Живе речи утехе: Живе речи утехе

Јовандан - Крсна слава Епископа тимочког Илариона (ФОТО)

Mon, 22 Jan 2018 14:19:30 +0000

Литургији је присуствовао г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама.

Славски колач са Епископом преломио је протосинђел Симеон, сабрат манастира Буково, а протојереј мр Игор Ивковић је у име монаштва, свештенства и верног народа Епархије тимочке Владики честитао крсну славу.

Владика Иларион је у беседи честитао празник и славу сабраним верницима, и посебно изразио благодарност г. Милети Радојевићу, који је учествовањем у заједничкој молитви и својим доласком пружио подршку нашим источним крајевима и напретку Тимочке епархије, где је у сваком погледу потребна и помоћ државе.

После свете литургије приређен је пријем у владичанском двору за бројне званице из култутрног, политичког и јавног живота Епархије и Зајечара.

Извор: Епархија тимочка

Конференција поводом обележавања 76. годишњице новосадске рације (АУДИО)

Mon, 22 Jan 2018 14:16:46 +0000

Тим поводом, у понедељак, 22. јануара, у Градској кући је одржана конференција за медије на којој су програм обележавања годишњице од трагичног погрома извршеног 21. до 23. јануара 1942. године, представили председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Мирослав Илић и чланови Одбора - протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја и г. Мирко Адам из Јеврејске општине Нови Сад.

Поздравивши присутне, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације г. Илић је представио детаље програма и истакао да ће Град Нови Сад ове године традиционално и достојанствено обележити годишњицу Новосадске рације. Према његовим речима, програм ће почети у подне, када ће се грађанима обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић који ће на почетку свог говора позвати присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама Новосадске рације. Потом ће, у име Српске Православне Цркве, помен служити Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, а у име Јеврејске заједнице Србије, врховни рабин Србије Исак Асиел.

Уследиће полагање цвећа на споменик Породица који се налази на Кеју жртава рације а ратна морнарица ће бацити венац са брода Речне флотиле у Дунав. Програм ће бити настављен у 13.45 часова, на новосадској плажи Штранд, где ће бити служен помен код спомен-плоче жртвама Рације. Јавно градско саобраћајно предузеће Нови Сад уступило је аутобус који ће бити паркиран на самом Кеју жртава рације и који ће грађани, нарочито старији, којима је шетња напорнија, моћи да искористе. Аутобус ће кренути у 13.30 часова ка новосадској плажи Штранд.

У име Епархије бачке, новинарима се на конференцији у Градској кући обратио протопрезвитер Владан Симић, изразивши благодарност председнику Одбора, Граду Новом Саду за добар пријем и лепу организацију овог тужног сећања. Ове године је новина то да ће Епархија бачка у току 2018. године организовати својеврсно обележавање највећег броја места где су наши суграђани страдали тих јануарских дана, тако што ћемо на свим тим местима поставити спомен-обележја са приогодним текстом. Верујем да ћемо сви заједно успети да сећање на жртве Рације подигнемо на један виши ниво и да је то задатак првенствено овог Одбора, не само организација овог једногодишњег обележавања, него и да се кроз читаву годину тема Новосадске рације на разне начине актуализује у јавном и културном животу Новог Сада, казао је секретар Епископа бачког.

Представник Јеврејске општине Нови Сад г. Мирко Адам позвао је све који су у прилици да 23. јануара дођу на Кеј жртава рације како би на достојанствен начин био обележен један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у новијој историји за Нови Сад.

Извор: Радио Беседа

Светосавска Литија кроз Црну Гору

Mon, 22 Jan 2018 08:04:19 +0000

Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшића поводом Савиндана организују Светосавску литију.

Црном Гором ће проћи крст (ризница манастира Савине), епитрахиљ (ризница Цетињског манастира) и патерица (ризница манастира Мораче) Светог Саве равноапостолног, првог архиепископа српског.

