Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки.

„Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве.

„Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић.

„Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству.

„То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић.

Извор: РТРС

Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора

Извор: Митрополија Црногорско-приморска

20суботајан 2018

Објављујемо реаговање тибингеншког докторанда теологије и потпредседника Црквене општине у Штутгарту, Марка Делића, поводом скорашњих дешавања у Епархији франкфуртској и све Немачке. Текст је писан за недељник српске дијаспоре, „Вести“, али је уређивачки колегијум тог листа одбио да га објави

Епископ Андреј (Ћилерџић)

 

Када данас упитате просечно обавештеног интелектуалца, па, богме, и теолога, да ли је у Византији поред официјелне црквене књижевности постојала још нека форма литерарног изражавања, мало је оних који би знали да је на политичко-црквеним маргинама цветала еротска као и хумористичко-сатирична књижевност. Управо једна згода из ове друге литерарне врсте долазила ми је на ум при ишчитавању приговора што су се, поводом управе епископа Андреја и његових сарадника дијацезом Српске Православне Цркве у Немачкој, на страницама дневног листа „Вести“ појављивали. Листа, не треба то посебно наглашавати, врло приземне новинарске културе. Наиме, у једној сатири из XII века појављује се, на оном свету, митски лекар, Асклепије, и то у необичном издању. Огрнут је дотични некаквим златастим велом, и то тако да он своје свеже упокојене саговорнике може да види, док они њега, захваљујући том велу, опазити не могу. Могу слушати само његове речи.

Неком врстом вела, само у тривијалном контексту наших епархијских прилика у Немачкој, заоденули су се они што су петицијом подигли медијску жалбу против управе па и личности епископа Андреја Ћилерџића. Подигли су је они, наводно, у име еванђелских принципа, премда онај који ово пише основано сумња да су свештеници-приговарачи уопште прочитали Нови завет, док сумњу уопште нема да Стари завет нису ни прелиставали. Стога ће, онај који ове редове бележи, мало да разгрне вео овдашњи, додуше саткан не од златастих струна већ испреден бурлескно-лакрдијашким бојама, те да читаоцу добре воље, у неколико тачака, предочи оно што му се чини важним.

Прво: Епархија франкфуртска и све Немачке неоспорно се налази, на унутрашњем плану, у духовној, интелектуалној и материјалној кризи, са озбиљно нарушеним угледом у друштвеној и екуменско-црквеној јавности. За такво стање, међутим, ваља одати признање не епископу Андреју Ћилерџићу, већ његовим претходницима, епископима Константину Ђокићу и Сергију Карановићу. После кратке администрације патријарха Иринеја, када су се коначно постигли значајни резултати, а насукани брод поново изашао на пучину, доласком епископа Сергија наступа период заустављања процеса консолидације и ваљаних тенденција. На пољу међуцрквених односа долази до равнодушности према дијалогу, што је међу угледницима Римокатоличке и Евангеличке Цркве означено као рестаурација Константиновог система изолације, у шта се и лично, а не преко гласина или из медија, уверио и писац ових редова, будући активно укључен у теолошке и међуцрквене разговоре.

Један од прилога у франкфуртским „Вестима“

Друго: У јавној делатности, епископ Сергије није радио готово ништа, а и оно што је покушавао – боље би било да се посла није ни лаћао. Свака врста озбиљнијег друштвено-екуменског ангажовања изостајала је, а поменути владика окруживао се радо управо онима из редова свештеника-приговарача, којима је до духовне и пастирске делатности било стало колико и до лањскога снега.

Треће: И епископ Сергије имао је своје издање већ помињаног златастог вела. Покушавао је властиту неукост и врло слабо познавање Библије да огрне неком врстом тоталитарног начина епископовања, утемељеног на једној трибалистичкој, идеолошкој матрици, присутној, нажалост, делом и у православној теологији. По томе би епископ био нека врста омнипотентног субаше, коме се треба покоравати и не мислити скоро ништа, или тачније – ништа. Отуда и отпор епископа Сергија према недогматичним појединцима и отклон од оних теолога који, наместо удворичког и ума лишеног климања главом, настоје да мисле. У то се и лично уверио писац ових редова када му је, на запрепашћење, један од врлих потписника петиције, што у слободно време воли да се разговара са онима из надрилекарско-магијске бизнис-бранше, преко посредника, за његово добро, послао добронамерни савет епископа Сергија с којим се то непоћудним минхенским теолозима не би смело ни у разговор ступити.

