ОДРЖАН БРАТСКИ САСТАНАК МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

  понедељак, 12.3.2018.

  Датум последње измене 12.3.2018. 17:24

С А О П Ш Т Е Њ Е

МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

У дане између 6. и 9. марта 2018. године, свештеномонаси и свештеници Митрополије аустралијско-новозеландске, састали су се због заједничке молитве и исповести. Предвођени својим духовним вођом, епископом Силуаном, у ове дане строгог поста, разговарали су на многе теме, које се тичу живота чланова наше Свете Цркве, који раде у условима великих изазова модерног времена. У ово време, општи је закључак, није лако бити следбеник Христов. Ово је због разних изазова наметнутих заједници у којој живимо. Неки од државних прописа најдиректније стављају нас у ситуацију у којој морамо да бирамо између учења наше Цркве и одлука Државе, која не усклађује више своје одлуке са вредностима јеванђелским. Модерне државне заједнице, нема сумње, изналазе нове и нове разлоге зашто Бог не треба да буде део нашега свакодневног живљења.

Гост на овоме семинару, високопреподобни архимандрит Алексеј, игуман руског манастира код Куме,  у једном изузетном предавању, дао је један од одговора на питање шта да хришћани раде у овим новим условима, у којима „се крећему у правцу тоталитарног режима, где ће пред нас бити постављено основно питање о томе ко смо ми као хришћани“. Разумевање покајања, о коме говори  Св. Јован Крститељ, који је позивао на покајање речима:  „Покајте се јер се приближило Царство небеско“, одговор је на ово питање. Те исте речи поновио је Христос на почетку своје проповеди. Покајање је, из овога проистиче, начин на који човек треба да приступа времену у коме живимо. А да бисмо изазвали истиснско покајање код нас, морамо се трудити постом, молитвом и врлинским живљењем.

Св. апостол Павле, у Другој посланици Коринћанима, поручује: „Него се у свему показујемо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјескобама“(2Кор. 6,4). И ми, ваше духовне вође, драга наша децо духовна, позивамо све, у духу ових светопавловских речи,  да искористимо овај благословени пост да се вежбамо у трпљењу, да хришћански подносимо невоље, које нас сналазе као и све друге изазове који нас сусрећу у животу. Сећајмо се пролазности времена. Ништа није вечно у овоме свету, сем наше душе која тај квалитет добија по благодати Божијој. Зато је све друго мање важно од спасења наше душе. „Узалуд је човеку ако задобије цео свет а души својој науди“, каже Господ наш. Време поста је најбоље време усрдне бриге о души односно разумевања ове поруке. Скрећемо стога пажњу свима вама, нашој драгој пастви, на неколико важних ствари о којима треба бринути док ходимо ка Васкрсу:

1. Опростимо једни другима све што треба да се опрости, јер нас сам Господ позива на праштање у основној молитви, коју нам је дао;
2. Помозимо једни другима, јер су благословени милостиви, као што Господ истиче;
3. Очистимо срца наша од примеса греха и неправедног делања, јер само тако можемо Бога видети;
4. Молимо се једни за друге како бисмо потврдили нашу припадност Ономе који то очекује од нас. Кроз молитву за друге потврђујмо љубав према ближњима и према Богу;
5. Верујмо да је Господ саградио „Цркву своју којој ни врата адова неће одолети“;
6. И, опет, заједно са апостолом Павлом, „молимо као да Бог позива кроз нас: Молимо у име Христово – помирите се са Богом“(2Кор. 5,20).

Овим скромним речима, све вас, драга браћо и сестре, позивамо у „јединство духа“, а све ради бриге о души. Бринући о својој души, треба знати, ми бринемо и о душама других, а нарочито о душама наше деце, која у нама виде пример према коме треба да се управљају у својим животима. Ако идемо  у цркву, наша ће деца ићи у цркву, ако постимо наша ће деца постити, ако се причешћујемо и исповедамо, тиме на најбољи начин учимо нашу децу, да и они тако чине. Волимо све људе, али „не упрежимо се у исти јарам са невјерницима“ (2Кор.6,14) како поручује апостол Павле, „јер шта има праведност са безакоњем“.

