Поводом 18. годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији, Дом културе “Грачаница” као и сваке године, 17. марта организује програм који подстиче обнову уништеног културног и духовног блага, фресака, икона, слика, књига и библиотека, школа, гробаља, урбаних целина и нематеријалне баштине. Обележавање осамнаесте годишњице злочина над српским народом, његовом духовном и културно-историјском баштином почеће у 11 часова парастосом у Манастиру Грачаница, наставиће се у 11 сати и 30 минута полагањем белих ружа испред уметничке инсталације "МИССИНГ" испред Дома културе Грачаница, а потом ће у овој установи културе бити отворена традиционална изложба радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2021.“. Академија посвећена Погрому биће одржана у подне а у вечерњим сатима, од 21 час, биће приказан филм „Мрак“ редитеља Душана Милића.

На академији ће учествовати представници Епархије рашко-призренске, Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, представници локалних самоуправа, Удружења породица косметских страдалника, чланови породице жртава, Ансамбл "Венац" и вокални солиста Миљана Славић. Радња филма „Мрак“ редитеља Душана Милића смештена је управо у време мартовског погрома у јужној спрској покрајини, а филм ће сутра увече бити премијерно приказан у Грачаници.

Организатори обележавања годишњице мартовског погрома су Дом културе „Грачаница“, Галерија уметности Приштина-Грачаница, Епархија рашко-призренска, Удружење породица косметских страдалника уз подршку Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије. Заинтересовани ће програм моћи да прате уживо преко Фејсбук странице Дома културе “Грачаница”, напомињу организатори.

У мартовском погрому на Косову и Метохији страдало је 19 особа, уништено око 900 кућа, протерано 4.000 Срба, уништено и оскрнављено 39 цркава и манастира.

Извор: Радио "Слово љубве"

У складу са традицијом која се низ година одржавала у храму Светог Саве у Крагујевцу, и овога пута се организују предавања у току Великог Поста на најразличитије теме из хришћанског живота, известила је Епархија шумадијска. Предавања одржава братство храма, уз кородинацију јереја Александра Мирковића, у просторијама духовног центра Златоусти, у новообновљеној згради. Прва тема којом је 13. марта 2022. отворен циклус овогодишњих великопосних предавања је “Лична и заједничка молитва” коју је одржао парохијски ђакон при храму Александар Ђорђевић. Следеће предавање је на тему “Покајање или оправдање” јереја Ивана Антонијевића у недељу 20. марта.

У извештају о предавању ђакона Александра Ђорђевића се додаје: 

Тема молитве је према речима предавача, можда и понајмање заступљена и обрађена у контексту хришћанског богословља, можда управо јер је у Цркви све молитва. Навођени су примери личне и заједничке молитве у Светом Писму :” Пре свега овде Господ говори о томе да је молитва лично предстојање пред Богом, и приликом личног сусрета са Богом не треба да буде сведока: “Уђи у одају своју и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме” (6,6). Пак у другом једном цитату Спаситељ говори о томе да не треба презрети једнога од ових малих (Мт. 18, 10). Затим сведочи о снази заједничке молитве. “Где су двоје или троје сабрани у име моје ту сам ја са њима” (Мт 18, 20). Овде наизглед делује да се и сам Христос пројављује у тој заједничкој молитви, док у овом првом цитату то није случај. Христос се појављује тамо где су двоје или троје сабрани у име Његово... Молитву не би требало схватити као пуку молбу. Почињемо од скрушене молитве за себе и другога, у којој исказујемо молитве за себе и другога, док је савршенији вид молитве захвалност и благодарење. Све молитве које се читају на Литургији садрже множину, ми се молимо, и у појединачној и у заједничкој молитви. Благодарствене молитве приноси у име читавога народа, у име Цркве и у име верника, и не моли се у своје име, но у име Цркве, у име верника. Народ одговара на молитву свештеника. Циљ целокупне молитве јесте да успостави човеково јединство са Богом кроз заједницу Цркве Његове”.

Извор: Епархија шумадијска

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је у Недељу Православља, 13. марта 2022. године, богослужио у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, известила је Информативна служба Епархије ваљевске. Епископу је саслуживао архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић и више свештенослужитеља из Ваљева, а службу је украсило појање Дечијег хора под управом Вање Урошевић. "Важно је да имамо иконе, јер кроз њих исповедамо нашу веру и кроз њих на прави начин то чинимо. Зато је важно да иконе буду православне" рекао је Преосвећени у беседи.

