Живе речи утехе: Живе речи утехе

Након 180 година враћене иконе у манастир Стањевићи

Wed, 28 Feb 2018 17:45:27 +0000

28. Фебруар 2018 - 13:03

Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса.

Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића.

Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине.

У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву.

Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом.

Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом.

Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства.

Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли!

манастирски љетописац

Благослов Свете Горе у Сарпсборгу, Норвешка

Tue, 27 Feb 2018 11:13:00 +0000

Прва недеља Великог поста у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице смештеној у норвешком граду Сарпсборгу прослављена је више него свечано.

Наиме, у првој недељи Часног pоста хришћани окупљени у овој малој православној заједници на истоку Норвешке добили су на дар неколико икона. Најдрагоценији поклон стигао је са Свете Горе, из манастира Хиландарa. Братство Свете српске царске лавре хиландарске, на челу са игуманом архимандритом Методијем, послало је копију чудотоворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, као посебан благослов православнима на северу Европе. Ништа мањи дарови стигли су из eпархија Рашко-призренске и Врањске.

Игуман манастира Драганац архимандрит Иларион даривао је мисионарску парохију из Сарпсборга копијом иконе на којој су изображени Свети краљ Стефан Дечански и Свети краљ Улав Норвешки, док је сестринство манастира Прохора Пчињског са игуманијом Стефанидом пут Скандинавије послало икону свог небеског покровитеља - Светог Прохора.

Такође, из Србије у Норвешку у протеклој недељи пристигло је и седам икона, рад београдског иконописца Вукашина Делића. Иконе Светог Јована Крститеља, Светог Нектарија Егинског, Светог апостола Варнаве, Светог Николаја Мирликијског, Преподобне Параскеве Српске и Светог Василија Острошког мисионарској парохији приложили су њени стални посетиоци: чланови фамилија Сулберг, Карлшоен, Димески и Спасојевић, док је икона Свете великомученице Ирине дар клирика Васељенске Патријаршије из Лондона, јереја Кристијана Акселберга.

Литургију Светог Василија Великог на норвешком, црквенословенском и српском, у недељу 25. фебруара 2018. године, у параклису посвећеном Успењу Мајке Божје служио је јереј Горан Спасојевић. Пре причешћа, теолог Јоханес Сулберг на норвешком је прочитао беседу коју је Патријарх српски Павле изговорио у Недељу Православља 1997. године у цркви Светих цара Константина и царице Јелене. Била је то прилика да присутни Срби, Норвежани, Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари и Македонци чују богонадахнуте речи патријарха Павла о значају икона у Православној Цркви, као и о значају самог празника победе над јереси иконоборства који се сваке године празнује у првој недељи Великог поста.

По завршетку свете Литургије, јереј Горан Спасојевић освештао је један део икона које се налазе у параклису, а након тога су присутни, као и увек, имали трпезу љубави у дому породице Сулберг, на чијем имању је смештен параклис Српске Православне Цркве.

-Данас је наша радост неописива. Са Свете Горе, из манастира Хиландар, стигао нам је посебан благослов Мајке Божје и свих Светогораца. Користим прилику да у име наше заједнице захвалим игуману Методију и хиландарском братству, као и игуману Илариону и игуманији Стефаниди. Искрено се надам да ћемо једног дана, на путу ка Светој Гори, посетити и њих, рекао је Јоханес Сулберг, председник Црквеног одбора мисионарске парохије Успења Пресвете Богородице и наставио:

-У дану када прослављамо победу Православља над иконоборачком јереси, наша мисионарска заједница постала је богатија за десет икона. Уз оне претходне, које су нам даривали наши стални и повремени посетиоци, ми осећамо да труд који смо у протеклих годину ипо дана уложили у изградњу параклиса и заједнице није био узалудан. Види се то и по све већем броју православаца који посећују наша богослужења, као и по томе што се за наш параклис распитују и локални протестанти Нама је част што смо део Српске Православне Цркве, која је васељенском православљу подарила небројено много Светих, нарочито мученика, и под чијем се окриљем данас налази највећи број православних Скандинаваца. Трудићемо се да оправдамо поверење нашег надлежног епископа г. Доситеја, чијој се посети у овој календарској години надамо и унапред радујемо.