И, на крају, благодарећи свима вама, који сте нам поверени на духовно старање, а посебно нашим најближим сарадницима, црквеним управама, чланицама кола српских сестара, хоровима, појцима и омладини, све поздрављамо са светопавловским позивом да се владамо достојно звања на које смо позвани: „Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави“(Еф. 4,2).

Молимо се да сви оснажени духовно дочекамо Васкрсење Господње и остајемо ваши молитвеници пред Господом:

ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ Г. СИЛУАН

СА СВИМ СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉИМА МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

У трећу, Крстопоклону недељу свете Четрдесетнице, 11. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Неготину. Саслуживали су архимандрит Козма игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Љубисав Соколов парох параћински, архијерејски намесник неготински протојереј Зоран Јовић, старешина храма протојереј Милан Радовић, јереји Марко Пајчин и Марко Јокановић, јерођакон Илија (Јовановић), ђакони Дејан Соколов, Мирослав Николић и Вук Јовановић. На литургијском сабрању појао је хор Саборног храма под диригентском управом проф. Светлане Кравченко.

У току литургије владика је рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога Уроша Памучара из Неготина, који ће као ђакон службовати у Зајечару.

У беседи владика је поздравио и благословио све који су се сабрали у ову свету недељу посвећену православљу и Часном и Животворном крсту Господњем у неготинском храму. Истакао је да је нова благодат посетила данас све присутне рукоположењем ђакона Уроша, који ће и убудуће, као и до сада, својим богоугодним животом, радом и примером сведочити нашу веру и следовати за Господом. Нагласио је потом и значајну улогу коју имају супруге свештених лица у заједничком животу, служењу у Цркви и проповеди јеванђеља Христовог.

епархија тимочка

Митрополит Амфилохије освештао Дјечију играоницу при Саборном храму у Подгорици

На велику радост вјерног народа, многобројне дјеце и свештенства, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије освештао је јуче ( 11. марта) просторије Дјечијег сабиралишта – играонице при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Играоница је освештана у присуству свештеника и великог броја дјеце, која најљепше и најздравије одрастају кроз игру.

Митрополит је казао да је играоница намијењена свој дјеци овога града и да за њу посебну благодарност дугујемо оцу Драгану, али и донаторима.  Митрополит је дјеци испричао предање о цару Давиду када је био дијете, након чега су дјеца ушла да се играју у освештаној играоници.

Тако је и званично отворена прва црквена играоница на овим просторима, чиј је управник протођакон Владимир Јарамаз.

Дјечија играонице при Саборном храму у Подгорици, изграђена је и реализована благословом Митрополита Амфилохија а идејом и ријешењем протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине Саборног храма а захваљујући труду и помоћи многих људи,  добротвора.

На Саборном храму у трећу седмицу Часног  поста у јутарњим часовима служена је Света литургија  којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића, Далибора Милаковића и протојерејâ : Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

У славу и у част Божију, током Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница и храмовни хор “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.”

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Видео: Рајо Јеврић

Годишња скупштина Епархије источноамеричке

13. Март 2018 - 13:17

Одлуке Годишње скупштине Епархије источноамеричке

Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Епархије источноамеричке, Српске Православне Цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Великомученика и Победоносца Георгија, у Богом чуваном граду Клирвотеру у савезној држави Флориди од 16. до 17. фебруара, Лета Господњег 2018. године.

Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: 
будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. (3.Књ. Mојс. 19,2)

Данас када прослављамо Преподобног Исидора Пелусиота, Дух Свети нас Сабра у заједницу тела Христовог да би нас Он привео Оцу нашем небеском. Пројавивши пуноћу Цркве Божје, сабрани око једног Епископа, око оца и пастира нашега Г.Г. Иринеја, поздрављамо пуноћу Цркве Православне, Цркве Српске, у лику Његове Светости Архиепископа пећког, митрополита београдско-каровачког и Патријарха српског Г. Иринеја.

Благодаримо Богу Свемогућем на дару да живимо у овој земљи где у правом смислу речи можемо уживати радост међусобног и свеправославног јединства. Чувајући једниство унутар својих парохија а следујући примеру свога Епископа, свакодневно имамо прилику да заједничаримо са другим православним народима и традицијама те приликом тих сабрања долази до изражаја реч Апостола да „нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човјек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Зато се сада и овде сви заједно молимо да Господ учврсти веру православних хришћана и да нас води путем јединства. 

