Живе речи утехе: Живе речи утехе

У Шапцу представљено четворокњижје „Љетопис новог косовског распећа“ Митрополита Амфилохија

Wed, 14 Feb 2018 13:59:59 +0000

Вече је започето песмом „Сини јарко сунце са Косова“ коју су извеле сестре Трифуновић, етно дуо културно уметничког друштва Абрашевић под уметничким руководством Сузане Гајић.

Присутнима се на почетку обратио протођакон Љубомир Ранковић истакавши да митрополит Амфилохије није долазио у Шабац пуних тридесет година, заблагодаривши му на доласку напомињући да је његов данашњи долазак у Шабац подједнако важан као и онај од пре тридесет година.

Говорећи о књигама, господин Ранковић је рекао:

„Не верујем да је икада и једна рука у историји написала такав летопис „тежак и мучан“. То је попис голготских жртава који леди крв у жилама…нешто потресније и од саме голготе. Свети владика Николај је рекао да се српска историја не пише мастилом, него крвљу и сузама. Прве две књиге су написане крвљу и сузама, а писац њихов Митрополит Амфилохије је умакао, забијао руку у срце, и своје и свога народа, усуђујем се казати и у Христово срце, јер са тим страдалницима косовским и српским страдањем, највеће патње осећа Христос. Он је вечни састрадалник сваког страдалника….Свети апостол Јован је пишући своју посланицу рекао „што чусмо, што видесмо очима својим, што размотрисмо и руке наше опипаше, то вам казујемо“. Није Митрополит Амфилохије ово писао из удобног његовог салона или убиблиотеке на Цетињу, него је сваку стопу Косовске земље у најгора времена прекорачао и својим рукама из блата и муља и јама вадио мртва телеса, облачио одела, паковао у ковчеге и вршио опела.“

Протођакон се подсетио речи некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића: „Независна држава Косово и Метохија најлакше ће настати у мраку и тишини. Чим се упали светло наше шансе расту.“ Подсетио је и на символику мрака осврћући се на то да је Јуда када је издао Христа отишао у мрак, у ноћи је издао свога учитеља, а мрак је одувек био симбол издаје. Данас је потребно упалити светло.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је присутнима дао кратак приказ књига са свим насловима, истакавши да је до Москве и Петрограда, до Крима и Владивостока, до Вашингтона и Чикага, до Париза и Лондона, до Сиднеја и Мелбурна стигла вест да је Светигора, издавачко информативна установа Митрополије црногорско-приморске објавила четворокњижје Митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“.

Протојереј Велибор је рекао да „само онај ко не зна да је Ристо Радовић, данашњи Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморси и увек треба истицати Егзарх свештеног трона пећкога, Господин Амфилохије, у барама Радовића у доњој Морачи одрастао и стасао на Косову и епској песми о Јовану Косовцу који чува сво поље Косово, коју је чуо и запамтио од свог оца Ћира, само тај може бити изненађен овим четворокњижјем о косовској голготи….Митрополит Амфилохије се половином јуна 1999. године запутио ка Метохији путем Јована Косовца, и по благослову блаженопочившег Патријарха Павла стигао у Пећку Патријаршију, баш када се понављала библијска и његошевска реч о заветној српској земљи „О Косово грдно судилиште на сред тебе содом запушио“. Ове књиге нису ништа друго до наставак вишевековне хронике страдања срба на Косову и Метохији које је под насловом Плач старе Србије записао Серафим дечанац у своје време и оне новије хронике коју је у своје време написао ондашњи јеромонах, потоњи епископ херцеговачки Атанасије Јевтић.“

Он је истакао да ове књиге приказују сурову истину о арнаутима и њиховим злочинима, али и сурову истину о нама.