текст и фото: Бранко Димески; Лаврентије (Ларс) Карлшоен

Епархијске вести

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У КРАГУЈЕВЦУ

Mon, 26 Feb 2018 20:17:38 +0000

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован и братство Саборног храма, у Недељу Православља 25. фебруара 2018. године организовали су Велику Литију у част победе коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.

Пре Литије Владика Јован је у јутарњим часовима у Саборном храму служио Свету Архијерејску Литургију, на којој се верном народу обратио протојереј-ставрофор др Зоран Крстић богонадахнутом беседом.

У 16 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над неправославнима, Крста над некрстом, Истине над лажју, Правде над неправдом, Добра над злом, Бесмртности над смрћу.

У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство града Крагујевца и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих на тај начин символизујући победу Православља.

Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије „Светог Јована Златоуста“

По повратку Литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим, похвалу за све ревнитеље Православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду. Црква је кроз своје векове била у борбама, мукама, трудовима и победама. И у време слободе и благостања, поједини чланови Цркве морали су водити борбу против греха и злог духа, против таме и лажи у свом сопственом животу. Морали су улагати труд за одбрану и обогаћење душа својих, тежећи у свему томе да постану учесници оне светле победе, коју је Христос задобио над грехом, смрћу и ђаволом. А то је победа вере Православне, коју данас славимо.

Уз похвалну песму Тебе Бога хвалим, узнели смо молитву Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере, јер је како рече Преосвећени Владика, истина је тријумфовала над лажју, светлост над тамом, и Православље над свим погрешним учењима. Епископ је, обраћајући се верном народу, нагласио да је спасење једино могуће у Цркви Божијој, те да молитве које смо узнели Творцу јасно говоре да је спасење могуће једино кроз послушност Цркви и чувању реда и поретка црквеног. Ван Цркве је немогуће се очувати, зато сваки онај који се противи реду и поретку Цркве нема спасења, јер је сам себе искључио из Цркве. Зато данас бацамо анатему на све оне који су рушили црквени ред и поредак кроз историју, али се истовремено молимо да сваког од нас Господ утврди и учврсти у вери православној и Цркви Христовој.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

По завршетку свечаног Молебна, братство Саборног храма, организовало је трпезу љубави за свештенство и монаштво Епархије шумадијске.

Срећко Зечевић, протонамесник

фотогалеријаOtvori galeriju!

Недеља Православља у Темишвару

Mon, 26 Feb 2018 20:05:10 +0000

26. Фебруар 2018 - 20:26

У прву недељу Великог поста - Недељу Православља, Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Вазнесења Господњег у Темишвару.

Саслуживало је свештенство и монаштво епархија Темишварске и Будимске. Након свете Литургије у Епископском двору приређена је изложба икона у дуборезу аутора Милована Бекоње. Као потврда братске љубави Румуна и Срба на овим просторима био је долазак Високопреосвећеног Архиепископа темишварског и Митрополита банатског г. Јована који је на отварању изложбе говорио о везама српског и румунског народа које обједињује иста православна вера.

Посебан догађај који је обележио Недељу Православља у Темишвару био је тренутак када је Његовом Преосвештенству Епископу г. Лукијану уручен орден Круне првог реда за изузетно прегалаштво на остваривању народног јединства и борбу за очување српског идентитета и културе у Мађарској и Румунији. Орден Круне основао је краљ Александар Карађорђевић 1930. године, а данас га додељује старешина Краљевског дома Карађорђевића.