Благодаримо Свемогућем Богу и зато што свакодневно походи народ свој! Ове године смо посебно благодарни на изобилној милости коју је излио на православне широм света, а посебно на нас овде, откривајући нам нетрулежно тело Светог Мардарија либертивилског и свеамеричког. У години када прослављамо стогодишњицу његовог доласка у Сједињене Америчке Државе, Господ нам га сада поново дарује да буде и даље сведок речи Његове. У јулу месецу 2017. године, величанственом прославом у манастиру Светога Саве у Либертивилу, који и подиже Свети Мардарије уградивши себе у њега, обележен је јубилеј његовог доласка у мисију. То је била још једна прилика за пројаву саборности и јединства, не само Цркве српске, него целе пуноће Цркве православне. Диван је Бог у светима својим (Пс. 67, 36). 

Са овога места поздрављамо Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра и његову супругу принцезу Катарину. Свагда их имамо у својим молитвама да их Господ оснажи и подржи у њиховом труду на помоћи нашем народу у отаџбини. У више наврата током претходне године, они и други чланови породице Карађорђевић, посетили су нашу Епархију и Епископа. Одговорност за сопствени народ их подстиче да организују овај део нашег народа у расејању а ради помоћи својим сродницима и пријатељима у земљи наших праотаца. Осим тога, Њихова Краљевска Височанства улажу велики труд да на најбољи начин представе нашу културу и традицију да би привукли и подстакли и друге народе да помажу онима којима је помоћ потребна. Дугогодишње искуство на овом пољу потрвђује благослов Божји који је њима. На многе године!

Такође поздрављамо Њихова Преосвештенства Епископе средњезападноамеричког г. Лонгина и диоклијског г. Кирила. Поздрављамо и Његово Преосвештенство Епископа западноамеричког г. Максима и Православни институт Светих Севастијана и Мардарија. Ове године смо имали прилику да по први пут убиремо плодове њиховог рада и на источној обали, у нашој Епархији источноамеричкој. Од 13. до 15. фебруара, свештенство и верни народ Северне и Јужне Америке, имали су прилику да разговарају о изазовима који се постављају пред хришћане данас а све у духу предања и етоса Цркве православне.

Са великом бригом за опстанак нашег народа на својим вековним огњиштима, изражавамо поршку Његовом Преосвештенству Г. Теодосију, Епискпу рашко-призренском и свима који помно прате дешавања везана за опстанак наше јужне покрајине, Косова и Метохије, и спасење њених житеља и светиња. Све више притиснути од моћника овога света, молимо се Господу да онима који ће сносити одговорност пред богом и народом, у историји и изван историје, подари мудрости у овим тешким временима за нашу земљу и народ у целини. Са великом тугом у срцу изражавамо најискреније саучешће породици трагично настрадалог Оливера Ивановића. Вечан му спомен. Са надом у Васкрслог Господа нека би његов рад био на добро целог српског народа а посебно на Косову и Метохији.

Црква Божја није од овога света. Стога ће и страдати све до другог доласка Христовог. Иако живимо у земљи где нам не прети непосредна опасност рата, прогона и глади, наша Епархија и васколика Српска Црква је рањена пожаром који је уништио про-катедрални храм Св. Саве у Њујорку. Слава Богу, у овом кратком периоду од Васкрса, 2016, након стравичног пожара велики део посла је обављен у припреми за обнову. Трудом Епископа Иринеја, старешине Саборне цркве, протојереја-ставрофора др Живојина Јаковљевића, предводника послова, архитеке С. Дона Живковића, повереништва и целе Цркве Божје првог града света, Њујорка, згариште је рашчишћено и прпреме за наставак радова су у току. Свемогући Бог је и овде пројавио Своју милост и показао нам да увек јесте међу нама, и на исти начин јесте међу нама. Током рашчићавања светог олтара, свете мошти уграђене у часну трпезу пронађене су неоштећене. Благодаримо свима који својим молитвама, знањем и средствима помажу васкрсење наше катедрале. Никада не смемо заборавити љубав наше браће православних у граду Њујорку који нам у овим тешким временима притичу у помоћ. Посебно бисмо истакли пример Високопреосвећених Г. архијереја, Архиепископа Димитрија и Митрополита Илариона, свештенства и верника Грчке и Руске Православне Цркве, који увек широм отварају врата нашој заједници уступајући им своје просторе сабрања. Нека би им Господ широм отворио врата Царства Небеског!