„Кроз ову хронику се уочава и дубина и трагика људског пада и сведоче да она народна дубинска реч да је крв људска рана наопака, која се и каква држава може градити на убијању недужних на пљачкама, на силовању на рушењу и скрнављењу православних цркава и манастира, на трговини људским органима. Од речи и реченица записаних у овим књигама само су потресније фотографије Митрополита Амфилохија и његових свештеника и монаха са којима је сакупљао побијене Србе по Метохијским урвинама, сахрањивао их и читао им опела почев од преклане и силоване Марице Мирић и других чија је имена сачувао од незаборава. Сведочанство из ових књига не остављају Косово и Метохију у историји, не смештају их у легенду и митологију, не нуде поделу и презиру издају и кукавичлук. Са сваке странице, од ових хиљаду и четирсто и нешто страница и даље кипти невино проливена крв, али ни један ред из ових страница и ових књига, не позива на освету него на преумљење. Ове књиге трајно чувају нову косовско метохијску жртву у нашим срцима, и новом снагом, снагом Милошевском крепе угрожено народно памћење пред ирационалним самопорицањем до самозаборава. Ове књиге живо сведоче да Косово и Метохија за Србе не представљају само петнаест посто српске територије него по песнику место где земља небу жртву даје, а гроб се никад ником не продаје. Најдужи су, каже песник, у ропству и стисци, отпор дали српски црнорисци, тај отпор је трајао и траје, и трајаће докле гавран граје.“

Академик Матија Бећковић је на почетку свог обраћања подсетио на једну причу са Косова и Метохије коју је чуо од блаженопочившег патријарха Павла. Радња се збива у једном косовском селу где је србима дојадио турски зулум, а неко од њих је рекао „хајде да се потурчимо, ово се више трпети неможе, и да данемо душом“. Неко паметнији је рекао хајде да још мало причекамо. Убрзо је наишла и 1912. година и за србе је дошла слобода. Тада је неко од њих рекао, „ауууу браћо, замислите да оно учињесмо, пропаде нам онолика патња“. Матија се запитао, где се данас налази српски народ, хоће ли му пропасти седамстогодишња патња и да ли ће рећи оно што у историји није рекао.

Академик Матија Бећковић је измеђуосталог рекао:

„Митрополитови дневнички записи почињу 1. јуна 1999. године када је дошао у Пећку Патријаршију и када је у свом дневнику записао молитву Красници Пећкој, коју је иконописао Свети Лука и написао да су њене једине речи које је изговорила биле „Велича душа моја Господа“… Косово је горело и раније, али до овога пута то није било пред очима целог света на свим екранима. О косовском страдању сведочили су многи и пре њега, али његово сведочење надмашује сва досадашња, и оно ће што време дуже пролази бити све значајније. И ово ће једном бити давно, и данас прогоњено и прећуткивано, сутра ће већ бити славно. Не зна се шта је у овим сведочанствима потресније, речи или фотографија, али се зна да ће једног дана све то бити иконе. Оне ће сведочити о библијском страдању мученика и учесника једног истог косовског боја. А ти нови учесници косовског боја, косовске мисли и косовског завета биће јерарси српске цркве Амфилохије и Атанасије…који су голим рукама сахрањивали и превртали по крви јунаке. И шта бисмо данас рекли када Митрополиту спочитавају због бриге о Косову, него да му кажемо Благо теби Амфилохије Радовићу, радуј се и весели се сваком ударцу који добијаш чак и од своје браће. Чему си се другом надати могао и шта би друго дочекао свако ко је седео на твојој столици. Ако у уставу Србије пише да је Косово Србија, ако се њени вођи на јеванђељу заклињу да никад неће признати независност Косова и напомињу да нам нико то и нетражи, зашто ту није стављена тачка, него запета и није крај приче него њен почетак. И како то да не изазове највећу сумњу и забринутост. Не држе ваљда фигу у џепу, подсећајући на оног што се клео у сина а деце није имао, или на оног „доћићу сигурно а и ако недођем“. И зашто после толико сличних случајева попут Косова, Косово постаје најпрече и једино које треба да се реши најхитније. И како би то решење могло бити, ако му није циљ да се Србија обрука и поништи своју историју и себе. Ако је речено да је Косово преседан, и да се више никада тај случај неће поновити ни применити, зар Србија не би могла једним устима и једном вољом рећи урби и орби за сва времена, нећемо да будемо преседан ни изузетак међу народима, нећемо сами себи да вежемо жуту траку и добровољно идемо у гасну комору. Нећемо да урадимо оно што никад није урадио и ни један народ није учинио. Ако је сва Косовска земља олтар Српске Цркве, ако је Косово крштено име Србије, ако се на Косову поновило Јеванђеље, лако је закључити ако Србија може без Косова може без свега, и ако се одрекла Косова одрекла се и саме себе. Кад срби не буду Ссрби ни Косово неће бити српско. Ко је умро у ранијим вековима у већинској Србији у Небеској Србији никад није чуо да Косово није Србија. До тог открића дошло се у новије време, али до тога изума није стигла наука него сила и закон јачег…“