Епархијске вести

Недеља Православља у Крушевцу

Mon, 26 Feb 2018 12:16:00 +0000

Дана 25. фебруара 2018. године када Црква Христова прославља светог Мелетија Антиохијског и Недељу победе Православља, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Литургију светог Василија Великог у Саборном храму Светог Великомученика Георгија у Крушевцу уз саслужење свештенства нишке, браничевске као и крушевачке Епархије. У току Свете Литургије Владика Давид рукоположио је у чин презвитера ђакона Стефана Поповића из Крушевца.

Након Свете Литургије уприличена је Литија са светим иконама до цркве Лазарице где је саборно прочитан Синодик вере. Овај дан посвећен је победи Православља над иконоборством. Године 843., у време царице Теодоре и Патријарха цариградског светог Методија исповедника васпостављено је поштовање светих икона након јереси иконоборства. Њима у част Црква је ову прву недељу поста посветила победи Православља над јересима које су разбијале јединство Цркве.

По прочитаном синодику окупили смо се и у сали црквеног дома цркве Лазарице око Трпезе љубави коју је трудом припремила породица Поповић.

Беседа Владике Давида

Beseda-Vladike-Davida-po-Jevandjelju-25.02.2018-Sveti-Djordje.mp3

епархија крушевачка

Недеља Православља у Задру

Mon, 26 Feb 2018 12:06:22 +0000

26. Фебруар 2018 - 13:31

У прву недељу Часног поста, 25. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је свету архијерејску Литургију у Задру.

-Данашњи празник посвећен је победи Цркве над јересима из доба VII Васељенског сабора и самом Православљу као правоживљу које нас упућује да кроз живот у Цркви и кроз свете тајне утврђене у вери задобијемо Царство небеско. На данашњи дан 843. године, за време владавине благочестиве царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлукама отаца Светог VII Васељенског сабора, проглашена је победа над јеретицима иконоборцима. Заступници иконоборства порицали су иконе и мошти, као и право на поштовање икона Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и свих других мученика и светитеља. Они су прогањали све који су поштовали иконе, тамничили их и убијали, али упркос томе древна вера Цркве остала је сачувана, поручио је Владика и додао:

-Још у древној Цркви људи су изображавали лик Господа Исуса Христа, Богородице и других светитеља. Само Божанској Природи приличи „истинско служење“, а ликовима светих кроз које се клањамо Прволику приличи „целивање и почасно поклоњење“. Како пише у Оросу вере VII Васељенског сабора, част која се даје икони прелази на Оригинал и ко се поклања икони поклања се личности онога који је насликан на њој. То је вера Отаца, вера Апостола и Православних и та вера васељену утврди, рекао је Епископ Никодим објаснивши порекло и значај празника.

Окупљенима у храму Светог пророка Илије Владика је изразио неизмерну радост због сабрања у његовом родном граду. -Ово је град који памтим по својим првим годинама које сам провео у радости и игри на његовим улицама и далматинском камену. Желим да поменем и двојицу свештеника које памтим из детињства, протојереја-ставрофора Жарка Аничића и оца Милована Миодраговића и њихове породице чијих се дивних и смирених ликова и дан данас сећам. Свима вама који сте данас овде још једном захваљујем на доласку и желим да нас Господ укрепи у ове дане поста и да дочекамо Светло Васкрсење са мислима упућеним Њему и очекујући Његов Други долазак, рекао је Епископ далматински.

Извор: Епархија далматинска

Недеља Православља у храму Светог Саве у Краљеву

Mon, 26 Feb 2018 12:03:40 +0000

26. Фебруар 2018 - 13:38

У храму Светог Саве у Краљеву торжественим литургијским слављем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, уз саслужење братства храма.

Ранохришћански списи нам сведоче да су правила мољења и правила вере у животу Цркве држана у сагласју. Недеља Православља, као прва у низу великопосних недеља, богословски је букет најлепших и најмириснијих цветова - истина наше вере, које су Свети Оци као вредне пчеле сабирали вековима на пољима Божје Премудрости. У храму Светог Саве у Краљеву торжественим литургијским слављем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, уз саслужење братства храма.