Благодаримо Богу што смо током претходне године били у могућности да спорведемо у дело одлуку Светог Архијерејског Сабора да се Епархијски центар налази у највећем граду Епархије, у граду Њујорку. Нова Епископска резиденција и Епархијски центар се налази на адреси 65 Overlook Circle, New Rochelle, NY. 

Размотривши живот наших парохија благодаримо Богу за сва добра којим нас дарује. Овај наш Сабор, односно Скупштина, је такође сведочанство Божјег присуства међу нама: „јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18, 20). Стога и ми позивамо све верна чада Цркве да се редовно сабирају и сједињују са Христом – причешћују се Њиме! Следујмо речима Светог Игњатија Богоносца: „Старајте се да се чешће окупљате на Евхаристију и на славу. Јер када се често састајете на једном месту, онда се руше силе Сатанине, и уништава се његова погуба једнодушношћу наше вере“ (Ефесцима 13, 1).

Христос нам каже, а историја попотврђује, да Цркву Божију ни врата пакла неће надвладати (Мт 16, 18). Тако смо у години која је за нама прославили сто година постојања цркве Светог Стефана у Лакавани, Њујорк; 50 година цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, Охајо; 50 година цркве Светог Георгија у Клирвотеру, Флорида и 25 година цркве Светог Саве у Бостону, Масачусетсу. Свим овим парохијама честитамо значајне јубилеје и желимо многе и благе године у животу у Христу!

Да је Црква Божија живи организам који дише Духом Светим и развија се, сведочи нам и делатна љубав нашега народа у виду градитељства. Нови храм се диже у славу Божију у Орланду и Атланти. Приводе се крају радови на храмовима у Мајамију и Норт Порту у савезној држави Флориди. Такође, током године освећено је земљиште за капелу посвећену Светом Владици Николају у Колумбусу која ће, као прва у Америци, бити подигнута по угледу на Његошеву капелу са Ловћена. Подигнут је и освећен нови парохијски дом у Клирвотеру а у наредној години биће освећене и фреске у Шарлоту, Северна Каролина. 

Са овога места позивамо све родитеље да своју децу васптавају у науци Христовој. У свакој науци је најважнији пример тако и њих молимо да сами буду приер својој деци у животу у Христу. Скренули бисмо пажњу на то да деца у одређеном узрасту почињу да преиспитују свет око себе и да му се супростављају. Том приликом је најважније да родитељ својим примером настави да показује шта је то што је важно у његовом животу. Онога момента када деца покажу бунт и према Цркви, важно је да родитељ не одустане него да истраје у свом личном примеру. 

Одсек за просвету и хришћанско образовање Епахије источноамеричке, под руководством ђакона Др Јована Аничића, наставља са својим важним активностима у погледу унапређења васпитања наше омладине. Као најплодоноснију актвност истакли бисмо одржавање летњих и зимских кампова у кампу Светог Саве у Шејдланду, Пенсилванија, као и манастиру Св. Марка у Шефилд Лејку, Охајо, који су већ годинама места сусрета и упознавања српске православне омладине широм Сједињених Америчких Држава и Канаде. Веома успешни зимски кампови одржани су у Орланду и Клирвотеру. Захваљујемо се свима који успешно организују овакве видове дружења а на првом месту Савезу Кола српских сестара Епархије источноамеричке. Истакли бисмо и одржавање првог породичног дана у манастиру Нова Марча, Охајо. Први број Дечјег магазина, двојезичног (српско-енглеског) издања, објављен је пред сам празник Рођења Христовог. Видовдан, празник од изузетног значаја за српски народ, ће се у будуће прослављати на нивоу намесништава. Сабор потврђује потребу за формирањем омладинског покрета. Нека би Господ оснажио све прегаоце на Њиви Господњој који се труде да образују нашу омладину.

Поред наведеног, важно је истаћи да ће наша Епархија источноамеричка бити домаћин приликом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Централна прослава на северноамеричком континенту ће бити одржана у граду Вашингтону 28. јула 2018. године.