"Тиме што имамо могућност да насликамо Исуса Христа, сведочимо да се Он заиста оваплотио и имао људско обличје. Као таквог можемо да Га сликамо и поштујемо Његов лик, који је насликан на начин на који Црква учи. То је светиња и, како каже Свети Василије Велики, он садржи у себи благодат прволика. Свака Христова икона садржи благодат у себи и ми се иконама клањамо, не као објектима и предметима, већ као образу „Светог над светима“ – Господа Исуса Христа и Његових светих, који су Му се уподобили - објаснио је Владика Исихије смисао и значај поштовања слика Спаситеља и свих угодника Божјих, који су се удостојили Царства небеског и којима се молитвено обраћамо.

На крају литургијског сабрања Владика Исихије благословио је верни народ да истраје у држању поста. Он је део наше природе, јер када постимо, ми владамо над својим чулима и страстима. Тада живимо блиско нашој природи, коју нам је дао Бог, приближавамо се светитељима, који су живели правоверно. У току поста, посаветовао је он, важно је да не примамо сувишне информације, оне које штете души, већ да читамо Свето писмо, духовну литературу и дела световне књижевности, која су корисна за душу.

Следи и видео-запис беседе Епископа Исихија:

Извор: Епархија ваљевска

Митрополија црногорско – проморска организује дијалошку трибину у сали код цркве Светог Ђорђа под Горицом, у понедељак 14. марта, са почетком у 19.30 часова, на тему “Икона у теологији и умјетности”.

Учесници трибине су: свештеник Немања Кривокапић, професор Цетињске богословије, Драган Радовић, историчар умјетности и кустос у Музеју града Подгорице и проф. мр Мирко Тољић, ликовни умјетник.

Модератор: свештеник Гојко Перовић

(Обезбијеђен је директан пренос на интернету)

https://mitropolija.com/2022/03/14/najava-dijaloska-tribina-ikona-u-teologiji-i-umjetnosti/

На Теодорову суботу, 12. марта 2022. у Цетињском манастиру је Епископ пакрачко-славонски Јован служио Свету архијерејску литургију из саслужење братије овог манастира и свештенства намјесништва цетињског, у молитвеном присуству Митрополита црногорско-приморског Јоаникија.

Након заамвоне молитве, Владика Јован је благосиљао кољиво у част Светог теодора Тирона, чији спомен прослављамо, а након Свете службе, архипастирском бесједом се обратио вјерном народу.

Владика је рекао да данашње Јеванђеље доноси једну од најважнијих поука у току године и да морамо да се присјетимо свега што се догађало у Јеванђељу, шта је оно прво што се збива у Јеванђељу, а то је да у један старозавјетни народ, први народ који је познао истинског Бога, а који је своје познање Бога уоквирио у законе, долази неко0 нови. ”Долази нови човјек, који, како сам каже долази и све ново чини, а да би се разумјело шта он чини, морамо разумјети шта је Он то, како сам каже, дошао да испуни, а не да укине”, рекао је и појаснио да се јеврејски народ у том тренутку већ стотинама година понашао према томе што је добио на Синају, али је обоготворио то и сматрао да се пуким испуњавањем ријечи, једноставно прима Господ. ”Негдје је замрло срце тих људи, замрло је оно богопознање које је имао Мојсије сретавши се са Богом на Синају и народ се навикао на оно што ми данас зовемо обичај, а онда је међу њих дошао неко ко је донио нешто ново”, рекао је и додао да је један од Јевреја који је у новије вријеме познао Христа, причао како је њему Владика данило Крстић открио како је то могуће да постоји нешто и после Старог завјета, тако што је Бог говорио једно прије Мојсија, па са Мојсијем нешто друго, а са Христом је тек дошла пуноћа откривења, говори нешто треће што је Јеврејима било несхватљиво, као што је Египћанима било несхватљиво оно што су им говорили Јевреји.