(АУДИО, ВИДЕО) Митрополит Амфилохије и Владика Јован (Ћулибрк) у Јасеновцу освештали темеље параклиса Новомученицима Јасеновачким

Sun, 21 Jan 2018 16:39:15 +0000

Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки.

„Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве.

„Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић.

„Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству.

„То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић.

Извор: РТРС

Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора

Извор: Митрополија Црногорско-приморска

Сабор Светог Јована Крститеља - Слава Епископа новосадског и бачког др Иринеја (АУДИО+ФОТО)

Sat, 20 Jan 2018 21:45:16 +0000

Пригодном беседом верном народу се обратио владика Арсеније, истакавши следеће: Свети Јован је први пример аскете, монаха подвижника, последњи пророк Старога Завета, први апостол Новога Завета, први мученик који је своју главу положио за Христа. На крају свог обраћања, Епископ Арсеније је честитао славу Епископу Иринеју, као и свим свечарима који на данашњи дан прослављају свог заштитника.

Током свете архијерејске Литургије, обављена су два чина рукоположења. Епископ крушевачки Давид рукоположио је у чин презвитера ђакона Предрага Делића, а Епископ далматински Никодим је рукоположио у чин ђакона Влада Поповића.

Након свете Литургије, у Владичанском двору, Епископ шумадијски Јован је благословио славски колач и кољиво.

Извор: Епархија бачка

Епископ новосадски и бачки др Иринеј на Богојављење у новосадском саборном храму началствовао Евхаристијским сабрањем и чином великог водоосвећења (АУДИО+ФОТО)

Sat, 20 Jan 2018 21:38:35 +0000

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој, Епископ Иринеј, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Хеики Хатунена, секретара Конференције европских цркава, свештеног братства Светогеоргијевског храма и новосадских ђакона.

После прочитаног Јеванђеља, владика Иринеј је подсетио присутне на историјске чињенице о Крштењу Господа Исуса Христа, а потом их поучио о духовном смислу овога Празника, како за нас данас, тако и за све хришћане од времена онога, па све до свршетка историје.

По заамвоној молитви, загрмео је славопој у целом храму, као некада Глас Господњи над водама, чиме је почело молитвословље Великога водоосвећења.

Извор: Епархија бачка

Богојављенско пливање у Зајечару (ВИДЕО)

Sat, 20 Jan 2018 21:35:21 +0000

У порти храма обављено је велико водоосвећење Богојављенске воде, а потом је верни народ са свештенством у свечаној литији кренуо улицама града од Саборног храма до Попове плаже на Црном Тимоку. Литију су предводили Епископ Иларион и свештенство, а у њој су учествовали представници Града, војске, жандармерије, ватрогасаца, спортских друштава, као и велики број грађана.

Пливање за Часни крст, које се одржава по шести пут, организовали су Епархија тимочка и град Зајечар. Од осамнаест пријављених пливача најуспешнији је био Урош Живановић вероучитељ из Бора. Он је од градоначелника добио златник са бележницом о данашњем догађају, а Епископ Иларион му је уручио крст са месинганом плочицом и витешки плашт.

Извор: Епархија тимочка

Марко Делић: Лице и наличје једне фаме или „Вести“ и Епархија франкфуртска

Sat, 20 Jan 2018 20:47:28 +0000

20суботајан 2018

Posted by Стање ствари in Разномислије

“

Објављујемо реаговање тибингеншког докторанда теологије и потпредседника Црквене општине у Штутгарту, Марка Делића, поводом скорашњих дешавања у Епархији франкфуртској и све Немачке. Текст је писан за недељник српске дијаспоре, „Вести“, али је уређивачки колегијум тог листа одбио да га објави

Епископ Андреј (Ћилерџић)