Након пригодних речи акдаемика Матије Бећковића присутном публикуму обратио се митрополит Амфилохије. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је подсетио на Његошеве речи: „надање се наше закопало, на Косову у једну гробницу“, појашњавајући да косовска гробница извире из Христовог гроба, будући да је то гробница људи побијених само зато што су хришћани. Он је напоменуо да је више безнађа у Косово у Србији и у српском народу него изван Србије. Митрополит је напоменуо да северни део Косова никада није био у саставу Косова, већ југ Србије, а да су из неких разлога комунисти са почетка друге половине двадесетог века припојили данашњи север Косова покрајини Косово.

Измећу осталог митрополит Амфилохије је рекао:

„Једина установа која стварно, ни једног тренутка није довела под знак питање Косово као срж Србије и српскога народа, то је Црква. Сведок тога је и наш блаженопочивши Патријарх Павле. Све оно што се догађало после рата, треба прочитати његове извештаје СА Сабору од 1957. – 1990. године када је он, како може само Свети Божији човек да објасни, објаснио шта се дешавало са народом. То је сведочанство нове сеобе после другог светског рата, и то је наставак онога прогона преко сто хиљада прогнаних срба од 1941.-1945., а онда после тога постепено је, до овог најновијих збивања, протерано нових сто хиљда срба под комунистичком влашћу. Црква је реаговала 1982. године једним апелом.“

Митрополит је истакао да је апел из 1982. године писан после паљења Пећке Патријаршије, после набијања на флашу Ђорђа Мартиновића , после убиства Миличића Данила код цркве Самодреже и других по Србе погубних догађаја. Тај апел богонадахнуто Николајевски и Јустиновски написао је владика Атанасије Јефтић, а у њему је записана и белешка свештеника од 4.марта 1872. године: „Овдје више вреди једно арнаутско говече, него ли сви христијани и све христијанске цркве. Жалосно је стање наше које се описати неможе“. Ту је белешка и Бранислава Нушића која гласи: „Српски се живаљ на Косову осећа из дана у дан све отуђенији и напуштенији“. Високопреосвећени Митрополит је истакао да су то све подаци о догађајима који се кроз историји догађају и до данас, све до убиства Оливера Ивановића који представља још једну српску жртву на Косову и Метохији.

Митрополит Амфилохије се осврнуо и на догађаје око Пећке Патријаршије подсећајући нас и на почившу мати Февронију, игуманију Пећке Патријаршије, благодарећи којој Пећка Патријаршија није уништена у мартовском погрому 2004. године, будући да она није желела да напусти манастир. Високопреосвећени је напоменуо да Косово није изгубљено, иако су Срби биолошки у мањем проценту снага Косова није у биологији. Доле се налазе најзначајнији ћивоти са моштима, а мошти су сведоци живог присуства Цркве.

У надахнутој беседи, високопреосвећени митрополит је указао на наслов једне своје књиге „Косово је глава Лазарева“, напомињући да је то символички назив. Незна се где је Лазарева глава, али Косово је глава Србије и као што тело не може без главе тако ни Србија не може без Косова!

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Молитвени испраћај протопрезвитера-ставрофора Далибора Танасића (ФОТО)

Wed, 14 Feb 2018 13:56:28 +0000

Протопрезвитер-ставрофор Далибор Танасић рођен је 14. јануара 1976. године, у Доњем Вакуфу, у Босни и Херцеговини. После завршене основне школе уписао је Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка. Због ратних дешавања напустио је родни крај и настанио се у Жабљу. Своју прву свештеничку дужност обављао је у Кореници, Доњем Лапцу и Удбини. Свештенички позив наставља од 2013. године у парохији костајничкој, која обухвата град Хрватску Костајницу, општине Доње Кукурузаре, Мајур, Дубицу и део општине Двор.

После краће и тешке болести упокојио се 10. фебруара 2018. године. Прота Далибор живео је у браку са супругом Радојком, са којом је имао малолетне кћерке Николиону и Ђурђину.