Страјући се једни за друге, старамо се за Цркву. Ослушкујмо потребе заједнице. Некад можемо помоћи својим стручним саветом, некада својим временом издвојеним за своју заједницу а некада и финансијским средствима која су потребна за живот у овом свету. Ова три примера су основ нашег хришћанског стратељства, принципа по коме Црква ево већ два миленијума живи у овом свету.

Помесна Црква Божја, Епархије источноамеричке, са својим предстојатељем изражава најдубљу захвалност вредним пастирима на њиви Господњој који су се током прошле године повукли са актвног пархијског служења: протојереју-ставрофору Роднију Торбићу и протојереју-ставрофору Ђорђу Милеуснићу. Онима који познају ове дивне свештенослужитеље не треба много говорити о њиховом сведочењу Васкрслог Христа. На многе године, драги оци!

Сабор Епархије источноамеричке најдубље захваљује цркви Светог Георгија у Клирвотеру и њиховом свештенику протојереју-ставрофору Драгану Љ. Зарићу, архијерејском намеснику сентпитерсбуршком, на гостопримству и старању за све овде сабране, како учеснике Института тако и Сабора. Радост је била велика заједничарити са њима те се молимо да их Господ удостоји заједничарења у Његовој вечној заједници.

Извор: Епархија источноамеричка

Најстарија средња школа у Црној Гори није призната од стране Владе, нема је у евиденцији вјерских школа, ни у уговору о сарадњи Владе са вјерским заједницама, што је довело до тога да та школа не добија ни цента од кровне државне институције. Цетињска богословија је дошла у такву ситуацију и поред тога што, како каже њен ректор Гојко Перовић за “Слободу”, као и све друге институције, има правни и економски промет у држави Црној Гори.

-Претпостављам да су узроци овој непријатној истини у томе што је Влада Црне Горе потписала уговор о међусоб- ној сарадњи са свим вјерским заједницама - осим са Православном црквом! А такав би уговор морао да укључи и питање статуса вјерских школа. Дакле, Влада игнорише најбројнију цркву у Црној Гори и најстарију високошколску институцију, сматра Перовић. Када је у питању регистрација Богословије, што је једна од кључних препрека за финансирање, Перовић каже да је то ствар сарадње са Владом. -Али, како почети ту сарадњу у већ описаним условима игнорисања? Највиши представници власти редовно одлазе на све свечаности у медреси - и то је лијепо. Само, треба ли да нагласим, ни на један наш позив, поводом било које школске свечаности, а недавно смо прославили 150 година од оснивања школе - никада се нису одазвали, истакао је Перовић. Коментаришући одлуку Владе да са пола милиона евра помогне школу “Мехмед Фатих” у Тузима, Перовић каже да нема ништа против такве помоћи.

- Н е м а м ништа против тога да Влада помаже рад медресе. Напротив , мислим да је то добро. Непријатно само звучи када објаснимо какав је истовремени однос ове власти према православној Богословији, додао је он. Он истиче да Цетињска богословија никада није добила ни цента, а њихов цјелокупни годишњи буџет је много скромнији од пола милиона евра. У Влади су одлуку о финансирању медресе окарактерисали као системско препознавање образовних субјеката који легално функционишу, али и као вид борбе против свих оних који немају лиценце, тј. јавно важеће образовне програме и не желе да буду дио система. -У сваком случају, Влади није неопходан уговор ни регистрација да би, као Влада свих грађана, с времена на вријеме, могла да се сјети да помогне рад црквене школе, закључује Перовић.

У оквиру годишњих свечаности у славу владике Саве Косановића, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 4. марта 2018. године, на другу недељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештенослужитељ архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавица у Епархији бихаћко-петровачкој.

Литургијском проповеди обратио се архимандрит Варнава, говорећи о људској природи и томе да човек својим гресима престаје бити човек и изобрази се, али покајањем он поново дође себи, поново постане човек, сети се дома Очевог.