Када данас упитате просечно обавештеног интелектуалца, па, богме, и теолога, да ли је у Византији поред официјелне црквене књижевности постојала још нека форма литерарног изражавања, мало је оних који би знали да је на политичко-црквеним маргинама цветала еротска као и хумористичко-сатирична књижевност. Управо једна згода из ове друге литерарне врсте долазила ми је на ум при ишчитавању приговора што су се, поводом управе епископа Андреја и његових сарадника дијацезом Српске Православне Цркве у Немачкој, на страницама дневног листа „Вести“ појављивали. Листа, не треба то посебно наглашавати, врло приземне новинарске културе. Наиме, у једној сатири из XII века појављује се, на оном свету, митски лекар, Асклепије, и то у необичном издању. Огрнут је дотични некаквим златастим велом, и то тако да он своје свеже упокојене саговорнике може да види, док они њега, захваљујући том велу, опазити не могу. Могу слушати само његове речи.

Неком врстом вела, само у тривијалном контексту наших епархијских прилика у Немачкој, заоденули су се они што су петицијом подигли медијску жалбу против управе па и личности епископа Андреја Ћилерџића. Подигли су је они, наводно, у име еванђелских принципа, премда онај који ово пише основано сумња да су свештеници-приговарачи уопште прочитали Нови завет, док сумњу уопште нема да Стари завет нису ни прелиставали. Стога ће, онај који ове редове бележи, мало да разгрне вео овдашњи, додуше саткан не од златастих струна већ испреден бурлескно-лакрдијашким бојама, те да читаоцу добре воље, у неколико тачака, предочи оно што му се чини важним.

Прво: Епархија франкфуртска и све Немачке неоспорно се налази, на унутрашњем плану, у духовној, интелектуалној и материјалној кризи, са озбиљно нарушеним угледом у друштвеној и екуменско-црквеној јавности. За такво стање, међутим, ваља одати признање не епископу Андреју Ћилерџићу, већ његовим претходницима, епископима Константину Ђокићу и Сергију Карановићу. После кратке администрације патријарха Иринеја, када су се коначно постигли значајни резултати, а насукани брод поново изашао на пучину, доласком епископа Сергија наступа период заустављања процеса консолидације и ваљаних тенденција. На пољу међуцрквених односа долази до равнодушности према дијалогу, што је међу угледницима Римокатоличке и Евангеличке Цркве означено као рестаурација Константиновог система изолације, у шта се и лично, а не преко гласина или из медија, уверио и писац ових редова, будући активно укључен у теолошке и међуцрквене разговоре.

Један од прилога у франкфуртским „Вестима“

Друго: У јавној делатности, епископ Сергије није радио готово ништа, а и оно што је покушавао – боље би било да се посла није ни лаћао. Свака врста озбиљнијег друштвено-екуменског ангажовања изостајала је, а поменути владика окруживао се радо управо онима из редова свештеника-приговарача, којима је до духовне и пастирске делатности било стало колико и до лањскога снега.

Треће: И епископ Сергије имао је своје издање већ помињаног златастог вела. Покушавао је властиту неукост и врло слабо познавање Библије да огрне неком врстом тоталитарног начина епископовања, утемељеног на једној трибалистичкој, идеолошкој матрици, присутној, нажалост, делом и у православној теологији. По томе би епископ био нека врста омнипотентног субаше, коме се треба покоравати и не мислити скоро ништа, или тачније – ништа. Отуда и отпор епископа Сергија према недогматичним појединцима и отклон од оних теолога који, наместо удворичког и ума лишеног климања главом, настоје да мисле. У то се и лично уверио писац ових редова када му је, на запрепашћење, један од врлих потписника петиције, што у слободно време воли да се разговара са онима из надрилекарско-магијске бизнис-бранше, преко посредника, за његово добро, послао добронамерни савет епископа Сергија с којим се то непоћудним минхенским теолозима не би смело ни у разговор ступити.