Извор: Радио Беседа

Изашао из штампе нови број часописа „Дабар“ - гласила Митрополије дабробосанске

Wed, 14 Feb 2018 13:53:48 +0000

На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата.

На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године.

Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца.

У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе.

У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org.

Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник.

Извор: Српска Православна Црква

Литургијски прослављено три године успешног рада Верског добротворног старатељства Епархије тимочке (ФОТО)

Tue, 13 Feb 2018 20:07:47 +0000

Саслуживали су свештеници из свих крајева Епархије, прослављајући овај дан као датум оснивања Верског добротворног старатељства Епархије тимочке. Три године успешног рада и помоћи потребитима обележено је данашњом славом и молитвама које су узнете Светим Јерарсима наше Цркве. Славски колач је благословио и преломио владика Иларион са ђаконом Вуком Јовановићем, секретаром ВДС-а.

У беседи владика је честитао славу свима који су се ангажовали на овом богоугодном делу хуманитарног рада, истичући да је наша Епархија скромна и да не може много да помаже потребитима, али уз донације добрих људи из других средина ВДС је пружао помоћ и организовао акције увек када год је то било могуће и потребно. Он је захвалио ЦО „Келн“, ВДС-у Београдске Архиепископије, организацији „Наши Срби“ из Чикага и другима који су у претходном периоду помогли рад ВДС-а Епархије тимочке. Основна мисија Цркве и рада и ангажовања организације ВДС-а јесте, како је нагласио владика, да се сви нађу под окриљем Цркве и приближе својој вери, да молитвено учествују на светој литургији јер поред материјалног потребно је да човек и духовно узраста и да живећи на земљи кроз литургијски живот и молитве светима задобије вечни непролазни живот у Царству Небеском.

Извор: Епархија тимочка

Нова интернет страница Манастира Буково

Tue, 13 Feb 2018 19:38:55 +0000

Нову интернет страницу можете посетити на следећој адреси: manastirbukovo.org

Доступна је и нова интернет страница на којој се можете упознати са производима манастира Буково. Страница под називом Манастир Буково - продавница, доступна је на следећој адреси: manastirbukovoprodavnica.com

Донаторска вечера у Прокупљу

Tue, 13 Feb 2018 15:25:53 +0000

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније присуствовао је 8. фебруара 2018. године донаторској вечери за изградњу храма Великомученика Георгија у Прокупљу. Благосиљајући све присутне, Владика нишки је рекао да су српске светиње, српске цркве, вечите тапије на српску земљу.

Донаторску вечеру организовала је Црквена општина, у сарадњи са општином Прокупље. Присуствовали су: председник Општине г. Александар Симоновић са сарадницима, командант Копнене војске Србије генерал потпуковник Милосав Симовић, командант 3. Бригаде ВС пуковник Предраг Грбић и командант прокупачке касарне мајор Борко Бућковић, народни посланик Дарко Лакетић, представници Удружења Топличана у Београду, привредници Прокупља.

Идеја о подизању храма посвећеног Светом великомученику Георгију у Прокупљу датира из 1934. године. До сада је урађен темељ ове грађевине површине 360 метара квадратних, а према речима председника Општине Прокупље г. Александра Симоновића, до краја ове године би требало да буду завшрени радови до самог крова.

-Градећи овај храм настављамо традицију и ово дело Божје које почињемо настављајући оно што смо наследили. У име Црквене општине захваљујем се Бојани Вукадиновић која је као пројектант урадила и поклонила пројекат нове цркве, као и свима који су помогли на било који начин“ рекао је архијерејски намесник прокупачки, протојереј-ставрофор Слободан Петровић.

Присутнима на донаторској вечери је приказан филм о идеји за изградњу овог храма, а пригодни духовни програм припремили су ученици прокупачке Гимназије.

Према речима протојереја Николе Илића, старешине храма Светог Прокопија, на донаторској вечери је прикупљено 2.300.000 динара, 720 еура и 300 швајцарских франака. Извор Радио Глас

Епархијске вести

Празник Блажене Ксеније у Мудраковцу

Tue, 13 Feb 2018 15:22:46 +0000

У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића.