”Христос долази да нам покаже шта је то било и шта има бити. Шта Он то испуњава? Он долази и говори како су Његови ученици у данашњи дан брали жито, а у Шабат је било забрањено било шта радити рукама, возити се, радити, до те мјере да је јеврејска породица морала имати нејеврејина који би запалио огњиште у тај дан да би могла храна да се спреми, толико је крут био тај закон”, рекао је Владика Јован и нагласио како је Христос у том контексту рекао нешто што данас и Израиљци говоре, а то је да је једино због чега се смије Шабат нарушити, јесте да би се спасио живот, то је велика поука данашњег Јеванђеља. ”Господ показује милост, то је оно на шта се на крају све своди”, нагласио је Владика и додао да апостол каже: ”Љубите једни друге, дјецо, то ће бити довољно.”

Владика Јован је рекао да тако имамо и Светога Теодора који у своје вријеме одбија да прими храну која је била принос идолима, као што имамо примјере у Старом завјету код Светих Макавеја, пророка и свих старозавјетних праведника који иду на страдање јер неће да принесу жртву лажним боговима, већ само једноме Богу.

Такође је актуализовао житије овог светитеља, рекавши: ”Данас смо, драга браћо и сестре, у војни. Стварност нашега свијета јесте стварност Светог Теодора Тирона, Теодора војника који је одбио да послуша и свога надређенога и његовог господара, цара римскога одбио је само да не изда истинитог Бога.” Рекао је да смо тако и ми данас у једној страшној војни, војни која није започела данас и није започела у Украјини, која је нажалост започела распадом онога свијета који је постојао до 1990/91. године. ”У рату који је започео можда чак овдје, а данас се пренио на Украјину. Највећа трагедија тог рата, поред тога да човек убија човјека као брата свога, јесте да се у Украјини нажалост убијају међусобно многи они који за себе, с једне и с друге стране, говоре да су православни”, рекао је и нагласио да то нама треба да је прва порука и оно прво што нас занима у овом рату, да не смијемо као хришћани, као православни хришћани, да заузимамо страну. ”Не смијемо да ми истерујемо правду овога свијета, оно што нас треба да боли је дубоко поцијепано срце наше, поцијепано срце међусобним страдањима, међусобним убијањем”, рекао је и додао да то треба да буде прва наша молитва и оно што је прво и основно о чему треба да мислимо. ”Никакве овоземаљске правде, никакве овоземаљске претензије, никакве овоземаљске настројености, него прво да се молимо дубоко Богу да ово страдање прекине, да престане да убија брат брата и да се молимо Господу да Он то све, као и све што у историји окреће на добро, окрене, и ту трагедију и ту муку и ту невољу, на добро”, рекао је и додао да тамо нема Звезде и Партизана па да се навија за једно од њих, нема ни партизана ни четника, ни бјелаша ни зеленаша, ни једних ни других, ни усташа ни партизана, тамо се нажалост брат коље са братом.

”Да би нам Бог драги дао да што прије то престане, да се измире срца људска и да се измире у неком већем добру него што је то било прије овога свега. Да праштамо једни другима и да видимо можемо ли на било који начин да помогнемо, да прихватимо те избјеглице, као што је и Господ сам био избјеглица када је отишао у Египат, а колико је страшно у избјеглиштву Његовом било, то треба знати зато што је најмрзнија земља у Старом завјету и старозавјетном народу Египат. Он је онај којим се све проклиње, са којим се свако зло упоређује, и у тај Египат одлази Господ као дијете, води Га Јосиф, који је, каже, у сну имао виђења анђела који му рече да оде у Египат”, подсјетио је Владика и нагласио да, када је он могао да савије своју јеврејску душу, која је изнад душе мрзела тај Египат и био учен да мрзи Египат, да га проклиње, па је отишао у Египат, тако и ми треба да да схватимо, да примимо сваку људску душу, да свакоме пружимо руку, да помогнемо ономе који страда, а поготово што тамо страдају православни. ”И као Његош што каже, да пожали, ка да би помога, да пожалимо да прође то страдање што прије, да Господ све окрене на добро и да се ми остали обрадујемо у радости и миру који имамо као браћа међу собом, као што понављам, рекао је апостол: Љубите једни друге, то ће бити довољно”, закључио је Владика Јован поуку како треба да се поставимо у овој тешкој ситуацији у којој се цио свијет налази.

Епископ Јован је захвалио Митрополиту Јоаникију на позиву да служи Свету Литургију у цетињском манастиру: ”Хвала на позиву да служимо у мјесту које је наша заједничка кућа и на позиву да се одазовемо поводом 30 година наше Светигоре.”