Како и доликује светом дану светлог и победитељног славља вере, сабрање верних је у великом броју испунило и украсило простор храмовног наоса. Стари и млади, сви у заједничкој евхаристијској молитви богоносног оца нашег Василија Великог, учествовали су у овом свештенодејству пројављујући и испуњујући своје призвање удеоника Тела Цркве коме је Глава Богочовек Исус Христос.Сабрању се речима очинске поуке обратио епископ Јустин. Он је подсетио на величанственост победе коју је Света Црква извојевала над опасном и подмуклом јереси иконоборства. Иако је скоро два века потресала јединство и мир, ова као и све друге јереси, није могла надјачати Цркву Христову. Победа је украшена крвљу мноштва мученика који нису жалили ни сопствени живот ради исповедања вере. -Шта то значи положити свој живот, него дати Га ономе који нам га је дао, а тиме га не изгубити него пронаћи, рекао је епископ Јустин.

Недеља Православља нам сведочи и показује пут философије православног живљења, пут философије божанске Истине. Он се састоји у исповедању Господа Исуса Христа као Сина Божјег. Од тог исповедања саткана је вера од Мојсија и старозаветних праведника, па преко Светих апостола, а међу њима и Натанаила о чијем исповедању нам сведочи данашње Јеванђеље. Упркос разним јересима и искушењима кроз векове, Црква Христова је носилац истинитог обећања Господњег да је “врата паклена неће надвладати“.

-Тако је било увек, тако је и у савременим догађајима, јер је Богочовек Исус Христос Камен на коме Црква непоколебиво стоји и стајаће све до краја века ходећи ка Царству Божијем, поучио и охрабрио све присутне владика Јустин позивајући на истрајност у посту и молитви.

протонамесник Александар Р. Јевтић

Извор: Епархија жичка

Недеља Православља у Требињу

Mon, 26 Feb 2018 12:01:28 +0000

26. Фебруар 2018 - 12:32

Светом Литургијом началствовао Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија и умировљеног Епископа г. Атанасија.

У прву нeдељу Васкршњег поста, Недељу Православља, када пуноћа наше Цркве молитвено слави Пречисти Лик Господа Христа тј. свету Икону Његову, која је утиснута у све људе широм света а која је оригинал и прототип сваког човека и када уједно благодаримо Светим Оцима који су 843. године после VII Васељенског Сабора, за време царице Теодоре и њеног сина Михаила, установили да је икона дар Божји човеку и роду људском, у Богочуваном граду Требињу торжествено је прослављен поменути догађај.

Ове године гост Eпархије био је Његово Преосвешенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије који је началствовао светом архијерејском Литургијом уз саслужење домаћина Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија и Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа г. Атанасија. У духу празника Недеље Православља надахнуто је беседио умировљени епископ Атанасије, који је између осталог истакао:

-Православни Оци су говорили да се ми клањамо лику Христовом по коме је човек створен и да је човек Христолик и Боголик и зато је Богочежњив и Христочежњив. Када је установљен овај данашњи празник спевана је дивна песма (тропар) која гласи: Поклањамо се Пречистоме Лику Твоме Христе, јер си Ти показао да је човек створен по лику Твоме и Ти си дошао и постао човек и пројавио лепоту Твога лика. Ми, православни, целивамо иконе не као идоле него као живе слике Живога Бога. Шта је то светост? Када се нагнеш над колевком и видиш дете, ето то је светост. И кад дете заплаче и после се обрадује - то је као сунце кроз облаке после кише, па је онда лепше и сунце и небо...

Са благословом Епископа рашко-призренског г. Теодосија, гости града Требиња били су ученици Богословије из царског косовско-метохијског града Призрена на челу са њиховим професором г. Дејаном Ристићем, који су прелепим појањем заједно са Дечијим хором Саборног храма у Требињу улепшали свету Литургију.

Саборни храм био је сувише мали да прими мноштво верног народа Требиња који је дошао да заједничари у Телу и Крви Господњој и међусобној братској љубави.