Извор: Епархија крушавачка

Епархијске вести

Представљена књига "Патријарх Павле – светац којег смо познавали"

Tue, 13 Feb 2018 14:56:17 +0000

У оквиру програма којим се обележавају 152 године од оснивања сремскомитровачке Библиотеке „Глигорије Возаровић“ у просторијама ове културне установе у уторак 6. фебруара 2018. године промовисана је књига познатог новосадског новинара, публицисте и књижевника Ђорђа Рандеља „Патријарх Павле – светац којег смо познавали“, известио је Радио Српски Сион Епархије сремске. Опширније у наставку:

Представљајући аутора и његово књижевно дело песникиња Мирјана Шуљманац – Шећеров указала је на чињеницу да ова књига читаоцима пружа прилику да боље упознају садржајан и по много чему јединствен начин живота српског патријарха – свакако једне од најзначајнијих личности црквеног живота у нашој историји.

– Патријарх Павле свакако је био таква личност да је свака његова појава или обраћање представљало посебан доживљај. Ђорђе Рандељ имао је велику срећу и привилегију да упозна некадашњег Епископа рашко-призренског, будућег Патријарха српског Господина Павла, да проведе неко време са њим, интервјуише га и напише нешто о његовом животном путу и времену у коме је духовно делао. То је нешто што се срцем чита и душом осети, рекла је Мирјана Шуљманац – Шећеров, подсећајући да је митровачко књижевно вече једна од 40 до сада одржаних промоција ове књиге у земљи и иностранству.

Ђорђе Рандељ, бивши новинар новосадског Дневника и аутор више од 20 књижевних дела подсетио је на околности свог одласка на Косово и Метохију у бурним политичким збивањима крајем осамдесетих година прошлог века. Новинарска знатижеља и професија у оквиру које је истраживао амбијент тешког живота српског народа у том делу тадашње Србије и југословенске државе упутила га је на познанство са тадашњим Епископом Павлом – личношћу, која је по речима самог Рандеља била већа од века у коме је живео.

– Таква величина се и у много већим народима рађа једном у више векова. Ми смо као генерација имали ретку привилегију, да у годинама великих искушења последњих неколико деценија, будемо његови савременици и да на челу цркве имамо управо Патријарха Павла – човека кога смо на неки начин сви познавали и волели. Ја сам био у прилици да га интервјуишем и проведем са њим неко заједничко време обилазећи српске манастире на Косову и Метохији, рекао је аутор овог интересантног књижевног подухвата. Ђорђе Рандељ, описујући више него скроман начин живота тадашњег Епископа рашко-призренског сведочи и о тешком положају српског народа и цркве на Космету тог времена. Аутор је пренео одређене анегдоте али и дубоке утиске које су на њега оставила дела, речи и размишљања такве духовне величине као што је био Патријарх српски Павле.

Књига између осталог подсећа и на значајне дипломатске подвиге, углед и измиритељску улогу блаженопочившег поглавара српске цркве. Наглашава се и моменат величанствене сахране патријарха који је на трону Светог Саве достојно столовао готово пуне две деценије.

У корицама дела Ђорђа Рандеља цитирају се сада већ чувене речи познатог српског песника Матије Бећковића којима је ову митровачку промоцију аутор књиге привео крају – „Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше ходио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине на његовом погребу ! “

Текст и фотографије: Дејан Мостарлић

Извор: http://radiossr.net/radiossr/?p=19700

Извор: Радио Српски Сион Епархије сремске

Манастиру у Извору - награда за најплеменитији подвиг године

Tue, 13 Feb 2018 14:51:27 +0000

Мати Марија, игуманија манастира Свете Петке у Извору код Параћина, примила је данас од компаније "Вечерње новости" Златну плакету за најплеменитији колективни подвиг за вишедеценијску и подвижничку посвећеност и беспоштедну бригу о пунолетним женама с посебним потребама. Тренутно, 16 монахиња брине о 86 жена. На 55. свечаности уручивања признања Вечерњих новости - "Најплеменитији подвиг године" у Старом двору између осталих присуствовали су и протојереји-ставрофори Саво Јовић и Стојадин Павловић. У оквиру традиционалне акције "Вечерњих новости" данас су, јубиларни 55. пут, додеље плакете појединцима и удружењима - најхуманијим и несебичним људима чији су подвизи обележили 2017.годину. У издвојеном звучном запису у наставку (који је као видео прилог приказан посетиоцима на додели награда) чује се изјава Мати Гликерије, настојатељице Дома Св. Петка Изворска. Фото: Новости

Преузимање

Представљен пројекат „Будућност Срба у Хрватској" (ФОТО)

Tue, 13 Feb 2018 13:46:41 +0000

Председника Вучића и председницу Грабар Китановић дочекали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и професор Дејан Јовић. Скупу су присуствовали млади Срби, полазници Академије, који су срдачно поздравили председника Вучића и сликали се са њим и митрополитом Порфиријем.