Четврто: Где ли се, они који данас Андреју Ћилерџићу постављају ултиматуме, премда елементарне културе лишени, дедоше да укажу на правно недопустив чин ad hoc смењивања благајника Црквене општине у Минхену од стране епископа Сергија и његове свите? Или да дигну глас, преко медија или бар колегијалном подршком, против тоталне дифамације честитог минхенског свештеника, o. Предрага Гајића и његове породице? Онај који ово пише одбио је – из протеста према поменутим поступцима бившег немачког владике, противним статуту минхенске парохије, регистроване као eingetragener Verein[1] – да учествује у програму обележавања епархијске славе.

Пето: Где су они којима је до правде стало, у Химелстиру и око њега, па да подигну глас што у време епископовања Сергија Карановића седница Епархијског управног одбора две године није одржавана?

Манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру (Фото: Р. Лукић/Вести)

Шесто, и потоње: Епископ Андреј Ћилерџић на место администратора није дошао из ћефа нити каквог личног ћара, већ је за администратора промишљеном одлуком Архијерејског Сабора постављен, и то стога да решава големе проблеме које му је, у наслеђе, оставио његов знаменити претходник. Он их, и поред тешкоћа, решава. Преименовање манастира Химелстира у женски манастир, у којем свој подвижничко-духовни живот воде угледне монахиње, представља чин еманципације а не деградације манастира. Од манастира на чијем челу се налазила врло проблематична фигура бившег игумана Германа, који је, будући без основних богословских компетенција, хришћанство сводио на племенско-националне тонове, манастир Химелстир постао је местом у коме се одвија аутентични богослужбени живот, у коме „нема више Јудејца ни Грка, нити роба нити слободњака, нити мушког нити женског“ (Гал. 3,28).

Као личност изузетног моралног интегритета, коју за разлику од свог претходника – садашњег бихаћко-петровачког владике – красе скромност, познавање библијске теологије, еманципованост и схватање епископства као служења и координирања а не деспотског владања, управо је епископ Андреј, по расуђивању оног који ово пише, најпогоднија личност која може повратити углед епархији којом администрира.

У поређењу са епископом Андрејем, који умногоме наставља управо тамо где је патријарх Иринеј био стао, његови нападачи баштиници су оне врсте критике, која је то само по имену, а коју су за нијансу суптилније предузимали њихови духовно-идеолошки преци, представљени на оној познатој литографији с краја 19. столећа, која имађаше претензију да понуди ликовну представу познатог појма што га је сковао Карл Маркс: појма лумпенпролетаријат. „Критика“ лумпенпролетаријата ондашњег имала је место у локалним сеоским крчмама. Ова њихових потомака осване и у медијима. Само тога ради латих се пера, посвећујући овај запис благонаклоном читаоцу.

Маркo Делић je дипломирани теолог Православног богословског факултета у Београду, а од 2016. докторанд теологије на Универзитету у Тибингену. Бави се, у оквиру дисертације, рецепцијом епикурејске филозофије у Оригеновој расправи „Против Келса“. Поред теологије, бави се филозофијом, теоријом књижевности и политичком теоријом. Рођен је у Тополи, живи у Штутгарту

Текстови у рубрици „Разномислије“ одражавају ставове њихових аутора, а не нужно и став „Стања ствари“

Бог се јави! Митрополит Амфилохије с вјерницима у Храму Христовог Васкресења

Fri, 19 Jan 2018 13:12:06 +0000

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 19. јануара, на Богојављење, са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је крштење Господа Исуса Христа на Јордану велики и страшни догађај.

„На тај начин су се први пут у историји свијета отворила небеса. И Дух Свети сишао је на Господа, Дух Очев, Дух Његов, Дух животворни којим дише све што дише и којим постоји све што постоји од настанка свијета“, рекаоје он.
Митрополит црногорско-приморски је додао да је Господ послије свога крштења, и послије кушања на Гори кушања, позвао људе у својој проповиједи да се покају се и испуњују благу вијест.