Према древном обичају наше Цркве прочитан је Синодик (Саборник) Недеље Православља, где су малишани држећи свете Иконе заједно са родитељима још једном исповедили веру Апостола, веру Отаца, веру која Васељену утврди.

Након свете Литургије, традиционално на овај дан уприличена је трпеза љубави у Епархијском дому, која је припремљена за све људе добре воље, где је настављена литургијска радост уз музичко-инструментално појање призренских богослова.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Епископ новосадски и бачки др Иринеј у недељу Православља богослужио у новосадском саборном храму (АУДИО+ФОТО)

Sun, 25 Feb 2018 14:31:48 +0000

У својој архипастирској поуци, владика Иринеј је између осталог истакао:Навршило се недељу дана од почетка Великог и Часног поста и ово је први празник у току Свете четрдесетнице, који се зове Недеља Православља. Свака недеља би се могла назвати недељом Православља, али постоји разлог зашто се баш ова, прва недеља поста, тако назива. Вера није људско достигнуће, у сваком човеку постоји чежња за Богом Живим, али истински Дародавац вере јесте Бог, а не човек. Праву веру имамо гледајући на ,,Началника и савршитеља вере наше Господа Исуса Христа." Вера није само апстрактно, мисаоно гледање Бога, него је она истинско боговиђење. Видевши да Господ зна цео живот његов, Натанаило је исповедио веру у Живога Бога. Основна истина хришћанске вере је да Бог није неки далеки усамљеник, него Један од Тројице који је постао човек. Кроз данашњи празник и ми имамо призвање да очима вере преко светих икона, а највише кроз свету Тајну причешћа, трајно осећамо Његово присуство у нашим животима, бивајући и сâми апостоли „вере којом се спасавамо”, по речима светог апостола Павла.

Извор: Епархија бачка

Митрополит Амфилохије: Човјек је најузвишенија икона живога Бога! (ФОТО)

Sun, 25 Feb 2018 14:29:12 +0000

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да се на данашњи празник сјећамо свих који суод памтивијека истински служили Богу, ходили за Њим, слушали науку Његову и постали Свети оци.

„Бог није Бог мртвих него живих, Бог није философа, није далеки, одсутни, него је Бог који се јавља, који се открива, који се дарује, који говори кроз пророке, кроз судије, кроз цареве древне и списе њихове свете, све до Светог Јована Крститеља. А онда се јавио својим рођењем у пуноћи свога божанства откривши пуноћу људске природе, не само Божанскога бића“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да Црква Божија живи свједок живога Бога, кроз вјекове, на свим земаљским језицима, међу свим земаљским народима.

„Сви су призвани да постану чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве Божије. Нема људскога бића које није призвано, као што су били призвани безбројни људи кроз вјекове. Свако људско биће је призвано да приђе Њему, да се срете са Њим и да буде живи свједок живога Бога“, објаснио је Владика.

Митрополит Амфилохије је додао да творевина свједочи Бога и да је сам човјек најузвишенија икона живога Бога, јер је по лику Његовом створен.

„Он је тај који га свједочи ликом својим чудесним, својим бићем, својим умом, својим срцем, својом душом. И свједочи га својим тијелом, које је призвано да буде храм Духа Светога животворнога. Тако је, дакле, и Црква у својој цјелини свједок живога Бога, икона Његова. Он је икона Бога Оца невидљивога, а Црква Божја, Свети Божји људи на првом мјесту, и свако људско биће је жива икона Његова, Христова икона. Отуда и поштовање светих икона, прије свега Њега, као иконе Бога Оца невидљивога, а онда и поштовање Пресвете Богородице, светих апостола, светих пророка, светих Божјих људи“, рекао је он.

Рекао је да Црква слика иконе, не да се њима клања, него да преко њих узносимо ум свој прволиковима, Господу, Пресветој Дјеви, светим Божјим људима.