Четврто: Где ли се, они који данас Андреју Ћилерџићу постављају ултиматуме, премда елементарне културе лишени, дедоше да укажу на правно недопустив чин ad hoc смењивања благајника Црквене општине у Минхену од стране епископа Сергија и његове свите? Или да дигну глас, преко медија или бар колегијалном подршком, против тоталне дифамације честитог минхенског свештеника, o. Предрага Гајића и његове породице? Онај који ово пише одбио је – из протеста према поменутим поступцима бившег немачког владике, противним статуту минхенске парохије, регистроване као eingetragener Verein[1] – да учествује у програму обележавања епархијске славе.

Пето: Где су они којима је до правде стало, у Химелстиру и око њега, па да подигну глас што у време епископовања Сергија Карановића седница Епархијског управног одбора две године није одржавана?

Манастир Успења Пресвете Богородице у Химелстиру (Фото: Р. Лукић/Вести)

Шесто, и потоње: Епископ Андреј Ћилерџић на место администратора није дошао из ћефа нити каквог личног ћара, већ је за администратора промишљеном одлуком Архијерејског Сабора постављен, и то стога да решава големе проблеме које му је, у наслеђе, оставио његов знаменити претходник. Он их, и поред тешкоћа, решава. Преименовање манастира Химелстира у женски манастир, у којем свој подвижничко-духовни живот воде угледне монахиње, представља чин еманципације а не деградације манастира. Од манастира на чијем челу се налазила врло проблематична фигура бившег игумана Германа, који је, будући без основних богословских компетенција, хришћанство сводио на племенско-националне тонове, манастир Химелстир постао је местом у коме се одвија аутентични богослужбени живот, у коме „нема више Јудејца ни Грка, нити роба нити слободњака, нити мушког нити женског“ (Гал. 3,28).

Као личност изузетног моралног интегритета, коју за разлику од свог претходника – садашњег бихаћко-петровачког владике – красе скромност, познавање библијске теологије, еманципованост и схватање епископства као служења и координирања а не деспотског владања, управо је епископ Андреј, по расуђивању оног који ово пише, најпогоднија личност која може повратити углед епархији којом администрира.

У поређењу са епископом Андрејем, који умногоме наставља управо тамо где је патријарх Иринеј био стао, његови нападачи баштиници су оне врсте критике, која је то само по имену, а коју су за нијансу суптилније предузимали њихови духовно-идеолошки преци, представљени на оној познатој литографији с краја 19. столећа, која имађаше претензију да понуди ликовну представу познатог појма што га је сковао Карл Маркс: појма лумпенпролетаријат. „Критика“ лумпенпролетаријата ондашњег имала је место у локалним сеоским крчмама. Ова њихових потомака осване и у медијима. Само тога ради латих се пера, посвећујући овај запис благонаклоном читаоцу.

Маркo Делић je дипломирани теолог Православног богословског факултета у Београду, а од 2016. докторанд теологије на Универзитету у Тибингену. Бави се, у оквиру дисертације, рецепцијом епикурејске филозофије у Оригеновој расправи „Против Келса“. Поред теологије, бави се филозофијом, теоријом књижевности и политичком теоријом. Рођен је у Тополи, живи у Штутгарту

Текстови у рубрици „Разномислије“ одражавају ставове њихових аутора, а не нужно и став „Стања ствари“

Владика Сергије је захвалио драгом госту на посјети епархији бихаћко-петровачкој, а у заједничком разговору, бискуп Фрањо и владика Сергије размјенили су информације о стању у својим епархијама, односу православних и католика и будућој сарадњи на опште добро свих.