”Светигора је у своје вријеме била труба јеванђељска не само наша овдје, у Црној Гори, тада је у Црној Гори шака људи долазила у овај храм, па их све памтимо данас по имену и по лику, него је била труба јеванђељска васколикој нашој Пећкој патријаршији, помјесној Цркви, нашем древном имену којим се поносимо више од било кога другога, Цркви српској”, рекао је и додао да је била је у том тренутку и свјетило свима онима који су из мрака комунизма долазили на свјетлост Христову.

”Стога ми обиљежавамо 30 година великољепне ријечи Божије. Хвала ти што си ме позвао да овдје служимо, поготово у недјељу праштања, недјељу када грлимо једни друге. Тако и мучену Украјину да згрлимо, да згрлимо једни друге, као  што кажемо пред почетак и на крају Часног поста: да праштам све васкрсењем”, закључио је Владика пакрачко-славонски Јован.

https://mitropolija.com/2022/03/12/vladika-pakracko-slavonski-jovan-prva-nasa-molitva-treba-da-bude-da-prestane-brat-da-ubija-brata/

Црквена општина Никшић у недељу 13. марта 2022. године у Парохијском дому, од 19 часова организује изложбу икона и предавање професора мр Мирка Тољића о Недељи Православља, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У молитвеном присуству Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија синоћ, четвртог дана Часног поста, Велико повечерје са Покајним каноном Светог Андреја Критског у Цетињском манстиру служио је презвитер Александар Лекић.

Након богослужења Митрополит Јоаникије је бесједио о значају читања Псалтира, о томе како су се људи у древним временима молили Богу, подсјећајући на разна свједочанства, међу којима је и свједочанство Светог апостола Павла, да су се људи обраћали Богу псалмима, пјесмама и химнама духовним.

“Било је неизоставно читање Псалтира, као главни вид молитве, а у Псалтиру, који је превасходно молитва, имамо и слављење Бога, зато су се псалми пјевали. Свети Василије Велики говири о томе да се кроз појање псалама оплемењује наше унутрашње биће и осјећање, воља и мисао, и оспособљава се да прими Божанске истине. Да поцрпи Божанске истине које су сакривене у Псалтиру, у дубинама псалама, у дубинама те мисли и осјећања да докучимо некако преко појања, да лакше примимо, и зато је појање важно Цркви”, бесједио је Митрополит Јоникије.

Даље је подсјетио да у псалмима имамо и поуке, свједочанства вјере, једно огромно искуство духовно, животно, те да човјек скоро не може замислити ни једну ситуацију у овоме земаљском животу а да она није на савршен начин назначена у псалмима.

“Има један стих у псалмима који пјевамо на свакој вечерњи: Гдје се утврди милост твоја на нас и истина твоја траје довијека. Ту су дакле милост и истина заједно. У неком другом псалму пјева се милост и истина сретоше се, правда и мир пољубише се. Оно што је скоро нама недостижно да замислимо да истина и милост буду заједно, да се правда и мир пољубе, да осјећамо ту хармонију, потпуну равнотежу тих вриједности у нашем животу”, казао је владика Јоаникије, истичући да је то обично све некако у нескладу, јер кад говоримо о милости онда заборављамо на истину, а кад говоримо о истини онда заборављамо на милост.

Разлог свему томе је несавршеност људи, а онај ко је то све спојио у својој личности и сјединио и усавршио, то је Господ Исус Христос, наш Спаситељ.

“Псалтир укупно гледано пјева о Христу, о Спаситељу, а оно што је нама људима у овом животу најпотребније је и милост и истина. Како бисмо опстали без Божије милости ми овакви какви смо, несавршени, јадни, биједни и немоћни, али је ту Божија милост која укрепљује нашу немоћ и даје нам снаге па од немоћних постајемо моћни”, поручио је Високопреосвећени и указао да не можемо да замислимо овај живот, нити он има квалитет без Божије милости. По његовим ријечима исто тако без Божије истине овај живот нити би имао смисла, нити би имао правца, нити квалитета.

Посебно је нагласио да је човјеку, боголиком бићу, потребна истина, јер она га изграђује и он чезне за њом: “Она га усправља, она га оснажује, охрабрује, чини га достојним и овога свијета и Бога и вјечности, јер је Божија истина живоносна и непромјењива, она траје довијека. И милост Божија траје довијека, али се то овдје не истиче у први план јер она снисходи нашим слабостима и подиже нас и стално кријепи.”