„То посвједочујемо преко светих икона, као и преко ријечи, преко списа, преко свега онога чиме су Црква и Божји људи свједочили кроз вјекове. Свједочимо Њега да је Он заиста постао човјек, да је постао опипљив, описив. Цјеливајући икону, ми се не клањамо ни дрвету ни камену нити бојама, него се преко икона узносимо свој ум и своје срце Њему, вјечноме Сину Божјему, и Богочовјеку“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних из Цетињског манастира је кроз град Цетиње, по вишедеценијској традицији кренула празнична Литија с иконама, а предводио ју је Митрополит Амфилохије.

Прошла је поред цркве Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру, Влашке цркве и назад према Цетињском манастиру.

На улазу у манастирску порту прочитан је Синодик православља из 842. г. којим је анатемисана јерес иконоборства.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најава предавања катихете Бранислава Илића: БОГОСЛУЖЕЊЕ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА И НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

Thu, 22 Feb 2018 21:50:51 +0000

ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота

Фото: Ризница литургијског богословља и живота

Видео записи – Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“, Требиње 8-11. фебруар 2018.

Thu, 22 Feb 2018 20:38:20 +0000

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Епископ зворничко-тузлански Фотије: О посту

Wed, 21 Feb 2018 11:29:24 +0000

Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве.

Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2).

У духовном смислу, Свети Оци кажу да је Велики пост икона изласка јеврејског народа из Египта - земље смрти и улазак у земљу обећану. Тај излазак је у историји трајао четрдесет година, али га ми у символичком и богослужбеном смислу пролазимо за четрдесет дана Великог поста. Ова два поменута библијска догађаја чине духовну основу овог поста, а његов је смисао да покажемо да не робујемо ономе што је земаљско, да не робујемо телу, да не робујемо стомаку, него да се уздигнемо изнад свега тога, како би се хранили животворном Речју Господњом, Његовим Јеванђељем, Његовим поукама и Њим Самим. То смо доживели и на данашњој светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Кроз Причешће смо потврдили да је за нас претежнији Христос, Његова Реч, Његово Тело и Крв, Који су истинска Храна и Пиће (Јн. 6, 55), од онога земаљског, које нам је као људским бићима такође неопходно. Потребно је да у човеку увек буде дух изнад тела; да увек буде Бог изнад онога што је земаљско и да духовне вредности буду доминантније у нама него земаљске, људске и физиолошке потребе. То је, драга браћо и сестре, унутрашњи смисао поста, те отуда нас света Црква позива, да прођемо тај пут од четрдесет дана као ход кроз пустињу, преиспитујући непрестано своје духовно стање и живећи у покајању.

Црква је богомудро за период Великог поста установила служење Пређеосвећених Литургија, које се служе два пута недељно, средом и петком, да бисмо се што чешће причешћивали Христом. Као што је јеврејски народ ишао из Египта уз помоћ Божју - Мојсије их је водио и други изабраници Божји до земље обећане, тако је и нама потребан Бог да нас руководи и води кроз овај период великопосне духовне борбе. Наравно, то нам је потребно и кроз читав живот, али на посебан начин и у овом периоду Великог и Часног поста. У посту су појачане молитве и учесталија богослужења, јер поред уобичајених недељних Литургија, имамо и Литургије пређеосвећених дарова. Учесталије Литургије показују да не можемо сами да прођемо овај пут, него само ако смо у заједници са Богом и у заједници са ближњима.

Чули сте данас како нас опомиње свето Јеванђеље: како судимо, тако ће нам се судити (Мт. 7, 2). Рекли бисмо да духовна суштина поста и јесте то да се окренемо Богу, да се загледамо у своје срце и да гледамо своје слабости, своја несавршенства, своје страсти и све оно што нас дубоко у нашем срцу одваја од Бога и благодати Божије. То је наш проблем, наша мука и то треба да победимо у себи. Не да побеђујемо другог или ближњег свога и да се над њиме узносимо. Узносимо се над ближњим када тражимо трн његов - његов грех, а своје брвно - то јесте свој грех, своју муку и своје несавршенство не видимо. Тако долази до осуђивања ближњих. Свето Јеванђеље увек грех ближњега види као трун, а наш сопствени грех се осликава као брвно (Мт. 7, 3). Ако се, дакле, бавим собом, онда нећу имати времена и могућности да осуђујем ближње своје. Тако су радили и учили Свети Оци.