Бискуп Фрањо се захвалио владици Сергију на гостопримству и позвао владику Сергија да посјети такође бискупију бањалучку.

На радост и задовољство домаћина позиву су се одазвали Њихове еминеције Реис Кавазовић, кардинал Пуљић, Господин Финци испред Јеврејске заједнице, Њихове Екселенције чланови Предсједништва БиХ-не г. Бакир Изетбеговић и г. Младен Иванић, Предсједавајући Вијећа министара БиХ-не г. Звиздић са  неколико министара, Предсједник Федерације БиХ-не Господин Чавара са потпредсједником Господином Дуновићем, Предсједник НС РС Господин Н. Чубриловић, Предсједници Влада Р. Српске Ђоспођа Цвијановић и Федерације БиХ-не Господин Новалић, те многобројни министри, народни посланици, градоначелници и начелници општина, одборници о др.

Из Дипломатског Кора пријему су између осталих присуствовали: Његова екселенција надбискуп Пецуто, Нунције Свете столеце, Високи преставник УН-а г. Инцко, Њена Екселенција Амбасадор  САД-ва Госпођа Кормак, Њихове екселенције амбасадори Република: Француске, Аустрије, Турске, Бугарске, Мађарске, БЈР Македоније, Грчке, Србије, Румуније, Словеније, Хрватске, Египта,  Краљевине Холандије, Државе Палестине и др., те изасланици амбасадора Руске федерације и др.

Пријему су присутвовали Ректор Сарајевског униврезитета проф. др. Рифат Шкријељ, проректор проф. др. Александра Николић и други чланови акаденске заједнице Универзитета у Сарајеву и Универзитета у Источном Сарајеву, Академици АНУБиХ и АНУРС-а и многи еминенти чланови академске заједнице.

Након дочека гостију Високопреосвећени Господин Митрополит г. Хризостом поздравио је све бесједом:

Ваше Екселенције, Ваше Еминенције,
Даме и Господо, Браћо и сестре,

            Изражавамо велико задовоство што можемо свима Вама пожељети добродошлицу под сводовима ове наше древне митрополије, а поводом овог Божићно-новогодишњег пријема у вашу част.  
Поздрављамо Вас поздравом радости и весеља које би цијеломе свијету и желимо да се осјећате пријатно као своји код свога.
У озрачју наших Великих божићњих празника и Нове 2018. године наша молитва јесте да се сви заједно нађемо и осјетимо као пријатељи Божији, али и пријатељи међусобно.
Изражавамо посебно задовоство присуством Његове Еминенције Господина Реиса Кавазовића којег срдачно поздрављамо, као и његову пратњу.  
Једнако тако срдачно поздрављамо Његову Узоритост Господна Кардинала Винка Пуљића, надбискупа врхбосанског и његову пратњу.
Са истом усрдношћу поздрављамо нама драгог по Богу отаца наших Аврама, Исака и Јакова брата Господина Јакуба Финција и његову пратњу.

Најсрдачније поздрављамо:1) чланове Пресједништва Босне и Херцеговине њихове Екселенције Господина Бакира Изетбеговића и Господна  Младена Иванића и изасланика Предсједавајућег Господина Човића;  2) УВАЖЕНОГ Високог преставника Уједињених нација у Босни и Херцеговини Господина Инцка; 3) СВЕ ВАС, Ваше екселенције Господо Амбасадори - чланови Дипломатског кора; Комаданта ЕУФОР-а, шефа ОСЦЕ-а и све друге преставнике међународних организација ангажованих у БиХ-ни. 
Поздрављамо Предсједавајућег Вијећа министара БиХ-не Господина Звиздића и присутне министре - чланове Вијећа министара БиХ-не, њихове замјенике и помоћнике; Посебно поздрављамо Предсједника Народне скупштине Републике Српске Господина Чубриловића, те  предсједнике  Влада - Рапублике Српске Госпођу Жељку Цвијановић и Федерације Босне и Херцеговине Господина  Фадила Новалића и уважене присутне министре;
Са дубоким поштовањем и великим уважавањем поздрављамо Њихове екселенције Господу Академике из Академија наука и умјетности БиХ-не и Републике Сепске, те чланове Академске заједнице - ректоре, декане, професоре, наставнике.