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да како год ми живјели, Божија истина траје и дјелује у зависности како ћемо се ми према њој односити. Односно најважније је да ли ћемо ми у своме животу спојити милост и истину, правду и мир, да ли ћемо ми оно што је Христос сјединио у својој личности, успјети исто да учинимо, макар до неке мјере.

“То је човјеку немогуће самом по себи, али кад је са Господом он то што је Божије прима, и у својој личности сјединује и милост и истину, и то је прави човјек. Кад то објединимо у својој личности онда ћемо бити прави и пуни људи. Да говоримо и свједочимо Божију истину, али да имамо и милости и разумијевања према људима, када се сретнемо са људским слабостима да се не саблазнимо, да не осудимо и да покажемо увијек милост и разумијевање”, поучио је сабране Митрополит, закључујући да нас то чини правим људима и правим хришћанима.

У Светом писму, јеванђељима, Псалтиру, имамо науку живота само ако знамо да како ваља учимо из светих књига, а то је наука коју нећемо наћи у другим књигама и духовно искуство које нема ниједна наука.

“То свједоче свети Божији људи који су врло често били малог образовања, али су се молили Богу, читали Свето писмо и достигли Божију мудрост и врлине и савршенство духовно”, истакао је владика, додавши да данас људи више скупљају иноформације него знања. То интересовање за ситнице често, како је оцијенио, опустоши душу и испразни је и понизи, на неки начин.

“За човјека нијесу ситнице, он је створен за вјечност, за Божију милост и истину, да их сједини у својој души, а ту је заправо и додир Божије вјечности”, поручио је на крају свог обраћања у Цетињском манастиру Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

https://mitropolija.com/2022/03/11/mitropolit-joanikije-covjek-je-stvoren-za-vjecnost/

Традиционално, Чиста среда у ваљевским храмовима била је дан у коме су светој тајни причешћа приступили најмлађи Ваљевци, полазници предшколских група вртића и нижих разреда основних школа. Малишане су родитељи довели у храмове, где су присуствовали богослужењу, а потом се причестили. 

У храму Покрова Пресвете Богородице Литургијом пређеосвећених дарова началствовао је архијерејски намесник први ваљевски протонамесник ДаркоЂурђевић, уз саслуживање протојереја Зорана Павловића и ђакона Стевана Сировљевића. Након причешћа деце, протонамесник Дарко Ђурђевић је подсетио да ће се Литургија пређеосвећених дарова служити у петак 11. марта 2022. године, са почетком у 7 часова. Такође, нагласио је отац Дарко Ђурђевић, сви који се припремају за свето причешће могу то учинити на Теодорову суботу на Литургији Светог Јована Златоустог, која почиње у 7 сати, као и у Недељу православља, на Литургији Светог Василија Великог, са почетком у 9 сати. 

Пређеосвећену Литургију у храму Васкрсења Христовог служили су протојереј Ненад Марковић и протонамесник Драган Јаковљевић, уз саслуживање ђакона Момчила Димитријевића и Александра Панића, као и молитвено учешће верног народа. Наравно, међу њима је било највише оних најмлађих, који су дошли са својим родитељима да приступе светој чаши. На велику радост свих, преко стотину малишана се причестило. У знак добродошлице, братство саборног храма уз помоћ Кола српских сестара Преподобна Мати Евгенија мале причаснике обрадовало је доручком. 

Храм Светог великомученика Георгија у Новом насељу и ове године био је препун малишана предшколског и раног школског узраста, полазника оближњег вртића Колибри и ученика Основне школе Десанка Максимовић, које су родитељи довели у храм да учествују у богослужењу и приме свету тајну причешћа. Пређеосвећену Литургију је служио свештеник Дарко Крунић, уз саслуживање ђакона Мије Бојиновића. Причестило се скоро 150 малишана. На крају Литургије, братство храма почастило их је доручком.

Извор: Епархија ваљевска

Информативна служба Епархије нишке известила је о садржају новог броја епархијског часописа "Глас". Опширније у наставку.