Митрополит Порфирије је на почетку разговора г. Вучићу и гђи Грабар Kитаровић поручио да је одушевљен речима које су упутили током дана, речима одговорности и бриге за нормалне односе између две земље. Председнику Вучићу је рекао да његова посета представља охрабрење за српски народ у Хрватској. -Велика радост је за нас Србе што вас имамо у овом граду и под овим кровом, гледајући сва збивања данас, рекао је Митрополит. Према његовим речима, Србија и Хрватска су одувек упућене једна на друге, али су на жалост времена била таква „да смо се удаљили".

Kако је рекао, искорак Kолинде Грабар Kитаровић да позове Вучића у посету и Вучићев храбар и одговоран корак да дође представља позив на мир. -Председниче, хвала што сте дошли, посета је охрабрење за наш народ овде, рекао је митрополит Порфирије и истакао да је основни утисак - а то, како је рекао, зна из личног искуства - да је српски народ уплашен и да живи у некој врсти апатије и одустајања од самог себе. -Ваш долазак је охрабрење, закључио је митрополит Порфирије.

Професор Јовић, модератор разговора, објаснио је председницима Србије и Хрватске да ће имати прилику да разговарају са групом од 15 полазника Академије, који су се у својим есејима бавили плановима подухвата у наредних 10 година. Вучићу и Грабар Kитаровић представљен је и извештај о њиховима радовима.

Извор: Српска Православна Црква

Слава Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки (ФОТО)

Tue, 13 Feb 2018 13:43:05 +0000

Након читања Јеванђеља, епископ Сергије је говорио о значају Светих Јерараха и огромном доприносу који је сваки од њих дао Светој Цркви: -Током историје појављивали су се људи који су тврдили да је један од тројице Јерарха већи од другога. Но, Божјом неизмерном љубављу пројави се у 11. веку сваки од тих светитеља Епископу евхаитском Јовану, прво сваки посебно, а онда заједно и рекоше да су они једно пред Богом и да нема неспоразума међу њима. Светлост ових дивних светитеља пројавила се управо у њиховим делима, у њиховом учењу и тумачењу Речи Божје. Тако се Свети Василије Велики у чистоти свога подвига прослави као велики учитељ Цркве Божије, Свети Григорије у дубинама свога тумачења богословља, а Свети Јован Златоусти у красноречивости и тумечењу Речи Господње. Ова три светила заиста су засјали као једно светло зато што се сваки од њих одрекао себе да би они заједно испуњавали божанске заповести и тако показали нама како и ми треба да деламо до дана данашњег.

Након свете Литургије одржана је свечана академија на којој су крчки богослови приредили посебан програм у част заштитника свог училишта. Том приликом епископ Никодим је захвалио свима који су дошли да увеличају дивни празник: -Нарочито желим да захвалим владикама Арсенију и Сергију на њиховој љубави што су издвојили своје време и дошли да са нама прославе празник и да тако пруже и утеху свима нама који смо овде при мору далеком. Такође, морам и желим да за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском г. Фотију, који је, не само мој духовни отац и претходник на овој апостолској катедри, него и предходник на месту ректора Богословије Света Три Јерарха. Његово одсуство осећамо сви ми који смо се навикли на њега, али оно што је најбитније упркос његовом одсуству он је присутан овде и данас у нашим молитвама и нашем сећању, а надам се и знам да смо се и ми данас налазили у његовим молитвама, рекао је Епископ далматински.