„И тако је то од тада до данас, до краја свијета и вијека. Ми гледамо и слушамо тај велики и страшни догађај јављања Божјег. И благосиљамо Господа нашега, јер се јавио, јер нам је открио велику и свету тајну, непознату за људски род, недоступну људскоме уму и разуму. Открио се и као један Бог, али у лицу Свете Тројице Оца и Сина и Духа Светога“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након светог пришешћа, Митрополит Амфилохије је са свештенством обавио велико богојављенско водоосвећење.
Честитајући многобројним вјерницима празник, рекао је да се сам Бог бори против сваке силе демонске, сваке нечистоте, лажи и прљавштине.

„Зато је и дошао међу нас и својом свјетлошћу све нас освијетлио. И ево га, поново долази Господ међу нас. Зато се поклањамо Његовом светоме крштењу и светом Богојављењу се поклањамо, Господу нашем Оцу и Сину и Духу Светоме. Бог се јави“, рекао је Митрополит Амфилохије.

(Рајо Војиновић, сајт Митрополије)

Епископ Сергије примио бискупа Комарицу

Fri, 19 Jan 2018 10:56:00 +0000

Владика Сергије је захвалио драгом госту на посјети епархији бихаћко-петровачкој, а у заједничком разговору, бискуп Фрањо и владика Сергије размјенили су информације о стању у својим епархијама, односу православних и католика и будућој сарадњи на опште добро свих.

Бискуп Фрањо се захвалио владици Сергију на гостопримству и позвао владику Сергија да посјети такође бискупију бањалучку.

Сарајево: Божићно-новогодишњи пријем у Митрополији

Thu, 18 Jan 2018 21:08:13 +0000

На радост и задовољство домаћина позиву су се одазвали Њихове еминеције Реис Кавазовић, кардинал Пуљић, Господин Финци испред Јеврејске заједнице, Њихове Екселенције чланови Предсједништва БиХ-не г. Бакир Изетбеговић и г. Младен Иванић, Предсједавајући Вијећа министара БиХ-не г. Звиздић са неколико министара, Предсједник Федерације БиХ-не Господин Чавара са потпредсједником Господином Дуновићем, Предсједник НС РС Господин Н. Чубриловић, Предсједници Влада Р. Српске Ђоспођа Цвијановић и Федерације БиХ-не Господин Новалић, те многобројни министри, народни посланици, градоначелници и начелници општина, одборници о др.

Из Дипломатског Кора пријему су између осталих присуствовали: Његова екселенција надбискуп Пецуто, Нунције Свете столеце, Високи преставник УН-а г. Инцко, Њена Екселенција Амбасадор САД-ва Госпођа Кормак, Њихове екселенције амбасадори Република: Француске, Аустрије, Турске, Бугарске, Мађарске, БЈР Македоније, Грчке, Србије, Румуније, Словеније, Хрватске, Египта, Краљевине Холандије, Државе Палестине и др., те изасланици амбасадора Руске федерације и др.

Пријему су присутвовали Ректор Сарајевског униврезитета проф. др. Рифат Шкријељ, проректор проф. др. Александра Николић и други чланови акаденске заједнице Универзитета у Сарајеву и Универзитета у Источном Сарајеву, Академици АНУБиХ и АНУРС-а и многи еминенти чланови академске заједнице.

Након дочека гостију Високопреосвећени Господин Митрополит г. Хризостом поздравио је све бесједом:

Ваше Екселенције, Ваше Еминенције,
Даме и Господо, Браћо и сестре,

Изражавамо велико задовоство што можемо свима Вама пожељети добродошлицу под сводовима ове наше древне митрополије, а поводом овог Божићно-новогодишњег пријема у вашу част.
Поздрављамо Вас поздравом радости и весеља које би цијеломе свијету и желимо да се осјећате пријатно као своји код свога.
У озрачју наших Великих божићњих празника и Нове 2018. године наша молитва јесте да се сви заједно нађемо и осјетимо као пријатељи Божији, али и пријатељи међусобно.
Изражавамо посебно задовоство присуством Његове Еминенције Господина Реиса Кавазовића којег срдачно поздрављамо, као и његову пратњу.
Једнако тако срдачно поздрављамо Његову Узоритост Господна Кардинала Винка Пуљића, надбискупа врхбосанског и његову пратњу.
Са истом усрдношћу поздрављамо нама драгог по Богу отаца наших Аврама, Исака и Јакова брата Господина Јакуба Финција и његову пратњу.