Посебно је питање ко нама даје право да судимо туђем слузи. Сваки је човек слуга Божји и има само једнога Господара, једнога Судију, а то је Бог. Ко је мени дао право да другоме судим? Ми смо ту само другоме да помогнемо. Онај који не гледа своју муку и не бави се сопственим проблемима, често се поставља као судија другима. Такав је човек сличан празном класу пшенице, који је подигао главу и суди читавој васељени. Такав није загледан у своје грехе, у своју душу, у своју муку, у своје срце, у своје слабости, у своје невоље, у своје распеће и тиме се не бави. Ко је загледан у себе, сигурно неће осуђивати ближњега. На то нас наша света Црква у периоду поста посебно подсећа. Ништа ми не вреди ако телесно постим, а духовно не постим: храним се безаконим мислима, богопротивним мислима. Ништа нам телесни пост тада не вреди. Потребно је да направимо хармонију у својој души, у својој личности, у своме телу. Да се хранимо једином истинском храном, а то је Реч Божја, то је Сам Христос. Да кроз увећане молитве, живимо светим причешћем, светим Литургијама. Тиме показујемо да ми овај период поста заиста ходимо за Христом. И не само овај период, већ читав живот. Црква нас у овом периоду посебно поучава да оставимо што је могуће више оно земаљско и вратимо се својој Цркви: да долазимо на богослужења, на Литургије, да се исповедамо, да се кајемо, да се Богу молимо и да нам Господ онда као милосрдни Отац опрости и прими нас у Свој духовни загрљај (Лк. 15).

Ето, драга браћо и сестре, то је смисао поста. Треба увек да се подсећамо да колико се више будемо духовно припремили, толико ћемо достојније дочекати светло Васкрсење Христово. Васкрс је икона спасења, односно свеопштег Суда Божјег и вечног живота. Како се сада припремимо за овај Васкрс, можда нам, а и овоме свету, то буде и последњи Васкрс; можда наступи крај историје. Ми то не знамо, али све зависи од тога колико достојно будемо учествовали у овом Васкрсу ка коме идемо. То је смисао поста - да нас припреми за празник Васкрсења, како би на Васкрс имали светлу одећу на себи, светле хитоне, да благодат Божија убели у нама оно што је од греха и од старог човека (Кол. 3, 9).

Празник Васкрсења је управо оно што ми очекујемо у вечном животу. То је свеоште Васкрсење из мртвих. Зато слободно можемо рећи да вечни живот није никаква лутрија: оно што остваримо овде на земљи у крви и зноју, у труду, у подвигу, у посту, у молитви, у покајању - то нам је оно што ћемо имати у вечности. Какво духовно стање овде задобијемо, то ће бити оно што ћемо имати у вечности. Неће бити другачије: ако овде пландујем, угађам себи, благујем и дембелишем, како да очекујем награду у вечности и вечни живот? Само оно што у подвигу и труду у овом посту, као и у животу уопште, остваримо, то нам је духовна награда, то нам је духовно благо (капитал), које смо стекли, које, по Јеванђељу, мољци не могу да нагризу и лопови не могу да украду (Мт. 6, 19). Свако земаљско богатство које имамо, мољци нагризају и лопови украду, али духовни капитал и благодат коју смо стекли, не куповином и трговином (Мт. 25), него подвигом, метанијама, покајањем, вером и борбом са собом - то је оно духовно благо које имамо за вечност. Другачије речено, то је тај бели хитон у којем треба да изађемо пред Господа Христа. Ми смо у животу непрестано пред Богом. Како кажу Свети Оци: Бог нас непрестано гледа и види наша срца, види нашу најдубљу утробу. Он види сваки покрет наше душе и тога треба да смо свесни. Бога не можемо преварити - људе покушавамо да преваримо, али Бога не можемо. Зато треба увек да будемо искрени у наступању и према Богу и према људима, а не лицемерни. Да будемо искрени, загледани у себе, да своје несавршенство видимо као брвно, као велики проблем, као трупац, рекли бисмо. Као што је код нас када људи секу бадњак. Има овде нешто јако позитивно везано за бадњак: да буде што дебљи и већи бадњак да га људи не могу ни понети. Е када бисмо тако гледали свој грех, то би била духовна корист. Не да кажемо: Ја сам праведан. Ја сам велики. И само гледам по другим људима, по кућама, по селу и улицама, ко какво несавршенство има и ко какво зло чини, да би га осудио, а сам себе при томе сматрам великим праведником (Лк. 18, 10-14).