Поздрављамо присутне: 1) НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ   Парламентерне скупштине БиХ-не, Ентитеских, кантоналних парламената и одборнике општинских скупштина; 2) присутне  Градоначелнике и начелнике општина; 3) сво високопречасно и часно свештенство и све вас браћо и сестре и драги гости. 
------------------------------------------------------------------------------
Стари римљани су говорили: ДОБАР ПОЧЕТАК - ПОЛА ЈЕ ПОСЛА СВРШЕНО!
Управо тако,  и ми свима нама сабраним данас  и овдје желимо ДОБАР ПОЧЕТАК  Нове 2018.  године, као и свим људима наше отаџбине и читавог свијета.
Осим што су Срећа и Успјех задате библијске категорије оне су потреба и молитва свих људи свих времена, без разлике на религије, културе и цивилизација. Ми СРЕЋУ и УСПЈЕХ можемо постићи и имати их благословом божијим, те одговорним радом и заједништвом. Срећа и успјех нису у себичном задовољству и саможивости,   већ у Заједници љубави, прво, са Богом дародавцем свих добара, а затим и са ближњима својима и са свим људима.  
Пожелимо у овој години, која ће засигурно бити и бурна и изазовна, Мир и Добру вољу међу људима. Премудри Соломон каже: ''Кад се умножавају праведници, весели се народ!'' ...... и додаје '' Цар ПРАВДОМ подиже земљу'' (Прич.Сол. 29, 2 и 4) Човјек и Народ  су ДОБРА због којих се сам Бог унизио и постао ЧОВЈЕК да би спасио ЧОВЈЕКА и НАРОД. Мир и Добра воља морају се оствривати у конкретној Држави, међу ЉУДИМА и НАРОДИМА. Нека ова година буде та у којој ће се ПРАВДОМ подићи ова земља, а народ бити весео, срећан и задовољан.
 

Афирмишимо у овој години ДОБРО које као да је протјерано са ових простора, ДОБРО које хиљаде наших суграђана траже широм свијета. 
Афирмишимо у овој години ЧОВЈЕКА који је у сваком погледу јако поврјеђен. 
Афирмишимо праве и изворне демократске вриједности друштва и државе и учинимо и Себе-саме и ову Државу достојном поштовања у свијету.             Управо, зато нам је потребна добра воља међу људима. 
То је и благослов самога Бога, који нека нас благослови и оснажи да увијек можемо бити и добри људи и добри вјерници, и да нам дјела свједоче нашу вјеру.
Са овим и оваквим вапајима и молитвама желимо срећну и благословену Нову 2018. годину!
Подижемо ову чашу у здравље свих Вас и желимо Вам многаја и благаја љета. Живјели!

+Митрополит   Х Р И З О С Т О М, с.р.

Сарајево, 16. 01. 2018.    

најава Богојављења

„Након Свете архијерејске литургије у манастиру Јасеновац, коју ће митрополит Амфилохије служити са епископом пакрачко-славонским Јованом, биће освештани темељи параклиса посвећеног новомученицима јасеновачким“, рекао је за Радио Светигора парох пакрачки Ђорђе Теодоровић.

Литургија ће бити служена од 9.00 часова.

У недјељу, 21. јануара, митрополит Амфилохије ће служити Свету архијерејску литургију у манастиру Ораховица, гдје ће га архимандрит Павле упознати са обновљеним монашким животом ове древне светиње у Славонији.

Извор: СРНА

На адреси http://vladikagrigorije.info/

од сада можете да читате размишљања, бесједе и друге прилоге захумско-херцеговачког епископа г. Григорија.

Редакција Поука поздравља покретање оваквог сајта, преношењем размишљања која се тичу и Косова и Метохије:

Широм отворених очију