Најсрдачније поздрављамо:1) чланове Пресједништва Босне и Херцеговине њихове Екселенције Господина Бакира Изетбеговића и Господна Младена Иванића и изасланика Предсједавајућег Господина Човића; 2) УВАЖЕНОГ Високог преставника Уједињених нација у Босни и Херцеговини Господина Инцка; 3) СВЕ ВАС, Ваше екселенције Господо Амбасадори - чланови Дипломатског кора; Комаданта ЕУФОР-а, шефа ОСЦЕ-а и све друге преставнике међународних организација ангажованих у БиХ-ни.
Поздрављамо Предсједавајућег Вијећа министара БиХ-не Господина Звиздића и присутне министре - чланове Вијећа министара БиХ-не, њихове замјенике и помоћнике; Посебно поздрављамо Предсједника Народне скупштине Републике Српске Господина Чубриловића, те предсједнике Влада - Рапублике Српске Госпођу Жељку Цвијановић и Федерације Босне и Херцеговине Господина Фадила Новалића и уважене присутне министре;
Са дубоким поштовањем и великим уважавањем поздрављамо Њихове екселенције Господу Академике из Академија наука и умјетности БиХ-не и Републике Сепске, те чланове Академске заједнице - ректоре, декане, професоре, наставнике.

Поздрављамо присутне: 1) НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ Парламентерне скупштине БиХ-не, Ентитеских, кантоналних парламената и одборнике општинских скупштина; 2) присутне Градоначелнике и начелнике општина; 3) сво високопречасно и часно свештенство и све вас браћо и сестре и драги гости.
------------------------------------------------------------------------------
Стари римљани су говорили: ДОБАР ПОЧЕТАК - ПОЛА ЈЕ ПОСЛА СВРШЕНО!
Управо тако, и ми свима нама сабраним данас и овдје желимо ДОБАР ПОЧЕТАК Нове 2018. године, као и свим људима наше отаџбине и читавог свијета.
Осим што су Срећа и Успјех задате библијске категорије оне су потреба и молитва свих људи свих времена, без разлике на религије, културе и цивилизација. Ми СРЕЋУ и УСПЈЕХ можемо постићи и имати их благословом божијим, те одговорним радом и заједништвом. Срећа и успјех нису у себичном задовољству и саможивости, већ у Заједници љубави, прво, са Богом дародавцем свих добара, а затим и са ближњима својима и са свим људима.
Пожелимо у овој години, која ће засигурно бити и бурна и изазовна, Мир и Добру вољу међу људима. Премудри Соломон каже: ''Кад се умножавају праведници, весели се народ!'' ...... и додаје '' Цар ПРАВДОМ подиже земљу'' (Прич.Сол. 29, 2 и 4) Човјек и Народ су ДОБРА због којих се сам Бог унизио и постао ЧОВЈЕК да би спасио ЧОВЈЕКА и НАРОД. Мир и Добра воља морају се оствривати у конкретној Држави, међу ЉУДИМА и НАРОДИМА. Нека ова година буде та у којој ће се ПРАВДОМ подићи ова земља, а народ бити весео, срећан и задовољан.

Афирмишимо у овој години ДОБРО које као да је протјерано са ових простора, ДОБРО које хиљаде наших суграђана траже широм свијета.
Афирмишимо у овој години ЧОВЈЕКА који је у сваком погледу јако поврјеђен.
Афирмишимо праве и изворне демократске вриједности друштва и државе и учинимо и Себе-саме и ову Државу достојном поштовања у свијету. Управо, зато нам је потребна добра воља међу људима.
То је и благослов самога Бога, који нека нас благослови и оснажи да увијек можемо бити и добри људи и добри вјерници, и да нам дјела свједоче нашу вјеру.
Са овим и оваквим вапајима и молитвама желимо срећну и благословену Нову 2018. годину!
Подижемо ову чашу у здравље свих Вас и желимо Вам многаја и благаја љета. Живјели!