Како смо чули из данашњег светог Јеванђеља, Бог неће опростити ни нама, ако ми не опростимо ближњима својим (Мт. 6, 14). А нећемо опростити ближњима својим, ако се не окренемо себи, својој муци и, како каже наш народни песник: да се позабавимо о своме јаду. Ја сам једино одговоран за себе и за себе ћу положити рачун на Суду Божјем. Чак ни у једној породици, родитељи неће одговарати за децу, ни деца за родитеље. Свако ће изаћи сам пред Бога. Исто ће бити и са мужевима и женама. Имате случај да је жена побожна, а муж није. Шта та жена треба да ради? Због таквог мужа, да и она буде непобожна? Човече, гледај себе и моли се Богу. Ти се спасавај. Други ако неће да се спасава, остави га (Мт. 8, 22). Свако бира себи вечну судбину, али не треба ја да му будем судија. Ако њега осуђујем, престаћу онда да мислим на себе, престаћу ја да се спасавам. Самим тим што сам њега осудио, губим сопствено спасење. Шта сам тиме добио? Њега нисам поправио, а себе сам покварио, себи сам духовну штету нанео. То је оно о чему данашње Јеванђеље говори.

У сваком случају, види се из овога што покушавам да кажем, покушавам да одмуцам на ову духовну тему, да је то духовна борба. Такав је период поста, али слободно можемо рећи и читав живот који нам предстоји. Зато га требамо доследно живети, угледајући се на свете Оце Цркве наше, на учитеље наше православне вере, на оне који су у тој борби изашли као духовни победници. Зато их ми данас и славимо као светитеље и учитеље наше кроз историју.

Дај Боже да се поучимо на примерима Отаца наших, на примерима великих испосника и подвижника, који су благодаћу Божјом победили сва животна искушења, која се у току поста повећавају. Они су, да би победили сатану, често пута ради поста и молитве одлазили у пустињу, повлачећи се од људи, јер су у свету понекад имали већа искушења од људи него од самих демона, више су људи била препрека њиховом спасењу. Они, међутим, никада те људе у своме срцу нису осуђивали. То је оно што је овде потребно нагласити. Они су, повлачећи се из света, молили Богу не само за себе, већ за спасење читавог човечанства. То је пример, који и ми треба да следимо; а не да свакоме ману налазимо, а себи никада. Бог једини све зна и Он једини има право да суди. Он је Створитељ наш и Он зна слабости наше, зна врлину нашу, зна какве је коме духовне дарове дао, колико који човек може да чини, шта може да чини. Онај који суди другима узима и узурпира право Божије. То је веома битно и, ако Бог да, макар то да запамтимо од овога што смо данас говорили и чему смо се поучили. На све друго што нам је потребно Црква ће нас подесћати на богослужењима у току овога Великог поста.

Дај Боже да са великом духовном крепошћу и радошћу дочекамо велики празник Васкрсења Христовог! Живели и Бог вас благословио.

Извор: Епархија зворничко-тузланска