-Знајући то, велики и милостиви Бог установио је у Цркви својој, Духом Светим руковођеној, и све остале, али, посебно, овај Велики и Часни пост, јединствен, необичан, пребогат, прелијеп, пресадржајан молитвама, богослужењима, начином пролажења кроз њега самог. Током цијелог поста православни хришћани, од краја до краја васељене, свјесни себе и свог стања, говоре какав дух да Бог одузме од њих, а какав да им да. И стављају тачку на ту молитву, говорећи: Господе, дај ми да видим сагрешења моја још једном. Тиме не завршавају него опомињу колика је цијена човјека и каже се: Да не осуђујем брата свога, казао је отац Варнава, који је додао је да је Часни пост и долажење себи плаћано крвљу у историји Цркве.

-Зато се Црква данас сјећа великог мислиоца, великог богослова, човјека који је видио Бога, а истински богослови су они који виде Бога, Григорија, Архиепископа солунског, који је у једном моменту, увидјевши опасност заблуде несагледавања самог себе у Богу, у законима Његовим, у јеванђељским заповјестима, подигао свој глас и борио се за то што је осјетио Блудни син кад је дошао себи, кад се преобразио и сјетио оног достојанства које је Бог, као Отац уготовио њему као сину. Црква га се нарочито сјећа данас, у другу недјељу Часног поста, да нас напомене шта је задатак ових дана у којима стојимо - сагледати себе, браћо и сестре, поручио је архимандрит Варнава.

По обављеном причешћу бројних верника архипастирским словом обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, напомињући да се свештенство никшићке Саборне цркве, по иницијативи Удружења Бањана и Рудињана, у овај дан молитвено сећа великог ктитора овог светог храма, блаженопочившег митрополита Саве Косановића.

-Он је оставио завјештање да са сахрани поред мале никшићке цркве, мада је било ријечи о томе да он буде никшићки Епископ када је обновљена Епархија захумско-рашка. Велика личност, треба да се подсјетимо, јер су његова ријеч и његов примјер данас толико актуелни, не мање него у вријеме када је он свједочио Јеванђеље Христово, бранио свету православну вјеру и српско име, у временима аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, казао је Владика.

-Босна и Херцеговина је на Берлинском конгресу, подсетио је Владика, додијељена на управу аустроугарској монархији. План аустроугарске монархије или, боље речено, Њемачке био је, а то је, по ријечима епископа Јоаникија, актуелно и данас: што већа Албанија и што мања Србија, никад Србија и Црна Гора заједно. То је био стари аустроугарски план; и никад Срби преко Дрине. Тај план су врло грубо, насилно почели спроводити у Босни и Херцеговини, тамо гдје је митрополит Сава био Владика. Почели су да подижу католичке манастире, доводе монаштво из разних крајева, врше мисију, пропаганду да би том народу промијенили идентитет, рекао је Његово Преосвештенство додајући да је митрополит Сава био непожељан, јер се томе успротивио.

-Аустроугарске власти, нарочито злогласни управник Босне министар Калај, направили су за њега неиздрживу ситуацију и митрополит Сава је поднио оставку. Принуђавали су га на унију, а његов одговорио је био: Никад за никад. То је имало своје последице. Велики страдалник, велики мученик, исповједник. Нијесу му дали ни два метра земље на имању, које је откупио да би се сахранио поред своје задужбине Сарајевске богословије. Многи су прећутали ту велику неправду. Дакле, пророчка личност, велика. Био је човјек обдарен, не много школован, али је добро схватио о чему се ради и борио се јуначки. Имао је подршку од благочестивог народа, уживао велики углед у народу, али је, као и сам народ, био обесправљен.

-Блаженопочивши Митрополит упокојио се мирно, као светитељ Божји, никога не осуђујући, за све благодарећи Богу, јер је служио Христу и све за Христа поднио добровољно, за своју свету православну вјеру. Није он само омиљен у Бањанима његовим, него у цијелом српском народу. Још ће се говорити о његовој жртви, његовом подвигу, мучеништву, страдању, задужбинарству, његовој мисли и ријечи, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

По одслуженој Литургији, Владика је са свештенством и у присуству верног народа посетио гробно место митрополита Саве Косановића у старом градском гробљу. Годишњи помен владици Хаџи Сави Косановићу одслужили су архимандрит Варнава и ђакон др Никола Маројевић.

Земни остаци блаженопочившег Митрополита дабробосанског Саве Косановића од 2003. почивају поред цркве Светих Петра и Павла у непосредној близини Саборне цркве Светог Василија Острошког, чији је био велики приложник.

епархија будимљанско-никшићка