+Митрополит Х Р И З О С Т О М, с.р.

Сарајево, 16. 01. 2018.

Епископ милешевски Атанасије: О Богојављењу

Thu, 18 Jan 2018 13:37:04 +0000

најава Богојављења

Митрополит Амфилохије за Јовандан у Јасеновцу

Thu, 18 Jan 2018 10:31:47 +0000

„Након Свете архијерејске литургије у манастиру Јасеновац, коју ће митрополит Амфилохије служити са епископом пакрачко-славонским Јованом, биће освештани темељи параклиса посвећеног новомученицима јасеновачким“, рекао је за Радио Светигора парох пакрачки Ђорђе Теодоровић.

Литургија ће бити служена од 9.00 часова.

У недјељу, 21. јануара, митрополит Амфилохије ће служити Свету архијерејску литургију у манастиру Ораховица, гдје ће га архимандрит Павле упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији.

Извор: СРНА

Почео да ради сајт владике г. Григорија (Дурића): Прилог о Косову и Метохији

Mon, 15 Jan 2018 18:35:20 +0000

На адреси http://vladikagrigorije.info/

од сада можете да читате размишљања, бесједе и друге прилоге захумско-херцеговачког епископа г. Григорија.

Редакција Поука поздравља покретање оваквог сајта, преношењем размишљања која се тичу и Косова и Метохије:

Широм отворених очију

Хришћански Бог, Бог Библије – а нарочито Христос у јеванђељима – поучава нас и показује нам сопственим примјером да на свијет који нас окружује треба да гледамо отворених очију. Штавише, открива нам и упућује нас на то ка чему би понајприје требало да усмјеримо свој поглед – а то је ка патњи и страдалништву људи око нас. Сјетимо се само како се Христос понио према патњи, болу и страдању свих оних са којима је свакодневно долазио у сусрет. Изнимно је важно да их – исцјељујући им ране – никада није упитао за њихов положај у друштву, поготово за националну припадност, па чак ни за гријехове које су починили, увијек им само помажући и оздрављујући све подједнако.

Стога ми се чини да и ми, у часу у којем се налазимо и пред тако сложеним питањем косовско-метохијске кризе, које се поставља пред нас, управо сљедујући Христу треба прије свега да држимо широм отворене очи. Разлог који ме додатно учвршћује у овом увјерењу јесте и чињеница коју сви ми добро запажамо – да нас безобзирно и силовито приморавају да се пред овим питањем понашамо управо супротно – да затворимо очи, да зажмуримо пред проблемом који нас мучи. Једном ријечју, да зажмуримо још макар накратко, таман толико колико је потребно да се све сврши, па ће нам онда post festum можда и допустити да малчице растворимо капке и бојажљиво погледамо око себе…

Имајући у виду све поменуто, а нарочито искуство протеклог рата, које сам стекао у Босни и Херцеговини, током минулих година трудио сам се да управо широм отворених очију покушам сагледати и спознати, колико је могуће јасније, понад свега патњу и страдање свих људи који живе на Косову и Метохији, стремећи притом ка томе да ми поглед буде христолик. Другим ријечима, настојећи да разазнам њихове патње и састрадавајући са свима који живе на том за мене освештаном простору – освештаном прије свега непојамном недаћом и муком коју ти људи подносе – старао сам се да не обраћам пажњу на то ко је какве вјере и нације, већ само на то ко истински пати и страда а ко не. Такав угао посматрања омогућио ми је да врло брзо увидим како већина људи на Косову и Метохији стење и мучи се под тешким бременом разних власти које су се без изузетка нељудски понијеле према њима водећи једну опасну и надасве бахату политику.

