Васкрсење, а Васкрсење не бива без смрти, то је пут који је пропутио Богочовјек и ми идемо Његовим путем.

„Мене подсјећа ова наша сестра Маша, на моју мајку. Дјецо, и ја сам млад остао без мајке, чак нисам био на њеном испраћају, али те вечери када се она упокојила осјаћео сам страшно гушење и муку и знао сам да се нешто дешава. Она је остала као примјер. Тако и наша Маша многима је пропутила пут, и својој дјеци али и другима показала примјер како се носи Крст и иде за Христом. Ја сам запазио покојну протиницу пред Храмом Васкрсења у Подгорици и по лику њеном и по понашању њеном видио сам да је путник за Царство Небеско, и Господ је призвао у своје Царство, јер Господ у свој врт изабира најљепше цвјетове.“

„Хришћански је да заплачемо, први хришћани су плакали за архиђаконом Стефаном на његовој сахрани, свједочи апостол Лука у Дјелима Апостолским, и није срамота плакати, али да плач иде у радост, јер нисмо на земљи изгубљени него смо путници за Царство Небеско.“

„Нека Господ упокоји нашу сестру Младенку и нека је благословена и нека јој Господ дарује вјечну младост јер је Његово Царство вјечно младо, а ви дјецо да будете радосни и да се сабирате око мајке, јер мајка вас са неба благосиња и чува, мајка је увијек радост и да будете послушни своме оцу јер вам је он од сада и отац и мајка“, поручио је владика Атанасије.

Након богослужења за све присутне је припремљена трпеза хришћанске љубави за којом је настављено сабрање уз присјећање и разговор о Младенки, чији лик и дјело је остало неизбрисиво урезано у памћење сваког ко се и једном сусрео са њом.

Радост вјечнога живота и силу вјере у Христа Васкрслога Маша је свједочила, не само док је земљом ходила, већ и у часу упокојења и тих дана до сахране, речитије него сви речити проповједници.

Осмијех, којим је даривала сваког ко је дошао да се последњи пут опрости од ње био је њен поклон и дар који се чува у срцу човјековом као бесцјен благо.

Машин осмијех са упокојеног лица био је свједок истинитости вјере, био је утјеха који је Господ њеним молитвама послао свима, а на првом мјесту њеном супругу, дјеци, брату, оцу и мајци.

Тај осмијех носио је поруку – срешћемо се поново, али у сретању у коме више нема растанка, у коме ће све људске мудрости утихнути а само ће осмијех говорити. Јер осмијех је огледало душе. Машин осмјех је говорио да се туга у њеној души никада није уселила.

Господ да јој дарује Царство Небеско и вјечну радост, а проти Слободан и дјеци утјехе, благослова и здравља. Вјечан јој помен!

Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38 – ој години живота Младенка – Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара.

Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду.

Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског Факултета у Београду.

Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу.

Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота.

За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године.

Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму.

Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора.

Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Епархије милешевске

Sat, 16 Dec 2017 20:15:16 +0000

Умировљени епископ Филарет стигао је у манастир Дубницу око поднева, а Епископ милешевски Атанасије га је сачекао са братством манастира и изразио му срдачну добродошлицу, као човеку који је у своје време, када је био активни епископ, много труда унео у ову Епархију.

Сходно уредби Светог Архијерејског Синода, умировљени епископ Филарет се у манастиру Дубници неће бавити питањима општег живота Цркве нити било којим аспектом текућег живота Епархије милешевске. Посвећен својим духовним потребама, он ће се у молитви и подвигу придржавати „услова под којима му се ово гостопримство пружа“ и које Свети Архијерејски Синод истиче у својој пастирској бризи о целој Цркви, а то овде конкретно „подразумева пуно поштовање канонског поретка Цркве“. Сходно томе, умировљени епископ Филарет неће богослужити ван поменутог манастира и неће без знања надлежног епархијског Архијереја позивати било кога да у манастиру богослужи.

Манастир Дубница има свог настојатеља, своје братство и уређен молитвени и општи животни поредак. То је поредак уређен према Уставу Српске Православне Цркве. Сви манастири Епархије милешевске управљају се по томе правилу.

Из Канцеларије Епископа милешевског

Извор: Српска Православна Црква