Извор: Епархија далматинска

25-годишњи помен песникињи Десанки Максимовић

Tue, 13 Feb 2018 13:38:02 +0000

Извор: Српска Православна Црква

Годишњи помен свештенику Миленку Јеловцу

Tue, 13 Feb 2018 13:36:21 +0000

Света Литургија у капели Светих апостола Петра и Павла, на Алмашком гробљу, почиње у 8 часова, а после Литургије, на гробном месту, биће служен парастос оцу Миленку.

Презвитер Миленко Јеловац, рођен је 23. августа 1961. године у Пљевљима. Од Епископа бачког Господина Иринеја рукоположен је у чин ђакона 7. априла 2001. године, а у чин презвитера 22. априла 2001. године, у новосадском Саборном храму. Од 15. октобра 2001. до 28. фебруара 2013. године био је парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Од 1. марта 2013. године, постављен је за пароха новоoсноване треће парохије при храму Вазнесења Господњег на Клиси.

Господ га је призвао к себи, 16. фебруара 2014. године, непосредно пред почетак вечерњег богослужења, у парохијском храму Вазнесења Господњег у Новом Саду.

Вечан ти спомен, блаженства достојан, драги наш оче Миленко.

Извор: Епархија бачка

Епископ новосадски и бачки др Иринеј началствовао Евхаристијским сабрањем поводом славе новосадског Алмашког храма (АУДИО+ФОТО)

Mon, 12 Feb 2018 18:45:11 +0000

Престони празник Алмашког храма у Новом Саду – Света Три Јерарха, прослављен је у понедељак, 12. фебруара 2018. године. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење умировљеног Епископа нишког г. Јована, као исвештенства и ђаконства наше Епархије.

У беседи упућеној вернима после прочитаног Јеванђељског одељка, владика Иринеј је навео да су првобитни угодници Божји у Цркви поштовани од најранијих апостолских времена, да су били свети мученици, они који су сведочили Васкрсење Христово до краја земље.

Сви облици подвига у Цркви, сви облици светитељства у Цркви своде се, на крају свих крајева, на сведочење и мучеништво Христа ради. Ја наглашавам да и у тешким временима у којима су и наши преци живели, они никада нису престали да се занимају за истину своје вере. Срби никад нису били ни непобожни ни нецрквени. О томе сведочи сва наша историја и то исто важи за све друге православне хришћанске народе. У тешким временима почетка турског ропства, најсложеније богословске текстове српски монаси су преводили и рукописи те врсте су сачувани до данас. Не можемо порицати да је дошло до духовног пустошења последњих деценија, али не тако и не толико да се може говорити да је наш народ нецрквен и непобожан, навео је Епископ бачки.

Владика је подсетио да се овога дана слави успомена на три велика учитеља Цркве Христове који су живели у 4. веку ‒ светитеље Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста.

Важно је да и ми, угледајући се на свете Божје угоднике и Света Три Јерарха, између осталих, покушамо да у скромним датостима својих живота, будемо сведоци љубави Христове. Љубав Христова је највећа моћ и она зрачи и кад ми то не знамо. Будимо и ми колико можемо сведоци Христови у маломе. Нека пример Света Три Јерарха надахњује све нас и нека нам они буду живи путовођи на путу спасења, поручио је владика Иринеј, честитајући славу братству Алмашког храма, кумовима, парохијанима, као и свима Новосађанима.

У православним земљама са грчком културом, грчким језиком, светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти прослављају се не само у храмовима, већ и у школама, установама, као покровитељи просвете.

У току свете Литургије, владика Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Драгољуба Мајсторовића из Будисаве, док је умировљени Епископ нишки г. Јован у свештени ђаконски чин рукоположио ипођакона Милана Цирара.

После заамвоне молитве, владика Јован је благословио славски колач и жито.

Заблагодаривши Његовом Преосвештенству на томе што је и ове године узнео молитву за спас душа присутних и свег рода људског, протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ Алмашког храма, пожелео је владици Иринеју да још дуго година служи светој Цркви и да верне снажи својом молитвом и очинском поруком. Настојатељ Алмашког храма је честитао славу кумовима господину Николи Первазу и његовој породици, захваливши им на дару приложеном Алмашком храму.

Данашњу молитвену радост увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу.

У Алмашком храму у Новом Саду, ове године ће бити уприличена завршна прослава тристагодишњице од када је сазидан први храм на месту где се налази данашњи велелепни храм.

Извор: Епархија бачка