Ситуација бива тим гора уколико се тако раширених очију и непомућеног погледа осврнемо око себе и тако се увјеримо да – у мањој или већој мјери – слично стање влада свуда око нас – не само на Косову и Метохији. Тако пажљиво загледани у оно што нас окружује лако ћемо уочити да један дио протагониста свеопште несреће, они који дјелају иза кулиса, премда су у мањини, умногоме утичу на наше животе. Ако се иоле замислимо над нареченим проблемом, врло брзо ћемо схватити – јер та спознаја, истини за вољу, и не потребује особиту памет – да сви ти илегални и противзаконити послови, који се одвијају испод жита и у тами ноћи, предуго трају да бисмо их и даље само ћутке посматрали и да бисмо са њих – што још чешће чинимо – правећи се невјешти скретали поглед у страну. Пасивност у којој константно пребивамо када је у питању пошаст о којој је овдје ријеч тим је опаснија и за нас погубнија што су посљедице поменутих закулисних радњи већ одавно почеле попримати титанске размјере. Стога ми се чини да је, уколико уистину желимо да помогнемо онима који пате и страдају, један од главних циљева и задатака Цркве да укаже управо на ову чињеницу, али понајприје на то да наш пут треба да наликује Христовом, а то подразумијева, прије свега осталог, просвјећивање свих оних којима се видици замагљују, или – ако је то икако могуће – настојање да им се очи отворе како би могли објективно сагледати прилике у којима су се нашли. С тим у вези увјерен сам да нам као најваљанији путоказ за поступање према свима онима који настањују страдални простор Косова и Метохије – једнако према Албанцима као и према Србима – треба да послужи јеванђелска прича о милостивом Самарјанину. Управо као добри Самарјанин и ми треба да будемо ближњи сваком потребитом, био он Србин или Албанац.

Уколико уистину мислимо и дјелујемо у складу са овим што смо напријед навели, за нас би, по логици ствари, требало да буде претежнија ријеч о Христу и проповиједање православља од оних неријетко пренаглашених и егзалтираних ријечи о српству, које се данас све чешће могу чути и које како вријеме протиче све више постају испразне флоскуле које одјекују празно. Промишљање о овоме што сам управо рекао подстакло ме је да се присјетим једне пријатељске расправе која се повела између двојице гласовитих Руса – Шмемана и Солжењицина. Поводом поменуте расправе са Солжењицином, у чије подробности овом приликом нећу улазити, Александар Шмеман је, између осталог, записао: „Њему је све Русија, а мени је све Црква, тј. Христос.” Из свега што сам до сада изрекао поводом теме о којој је ријеч није тешко закључити – ако ову Шмеманову реченицу унеколико измијенимо примјењујући је на наше прилике – чијем се становишту у овом случају приклањам.

Како год било, за нас који смо превасходно људи Цркве и Христа, или би бар то требало да будемо, увијек, па и у овако тешким околностима, отвара се и поставља питање наше спремности на жртву. Наша снага не лежи у сили, него у ријечи, у дјелотворном свједочењу Христа и сљедовању Њему. Та мисија се протеклих деценија није успјела остварити, између осталог и зато јер је небројено пута била спречавана и спутавана. Посљедице њеног осујећења у периоду атеистичке власти у ери Јосипа Броза (који је некима и данас узор и идеал) несагледиве су и, на нашу велику жалост, данас веома уочљиве. Без обзира на поменуту чињеницу и на све отежавајуће околности које су нас снашле, дубоко вјерујем да још увијек има наде и да није касно да се ствари преокрену и усмјере у корист оних који ни криви ни дужни највише и најчешће страдају. Стога осјећам дужност и потребу да укажем управо на то да је за све нас од непроцјењиве важности да макар размислимо о том, додуше, ужем и тежем путу, као и о могућностима које нам он нуди, а које би нас можда могле извести из ћорсокака у којем се одвећ дуго налазимо.