Садржај првог броја часописа Глас за 2022. годину, двадесет трећи по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом божићних, богојављенских и светосавских празника у Епархији нишкој. Тим поводом у овом броју Епископ нишки обраћа се читаоцима уводним текстом „Мир Божији – Христос се роди!“ У овом броју часописа објављен је и део божићног разговора са Епископом нишким г. Арсенијем, „Божић је празник живота“, емитованог на таласима Радија Глас Епархије нишке.

Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе шесте на Постање, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Када време трошимо на бесмислене ствари“. Теологија иностраних православних аутора представљена је текстом протојереја ставрофора Андреја Лаута из Велике Британије, „Реч постаде човек. Никејско православље СветогАтанасија“, док помесне ауторе из Епархије нишке овога пута представља јереј Марко Николић, парох први власотиначки, текстом „Ишчекивање предвечне тајне“. Библијско богословље заступљено је у одломку др Владимира Цветковића, „Јустин као еванђеоски богослов: лична искуственост Светог писма“ из његове недавно објављене књиге посвећене Светом оцу Јустину Ћелијском. Део из Посланице Светог Лава Римског, под редакцијским насловом „Свецели у својем и Свецели у нашем“ превео је са латинског др Илија Марчетић.

У рубрици Духовне поуке објављен је разговор са протосинђелом Мардаријем, настојатељем Манастира Светог Јована Богослова код села Поганова, као и сведочанства о старцу Јосифу Ватопедском из нове књиге коју је о њему писао архимандрит Јефрем Ватопедски.

У рубрици Црква и савремени свет, Снежана Кадић, асистент на Учитељском факултету Универзитета у Приштини, пише о (те)антропологији тела у поезији Ивана В. Лалића, у тексту под насловом „Када је Бог узео тело човека“. У наставку је објављен есеј „Благослов“ холандског духовног писца Анрија Ноувена. Протођакон Драган Стаменковић из Ниша пише изузетну анализу на тему „Православна вера – за целовити приступ човековом здрављу“, а Јефимија Секуловић, студент драматургије, износи кратак осврт на филм „Божји човек“.

Рубрика Хришћански живот садржи репортажу „Музеј Топлице – пример добре сарадње са црквом“, као и интегрални текст беседе проф. др Дарка Танасковића, „Да вазда будемо људи, Срби и ствараоци“, изговорене на овогодишњој Светосавској академији у Нишу.

У рубрици Из прошлости објављен је текст Душана Андрејевића, „Конкордатска криза у Нишу 1937. године“, преузет из каталога истоимене изложбе, одржане у Историјском архиву Ниш, која се помиње и у рубрици Прикази и догађаји у овом броју часописа. У наставку следи ауторски текст проф. др Драгише Бојовића, „Богоносни ученици Светог Саве“, као и приказ лексикографског истраживања др Јелене Стошић са Филозофског факултета у Нишу, о тефтеру Нишавске митрополије из XIX века.

У рубрици Катихеза приказано је неколико награђених радова деце са литерарног и ликовног конкурса „Христос се роди – Бог долази у овај свет!“. Дарко Крстић описује мотиве са овогодишње светосавске прославе у Гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, текстом „Свети Сава и Његош – двојица владика и песника чији су гробови у храмовина оскрнављени“, а рубрика се допуњује ауторским текстом Лазара Павловића о Христовим параболама у верској настави.

У Приказима и догађајима из протеклог периода године представљене су две недавно објављене монографије, „Црквена историја Ниша 1878‒1914“ проф. Марка Стојиљковића у издању Центра за црквене студије, и „Манастир Светог Николе у Топлици. Археолошка истраживања“ ауторке Емине Зечевић у издању Народног музеја из Београда. У Рубрици је објављена репортажа о научном скупу „825 година пострига Свете Анастасије – Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији“. У делу часописа означеном речима Вечан спомен изнети су подаци из живота недавно упокојених свештенослужитеља Епархије нишке: протосинђела Григорија Ивковића, протојереја ставрофора Мирољуба Стојановића, протојереја ставрофора Часлава Станковића и тројице пензионисаних протојереја: Богосава Станковића, Рајка Глишовића и Милана Грбића. У рубрици Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић и јеромонах Николај Јоцић, у тексту „Игра два ликовњака“, преносе своје импресије са изложбе игуманије Ефимије и Марије Вукосављевић, одржане у Галерији Синагога у Нишу.

Након редовних рубрика, Из летописа Епархије нишке и Служења Епископа нишког, у службеном делу часописа објављена је и посебна репортажа о проширеним активностима Верског добротвореног старатељства Епархије нишке.

Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај првог броја за 2022. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протојереја Дејана Јовановића, јеромонаха Игњатија Ђорђевића, јереја Влада Капларевића, јеромонаха Николаја Јоцића, протођакона Далибора Мидића, др Дарка Крстића, професора, Лазара Павловића, професора и уредника др Ивице Живковића, професора, у сарадњи са ђаконом Николом Ераковићем и г. Божидаром Мијаиловићем из Медијско-информативне службе Епархије нишке, као и новинарима Радија Глас Епархије нишке.
 

Претходни број часописа „Глас“, број 22, можете преузети на следећем линку.

Извор: Епархија нишка

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин служиће сутра свету Литургију Пређеосвећених дарова у Вазнесењском храму у центру Београда, сазнаје радио "Слово љубве". Јутрење почиње у 7 сати, након тога су Часови, а Литургија у наставку почиње око 8 сати и 30 минута.

Извор: Радио "Слово љубве"

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 9. марта, на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, прву великопосну Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру.

Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживало свештеномонаштво ове свете обитељи и свештенство цетињског намјесништва, уз молитвено учешће вјерног народа.

На крају Свете службе Божије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поучио је сабране о првој седмици Часног поста, значају богослужења у њој, која се одликује посебном строгошћу, јер је долично да се на почетку подвига има ревност за побожан живот, како бисмо се удостојили да како ваља прославимо Недељу православља – побједу Православља, која долази.

“Молитве које читамо у Цркви, пјесме које пјевамо и сав сам наш труд треба да врхуни у Светим тајнама Христовим, које су циљ да се коначно сјединимо са Господом. Да се што ближе и присније сјединимо са Њиме, а то значи да очистимо и своје душе и своје мисли, своја срца и да се припремимо за сједињење са Господом. Да срце своје спремимо за стан Богу живоме, да бисмо се испунили Његовим животом, Његовом љубављу и истином, Његовом правдом и добротом, да би све то што примимо у храму, сву Божију благодат коју примимо да бисмо је учинили садржајем нашега живота. Да све оно што чинимо, што деламо, да буде прожето вјером и да на такав начин стално угађамо Господу”, поручио је у свом архипастирском слову Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

https://mitropolija.com/2022/03/09/mitropolit-joanikije-srce-svoje-spremimo-za-stan-bogu-zivome/

Документарни филм „Стубови“, заједничко дело ученика свих средњих школа из Требиња, под менторством професора православне веронауке, премијерно је приказан 4. марта у Музеју Херцеговине – Требиње, у знак сећања на блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића), известила је Митрополија црногорско-приморска. Филм говори о животу владике Атанасија од доласка у Херцеговину, али и о периоду пре његовог доласка у Епархију захумско-херцеговачку и приморску, у којој су тада, а и касније значајну улогу имали отац Симеон и мати Теодора.

Велика сала у музеју била је испуњена до последњег места, а гледаоци су са великим интересовањем и врло емотивно испратили филм током свих 50 минута.

“Тематика филма је изникла из дубоке потребе нас три вјероучитељице да, и на овај начин, сачувамо траг три значајне личности наше Епархије које су дале немјерљив допринос духовном животу и духовној обнови у Херцеговини, уз које смо стасавали, одрастали и сазријевали. Са друге стране, радом са данашњим средњошколцима, јавила се потреба да их подсјетимо да је постојало вријеме када цркве недељом нису биле пуне и да вјеронаука није била дио образовног система, а да су постојале личности које су, не тако давно, ходале улицама којима сада они ходају. И да су то личности које су цијели свој живот, цјелокупно биће уложили да би сви ми данас имали освјетљен пут и чвршће темеље за надоградњу живота, а што неке раније генерације нису имале. У филму смо могли да видимо лична свједочења све три личности, а могли смо да видимо и јединствене фотографије и снимке које до сада нисмо видјели, тако да овај фим представља и један аутентичан документ”, истакле су вероучитељице Жанела Пажин, Ивана Хрњез и Неда Гудељ.

Премијеру филма увеличало је присуство Владике Димитрија, као и присуство званичника Требиња, директора свих средњих школа, ученика и драгих суграђана.

Извор: Митрополија црногорско-приморска